Kardelj lepo kaže da je bitan dohodak a ne profit. Što više radnika i dohodak je veći, tako da je jasno gde je glavni imperativ firme u socijalizmu - povećanje proizvodnje i povećanje zaposlenosti.

 

Opet, sistem nije "lagao", to je bilo ono što je on u načelu nudio - što veću moguću zaposlenost i raspodelu dohotka unutar firme preko radničkih saveta, kasnije sve razrađeno kroz ZUR.

 

Problem je naravno kome sve to prodati, i šta uraditi kada spoljna dotacija prestane.

Ovo opet nije tacno, daj bre malo ozbiljnije.

Pa i ta privreda je funkcionisala u za svoje doba modernom svetu u kome povecanje proizvodnje nije bilo izjednacavano sa povecanjem zaposlenosti.

Postojalo je i nesto sto se zvalo produktivnost i povecanje produktivnosti.

 

I stvarno preterujes sa insistiranjem na spoljnim dotacijama.

Jedno je sigurno: ta privreda niposto nije funkcionisala kao dotirana spolja, ako si na to mislio.

Mani se recnika devedesetih, jbg  :)

 

Uspesniji u Sloveniji, a manje uspesan u Srbiji.

 

Tek to je zanimljiva tema...

Tek to je zanimljiva tema...

Itekako.

I u njoj sigurno lezi dobar deo odgovora na pitanje o neuspehu trzisnog modela u SFRJ.

Slovenija je imala privredne kataklizme uobicajene za razvijena drustva: zatvaranje rudnika sa sve pratecim otpustanjima i svim sto uz to ide, ukljucujuci i strajkove, ali je uspela da se preorijentise, pa je tako Gorenje nastalo na ostacima rudnickog basena.

Pri tom, Slovenija je najmanje viska radne snage exportovala na Zapad da gastarbajterisu, ali je zato razvila privatnu inicijativu do nevidjenih granica, cak i po danasnjim merilima.

Hrvatska nesto manje, pa su tako, na primer, svi vlasnici teskih gradjevinskih masina iz Srbije, Bosne i Makedonije 'otvarali radnje' po Sloveniji i Hrvatskoj.

Primera ima jos, naravno, ali je fakat da su pojedina republicka rukovodstva imala razlicite pristupe trzistu, ali je takodje fakat da su srpska rukovodstva bila daleko rigidnija.

Na srpsku stetu, naravno: nisu krivi ni Slovenci ni Hrvati....

 

Primera ima jos, naravno, ali je fakat da su pojedina republicka rukovodstva imala razlicite pristupe trzistu, ali je takodje fakat da su srpska rukovodstva bila daleko rigidnija.

 

 

Osim, naravno, ako ponekad nisu bila rigidnija, ali je to onda predstavljalo problem druge vrste... nemam vremena sad o ovome da (ponovo) detaljisem, te cu se povuci, postenije je :)

 

 

 

Po sredi je klasičan Ponzi na državnom nivou

ti si, brate, zreo za pzd.

Pomoć sa zapada od 1951. do 1968. je iznosila oko 1,91 milijardu $, ako gledamo dolare iz 1960. kao prosek. Govorimo o periodu najvećeg rasta jugo-ekonomije, i govorimo samo o pomoći, dakle ne o kreditima. Po današnjim cenama to je minimalno 12 milijardi $, a u zavisnosti od kalkulacija vrednost može biti i do 60 milijardi $. Pomoć je varirala u obliku, od direktne pomoći u pšenici, koja je prestala 1968. do direktnih pokrivanja svog godišnjeg trgovinskog deficita.

 

Kalkulacije su zajebane jer je dinar samo za period 1953-60. izgubio 1200% nominalne vrednosti u odnosu na $, a proračuni prosečnog godišnjeg rasta variraju od 6,5% do 10%. Proračuni efekta pomoći (samo pomoći, ne i kredita) u ovom periodu idu da je značio recimo 2,5% od 10% (dakle 1/4 ostvarenog rasta kao minimum) do toga da je nosio 4,5-5% od 6,5% kao maksimum (dakle 3/4 svog rasta u tom periodu). A to je sve bez spoljnih kredita i u eri pre petrodolara, omogućavanja spoljnog kreditiranja za republike i pokrajine od 1972, remonta bankarskog sistema 1977. koji je preko tzv redepozita prebacio rizike sa lokalnih banaka na NBJ i uopšte buma zaduživanja tokom 1970ih.

