STARCI I UDARCI

[Leia]

djordje, mislim da ti i leja (i jos mnogo ljudi) ovde priacate o drustvu kao o gomili jabuka (jabuka-pojedinac), u kojoj postoji poneka npr. trula jabuka i poneka posebno otporna jabuka, ali se podrazumeva da su jabuke medjusobno nezavisne. :D

mislila sam da se necemo susresti sa gorim primerom od onog o obaveznosti depilacije, kad ono...

kakve sad nezavisne jabuke sestro slatka, vapim za elaboratom :D

[Indy]

 osvrnuo bih se na raspravu indija i leje.ja pod odupiranjem pritisku smatram jednostavan stav da neću da radim ono što ne želim. imam, naravno, u vidu i potrebe bližnjih, njihov tajming manje, jednostavno: ja sam u Gaju od 14 do 30 oktobra, to što žele/planiraju će morati da sačeka. može da bude sebično ali, tako je. već se okruženje naviklo.

 

znam ispisnike koji jednostavno služe deci. kuvaju, kupuju, zimničare, čuvaju decu i kad treba i kad ne treba. kažu kako im je to zadovoljstvo a onda, kada se opuste, samo ufću i kukaju kako su crkli od umora i na ivici živaca.

 

da, jednom sam lansirao teoriju sličnu onoj po kojoj je kornjača brža od zeca. naime, kada mi je mladac rekao da "nema vremena" za nešto rekao sam: "kako nemaš, ja nemam. imam 10, 15 godina, pred tobom je bar 40".

Nije pritisak bio pomenut, vec nametanje. Drustvena sredina namece odredjena ocekivanja, odredjene vrednosti se cene (ili ne cene). To nije tamo neko apstraktno drustvo koje zivi na Jupiteru, vec su to ljudi sa kojima si u interakciji svaki dan.

 

I ne radi se tu o nekim ne znam amoralnim ili protivzakonitim ocekivanjima, cemu bi se (skoro) svako normalno odupirao. Prosto, biti veoma aktivan I imati brizljivo isplaniranih 70 narednih vikenda unapred je nesto sto je normalno u sredini u kojoj zivim. Ti, naravno, ne moras tako (niti ja to radim), ali postoji to ocekivanje I postoji cena koja se placa za to da se ono ne ispuni (ja to ne bih mogao ni kad bih hteo, po prirodi sam uzasno nedisciplinovan, svako jutro kasnim na posao zbog citanja gluposti, npr. foruma). Ja za tu svoju tipicno balkansku nedisciplinu upadam u probleme, pocevsi od supruge, pa nadalje.

[đorđe geprat]

ja sam pošao od toga da su obaveze zajednički imenitelj: nametnute obaveze pritiskaju.

 

cela moja sadašnja životna filozofija se sastoji u tome da me pritiskaju isključivo obaveze koje sam sebi nametnem.

[Indy]

Fantasticno.

 

EDIT. Odustajem, ipak se ne moze razgovarati o ovome, suvise su nam razliciti zivoti.

Edited October 27, 2014 by Indy

[Leia]

Ja za tu svoju tipicno balkansku nedisciplinu upadam u probleme, pocevsi od supruge, pa nadalje.

 

pa reci joj jasno i glasno da te ne smara, pobogu.

kod mene taj sistem sasvim lepo funkcionise, zna se kad ja idem solo na druzenje sa ex-yu ekipom, kad on ide na fudbal, i svima lepo.

[kgmr]

mislila sam da se necemo susresti sa gorim primerom od onog o obaveznosti depilacije, kad ono...

kakve sad nezavisne jabuke sestro slatka, vapim za elaboratom :D

pa kako da ti kazem, jabuke ne stoje u vakuumu, nego u kotarici, izletnickoj korpi, gajbici, silosu... 

 

pa reci joj jasno i glasno da te ne smara, pobogu.

kod mene taj sistem sasvim lepo funkcionise, zna se kad ja idem solo na druzenje sa ex-yu ekipom, kad on ide na fudbal, i svima lepo.

dobro bre, jebote, je l' moguce da se tema svela na ko kako razgovara i treba da razgovara sa okolinom?

[namenski]

pa kako da ti kazem, jabuke ne stoje u vakuumu, nego u kotarici, izletnickoj korpi, gajbici, silosu... 

 

dobro bre, jebote, je l' moguce da se tema svela na ko kako razgovara i treba da razgovara sa okolinom?

Ne, kao sto je i uobicajeno kad Leia upadne na temu, to se pretvori u demonstraciju cudesnih moci: od, onako na preskok, udaranja sakom po stolu zaposlenika u francuskoj/ambasadi konzulatu zato sto je nije usluzio onako kako dolikuje, do preporuke Indiju sta i kako sa skrese svom bracnom drugu...

