srpska nauka - problematika stapa i kanapa

[gagorder]

pitala sam, nema vise dokument, ali se seca da je to bilo 2006, misli da se casopis zvao free law review (ne postoji vise), i zna je urednica bila s kragujevackog pravnog. to je bio jedan od dva sporna casopisa, o drugom se vise niko ne seca niceg... svakako je otislo nekoj komisiji na razmatranje, i po svemu sudeci u ovom jednom slucaju je bilo uspesno.

nemoj pogrešno da me shvatiš, nijednog trenutka nisam sumnjala da je to postojalo ili da možda još uvek postoji časopis u kojem možeš da objaviš na eskimskom. samo sam bila radoznala.ima i sada stravičnog đubreta, međutim, postoji ta kategorizacija domaćih časopisa za društveno-humanističke i kada objavljuju u zemlji, ljudi objavljuju uglavnom u časopisima sa te liste.

[betty]

ma znam, nego i meni se probudila radoznalost sad pa sam zato pitala. a radilo se o tome da je casopis bio na listi (kao medjunarodni, iako je uredjivan kod nas), pre nego sto su neki ljudi, ukljucujuci mog caleta, poceli opsesivno da cesljaju po casopisima da vide da li treba da budu na njoj. zato se slucajno secam ovog primera sa eskimskim, bilo je sigurno jos mnogo djubreta na pocetku.

[Prospero]

Danas kolegi izašao rad u nekom domaćem zborniku, stoji kod mene u kancu, gleda sadržaj i kaže "Jebote, kad bi sve autore - zajedno sa mnom - poslali u ludnicu, nikakve štete po ovo društvo ne bi bilo."

[Dr Arslanagić]

pomoćnik ministra Bazić najavio u jednom nezvaničnom razgovoru da će mu glavni zadatak biti da sve društveno-humanističke institute smesti pod isti krov i da napravi zajedničku biblioteku. također, jako je zagrizao da se pojedini instituti spoje (hint četnici i partizani, možda i II)

[Prospero]

to mu r.mitrović suflira - "ja sam inženjer, i ne razumem zašto postoji tamo nekih 5* istorijskih instituta" sam čuo x puta do sad u svom kratkom radnom veku.što se tiče biblioteke bolje neka da pare za ljude koji će da rade digitalizaciju i kače to na net, praxa pokazuje da sajentolozi sajentisti slabo čitaju i ono što im je na policama u kabinetima a kamoli da idu iz kabineta zbog nekih tamo knjiga. -_-edit: II, VI, INIS, ISI... koji je peti? msm stalno je ponavljao broj 5.edit2: nacionalni instituti imaju minimum 100 zaposlenih (ili istraćivača, mrzi me da kopam), sve to da skupiš na kamaru opet nema toliko, a ni od ušteda neće biti ništa, pare ionako idu za plate i ostala sića za knjige i kompjutere. nema tu podizanja efikasnosti, nikakve.

[Dr Arslanagić]

ovo je sam pomenuo, ničim izazvan.kada partizanski direktor ode u penziju, a to je uskoro, četnički bi mogao postati direktor ujedinjenog istituta, a sve da se partizani ne bi pobili među sobom.anyhow, uskoro ćemo biti na jednoj konferenciji, probaću da više saznam lično & personalno.EDITne može VI, BI tj. ono što je pod SANUmogu četnici, partizani, II i vi

Edited October 17, 2013 by Arbeitmann

[Prospero]

šta mi imamo s vama, mi smo pod drugim matičnim odborom, niđe veze. :Pmsm, nama je ovako super, multidisci, asocijacija nezavisnih istraživača, redovno pristojne ocene projekta čak i od stranih referija... nismo mi deo problema

[Prospero]

Druga bafala nije mrzelo da uporedi budžet za 2013. i predlog budžeta za 2014. Iako su nam se vrhovi ministarstva kleli da će se "budžet za nauku osetno povećati, na 0,5% BDP", mi skeptični smo bili u pravu:2013:Predlog za 2014:Za 1,05 miljardi manje za osnovna istraživanja ukupno, tj. za stavku 424 (plate) 1 milijarda manje. Deo toga su verovatno mere koje pogađaju plate preko 60.000 ali je jasno ko dan da će samo vrlo povezani™ rukovodioci projekata moći da ubace nekoga u toku godine na platu.

[gospa buba]

druze, to je posledica toga da je sindikat nauke, zajedno sa onom ekipom spasimo nauku itakoto, bio kod laze29 i sve mu objasnio i on je sve shvatio i obecao da ce sve biti u najlepshem redu :s_w:a i sta ima da ubacujemo na platu. ubacio boza kolko je trebalo, i ti sad samo izaberi sebi ko ti treba i to ti je to.

