.

Edited February 12, 20241 yr by msv

38 minutes ago, Sludge Factory said:

Svake subote ili nedelje ujutru (eventualno kasnije prepodne ili ranije popodne) cale bi seo na svoje mesto za stolom u kuhinji, ledjima okrenut prozoru, digao i prekrstio noge na kuhinjski sto (keva tela ga ubije vecito), solja kafe u jednoj ruci, vikend (Nasa) Borba u drugoj (ili Vreme pre toga), okrenuo bi zadnju stranu i naglas nam citao Perin tekst, kevi, burazeru i meni. Bio sam klinac, ali sam uzivao (a i kod nas se drustveno-politicka situacija pratila uvek, religiozno, sa tri godine sam znao poslanike u skupstini ko Milica u Otvorenim vratima). Najgore godine, nije tu bilo bas mnogo prostora za smejanje i zajebanciju, ali eto Pera je imao tu sposobnost da se zajebava na ozbiljne teme, a da one ne izgube na ozbiljnosti nimalo, odnosno da osecaj teskobe, tragicnosti i nesrece zapravo ne nestane. Valjda je to taj sarkasticni, ironicni ton, sta li. 

 

Prva emisiju Pescanika na radiju koju smo uspeli da uhvatimo negde pocetkom 2000. mozda tek 2004. bila je emisija u kojoj je on gostovao. Secam se cak i kao kroz maglu o cemu je pricao. 

 

I dalje ne mogu da nadjem tu navodnu recenziju Belog albuma koju je napisao i objavio, a koja je glasila samo "Izasao je." Vi stariji biste to mogli da mi potvrdite makar. 

 

S obzirom na to da smo iz Kragujevca i ceo zivot zivimo ovde (osim sto su keva i cale studirali u Beogradu), slabo mi znamo beogradske carsijske price, posebno smo ih slabo znali devedesetih i neke ljude i likove koje upuceniji Beogradjani bolje znaju, mi smo uvek posmatrali drugacije, ipak iz daljine, sa rekao bih normalnom distancom prema javnim licnostima, uz tu i tamo poneki info. Ali malo je reci da je on bio nase najvece razocaranje od dolaska ovog djubreta na vlast. Najvece uopste, zapravo. A moram da mu oprostim, izmedju ostalog i zato sto sam zbog njega poceo da slusam Black Rebel Motorcycle Club. 

 

Slucajno mi je u ruke dosla knjiga Corava kutija pre nekoliko meseci. Samo sam je prelistao i procitao prvu stranu prve kolumne, moracu sad da se vratim na ostatak. 

 

RIP

 

Isto, porodično čitanje kolumne sa ćaletom i kevom. Doduše, ja sam bila dovoljno odrasla da nam je taj ritual bio jedna od retkih stvari koja nas je baš vezivala.  Uf, ❤. Koliko god da si mogao da se ne složiš nekad sa njegovim i postupcima i pisanjem ... bio je legenda, svakako jedan od najduhovitijih novinara ikad. Težak, svadljiv, ne uvek baš omiljen među i najdobronamernijim kolegama ali nenadjebiv. Granica je kod njega često bila pomična i fiktivna i bilo je najpametnije ako želiš da preživiš u javnom prostoru da mu se na zameriš baš mnogo. I dan danas neke aktere, te spodobe 90-tih, političare i hodajuće karikature od ljudi pamtim uglavnom iz njegovih kolumni po kreativnim nadimcima kojima ih je zauvek dobro okarakterisao i ostavio za "istoriju".  I dan danas često automatki izgovorim u glavi kad vaskrsne neko iz plejade tih manijaka, kad zavreba neki Radoman Božovič ... "to je neki/a Dušanka Đogo Nogo mala Simić". 

Onaj deo što moji kući nisu znali, jer ih to nije interesovalo, su njegove muzičke kritike, koje su ostavljale leševe od bendova i muzičara iza sebe. I danas na njegovom portalu XXZ mogu da se pročitaju, i nisu izgubile mnogo od duha čameći u toj vremenskoj kapsuli. Nadam se samo da će XXZ preživeti i ovo. Bilo bi šteta jer je to jedno od retkih mesta gde se nešto dobro može pročitati. I nadam se da će i dalje moći da se nađu njegovi stari tekstovi tamo. Znam samo da mi je tokom 90-tih otimao posledju lovu iz džepa za Vreme Zabave i X Zabavu. RIP. 

