o školovanju potomstva: dugo putovanje ka raspustu

[gospa buba]

Nemoj ni da pokusavas: po mom iskustvu se radi o skupu uglavnom dugogodisnjih clanova, po pravilu штребер mama.

Usamljeni glas razuma se brzo izgubi, ako mu se uopste dozvoli da se cuje.

Preporuka: izbegavati u sirokom luku.

Mnogo bolje rezultate daje ad hoc dizanje galame u odnosu na neki konkretan slucaj.

ja imam drzavu iza sebe za to shto hocu. i shtreberka sam, ex :D

 

nek splituje neko, ajde, potrudila sam se. da nam se buduci reoditelji ne skandalizuju random, nego lepo, organizovano ^_^

 

 

edip@king. majkemi. da nisam bila videla i pobedila, kenjala bih po toj kinti ko kamila. ovako, bratesestro

Edited November 19, 2014 by gospa buba

[Arkadija]

A jel smem i ja kao tetka da se uključim, jer imam svakodnevni apdejt o mukamaprvaka, od strane sestre, a i sestrića od kako je otkrio čari brzog biranja na fiksnom telefonu?  :D

[morgana]

sve zavisi, ima i nekih uber fensi škola gde je sramota ako ne plaćaš bar duplo od onoga što iskaju, a deca ne treniraju bar 2 sporta, sviraju nekoliko instrumenata i govore par jezika

 

ali dobro, za mene običnog smrtnika, ostaje da kenjuckam kad pritisnu previše

tako i meni to izgleda, mada sam laik za roditeljstvo

 

svojevremeno sam prosla kroz mnoge skolske sekcije i vanskolske zanimacije, sto paralelno sto serijalno, to je bila generacijska stvar, ali bez imperativa kakav cini mi se sada postoji. vjerujem da se mnoga korisna ponasanja nauce u neformalnoj, spontanoj i kreativnoj interakciji, to je ta neka skolica zivota, u izvjesnoj mjeri kao koncept napustena prije 15ak ili vise godina i zamijenjena nekim krutim formama i gustim rasporedima. ne svidja mi se to, izgleda mi kao takmicenje za najprestiznijeg roditelja prije svega, a onda i iscrpljuje roditelje, ako budem morala da provodim vrijeme vodajuci svoje cedo na i sa casova ovoga i onoga, sto vidim da roditelji rade i u sasvim mirnom i malom hnovog (mi smo brate to sami, sa uzivanjem, sta je ljepse nego kad se sa drugarem najnajzaobilaznijim putem vracas kuci iz skole ili sa plivanja) ja cu da ih prepustim socijalnoj sluzbi :D

[gospa buba]

A jel smem i ja kao tetka da se uključim, jer imam svakodnevni apdejt o mukamaprvaka, od strane sestre, a i sestrića od kako je otkrio čari brzog biranja na fiksnom telefonu?  :D

tetke su najdobrodoshlije :D

 

(ali da predochish zdravstveni karton, radnu knjizicu i izvod iz bilo koje knjige, u 3 primerka overenih fotokopija -_-)

Edited November 19, 2014 by gospa buba

[namenski]

I saglasnost roditelja.

[gospa buba]

tetkinih

[kgmr]

 

 

edip@king. majkemi. da nisam bila videla i pobedila, kenjala bih po toj kinti ko kamila. ovako, bratesestro

sve verujem, naravno, ali mi je smesno. a i potresno. to mi je omiljeni žanr

[gospa buba]

sve verujem, naravno, ali mi je smesno. a i potresno. to mi je omiljeni žanr

to je meni moj zivot, smeshan i potresan, sreca pa je 2u1

[Arkadija]

Moj sestrić je Milhaus iz Simpsonovih, koji gleda u svoje prste i pita se  zašto ne umeju da se organizuju u pesnicu. Znači idalan je za sve vrste kinjenja. Nije talentovan za fudbal, pa je odmah odstanjen iz grupe malih nadobudnih Mesija i Ronalda.

Ajde, to sa decom se rešava  i neka se uči da se suprotstavi.

