Naucni radovi zanimljivi za siru javnost

[gospa buba]

upravo jesam.

sedajte mi na muku. al pre toga nabacite josh koje kilo [emoji14]

sent from bubamoto

[Yoyogi]

On 3/8/2017 at 12:35 AM, bigvlada said:

 

Prvo 0 i 1 pa onda A,G,C,T.

 

They compressed the files into a master file, and then split the data into short strings of binary code made up of ones and zeros. Using an erasure-correcting algorithm called fountain codes, they randomly packaged the strings into so-called droplets, and mapped the ones and zeros in each droplet to the four nucleotide bases in DNA: A, G, C and T. The algorithm deleted letter combinations known to create errors, and added a barcode to each droplet to help reassemble the files later.

 

Da to nešto valja, već bi ga kupili Google ili neko.  Ne radi to tako, nego blokovi podataka (32kb) dobiju kao otisak prsta identifikaciju. Nema baze podataka, nema file system.

 

To postoji već 10 godina. Komercijalno, mi to prodajemo na desetine hiljada primeraka godišnje, hardware i software. Milionske dolarske cene.

 

Tehnički background: sve je u all-flash memory, metadata (otisci prsta blokova podataka) uvek u memoriji, nema diskova.

 

Kako to u praksi, dole na parketu, izgleda. A tebi i svima se pojavljuje svaki dan.

 

American Express, Visa, Citibank, Toyota, Volkswagen, General Motors, Apple, FaceBook, pa i  Expedia i  TripAdvisor, svi to već imaju (baš tu našu opremu)...plus desetine hiljada firimi koje voze svetsku ekonomiju.

 

Odeš na njihove sajtove a sve brzo i besprekorno.

 

To što si rekao, već je komercijalizovano, nema iznenađenja.

 

[braca]

22 minutes ago, Yoyogi said:

 

Da to nešto valja, već bi ga kupili Google ili neko.  Ne radi to tako, nego blokovi podataka (32kb) dobiju kao otisak prsta identifikaciju. Nema baze podataka, nema file system.

 

To postoji već 10 godina. Komercijalno, mi to prodajemo na desetine hiljada primeraka godišnje, hardware i software. Milionske dolarske cene.

 

Tehnički background: sve je u all-flash memory, metadata (otisci prsta blokova podataka) uvek u memoriji, nema diskova.

 

Kako to u praksi, dole na parketu, izgleda. A tebi i svima se pojavljuje svaki dan.

 

American Express, Visa, Citibank, Toyota, Volkswagen, General Motors, Apple, FaceBook, pa i  Expedia i  TripAdvisor, svi to već imaju (baš tu našu opremu)...plus desetine hiljada firimi koje voze svetsku ekonomiju.

 

Odeš na njihove sajtove a sve brzo i besprekorno.

 

To što si rekao, već je komercijalizovano, nema iznenađenja.

 

Novi GPS momenat ?  Sad kad se svi izredjaju da pokusaju da mu objasne da je omasio ne loptu nego ceo teren, bice opet "nemojte toplog zeca, jadan yoyogi, svi ste protiv njega"....

 

[bigvlada]

2 hours ago, Yoyogi said:

 

Da to nešto valja, već bi ga kupili Google ili neko.  Ne radi to tako, nego blokovi podataka (32kb) dobiju kao otisak prsta identifikaciju. Nema baze podataka, nema file system.

 

To postoji već 10 godina. Komercijalno, mi to prodajemo na desetine hiljada primeraka godišnje, hardware i software. Milionske dolarske cene.

 

Tehnički background: sve je u all-flash memory, metadata (otisci prsta blokova podataka) uvek u memoriji, nema diskova.

 

Kako to u praksi, dole na parketu, izgleda. A tebi i svima se pojavljuje svaki dan.

 

American Express, Visa, Citibank, Toyota, Volkswagen, General Motors, Apple, FaceBook, pa i  Expedia i  TripAdvisor, svi to već imaju (baš tu našu opremu)...plus desetine hiljada firimi koje voze svetsku ekonomiju.

