jalova generacija

[MancMellow]

 

Ono sto niko ne shvata jeste da smo mi u stvari jalova generacija. Kao u " Sunce se ponovo radja". 

.

 

Bravo

[pt 2.0]

Ono sto niko ne shvata jeste da smo mi u stvari jalova generacija. Kao u " Sunce se ponovo radja". Oko nas se vrti zivot, tu je Rita Hejvort, borbe sa bikovima, Spanija, sunce. A mi sve to posmatramo sa strane bez neke mogucnosti da se ukljucimo u to. Zato sto nas je sjebao rat a ne zato sto nekoga potajno mrzimo. Oluja je samo simbol nase sjebanosti.

meni je to jasno već desetak godina. ko što mi je jasno da nigde ne pripadam. ne postoji moja generacija, jer je raseljena. ne postoji moj socijalni milje, jer je zatrt, ne postoje moje vrednosti jer je društvo mentalno obolelo i ne planira da se leči. nisam uopšte sigurna ni da ja postojim, sem kao statistička greška... a treba se naživeti do smrti.

 

ne postoji ni valjano opravdanje da sve ovo gore napišem, jer me rat nije direktno zahvatio.

 

edit. sad vidim ovo lubino. brišite moj post, izvinjavam se.

Edited August 6, 2014 by pt 2.0

[Dagmar]

meni je to jasno već desetak godina. ko što mi je jasno da nigde ne pripadam. ne postoji moja generacija, jer je raseljena. ne postoji moj socijalni milje, jer je zatrt, ne postoje moje vrednosti jer je društvo mentalno obolelo i ne planira da se leči. nisam uopšte sigurna ni da ja postojim, sem kao statistička greška... a treba se naživeti do smrti.

 

 

Ja ovaj osećaj ponekad imam, a mislim da nema nikakve veze sa ratom sem posredno - što mi je zemlja u raspadu pa sam trenutno vani i ne kontaktiram dovoljno sa najbližim prijateljima i porodicom, i što sam na različitim planetama sa jedno bar 80% naših ljudi koje upoznajem kad odem u BG na odmor. Ali ima tu i do ljudi, gledam bivšu koleginicu, devojka je baš iz Bosne, rat je nije zaobišao, studirala u BGu sa mnom, vratila se u Bosnu, ima dobar posao, decu, puca od zadovoljstva, energije, porodično uvezani život i definitivno nema nikakav problem sa pripadanjem.

[Sestre Bronte]

Ja ovaj osećaj ponekad imam, a mislim da nema nikakve veze sa ratom sem posredno - što mi je zemlja u raspadu pa sam trenutno vani i ne kontaktiram dovoljno sa najbližim prijateljima i porodicom, i što sam na različitim planetama sa jedno bar 80% naših ljudi koje upoznajem kad odem u BG na odmor. Ali ima tu i do ljudi, gledam bivšu koleginicu, devojka je baš iz Bosne, rat je nije zaobišao, studirala u BGu sa mnom, vratila se u Bosnu, ima dobar posao, decu, puca od zadovoljstva, energije, porodično uvezani život i definitivno nema nikakav problem sa pripadanjem.

 

blago vama kada vam je trebao rat, raspad zemlje i masovni egzodus da steknete osećaj da nigde ne pripadate i da nema vaše generacije

 

ja sam taj osećaj stekao još dok su svi živeli blagougodno, što reče koja da reče onaj pop, pod okriljem kosmičke laži

 

http://www.youtube.com/watch?v=UYVTcWJgk8M#t=79 

[pt 2.0]

tamo gde sam napisala desetak (godina) treba da stoji dvadesetak. 

 

@strugacki bros - meni je u srednjoj školi (i sve do tada) bilo fino i postojala je grupa ljudi koja mi je bila srodna... da, postojao je osećaj pripadnosti i želje da zajedno sa tim ljudima živim i ostarim. nikad nisam imala velike ambicije, bilo mi sasvim dobro u malom životu i toj sredini. 

[MancMellow]

tamo gde sam napisala desetak (godina) treba da stoji dvadesetak. 

 

@strugacki bros - meni je u srednjoj školi (i sve do tada) bilo fino i postojala je grupa ljudi koja mi je bila srodna... da, postojao je osećaj pripadnosti i želje da zajedno sa tim ljudima živim i ostarim. nikad nisam imala velike ambicije, bilo mi sasvim dobro u malom životu i toj sredini. 

 

ti si 71-75? :D

[pt 2.0]

odgovor je točan. 71. 

 

edit. banujte gnusne ejdžiste ispod 

Edited August 6, 2014 by pt 2.0

[radisa]

ti si 71-75? :D

Teško pogodit, kao i pola foruma :)

[ljakse]

Jbt, sve matorci.