 

Druga priča je učiteljica

Pošto nosi naočare, sestra i zet su očekivali da će ga kao i još jednu devojčicu sa cvikerima staviti u prvu ili bar drugu klupu. Ma jok, dugo je sedeo u zadnjoj, onda u predzadnjoj, i redovno je dobijao opomene u svesci "A...., opet ništa nisi prepisao sa table" (napominjem to je prvi razred i A....ne ume da piše,a i ne čita, hebiga, pa to je prvi razred i bio je septembar). Onda je sestra išla kod učiteljice i tražila da ga premesti u prvu klupu, pa je tu sedeo jedno 3 dana, i opet je premešten u neku od zadnjih klupa. Onda se desio incident u boravku sa naočarama, kada mu ih je jedn klinac iz razreda izgazio iste.

 

I šta onda. Onda moj zet  ide i izigrava opasnu facu kod direktorke i traži da se dete premesti u drugi razred ( iako zna da to neće baš moći, jer dete ide u boravak, a postoje još samo dva razreda koji idu klasično u smenama i koji su prebukirani), i gle čuda,  ove nedelje im je dozvolila direktorka da dete uzimaju odmah posle nastave. tj. pre odlaska u boravak i naredila je učiteljici da  A.... sedi stalno u prvoj klupi, i od tada dete sve prepisuje sa table ( doduše sad nema pohvale kao je lepo prepisao, ali nema veze).

 

 

 

Eto, tako. Ja sam se iznervirala zbog svega, a sestra mi kaže da je načisto pošizela i da je kraju nerava. Jedino se A... ne sekira ni oko čega,  :D

[Tale]

Školovanje je veliki problem.

 

Iz iskustva sa starijim mogu da posvedočim da se, bar od V do VIII razreda "klinci" u školi zevzeče i igraju umesto da stiču nekakvo znanje.

 

Kada roditelj to primeti onda krene pritisak da bar kod kuće nadomesti deo izgubljenog.

 

Tu nastaje sukob sa detetom i školom - obrnule se uloge, a dete zapravo izgubi igru i detinjstvo.

[Sestre Bronte]

Mi radimo sa decom svakodnevno. U osnovnoj školi je bio skoro pa generalan problem u pitanju, dok je u srednjoj školi nešto bolja situacija, naravno od predmeta do predmeta se situacija razlikuje.

 

Mlađa ove školske godine završava osnovnu, pa se pripremamo malo drugačije za malu maturu, naravno zbog ingenioznog vođenja pomenute. Ne očekujem tu neke probleme, ali u svakom slučaju uvek insistiram da završi svoj deo posla, a onda ima slobodu da odlučuje kojekude će, jedino se mešam ako postane preskupo, tj ako ne ne uklapa u fizibiliti studiju.

 

Starija je sada drugi srednje (Prva muška realna gimnazija) i tu su mi problemi sasvim drugačiji. Od deteta koje sam smatrao nedruželjubivim, ispade da ima sasvim fin krug drugova i drugarica, stečenih tek u srednjoj školi. U osnovnoj školi je izgleda ipak bio problem u sredini i tome što je previše odskakala. Svejedno, pratimo situaciju, a trudimo se da prepustimo njoj sve odluke. 

 

Kada je potrebna intervencija, tu smo. Primer iz osnovne škole. Maltretirao mi je ćerku mangup iz generacije. Posle prvog impulsa da ga demontiram u puzlu od 1000 delova sam otišao, našao klinca i porazgovarao - žali mi se ćerka da je neko dira, neće da kaže ko. Za tebe su mi rekli da si glavni, pa aj' te zamolim ko drugara da pripaziš na nju. El nije problem. Ni ni ni je. Ok hvala. Nikad taknuta više.

 

Inače, obe su izrazito naklonjene prirodnim naukama. Trudio sam se svim silama da ne utičem, što garantujem i za pametniju polovinu, Osnovna škola ih sigurno nije  usmerila, naročito ne u tom smeru. Jednostavno, mnogo lakše uče matematiku, fiziku, hemiju...kako se tako nešto zadesi, ne znam.

 

I tako, previše je tu za opisivanje, detalja milion.

[Singer]

Šta znači raditi sa decom svakodnevno? Domaće zadatke, prelaziti lekcije iz gradiva ili je šire značenje u pitanju?

[gospa buba]

fora je u tome shto ja ne zelim da radim sa decom svakodnevno. hocu da ispratim, hocu da pomognem (hocu da pomognem metodoloshki,ako se neshto uchi efikasno) ali necu da uchim i necu svakog dana!. fantastichno mi je da ja nikog nisam imala da pitam, celo shkolovanje, da nisam neshto ni imala potrebe da mnogo pitam, moji se nisu meshali uopshte.

 

sada shkola namerno shalje domace zadatke za koje je jasno da treba da ih rade roditelji.

