jalova generacija

[Time Crisis]

ćutiš i ovde.

kucanje postova nije razgovor, nema elemente razgovora i ne može da zameni razgovor.

samo je nenaporno i zato pobeđuje.

nenapornije je čak i od razmene mejlova.

 

zato umorni ljudi (sad govorim o sebi) pribegavaju tome da kuckaju po forumu: najmanje je naporno, a imaš utisak da razmenjuješ neke misli. ali sve češće ne mogu ni da ispratim odgovor ili temu na kojoj nešto pišem (pa je moguće da ispadnem i nevaspitana).

da ne pričam o tome što, kad sastavim 3 dana uzastopce da uspem nakon posla da se vidim sa ljudima - forum me apsolutno ne zanima.

 

Kako onda doguraš do 10 hiljada postova? ;)

[pt 2.0]

Kako onda doguraš do 10 hiljada postova? ;)

vanrednim doprinosom u periodu JAN2009-AVG2014. na asocijacijama, feti, pitam te-pitaš me i ostalim izuzetnim temama koje posećujemo samo mi, odabrani. 

[Dagmar]

Ma, to citam i smejem se. Otkad znam za sebe svaka sledeca generacija je jalovija od prethodne, svaka manje zna, svaka se manje trudi, svaka je predmet izjava tipa "u moje vreme nije bilo tako" i "ovaj svet sa svakom novom generacijom sve vise ide u bestraga". Smejem se zato sto vrlo cesto i kod sebe prepoznam neku od tih recenica, tako znam da starim.

 

 

Dok u realnosti svaka generacija je ista i podjednako vredna i stvari se suštinski ne menjaju. Svi vladari uvek su bili ista bagra zainteresovana samo u se na se i poda se, isti su bili Njegoš i sad Milo.

 

Inače lično nemam utisak da su novije generacije nešto gore od moje npr, ali zato imam utisak da je generacija mojih roditelja bila mnogo intelektualno radoznalija i energičnija.

[ljakse]

Dok u realnosti svaka generacija je ista i podjednako vredna i stvari se suštinski ne menjaju. Svi vladari uvek su bili ista bagra zainteresovana samo u se na se i poda se, isti su bili Njegoš i sad Milo.

 

Inače lično nemam utisak da su novije generacije nešto gore od moje npr, ali zato imam utisak da je generacija mojih roditelja bila mnogo intelektualno radoznalija i energičnija.

 

Ljudi se prilagođavaju okolnostima, kao i ostatak živog sveta. Upravo zbog toga se generacije ne mogu upoređivati, plus fakat da je uzorak prilično mali, s obzirom da se može vaditi samo od recimo post-IIWW perioda.

[harper lee]

Dok u realnosti svaka generacija je ista i podjednako vredna i stvari se suštinski ne menjaju. Svi vladari uvek su bili ista bagra zainteresovana samo u se na se i poda se, isti su bili Njegoš i sad Milo.

 

Inače lično nemam utisak da su novije generacije nešto gore od moje npr, ali zato imam utisak da je generacija mojih roditelja bila mnogo intelektualno radoznalija i energičnija.

 

Mislim da je ovo sto ljakse kaze odlucujuce. Tehnologija menja alate velikom brzinom, alati menjaju zahteve, zahtevi menjaju ambicije, ambicije menjaju opseg interesovanja. Prirodno je da je generacija tvojih roditelja bila radoznalija jer je morala vise truda da ulozi da dodje do vitalnih informacija, cija obrada ih je cinila konkurentnim i drustveno aktivnim. Mislim da je kljuc u tome da su mladje generacije prosto drugacije od onoga kako smo mi za sebe nekada skicirali skalu kriterijuma na osnovu koje smo vrednovali ljude iz nase generacije i da nam je to ponekad tesko da prokljuvimo i prihvatimo kao relevantno. Na primer, cesta su misljenja da se deca danas ne druze. Kako se ne druze? Ima bezbroj ovih multiplayer igara u kojima ucestvuju stotine hiljada dece iz citavog sveta, sto su zajednice koje mi nismo mogli ni da zamislimo. Druga je stvar sto in our book to nije "pravo druzenje" jer ne ukljucuje licni kontakt i outdoor activity ali ko kaze da za njih nije.