 

Ima ime za tu pojavu, eno dole na Fajt klubu.

[Leia]

pa kako da ti kazem, jabuke ne stoje u vakuumu, nego u kotarici, izletnickoj korpi, gajbici, silosu... 

 

dobro bre, jebote, je l' moguce da se tema svela na ko kako razgovara i treba da razgovara sa okolinom?

 

ok, mi smo svi jabuke koje upadnu ili ih neko ubaci u neku kotaricu, i onda tako stojimo... vazi :)

 

a ja sigurno nikom ne govorim kako i sta da radi, nego samo predlazem nesto sto ocigledno vec negde funkcionise.

a on ce vec kao jedna pametna jabuka odluciti sam sta i kako :)

[Leia]

Ne, kao sto je i uobicajeno kad Leia upadne na temu, to se pretvori u demonstraciju cudesnih moci: od, onako na preskok, udaranja sakom po stolu zaposlenika u francuskoj/ambasadi konzulatu zato sto je nije usluzio onako kako dolikuje, do preporuke Indiju sta i kako sa skrese svom bracnom drugu...

 

Ima ime za tu pojavu, eno dole na Fajt klubu.

 

ja ti preporucujem da ne izvrces moje reci, ili narodski, da ne lupetas :)

[belch]

aj da se ne bavimo lejom nego temom. mislim da je korisno konstatovati da su ocekivanja drustva od ljudi (starih i mladih) razlicita ovde i na zapadu, pa da podjemo odatle.

niko tu nije u pravu ili krivu. 

baj d vej kako vi to opisujete meni bi skroz odgovarao takav tip zivota i starosti. 

 

inace, ja bih da se vratim na onu tezu namenskog da je moderan lapot zapravo staracki dom. ja se ne bih sa tim slozila, mislim da je vrlo korisno sto oni postoje. deca nisu kriva sto su ih roditelji rodili pa to da li ce oni cuvati bolesnog roditelja ne bi trebalo da bude moralna obaveza, vec izbor svakog pojedinca, bez ikakve osude. mislim da moranje cesto uzrokuje netrepeljivost i frustraciju.

ja svakako svoje roditelje necu dovuci da zive kod mene kad ostare, niti bi oni to zeleli, sto su mi otvoreno stavili do znanja. niti bi ja zelela da meni moja hipoteticka deca brisu dupe kad ja ne mogu. bilo bi mi nelagodno i osecala bih se kao teret. nego lepo neki dobar dom, gde radi profesionalno osoblje, koje za to prima dobru platu i koje zna sta treba da radi bez ikakvog pritiska i moranja i prebacivanja.

[rajka]

1. pobjeci sa balkana

2. raditi sto vise moguce

3. baviti se sportom

4. prestati citati vjesti i pratiti politiku

5. pobjeci sa balkana

6. eliminisati ljude koji se zale na sve

 

svi zele da zive kako im se zivi. ali drustvena ocekivanja (kako god da nazovemo to, drustveni pritisci, norme, ocekivano ponasanje, drustvena cinjenica) su nuznost, nije to stvar licnog stava. npr. novac ili odeca mogu da ti ne znace nista pod milim bogom, ali pokusaj da ih ne koristis.

 

mislim da je stvar u tome da nadjes okruzenje koje ti odgovara. neki pobegnu sa balkana, neki pobegnu iz ohaja za njujork, ali je mnogo lakse odupirati se tim pritiscima kada imas svoj tribe, svoje ljude koji imaju iste ideje kako ziveti zivot kao i ti.

 

recimo ima ceo community ljudi koji zive u kombijima i provode zivot putujuci od planine do planine i veruci se po stenama. onda ima ljudi koji zive slicno, samo je njihov thing surfovanje ili skijanje. pa onda, ima poveci community ljudi koji provode zivot putujuci po svetu i radeci ili preko interneta ili uspustne poslove ili ljude koji zive u razlicitim komunama. ali ovde naglasavam da svi ti ljudi su deo nekog communitija, ne rade to uglavnom u vakumu. po meni, kljucno je da nadjes svoju ekipu. onda drustveni pritisci izblede u background.

 

ali mislim da mi je jedan od vecih kulturnih shokova bio kad sam shvatila koliko njih mrzi odmor na kom sedis na plazi i ne radis nista. odmor sluzi tome da obidjes aziju biciklom (s decom), popnes se na mont everest, ronis oko koralnih grebena, obidjes neki novi grad svaka dva-tri dana, i u svakom unapred imas plan i program sta ces sve videti. a ja se umorim slusajuci

 

zvuci da su holandjani moji ljudi, a da bi vama mozda vise prijalo negde drugde?  mozda da pokusate da odete u neku od mediteranskih zemalja? recimo, u juznoj spaniji sam primetila da se dosta vremena provodi tako odmarajuci, kako ti shvatas pozeljan odmor. 