[Sestre Bronte]

Konkretno, loša profesorka matematike, posle predavanja nikom nije ništa jasno. Dođe kući, pa krenemo jovo nanovo. Vežbaju po jednoj zbirci, lakšoj (krug), a kontrolni/pismeni je iz druge, teže (matematiskop). Možda je i obrnuto, tj možda sam pobrkao izdavače. Pa onda ono što provežbaju u školi ne vredi ništa za ocenjivanje. Tu mi moramo da uskočimo, a da nismo kadri, morali bi da platimo pomoć.

 

Sličnih primera, koliko hoćeš. Stalno smo za njih prisutni, zato što moramo da uradimo deo posla za koji je plaćen neko drugi, a radi ga na neodgovarajući način.

 

Pored takvih, osnovnih zadataka, trudim se da im približim izbore. Hoće na sajam knjiga, ajmo. Same bi teško tamo. Ove godine su išle i sa društvom i sa nama. Komentar posle je da ništa nisu videle dok nismo otišli zajedno. Što bi išli u pozorište, kad i tako to nije nešto lepo, op, pa posle - e pa svidelo nam se, baš je bilo lepo. 

Da im se nije svidelo - ok, ja ne volim pozorište, pa šta mi fali. 

 

Moje je da im pokažem šta sve ima, njihovo je da proberu.

 

Ja sam učio sve sam, otac kaže - ja sam svoju školu završio, ti trljaj glavu šta ćeš. E to sad više ne radi, sve se promenilo. Gradivo je loše struktuirano (moje mišljenje, možda grešim), škola im gura previše, a neorganizovano, a da ne uskačemo, ne znam kako bi.

 

I posle sveg truda, mlađoj se sviđa baš baš Lana Del Ray. Ej živote lutalico.

[namenski]

Šta znači raditi sa decom svakodnevno? Domaće zadatke, prelaziti lekcije iz gradiva ili je šire značenje u pitanju?

Prvo slusas u skoli mantru da treba raditi sa decom i to u tolikim kolicinama da se ponekad zapitas sta li i da li oni uopste nesto rade sa decom.

Zavisi i od ucitelja/ce, nastavnika/ce, mnogo; ako imas srece po tom pitanju, pa jos u pocetku, resices gomilu problema u kasnijem skolovanju, obaska sto ce podmladak da se kako treba primi na autoritet nastavnika jer ima jedna faza u kojoj se vazi samo ono sto je nastavnica rekla.

Sve u svemu, mnogo posla ti ne gine: aj za poso koji ti sleduje, da objasnis, vezbas, itd, itd...

Ali kad te zakaci da moras sam da radis (a laze svako ko - u Srbiji barem - tvrdi da nikad nije radio zadatke iz ovog ili onog predmeta); ja sam trenutno expert za crtanje tehnickih crteza sa temama iz gradjevinarstva za 6. razred jer mi je suludo da pustim dete da se zamajava sa crtezom preseka kuce na kome niti zna sta je sta, niti se iko potrudio da mu to objasni.

Crtas prema crtezu iz udzbenika i trudis se da izgleda kao da ga je crtalo dete, a s druge strane profesionalna savest... .

Sve u svemu, 90% budalastina, od razvijanja kreativnosti nema nista, svodi se na borbu za ocene, pravo znanje moras da pazis i mazis i sam negujes, usmeravas koliko mozes i pazis da ne preteras; jedina vajda od ovako organizovane skole je sto ce suludi vremenski rasporedi i jos suludiji programi da ti pomognu da poradis na takozvanim radnim navikama i postovanju vremena, i svojeg i tudjeg.

Sa takozvanim prirodnim naukama i ovako i onako; tu je jos uvek 2+2=4 u vecini slucajeva.

Muka su takozvane drustvene; od novokomponovane istorije koju moras da objasnjavas, pri cemu dete naravno ukrsta informacije koje dobija u skoli, na televiziji, od tebe, od drugara.

Na sve to se sretnes sa neverovatno i idiotski politizovanom sredinom u koju svako dete iz kuce donosi odjeke politickih diskusija i afiniteta; sta se tu sve cuje, bolje da ti ne pricam , videces i sam.

Sve u svemu, pocni da se snabdevas zbirkama, priborom za pisanje/crtanje, obnavljaj znanja iz raznih biologija, matematika, fizika, nemoj da zaboravis slucajno kosu ravan :P