 

Naravno, to je neki opsti kontekst. U ovom partikularnom treba ukljuciti i uslove u kojima se danas u Srbiji zivi u odnosu na neke prethodne periode. Rekao bih da se kod nas u poslednjih 25 godina dogodilo toliko tektonskih socijalnih poremecaja da smo gotovo izgubili kriterijum kad im merimo domet i efekat. Ali to je druga prica za koju nemam dovoljno znanja da bih ponudio neko korektno i smisleno objasnjenje.

[ljakse]

Prirodno je da je generacija tvojih roditelja bila radoznalija jer je morala vise truda da ulozi da dodje do vitalnih informacija, cija obrada ih je cinila konkurentnim i drustveno aktivnim.

 

Plus ona slow living komponenta, kad dođeš sa posla u 3-4, ručaš, obaviš popodnevnu dremku pa se posle toga baciš u svoje hobije ili druženje.

 

Stvari su realno neuporedive, što se tiče tog odnosa prema poslu recimo, na forumu bi morali da imamo nekog čiji se radni vek razvukao na period od sredine sedamdesetih do danas, pa da pokuša to da dočara. I to opet ne može da bude 100% verno, pošto ne gledaš na svet oko sebe istim očima sa 22 i sa 60 godina.

 

Što se tiče laktanja, griženja i ostalog, neko je lepo pomenuo Kurčubiće, Šojiće i slično. Što reče Vini, stvar je samo u kvantitetu.

[harper lee]

Plus ona slow living komponenta, kad dođeš sa posla u 3-4, ručaš, obaviš popodnevnu dremku pa se posle toga baciš u svoje hobije ili druženje.

 

 

Za ovo bas nisam siguran koliko se moze izvuci kao zakonitost, mada sam mozda pod utiskom cinjenice da su moji roditelji radili vise sati od mene za isti ili nizi nivo standarda.

[расејан]

Plus ona slow living komponenta, kad dođeš sa posla u 3-4, ručaš, obaviš popodnevnu dremku pa se posle toga baciš u svoje hobije ili druženje.

 

Stvari su realno neuporedive, što se tiče tog odnosa prema poslu recimo, na forumu bi morali da imamo nekog čiji se radni vek razvukao na period od sredine sedamdesetih do danas, pa da pokuša to da dočara. I to opet ne može da bude 100% verno, pošto ne gledaš na svet oko sebe istim očima sa 22 i sa 60 godina.

 

Što se tiče laktanja, griženja i ostalog, neko je lepo pomenuo Kurčubiće, Šojiće i slično. Što reče Vini, stvar je samo u kvantitetu.

 

Пре него што ме окачите у музеј (најбоље поред противпожарног апарата, сматрајте за безецовано), радио сам тако бар две-три године, и некако је личило на нормалан живот. Кад дођеш кући, имаш још неколико сати дневног светла да урадиш ово или оно, јер после вечере слабо шта може да се ради. И тада се некако и стизало и имало времена за свашта.

 

Оно после кад сам радио од седам до повратка с терена (било кад између 15:00 и 23:00), то се баш нешто ни не сећам, опичене деведесете.

 

Рад од девет до пет је, бемлига, срање. Пре посла нећеш стићи да урадиш ама баш ништа, а кад се вратиш, док се окренеш, вечера и ај здраво, опет нећеш урадити ништа. Прошао ти дан, где си био - на послу. И нема везе што је то само осам сати, то ти је осам сати у сред дана. Зими може да прође неколико дана да не видиш дневно светло како треба. Јесте супер не мораш да устајеш рано, ал' нит ручаш са својима нит' се нешто и видите.

[morgana]

ne znam 70te vs sad, ali znam rad do 5 i prekovremeno vs fleksibilan rad. ovo prvo je dehumanizujuce, osim rijetkim srecnicima kod kojih se podrazumijeva da ce tim dodatnim vremenskim i profesionalnim ulaganjem napredovati po kriterijumu koji ih zanima.

 

slobodno vrijeme i sigurnost posla je takodje kapital, mozemo samo da ga vrednujemo po drugoj stopi nego finansijski kapital, tj da vise vrednujemo jedno ili drugo, vec kako i na koji rok preferiramo.

sto bi rekao drug nabokov: proleteri svih zemalja razjedinjujte se, svijet je stvoren na dan odmora.

