Ne možeš ugaziti u isti film dvaput...

[Töölönlahti]

Ovom topiku nedostaje malo živosti...

 

 

 

 

Šta ste mislili kada ste ga pogledali prvi, a šta drugi, treći i naposletku dvadesettreći put?

[MocaVukotic]

ja imam da prijavim dragojevića i jarmuscha. kad sam gledao lepa sela prvi put, oduvao me skroz, bio mi totalno "američki", sa onom izlomljenom dramaturgijom, međutim svakim sledećim gledanem bio mi je za nijansu slabiji, a kako sam ga gledao bar 7-8 puta, sad mi izgleda kao totalni mess od filma. svaki put uočim neko novo sranje u filmu.

 

jarmusch - night on earth. gledao početkom 90-ih tri puta za redom u bionji (u art bioskopu puštali svaki dan jedno vreme), mislio jebemu nema bolje od ovoga, kidao se od smeha i sve ostalo. kralj jebote. pogledao ga skoro opet, pre par godina, dosadan u pičku materinu. new york se drži nekako zbog esposita i mueller-stahla, ostalo je zevanje, dok je rim katastrofa totalna. benigni je ionako iritantan, ali ovde je probio sve granice. smučio mi se. helsinki taština praznine. to sve kad se gleda odvojeno, van konteksta, mada mu priznajem da u celini ima smisla. šteta što je uglavnom dosadan.

[Singer]

ja se u stvari divim vasoj memoriji... ja ne mogu da se setim nicega :(

[Reaktor]

Ovom topiku nedostaje malo živosti...

 

 

 

 

Šta ste mislili kada ste ga pogledali prvi, a šta drugi, treći i naposletku dvadesettreći put?

Kao vino je... što ga više piješ, sve si više pijan.

[ToniAdams]

Мени је Мементо био срање када сам га први пут гледао, а ужасно срање када сам га гледао други пут.

 

Што се Они живе тиче, подсетио бих цењене левичаре да су у филму прогледали они који су се скупљали у цркви, док су се у Магли сви преживели скупили такође у цркви а да је свештеник себе жртвовао да би спасао своју паству.

 

То што Симе види Маркса и у црвеном кромпиру не значи да је Мекдоналдс део светске револуције јер прави помфрит.

pa kake veze ima sto je u crkvi? to uopste ne iskljucuje levicarenje, sem salonskog.

 

glede™ lepih sela, slican dojam imam ko moćavukotic. no mislim da je presudio momenat u kom smo ga prvi put gledali, blizina rata i lakost poistovecivanja sa likovima.

i dalje ne mislim da je los film, ali prvi put nisam moga doci ksebi neko vreme.

[steins]

nu, ja s Dragojevićem imam potpuno obrnut odnos - prvo gledanje filma me naravno zvizne samom režijom, tj atmosferom koju pravi (filmovi mogu da mu budu ovakvi i onakvi, al svaki ima neku atmosferu koja te uvlači i okružuje). Svako drugo gledanje me još više šokira jer je drugi kvalitet SDa detalj. Recimo u Paradi ima toliko parodije na homoseksualnost da i onim najzadrtijim antigej likovima napravi konfuziju u glavi /npr scena sa šamaranjem peškirima po hodnicima u Rvackoj ili sitne replike izmedju Limuna i njegovih ortaka - "ja bi se šefe kresnuo u bulju za tebe"/.

 

elem, ja skoro uhvatim na TVu Keri - fala bobu i Željku na Pink Klasik kanalu - i moram da kažem da sam se teško razočarao, pošto mi je to bio jedan od najstrašnijih horora koje sam kao klinja imao čast da pogledam, a sada sam se uglavnom upišavao od smeha u svakom kadru u kome se našao glavati sajentolog.

 

A kad smo već pomenuli Gunise - skoro sam odgledao Monster Squad - film iz istog perioda sa sličnom tematikom - ostao mi je u sećanju kao dobra zabava sa solidnom postavkom i efektima a sada sam se osećao pomalo neprijatno koliko je jeftin i naivan /čak i u odnosu na Gunise/.

[kobni zelaya]

Kad sam prvi put gledao Blue Velvet, recimo neke 85, 86 u bioskopu Jugoslavija, nisam ništa skapirao. Bilo mi totalno sranje, a hteo sam da gledam film čoveka koji je radio Čoveka-slona. Bio sam mlad i glup, sad se bar jedno od ta dva promenilo.

 

The Wall sam gledao mislim tri puta u bioskopu u cirka pet dana (Jadran) Pre nekog vremena ponovio na TCM-u - infantilna plitkoumna Parkerova ludorija, potpuno jadan film, koji se u stvari samo zbog muzike gledao onda, a sad ni zbog toga.