 

Odeš na njihove sajtove a sve brzo i besprekorno.

 

To što si rekao, već je komercijalizovano, nema iznenađenja.

 

Jojogi, pokaži mi komercijalni proizvod koji može da smesti 215 petabajta informacija u jedan gram bilo čega. Hvala. 

[Yoyogi]

6 minutes ago, bigvlada said:

Jojogi, pokaži mi komercijalni proizvod koji može da smesti 215 petabajta informacija u jedan gram bilo čega. Hvala. 

 

U poslovnom svetu nema tih naučno-fantastičnih verzija data storage. Ako ima, kao što je ovo naše bilo, kupi ih neka firma.

 

Amazon (AWB) sve podatke starije od 6 meseci drži na trakama, magnetnim trakama, kao iz 1965. Istina, trake su napredovale a opet su trake.

 

Sva ta zayebancija je stavljanje skela oko 50 godina postojećih zgrada.

[Yoyogi]

8 hours ago, bigvlada said:

Jojogi, pokaži mi komercijalni proizvod koji može da smesti 215 petabajta informacija u jedan gram bilo čega. Hvala. 

 

NCR (firma osnovana 1895. poznata po registar kasama, prvim ATM mašinama i prvom SCSI kontroleru) je eksperimentisao (pre pola veka, krajem 1960-ih) sa fizičkom materijom, da od nje razvije zamenu za računarsku memoriju od feritnih jezgara. Izlažući je fizičkim uticajima (jačom ili slabijom svetlošću, ne namagnetisanjem + -), materija je menjala stanje koje je moglo da se koristi kao 0/1 binarni zapis. I moglo je da se meri u gramima.

Nije se to isplatilo, projekat je napušten a ono što je od njega čovečanstvu ostalo su foto osetljiva stakla za naočare.

[mei]

o petabajtima, trakama i kablovima nastavite ovde

[Yoyogi]

Izvinjavam se BigVladi za juče. Njegove priloge rado pratim.

 

Moj članak, sa mog sajta, istina malo star, pogledao sam na brzinu, to ovde nije pominjano.

 

Nobelovci 2014.

 

Slika iz novina, Laureati su zasluženo nagrađeni i počastvovani.
Posebno mi je drago da su dvojica baš iz Nagoye, centra Japana za nauku, robotiku i industriju.
Retko ko razume šta su oni u stvari pronašli.

 

 

 

Nobel physics laureates, Professor Isamu Akasaki, of Nagoya University, left,  Professor Hiroshi Amano of Nagoya University, center, and Professor Shuji Nakamura of California University, Santa Barbara, stand during the Nobel award ceremony at the Concert Hall in Stockholm, Sweden, on Wednesday. 

 

Šta su oni u stvari pronašli? Da se pomoću plavog iz spektra pravi bela svetlost daleko efikasnija od postojecih LED i daleko jeftinija.

Veštačko svetlo se pravi od kada postoji struja, sa efikasnošcu (kolicina energije koja ide u samu svetlost) od 4%. Kakvo je to svetlo, svi znamo.

Preteča njihovog pronalaska je "narandžasto svetlo", koristi se za javnu rasvetu, autoputeve, tunele, "sodijumska lampa". Jeftino je i "dovoljno dobro" za te potrebe. Kada bi se koristilo za prostorije, ovako bi izgledalo, sve iste boje (iz Nagoya Science Museum, eksperimentalna kabina). Odeća deteta je u raznim bojama, loptice su plave, crvene, bele a sve je "monochrome" pod za sada raspoloživim narandžastim svetlom.

 

 

Razlog je da sodijumska lampa emituje samo tu boju od celog spektra

 

 

Sunčeva svetlost, normalna fluorescentna sijalica i LED, emituju sve boje

 

 

I tu je suština pronalaska ove trojice Nobelovaca: do sada je bilo poznato napraviti zelenu i crvenu (koristi se u laseru za pisanje/citanje DVD/CD) svetlost ali plavu niko još nije uspeo da napravi. Napravili su plavi laserski zrak koji se koristi u BluRay DVD ali to nije to što je trebalo.