Edited August 10, 2014 by morgana

[duda]

ja tek danas videla da postoji ova tema

a baš je zanimljiva

 

Ima tu, prepoznaje se, 1 obrazac: devedesete je Srbija docekala sa sasvim pristojno formiranom, aj da kazem srednjom klasom, dakle otprilike ljudima, profesionalcima, u najboljim godinama, koji su - ovo tesko da ko moze da porekne - casno i posteno po najstrozim protestantskim kriterijumima, odradili svoje, odskolovali ili skolovali decu, nista nikom dugovali nisu, osim ono malo pitomih kredita, mislim na licne, ne na one poslovicne Titove.

Cak je i rec privatnik bila izgubila ako ne sav, ono najveci deo svog socnegativnog znacenja.

Pomenuta odskolovana deca su, otprilike, generacija o kojoj se ovde prica.

Pomenuti srednjeklasni roditelji su doziveli, devedesetih, da im se sa najviseg mesta saopstava kako su im zivoti bili go kurac, kako je sve to bila jedna sarena laza, a da zasluzene penzije ima da tretiraju kao poklon sazaljivo raspolozene drzave.

BTW, ako je iko napravio gresku, mislim na postMM politicare, to su oni koji su taj sloj odgurnuli od sebe, dovodeci razne Karadjrdjevice, uvodeci veronuke, draskovicujuci o komunizmu u kome su btw, ziveli sasvim pristojno, pricajuci i trzisnoj privredi koja nema milosti, ali u kojoj treba samo malo sacekati pa da poteku med i mleko.

I, cap: devedesete su pokazale da se radi o tankom, tankom sloju, pokozici takoreci: od nekud je isplivala neka druga, prigradska Srbija, alava i nemilosrdna, Srbija sa kajlama, ostavljajuci za sobom pustos i u misju rupu sateravsi gore pomenute, jedinu snagu koja bi bila sposobna da pobedi navijace i ostale radikale.

Onaj sloj koji sam pomenu, sa sve svojim potomcima, ostao je da se cese po glavi i - uredno i po zakonu opljackan - da se pita odakle ovi dodjose i sta ovo bi, aman ljudi, pa zar moze to tako?

Moglo je.

 

Sve bi ovo bilo smuti pa prospi da se istorija ne ponavlja: evo potomci danas, otreznjeni, nauceni iskustvima proteklih 20+ godina, ostadose opet da se pitaju odakle, ispod kog kamenja vise izlaze Vucici i prateca bulumenta.

 

Izmedju ostalog, i ovaj forum je, bez izuzetka, dokaz: sastoji se od ljudi koje ne mozes zedne da prevedes preko vode, koji znaju da citaju, znaju da cene, mere i seku, znaju i svoj posao, bas kao i njihovi roditelji.

 

A, eto: Vucic vlada i vladace... 

ovaj post bih potpisala

živa istina

 

u odnosu na vreme pre poslednjeg rata, ovo sadašnje je dno dna

u to vreme su u tom užasnom jednopartijskom sistemu stvari došle dotle da se zapošljavalo prema stručnosti i pravi ljudi su sedeli na pravim mestima

pitam se da li će više ikad doći takvo vreme

 

danas su obrazovani ljudi sa integritetom ili napolju ili sade paprike, čuvaju ovce, šta već, ali su svakako sa onim spomenutim UE pasošem negde u nekim pizidićima, fizičkim ili duhovnim

 

i da, na ovim geografskim koordinatama, skoro je svaka generacija sjebana, pitanje je samo u kom životnom dobu ju je to stiglo

 

meni je žao onih šti su ih pasja vremena stigla u nekim poznim godinama, 50+, kada su imali male šanse da se snađu^tm ili prilagode bilo kako

Edited August 11, 2014 by dùda

[Singer]

kako su živeli piloti JAT-a (kraj 70tih i kasnije 80tih) je da čovek poželi u narednom životu da se vrati i proživi jedan takav život. mala ekipa, odabrana a živeli kao bogovi. baš bogovi.

[Zhota]

i da, na ovim geografskim koordinatama, skoro je svaka generacija sjebana, pitanje je samo u kom životnom dobu ju je to stiglo

 

apsolutno si u pravi.