[MocaVukotic]

 

elem, ja skoro uhvatim na TVu Keri - fala bobu i Željku na Pink Klasik kanalu - i moram da kažem da sam se teško razočarao, pošto mi je to bio jedan od najstrašnijih horora koje sam kao klinja imao čast da pogledam, a sada sam se uglavnom upišavao od smeha u svakom kadru u kome se našao glavati sajentolog.

 

meni keri razbija i danas, a najavna špica spada verovatno u 5 najboljih ikad.

[steins]

meni keri razbija i danas, a najavna špica spada verovatno u 5 najboljih ikad.

 

ne zajebavaj? Uprkos Džontri?

[Turnbull]

I meni je Keri remek-delo, a gledam ga u nekim relativno ravnomernim razmacima od po 2-3 godine, i svaku put me oduševi. Super mi je kako na kraju uspe da stvori taj osećaj poptune identifikacije sa Keri - da ona je čudovište, ali jebiga, that town deserves to burn.

 

Ali samo se nadam da se topik neće pretvoriti u popis filmova koje smo prerasli - takvih naravno ima puno. Radije bih voleo da čujem o filmovima koje i danas volimo, ali ih vidimo drugačije nego ranije.

 

Meni je sad, preko ovig Gunisa i Keri pao na pamet Stand By Me, koji sam prvi put gledao kao klinac otrpilike njihvoih godina, pa posle kao studnčić, sa mlađim bratom, koji je tada bio klinac otprilike njihovih godina, i konačno pre neke dve-tri nedelje (opet hvala Pink Classics kanalu, ili beše Pink Premium? Nebitno). I mislim da sam tek sada zapravo shvatio onu rečenicu - ""I never had any friends later on like the ones I had when I was twelve. Jesus, does anyone?". Zapravo, iako je to film o detinjstvu, on je baš u jakom smislu o odraslom pogledu na sopstveno detinjstvo, i zato ga, paradoksalno, bolje razumeš kada si u naratorovim godinama, nego u godinama junaka.

 

Takođe, neke stvari koje su mi tada promicale, sada mi nisu promakle - recimo ozbiljne klasne i porodične razlike između glavnih junaka, i detinjstvo kao prostor koji je u stanju da obriše sve te razlike i spoji sve ove klince sa vrlo različitim porodičnim bekgraundima. Onda se setim raznih bliskih drugara iz osnovne koji još žive u istom gradu, a nisam se sa njima video već godinama, pa se malo stužnim.

Edited February 19, 2014 by Syme

[Ajant23]

Ovom topiku nedostaje malo živosti...

 

 

 

 

Šta ste mislili kada ste ga pogledali prvi, a šta drugi, treći i naposletku dvadesettreći put?

 

Pitao sam već to kada je Syme pisao da ga taj film vozi već dvedeset krugova i to bez pit stopa...

[Turnbull]

Pobrkao si me s nekim, Ajante.

[Ajant23]

Nije kim, već čim...

[MocaVukotic]

ne zajebavaj? Uprkos Džontri?

pa on je epizodica, suviše mala da utiče na krajnji utisak. bolje gledaj monstruoznu ulogu pajper lori.

[MocaVukotic]

I meni je Keri remek-delo, a gledam ga u nekim relativno ravnomernim razmacima od po 2-3 godine, i svaku put me oduševi. Super mi je kako na kraju uspe da stvori taj osećaj poptune identifikacije sa Keri - da ona je čudovište, ali jebiga, that town deserves to burn.

 

Ali samo se nadam da se topik neće pretvoriti u popis filmova koje smo prerasli - takvih naravno ima puno. Radije bih voleo da čujem o filmovima koje i danas volimo, ali ih vidimo drugačije nego ranije.

 

Meni je sad, preko ovig Gunisa i Keri pao na pamet Stand By Me, koji sam prvi put gledao kao klinac otrpilike njihvoih godina, pa posle kao studnčić, sa mlađim bratom, koji je tada bio klinac otprilike njihovih godina, i konačno pre neke dve-tri nedelje (opet hvala Pink Classics kanalu, ili beše Pink Premium? Nebitno). I mislim da sam tek sada zapravo shvatio onu rečenicu - ""I never had any friends later on like the ones I had when I was twelve. Jesus, does anyone?". Zapravo, iako je to film o detinjstvu, on je baš u jakom smislu o odraslom pogledu na sopstveno detinjstvo, i zato ga, paradoksalno, bolje razumeš kada si u naratorovim godinama, nego u godinama junaka.

 

Takođe, neke stvari koje su mi tada promicale, sada mi nisu promakle - recimo ozbiljne klasne i porodične razlike između glavnih junaka, i detinjstvo kao prostor koji je u stanju da obriše sve te razlike i spoji sve ove klince sa vrlo različitim porodičnim bekgraundima. Onda se setim raznih bliskih drugara iz osnovne koji još žive u istom gradu, a nisam se sa njima video već godinama, pa se malo stužnim.

meni je taj bio dosada i onda i sad