Osim, naravno, ako ponekad nisu bila rigidnija, ali je to onda predstavljalo problem druge vrste... nemam vremena sad o ovome da (ponovo) detaljisem, te cu se povuci, postenije je :)

I ja cu, glavom bez obzira  :)

Tipujem na max 7-8 postova dok ne provire C i P...

 

Mada je, kad je o Srbiji rec, interesantno mesto lokalnih samouprava: postojale su u Srbiji opstine koje su bile poznate kao privatnicki rajevi. Otuda pocinje razvoj i slava Stare Pazove i Indjije.

O cemu se tu tacno radilo morao bih da pogledam potanje, ali sto kazes da se ne detaljise ponovo.

ti si, brate, zreo za pzd.

 

3skok

Pomoć sa zapada od 1951. do 1968. je iznosila oko 1,91 milijardu $, ako gledamo dolare iz 1960. kao prosek. Govorimo o periodu najvećeg rasta jugo-ekonomije, i govorimo samo o pomoći, dakle ne o kreditima. Po današnjim cenama to je minimalno 12 milijardi $, a u zavisnosti od kalkulacija vrednost može biti i do 60 milijardi $. Pomoć je varirala u obliku, od direktne pomoći u pšenici, koja je prestala 1968. do direktnih pokrivanja svog godišnjeg trgovinskog deficita.

 

Kalkulacije su zajebane jer je dinar samo za period 1953-60. izgubio 1200% nominalne vrednosti u odnosu na $, a proračuni prosečnog godišnjeg rasta variraju od 6,5% do 10%. Proračuni efekta pomoći (samo pomoći, ne i kredita) u ovom periodu idu da je značio recimo 2,5% od 10% (dakle 1/4 ostvarenog rasta kao minimum) do toga da je nosio 4,5-5% od 6,5% kao maksimum (dakle 3/4 svog rasta u tom periodu). A to je sve bez spoljnih kredita i u eri pre petrodolara, omogućavanja spoljnog kreditiranja za republike i pokrajine od 1972, remonta bankarskog sistema 1977. koji je preko tzv redepozita prebacio rizike sa lokalnih banaka na NBJ i uopšte buma zaduživanja tokom 1970ih.

Prospero, ja te pozdravljam, ostaj u zdravlju  :) i ubedjenjima da se u slucaju SFRJ radilo o krpi od drzave nesposobnoj da uradi ista osim da se zaduzuje i tako vegetira.

Jos par postova i odguraces topik u ideologiju.

Steta, a bila je sasvim OK prilika da se o nekim stvarima porazgovara.

 

Bice jos prilika, sve vise, imam dojam  :D

3skok

ocu, evo odmah. samo pre toga da te pitam 2 stvari: sta je to ponzi sema? sta je to kredit?

Prospero, ja te pozdravljam, ostaj u zdravlju  :) i ubedjenjima da se u slucaju SFRJ radilo o krpi od drzave nesposobnoj da uradi ista osim da se zaduzuje i tako vegetira.

Jos par postova i odguraces topik u ideologiju.

Steta, a bila je sasvim OK prilika da se o nekim stvarima porazgovara.

 

Bice jos prilika, sve vise, imam dojam  :D

 

E, sorry što sam presekao priču o Zavarivaču kao svetskoj firmi. Idem ja, glupo je da kvarim ugođaj.

 

@miralem

saću, samo da pogledam šta o tome kaže wiki pa se oma vraćam.

Možda ne vidiš ti ali rukovodstva jugoslovenskih preduzeća su videla - na godišnjim anketama prijavljeni višak zaposlenih (ono što se ne može pokriti iz dohotka preduzeća po tekućim cenama i nivoima raspodele) je fluktuirao na nivou od 20 do 30%.

 

 

Po sredi je klasičan Ponzi na državnom nivou - dok ima priliva novca od kredita i štampanja takva politika je održiva. No, sistem nužno puca, u Jugoslaviji je pukao sa 10-5 godina zakašnjenja. 

 

 

Ponzi je kad ima viska zaposlenih? A sta ak ouvedemo neki zakon npr koji kaze da radnik ne mora da miradi 12 sati nego recimo 7 ili 8? Jel i to Ponzi? Jer trebaci mi jos jedan radnik na svaka dva koja sam imala da mi pokrije razliku u satnici.