[čekmeže]

@singer

 

Pričaj nam o tome, nemoj nas držati u neznanju. Jesu kao seksi samo nisu imali forum da postave?

Edited August 11, 2014 by čekmeže

[Frank Pembleton]

Tacno ovo sto duda citira...Ja imam u porodici.Zena koja je zavrsila faks, imala "poziv", radila pozrtvovano u industriji zivela neki zivot srednje klase, dozivela da sada vec kao penzioner kaze:

Jao deco meni ovo nista nije jasno, nisam ja bas toliko glupa...

[Singer]

@singer

 

Pričaj nam o tome, nemoj nas držati u neznanju. Jesu kao seksi samo nisu imali forum da postave?

 

JAT-u se u jednom momentu priključuju vojni piloti koji se povlače iz vojne službe i stupaju u civilni saobraćaj. Mahom svi vrhunski ljudi a po pričama i profesionalci. Pozicija vojnog pilota, pogotovu probnog ili testnog, u tadašnjoj Jugi je donosila dosta bolji status u samoj vojsci a pogotovu u društvu. Najbolji su odlazili za vojne atašee širom sveta a drugi, mlađi u tom momentu, za letačko osoblje JATa.

Ima ta jedna generacija koja je zakačila ultimativni period i Juge i JATa i stvarno bila svetska klasa za sebe. To su ljudi koji su videli sveta i naširoko i nadugačko, bili cenjeni i na istoku i na zapadu kao profesionalci, poznavaoci "zanata" itd. Na vrhuncu moći JAT je posedovao 5 DC10 aviona koji su redovno leteli za USA kao i za Singapur, Australiju itd. JAT je imao svoje predstavništvo u svakom većem svetskom gradu sa svojim stejšn menadžerom a piloti su imali dnevnice i  smeštaj na nivou najvećih državnika. Postojale su smene pa tako nije bilo neobično da jedna smena odradi desetak-petnaest dana australijske turneje gde bi bazično bili smešteni u Singapuru. Dok su slobodni imali su na raspolaganju sve ostale avio kompanije da kao fly crew ili kolege obave letove do željenih destinacija. Kompletna posada! I onda imaš pilota i kopilota koji povedu stevke malo u provod ili ne povedu, zavisi kako su raspoloženi jel? To je potpuno nebitna stvar. Međusobom su znali i vodili računa da ne zaglave sa stevkom tj. da ne ostane trudna jer bi se onda ubrzo prizemljili a buduća žena, pošto dolazi iz tog miljea, bi ubrzo izblokirala muža da dalje rade jer zna šta se sve dešava. Kao i mornari, znali su u svakoj luci gde da se obrate ili ne obrate za "pomoć" ako im je bilo do toga. Po stranu što su bili piloti pa kao takvi na meti velikog broja potencijalnih udavača.

 

Nisu bili šabani i držali su se zajedno te kad bi se reklo "kume, pozovi kuma i nek pozove kuma" dešavalo bi se da se u tom momentu okupi veći deo letačke operative JATa. Videli su više od najviših državnika tadašnje zemlje, poznavali svet bolje od najvećih svetskih putnika, imali opremljene stanove stvarima koje ne postoje na ovom svetu (tako izgledalo), vozili po nekoliko automobila, imali kuće na moru, na planini, splavove, kolibe... zavisi kako ko od svojih preferencija. Bavili se sportom, živeli zdravo, voleli život a ponajviše sebe.

Danas ih je jedva ostalo nekoliko, dobrano su zagazili u devetu deceniju i dalje su vitalni i dalje "nakurčeni". Kad sede zajedno to su "najveća božanstva" koji je ovaj svet video i sve su sami serdari i vojvode al kad se to stavi po stranu to je jedna grupica staraca koja ima totalno neverovatne životne priče i doživljaje i prosto je za neverovati da je neko tako živeo i uspeo da prođe za jedan život ili radi vek.

Penzionisani su kao piloti instruktori, sa najvećim mogućim koficijentom penzije koja je mogla biti dodeljena te kao i penzionerima im ništa nije uskraćeno (najveća penzija je nešto 1.000 EUR jel da?)