3 minutes ago, hansolo said:

I dan danas neke aktere, te spodobe 90-tih, političare i hodajuće karikature od ljudi pamtim uglavnom iz njegovih kolumni po kreativnim nadimcima kojima ih je zauvek dobro okarakterisao i ostavio za "istoriju".  I dan danas često automatki izgovorim u glavi kad vaskrsne neko iz plejade tih manijaka, kad zavreba neki Radoman Božovič ... "to je neki/a Dušanka Đogo Nogo mala Simić". 

 

Isto. Zeljko "lopov mali" Simic  

 

Evo te emisije Pescanika koju sam pomenuo, januar 2005. nisam mnogo omanuo. Zacudo pominje Bokana. Ne kopira lepo iz PDFa, izbacuje dijakritike, pa mora link https://pescanik.net/wp-content/PDF/fm_1-15/FM_1.pdf 24. strana.  

 

 

 

Morao si da nam useres i ovo malo, aj da kazem, dobrih reminiscencija 

tekstovi u vremnu, kolumna ćorava kutija je bila master of art jako dugo

 

vreme knjige ih je skupilo i objavilo u istoimenoj knjizi

 

 

 

ima je na kupindu

4 minutes ago, Sludge Factory said:

Morao si da nam useres i ovo malo, aj da kazem, dobrih reminiscencija 

 

Što, o mrtvima sve najbolje.

Neka mu je laka crna zemlja, al mu ne opraštam Subotića- Ne mogu.

Bio je nesporno upečatljiv lik. Obzirom da sam dosta mlađi nisam mogao da ispratim Peru u prime-u. Ovo što sam zakačio zadnjih 10-ak godina bolje da ne komentarišem. 

Edited February 12, 20241 yr by Locust

10 minutes ago, Sludge Factory said:

Morao si da nam useres i ovo malo, aj da kazem, dobrih reminiscencija 

 

Ima još dobrih reminiscencija

 

https://twitter.com/VSurroi/status/1757050242766135449?t=dPHo8dikktDesbX9mDkQ8w&s=19

Zamisljam sta bi Pera Lukovic napisao na vest o smrti Pere Lukovica. Verovatno nesto u stilu da je "bio veliki drkadzija, pisao i radio kako misli da treba i boleo ga kurac kako ce ga drugi pamtiti".

 

Pa eto, ja cu ga pamtiti kao velikog drkadziju..

 

Edited February 12, 20241 yr by Jimmy Kowalski

Moja tetka je kupovala Dzuboks, a ja sam ih procitala sve kod babe i dede na letnjim raspustima pustajuci ploce uz grdnju. Odatle sam saznala i za njega, Kremera, Zikica, Vrdoljaka, Glavana. 

 

Njega se secam po cuvenim tekstovima ko ce vise singlova da izda s pocetka osamdesetih Dzoni Stulic (Azra) ili Vlado Kalember (Srebrna Krila).

 

Laka mu zemlja. Svakako ce ga se svako secati po necemu. Ja cu po ovome gore.

bio sam na tribini u CZKD kad se posvađao sa Borkom Pavićević jer je opleo po Đitleru a Borka nije htela da mu da da nastavi u tom maniru. Baš bio antiklimaks pred čitanje Ljube Živkova kome je bilo vidljivo aprijatno.

Saučesnik u onom sramnom Bebinom progonu Vanje Ćalović.

 

https://angusyoung111.wordpress.com/2014/10/30/nuns-i-cins-zaustavite-dalmatinera/

Neka pociva u miru. 

Corava kutija, omiljeno stivo devedesetih, pomogla da zla vremena bar malo lakse podnesemo. Hvala mu. 

Zbog njega sam cak i Reporter kupovao. Zbog njegovih tekstova koji se vise nisu mogli naci u stampanom izdanju, registrovao se na B92 forum. Bila je neka devojka/zena koja je prenosila njegove tekstove. 

Posle je otisao nekim drugim putem, ne zameram mu. 

Jos jednom hvala i pocivaj u miru.