 

Dok je nisu napravili oni, koristeci galium nitrid kao hemijsku supstancu i jednom od "layers" plave svetlosti.

Uz već poznato kako se prave zelena i crvena, sa njihovim pronalskom je moguća i do sada nepoznata plava, a sa sve tri se pravi bela , dnevna svetlost. I to jeftino (1% cene).

 

Tu su mediji dali spin: da ce čovečanstvo uštedeti silnu energiju, The Guardian je izračunao da ako se sve sijalice konvertuju na ove, biće nepotrebno sagraditi 8 termoelektrana u Engleskoj.

Ja mislim da se neće uštedeti ništa. Oni koji će prvi videti korist su korisnici smart phone - daleko bolji ekrani i daleko manja potrošnja baterije. Videće i oni gde električne mreže uopšte nema, sunčeva energija može da napuni bateriju koja će dati dobro svetlo za dugo vreme.

 

A za običnu rasvetu po domovima mislim biće otprilike ovako: 
kao da neko 1990. da digitalnu kameru od 20$ i kaže ljudima da klasični fotoaparati koje su koristili da naprave 32 fotografije godišnje, odnesu film na razvijanje, plate, čekaju - više nisu potrebni. Sada, novom digitalnom kamerom mogu da naprave te slike za 0.1% cene i nema razvijanja filma.

 
Šta se desilo: ljudi su počeli da slikaju kao ludi, prave stotine fotografija nedeljno, samo zato što je jeftino i može im se.
Youtube , Facebok, fotostock su puni smeća, videa i slika mačaka, sve junk koji ne bi postojao da nije skoro besplatno praviti ga.

Tako će biti i sa ovim sijalicama: ljudi ce prestati da gase svetlo i postaviće osvetljenje tamo gde ga nije bilo, samo zato što je dobro i jeftino. Ili, što bi ljudi prestali da teže tome da i noću imaju dnevno svetlo u svojim sobama? Sada ce to biti moguće.

 

Nikakve uštede u energiji tu neće biti. Svet će postati, ako ne zeleniji, onda sjajniji, gledan iz svemira.

[bigvlada]

16 hours ago, Yoyogi said:

 

NCR (firma osnovana 1895. poznata po registar kasama, prvim ATM mašinama i prvom SCSI kontroleru) je eksperimentisao (pre pola veka, krajem 1960-ih) sa fizičkom materijom, da od nje razvije zamenu za računarsku memoriju od feritnih jezgara. Izlažući je fizičkim uticajima (jačom ili slabijom svetlošću, ne namagnetisanjem + -), materija je menjala stanje koje je moglo da se koristi kao 0/1 binarni zapis. I moglo je da se meri u gramima.

Nije se to isplatilo, projekat je napušten a ono što je od njega čovečanstvu ostalo su foto osetljiva stakla za naočare.

Ali ovo je potpuno novi medijum. Koristi se DNK kako bi se u nju smestilo toliko podataka. Artur Klark je u konačnoj odiseji (3001) izneo podatak (u prilozima) da je deset terabajta dovoljno da se smeste sve informacije o nekoj osobi uključujući i sve što je video, čuo, okusio, doživeo tokom celokupnog života. Ova tehnologija je tek u povoju (215 petabajta po gramu materije je teoretski maksimum) a može da rezultira onim što sma rekao, da kompletno znanje čovečanstva može da se smesti u jedan majušni bioimplant. 

 

Da bi se ponovo proizvela neka mašinerija, pored tehničkog znanja i uređaja potrebno je i ljudsko iskustvo. Saturn V sada ne bi mogao biti napravljen već bi morali da ga prave od nule jer su inženjeri koji su ga graili ili u debeloj penziji ili pod zemljom. Imali su problem da naprave uf, ne sećam se tačno, valjda jedan sloj boje valjda za f-117. To se nije pravilo decenijama, zalihe potrošene a niko se ne seća kako se pravi. 