[Mr.Mxyzptlk]

+1

[MancMellow]

Teško pogodit, kao i pola foruma :)

 

pa čim neko napiše u srednjoj je bilo super društvo, a odmah posle se sve raspalo "profajling" nije preterano težak...  ^_^

 

Jbt, sve matorci.

 

ok, sad sam siguran :D

[ljakse]

ok, sad sam siguran :D

 

?

[hoffnung]

meni je krivo sto samo nisam pokusao da odem iz beograda. barem bih znao ako ne uspem, pokusao sam. a takav sam, da mislim da se ne bih snasao, pogotovo sto nikog nemam preko. za mene bi to bilo mnogo vazno. meni su bile mnogo vaznije druge stvari, ljudi. dovoljno je bilo da jedan ode, i da se sve rasparca. ok. upoznavao sam druge ljude, sa nekima se i dan-danas druzim, ali uvek je neka seca u pitanju. cak i kada sam bio u os. skoli, bio je jedan moj drug sa kojim sam se druzio svaki dan. on je morao da se odseli, a tako i promeni skolu. to mi je bas bio bedak. kasnije kada su dosle devedesete, sta reci. bila je jedna emisija na indexu, ali jbt stao mi je mozak kako se zvala, vodio je isti onaj sto je vodio oblak u bermudama ako se dobro secam. i tako jedno vece meni bilo onako bedno, nazovem ga ja, i raspricamo se kao da se znamo sto godina. kaze on meni da ne brinem jer ce beogradski duh ponovo izaci iz boce, samo moram da budem strpljiv. i zaista se to desilo petog oktobra. osetio sam to ponovo u vazduhu. svi ti neki ljudi koji su bili u supama su se pojavili na svetlo sunca. moje srce nikad vece. naravno, sve je to imalo kratak dah. i to me uzasno podseca na onu scenu iz filma matrix, kada triniti i neo na trenutak ugledaju iz onog sivila-crnila sunce i oblake, udahnu cist vazduh, pa se sjure ponovo u bezdan. bilo je zaista uzasno, ali ne sto se tice finansijskih mogucnosti, to mi je bio najmanji problem, vec zbog ljudi. sta se sve tu izdesavalo, da stavim na papir, ne bih znao gde je pocetak, a gde kraj.

 

i pored svega toga, volim zivot. nisam pesimista. ali sam naucio bas zbog toga da cenim male stvari i radujem se velikim.

 

 

[MancMellow]

?

 

ma ništa  ^_^

[MancMellow]

meni je krivo sto samo nisam pokusao da odem iz beograda. barem bih znao ako ne uspem, pokusao sam. a takav sam, da mislim da se ne bih snasao, pogotovo sto nikog nemam preko. za mene bi to bilo mnogo vazno. meni su bile mnogo vaznije druge stvari, ljudi. dovoljno je bilo da jedan ode, i da se sve rasparca. ok. upoznavao sam druge ljude, sa nekima se i dan-danas druzim, ali uvek je neka seca u pitanju. cak i kada sam bio u os. skoli, bio je jedan moj drug sa kojim sam se druzio svaki dan. on je morao da se odseli, a tako i promeni skolu. to mi je bas bio bedak. kasnije kada su dosle devedesete, sta reci. bila je jedna emisija na indexu, ali jbt stao mi je mozak kako se zvala, vodio je isti onaj sto je vodio oblak u bermudama ako se dobro secam. i tako jedno vece meni bilo onako bedno, nazovem ga ja, i raspricamo se kao da se znamo sto godina. kaze on meni da ne brinem jer ce beogradski duh ponovo izaci iz boce, samo moram da budem strpljiv. i zaista se to desilo petog oktobra. osetio sam to ponovo u vazduhu. svi ti neki ljudi koji su bili u supama su se pojavili na svetlo sunca. moje srce nikad vece. naravno, sve je to imalo kratak dah. i to me uzasno podseca na onu scenu iz filma matrix, kada triniti i neo na trenutak ugledaju iz onog sivila-crnila sunce i oblake, udahnu cist vazduh, pa se sjure ponovo u bezdan. bilo je zaista uzasno, ali ne sto se tice finansijskih mogucnosti, to mi je bio najmanji problem, vec zbog ljudi. sta se sve tu izdesavalo, da stavim na papir, ne bih znao gde je pocetak, a gde kraj.

 

i pored svega toga, volim zivot. nisam pesimista. ali sam naucio bas zbog toga da cenim male stvari i radujem se velikim.

 

Čestitam, dobili ste UE pasoš (Unutrašnja Emigracija :D)

Edited August 6, 2014 by MancMellow