Pomoć sa zapada od 1951. do 1968. je iznosila oko 1,91 milijardu $, ako gledamo dolare iz 1960. kao prosek. Govorimo o periodu najvećeg rasta jugo-ekonomije, i govorimo samo o pomoći, dakle ne o kreditima. Po današnjim cenama to je minimalno 12 milijardi $, a u zavisnosti od kalkulacija vrednost može biti i do 60 milijardi $. Pomoć je varirala u obliku, od direktne pomoći u pšenici, koja je prestala 1968. do direktnih pokrivanja svog godišnjeg trgovinskog deficita.

 

Kalkulacije su zajebane jer je dinar samo za period 1953-60. izgubio 1200% nominalne vrednosti u odnosu na $, a proračuni prosečnog godišnjeg rasta variraju od 6,5% do 10%. Proračuni efekta pomoći (samo pomoći, ne i kredita) u ovom periodu idu da je značio recimo 2,5% od 10% (dakle 1/4 ostvarenog rasta kao minimum) do toga da je nosio 4,5-5% od 6,5% kao maksimum (dakle 3/4 svog rasta u tom periodu). A to je sve bez spoljnih kredita i u eri pre petrodolara, omogućavanja spoljnog kreditiranja za republike i pokrajine od 1972, remonta bankarskog sistema 1977. koji je preko tzv redepozita prebacio rizike sa lokalnih banaka na NBJ i uopšte buma zaduživanja tokom 1970ih.

 

 

 

Amerika se u periodu od 2000 do 2015. zadužila za jedno 10-ak biliona (triliona u njihovim merama) dolara i naštampala para ne zna im se broj. Pretpostavljam da to znači da je njihova ekonomija lažna, te da npr. Apple ili Đeneral Electric zapravo ne posluju uspešno.

 

Ima trilion firmi koje su poslovale uspešno tada, i koje bi i dan danas poslovale uspešno uz manje ili veće korekcije. No, sreća je da smo zatukli tu bedu od države, da se ne stidimo pred Nemcima i da primamo čvrge kao odrasli ljudi.

Amerika se u periodu od 2000 do 2015. zadužila za jedno 10-ak biliona (triliona u njihovim merama) dolara i naštampala para ne zna im se broj. Pretpostavljam da to znači da je njihova ekonomija lažna, te da npr. Apple ili Đeneral Electric zapravo ne posluju uspešno.

 

 

Pa naravno da im je ekonomija lazna kad su zaduzeni toliko, a tek primarna emisija. Medjutim malo da mu ga daju po obrazovanju i inventivnosti, i mozda naprave i nesto realne ekonomije. Bez toga - mrka kapa.

E, sorry što sam presekao priču o Zavarivaču kao svetskoj firmi. Idem ja, glupo je da kvarim ugođaj.

Nadobudno si aj necu da kazem zloban, ali u najmanju ruku (ideoloski) ostrascen.

Zavarivac iz Vranja je krajem sedamdesetih i dobrano do u osamdesete bio #1 u izvodjenju zavarivackih radova na naftnim platformama u Severnom moru.

Koje su tada bile, a i sada su, em jedan od tehnoloskih vrhova, em nesavladano gradivo sto se tice mnogih postupaka.

Radili su pod trzisnim uslovima u konkurenciji koja je bila izistinski zestoka.

Ako to po tvojim kriterijumima nije svetska/uspesna firma, ajde prosvetli nas, molim te.

 

Gore sam postavio fotografije Brodogradilista Uljanik i Brodarskog instituta u Zagrebu i to random, prve mi pale na pamet, ima toga jos.

Coveka sa fotografije bi trebalo da (pre)poznajes, spada u opstu kulturu.

Ako ti je (naj)lakse da na pomen nekog Zavarivaca iz nekog Vranja odmahnes rukom, meni OK, ali nemoj da svoje neznanje pokrivas cime ga vec pokrivas.

I, molim te - nista licno.

Ja sam vise nego spreman da cujem i uvazim tvoje argumente, ali bice da i ti imas da od mene cujes i naucis poprilicno toga sto se bas i ne uklapa u sliku SFRJ onako kako su je ovde, u Srbiji a i sire naravno, slikali kao sto rekoh beckovici, draskovici, duranovici i ostale akademije.