 

Sa ovakvim bioimplantom imali bi mogućnost da pored tehničkog znanja potrebnog za gradnju ili proizvodnju nečega uskladištimo i sva iskustva ljudi koji su to proizveli/napravili. Naravno, to bi zahtevalo da mnogo bolje upoznamo sopstveni mozak nego što ga danas znamo. U jednoj specijalnoj epizodi mitbastersa koja govori o besmrtnosti iznosi se podatak da bi nam se mozak debelo smanjio posle nekoliko stotina godina pa bi samim tim mnogo toga zaboravili. 

 

Ako ljudsko telo shvatimo kao kompjuter, ovo otkriće predstavlja biološku verziju mikro SD kartice teoretskog kapaciteta 215 petabajta. 

[Yoyogi]

9 hours ago, bigvlada said:

Ali ovo je potpuno novi medijum. Koristi se DNK kako bi se u nju smestilo toliko podataka. Artur Klark je u konačnoj odiseji (3001) izneo podatak (u prilozima) da je deset terabajta dovoljno da se smeste sve informacije o nekoj osobi uključujući i sve što je video, čuo, okusio, doživeo tokom celokupnog života. Ova tehnologija je tek u povoju (215 petabajta po gramu materije je teoretski maksimum) a može da rezultira onim što sma rekao, da kompletno znanje čovečanstva može da se smesti u jedan majušni bioimplant. 

 

Da bi se ponovo proizvela neka mašinerija, pored tehničkog znanja i uređaja potrebno je i ljudsko iskustvo. Saturn V sada ne bi mogao biti napravljen već bi morali da ga prave od nule jer su inženjeri koji su ga graili ili u debeloj penziji ili pod zemljom. Imali su problem da naprave uf, ne sećam se tačno, valjda jedan sloj boje valjda za f-117. To se nije pravilo decenijama, zalihe potrošene a niko se ne seća kako se pravi. 

 

Sa ovakvim bioimplantom imali bi mogućnost da pored tehničkog znanja potrebnog za gradnju ili proizvodnju nečega uskladištimo i sva iskustva ljudi koji su to proizveli/napravili. Naravno, to bi zahtevalo da mnogo bolje upoznamo sopstveni mozak nego što ga danas znamo. U jednoj specijalnoj epizodi mitbastersa koja govori o besmrtnosti iznosi se podatak da bi nam se mozak debelo smanjio posle nekoliko stotina godina pa bi samim tim mnogo toga zaboravili. 

 

Ako ljudsko telo shvatimo kao kompjuter, ovo otkriće predstavlja biološku verziju mikro SD kartice teoretskog kapaciteta 215 petabajta. 

Neće se to desiti za naših života.

 

Ono što se desilo je da Amerikanci ne mogu ponovo da pošalju čoveka na Mesec. Ne znaju više kako, oni koji su znali su ili pomrli ili su preko 90 godina stari. Nil Armstrong je pravio kampanju zadnjih godina svog života ističući upravo ovo što sam uzeo da navedem.

A mogli su, 1969. kada je NASA imala kompjutere koji svizajedno danas ne bi mogli da funkcionišu kao 20$ mobilni telefon za tržište Kenije.

 

Otišlo je to u još veću degeneraciju: FaceBook je platio 18 milijardi dolara za SnapChat, to je više nego što je koštala cela misija Apolo 11 za Mesec.

[Frank Pembleton]

Ali ovo je potpuno novi medijum. Koristi se DNK kako bi se u nju smestilo toliko podataka. Artur Klark je u konačnoj odiseji (3001) izneo podatak (u prilozima) da je deset terabajta dovoljno da se smeste sve informacije o nekoj osobi uključujući i sve što je video, čuo, okusio, doživeo tokom celokupnog života. Ova tehnologija je tek u povoju (215 petabajta po gramu materije je teoretski maksimum) a može da rezultira onim što sma rekao, da kompletno znanje čovečanstva može da se smesti u jedan majušni bioimplant. 
 