[Prospero]

Sad ja i kolega racunali, ovo za plate preko 60K dobacuje max do 700M dinara od tih milijardu manjka.Druga stvar je sto je budzet za 2013. bio rebalansiran, tako da ni tih 15 milijardi nije bas realizovano nego manje.Sve u svemu, ostajemo na istom, plate ce biti povecavane uz inflaciju 2 X 0,5 ili 1%, koliko vec, a novi istrazivaci ce biti pojava redja i od praseta u Teheranu.Msm, ne bunim se ja, dobro da nije gore, nego sam slusao fantasticne ideje novog ministra koji je "trazio trostruko povecanje udela izdvajanja za nauku u BDPu", pa samo da vidim dokle je dobacio. :)

[gospa buba]

Sad ja i kolega racunali, ovo za plate preko 60K dobacuje max do 700M dinara od tih milijardu manjka.Druga stvar je sto je budzet za 2013. bio rebalansiran, tako da ni tih 15 milijardi nije bas realizovano nego manje.Sve u svemu, ostajemo na istom, plate ce biti povecavane uz inflaciju 2 X 0,5 ili 1%, koliko vec, a novi istrazivaci ce biti pojava redja i od praseta u Teheranu.Msm, ne bunim se ja, dobro da nije gore, nego sam slusao fantasticne ideje novog ministra koji je "trazio trostruko povecanje udela izdvajanja za nauku u BDPu", pa samo da vidim dokle je dobacio. :)

dobro, i on ima pravo na mokre fantazije

[slepa živana]

Sve u svemu, ostajemo na istom, plate ce biti povecavane uz inflaciju 2 X 0,5 ili 1%, koliko vec...

ja sam razumela da na to sve isto idu i dve nove agencije.

[Prospero]

ja sam razumela da na to sve isto idu i dve nove agencije.

Koje? Nisam čuo ništa o tome.

[Have_Fun]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpski-dvojac-blistavih-umova.sr.html

Двојица научника из Србије, математичар Стево Стевић и хемичар Иван Гутман, увршћени су међу најутицајније протеклих година у свету у својим истраживачким подручјима.Први је годинама први у математици, други је 103. у хемији! Подвиг какав ниједан научник из Србије није до сада остварио.Списак најцитиранијих за прошлу, у издању чувеног „Томсон-Ројтерса”, званично је освануо средином ове године, иако је био доступан на календарској размеђи која их у човековом рачунању времена раздваја.На темељу својег доприноса проф. др Стево Стевић, научни саветник у Математичком институту САНУ, испео се на прво место, као донедавно Новак Ђоковић у тенису. Али задржао се више година на самом врху оставивши иза себе „блиставе умове” свих математичких велесила. Веровали или не, још није примљен у Српску академију наука и уметности, иако свакодневно долази на посао у здање преко пута Кнез Михајлове 35.Упућени, свакако, нису изненађени. Ни најмање. На Шангајској листи 500, обелодањеној 15. августа, скоку Универзитета у Београду за стотинак места навише – лане од 401. до 500, а ове године од 301. до 400. места – највећи је учинак математичара.Мерено по научним областима, овдашњи поклоници „учења” или „учења припадајућег” (превод старогрчке именице) разврстани су од 101. до 150. степеника. Ниједна друга учена дружба из Србије није никад толико испредњачила.Ако је тачно наведено обеспокојавајуће упозорење председника САНУ Николе Хајдина с краја 2009, за радове академика и редовног професора Универзитета у Крагујевцу Ивана Гутмана „знају само он и поштар који носи његове радове на пошту”.Може ли се с више горчине исказати незахвалност према овом великану српске (и светске) науке? Не. Ни изговор Исуса из Назарета изговорен својим мештанима „Нико није пророк у свом селу” није достатан да је имало ублажи.Иван Гутман је искрени посвећеник у тајне знања који већ деценијама истрајава у науму да не говори ни за једно јавно гласило у нас. Потписник је неколико пута покушао да га наговори и увек био љубазно одбијен.Када је „Политика” у јануару 2010. прва објавила да је српска наука „звезда у успону” – опет према „Томсон-Ројтерсу” који одмерава научни учинак и појединаца и установа – у истом извештају нашла су се имена ове двојице ненадмашних научника: академика Ивана Гутмана с Природно-математичког факултета у Крагујевцу ( за период август–октобар 2008) и др Стева Стевића из Математичког института САНУ ( за период јун–август 2008.и октобар–децембар 2008).У најновијем помињању, међутим, обојица су знатно узнапредовали: Иван Гутман је међу хемичарима на 103. степенику славе, Стево Стевић међу математичарима на највишем!Начелни списак најцитиранијих истраживача у свету саставља се на измаку сваке, а коначни се обзнањује отприлике средином следеће године. И увек побуди велику пажњу и покрене бујицу одобравања и оспоравања.У Србији је главомет (не мислимо да ударање лопте главом) у дубокој сенци ногомета? За то време наши званичници као папагаји понављају тобожње избавитељске реченице у којима одавно не станује знање. Тако су недавно неопрезно и погрешно користили кованицу „квантни скок” да наговесте предстојећи привредни препород, не упуштајући се у суштински смисао поруке коју она има у физици.

Moj profa :)

[Indy]

Svaka cast njima kao njima (mada ih ne nadjoh ovde), ali kako nasi mediji pisu o tome, uvek postoji neka nacionalna/etnicka dimenzija ("srpska nauka") koja ne propusta da me iritira.