[betty]

zvuci da su holandjani moji ljudi, a da bi vama mozda vise prijalo negde drugde?  mozda da pokusate da odete u neku od mediteranskih zemalja? recimo, u juznoj spaniji sam primetila da se dosta vremena provodi tako odmarajuci, kako ti shvatas pozeljan odmor. 

 

negde mi je tako nesto u nekom krajicku uma, mada ja realno nisam taj tip, vise sam tip koji voli da ima mali predah svaki peti vikend. ali holandija je zbilja ekstremna po pitanju socijalne dinamike. tipa, na mail sa pitanjem 'oces na kafu?' tokom radnog dana, dobijem odgovor: 'super, moze iduci cetvrtak?'. druzenja izvan posla se zbilja planiraju po mesec-dva unapred - ovo nije nikakvo preterivanje. i meni je to ok kad mi je dobro u zivotu, ali nije mi ok kad mi nije dobro i nemam osecaj da postoji neko koga bih mogla da cimam da mi se nadje. i to pricam o situacijama gde moram hitno u bolnicu a ne znam kome bih ostavila dete, ta vrsta podrske prosto ne sledi iz nacina na koji se ljudi druze. 

 

za sada mi se ova uk ekipa cini mnogo drugacijom, mada je to delom i do specificne atmosfere u labu. 

 

no sve je to veliki off, samo sam, kao sto rekoh, htela da kazem da prepoznajem ideju zivota bez predaha o cemu adam prica.

[kgmr]

aj da se ne bavimo lejom nego temom. mislim da je korisno konstatovati da su ocekivanja drustva od ljudi (starih i mladih) razlicita ovde i na zapadu, pa da podjemo odatle.

niko tu nije u pravu ili krivu. 

baj d vej kako vi to opisujete meni bi skroz odgovarao takav tip zivota i starosti. 

 

inace, ja bih da se vratim na onu tezu namenskog da je moderan lapot zapravo staracki dom. ja se ne bih sa tim slozila, mislim da je vrlo korisno sto oni postoje. deca nisu kriva sto su ih roditelji rodili pa to da li ce oni cuvati bolesnog roditelja ne bi trebalo da bude moralna obaveza, vec izbor svakog pojedinca, bez ikakve osude. mislim da moranje cesto uzrokuje netrepeljivost i frustraciju.

ja svakako svoje roditelje necu dovuci da zive kod mene kad ostare, niti bi oni to zeleli, sto su mi otvoreno stavili do znanja. niti bi ja zelela da meni moja hipoteticka deca brisu dupe kad ja ne mogu. bilo bi mi nelagodno i osecala bih se kao teret. nego lepo neki dobar dom, gde radi profesionalno osoblje, koje za to prima dobru platu i koje zna sta treba da radi bez ikakvog pritiska i moranja i prebacivanja.

slicno razmisljam. 

 

ali ovde naglasavam da svi ti ljudi su deo nekog communitija, ne rade to uglavnom u vakumu.  

pa da. 

 

ok, mi smo svi jabuke koje upadnu ili ih neko ubaci u neku kotaricu, i onda tako stojimo... vazi  :)

 

 

mislim da pocinjemo da se razumemo u okviru ove briljantne metafore sa jabukama. kotarica, dakle, uvek postoji. 

[Paul]

modern times, statusni simboli su poprimili novu dimenziju...aktivnost po svaku cijenu, nije to vise za mene   :D

[Leia]

eh pa ovo je klasican problem kulturoloskih razlika, i sto nas veseli covek hoce i jare i pare. ako hoces jak porodicni network koji opsluzuje, cuva decu kad god treba, tutka pare, kupuje sredovecnoj deci stanove, onda uz to ide i roditeljski megasmor, guilt tripping kad i ti ne uzvratis vecitim objasnjavanjem svakog svog postupka i naposletku istovetnim titranjem u starosti jer im to dugujes posto su se vec za tebe toliko zrtvovali. a ako hoces slobodu i nezavisnost, to mora da koshta, pa sam rintacis da papreno platis babysitteku (ili pet hotel kao neki :D ), sam placas stan auto letovanjazimovanja al zato nikom nista ne dugujes niti moras bilo kome da polazes racune.

jebiga, resite se koji paket vam vise odgovara, posle sve ide lakse...