Da bi se ponovo proizvela neka mašinerija, pored tehničkog znanja i uređaja potrebno je i ljudsko iskustvo. Saturn V sada ne bi mogao biti napravljen već bi morali da ga prave od nule jer su inženjeri koji su ga graili ili u debeloj penziji ili pod zemljom. Imali su problem da naprave uf, ne sećam se tačno, valjda jedan sloj boje valjda za f-117. To se nije pravilo decenijama, zalihe potrošene a niko se ne seća kako se pravi. 
 
Sa ovakvim bioimplantom imali bi mogućnost da pored tehničkog znanja potrebnog za gradnju ili proizvodnju nečega uskladištimo i sva iskustva ljudi koji su to proizveli/napravili. Naravno, to bi zahtevalo da mnogo bolje upoznamo sopstveni mozak nego što ga danas znamo. U jednoj specijalnoj epizodi mitbastersa koja govori o besmrtnosti iznosi se podatak da bi nam se mozak debelo smanjio posle nekoliko stotina godina pa bi samim tim mnogo toga zaboravili. 
 
Ako ljudsko telo shvatimo kao kompjuter, ovo otkriće predstavlja biološku verziju mikro SD kartice teoretskog kapaciteta 215 petabajta. 

Ajde prosvetlite mene glupog, ni naučnici na tom nivou nisu dokumentovali svoje "korake" ?
Ili je nivo improvizacije bio toliki i toliko bilans?

[namenski]

Dokumentovali su oni, nego se Vlada po obicaju odao tehnoloskom entuzijazmu : uhvatio se za Saturn koga danas niko ne bi mogao da napravi, a zaboravi da doda da danas niko ne bi ni bio lud da ga ponovo pravi cak ni kao repliku za uspomenu i dugo secanje.

Jer - sta ce mu?

Bas kao sto niko danas ne bi pravio Fiata 1300, nego bi pravio nesto sasvim drugacije i vremenu i potrebama primerenije.

Edited January 6, 2018 by namenski

[gospa buba]

nekada intuitivne stvari i neke elemente iskustva uopshte nije moguce jasno dokumentovati, tako da budu reproduktivni i koriste nekom sledecem.

 

ima legenda o nekom chichi iz boja i lakova u sfrj koji je na kompjutersku meshavinu znao da doda prstohvat nechega i da to bude bash to.

 

to je samo kao neki primer. ali takvi problemi realno postoje, na svim nivoima gde pored dokumentacije igra iskustvo.

 

sent from bubamoto

 

 

 

 

 

 

 

 

[namenski]

37 minutes ago, gospa buba said:

nekada intuitivne stvari i neke elemente iskustva uopshte nije moguce jasno dokumentovati, tako da budu reproduktivni i koriste nekom sledecem.

 

ima legenda o nekom chichi iz boja i lakova u sfrj koji je na kompjutersku meshavinu znao da doda prstohvat nechega i da to bude bash to.

 

to je samo kao neki primer. ali takvi problemi realno postoje, na svim nivoima gde pored dokumentacije igra iskustvo.

 

sent from bubamoto

Naravno da postoje i ti elementi^tm, itekako i njihova vaznost je neprocenjiva, samo sto to nije pitanje tehnologije, nego je pitanje sistema: kontinuitet u skolovanju, od obicnog шлосера do vrhunskog inzenjera jer jedno bez drugog ne ide, kontinuitet u primopredaji^tm iskustva, onome sto se nekada zvalo 'prenositi znanje mladjima' i to za dz, uz pos'o, manje brojanja citata i trzista^tm, itd, itd...

Ne mozes da imas negovano iskustvo i kulturu iskustva (ne zezam se) ako imas katastrofalne prekide u razvoju generacija, zanemarivanje takozvane opste kulture i zamenu znanja golom informacijom ma koliko informacija bilo i ma koliko lako bile dostupne, jer informacija nije znanje...

[namenski]

Da ne editujem, masinci ce razumeti: nema tog laptopa koji bi mogao da se meri sa Krautom