Сречна слава, домaћине! Славијо је сто година...

[Turnbull]

Ne znam samo odakle ti ta hipotetička situacija, i zašto si osetio potrebu da se izjasniš baš o njoj, a ne recimo o onoj da ti se na slavi pojave mala čupava stvorenja sa Alfa Kentaura. (Tim pre što ova druga zvuči mnogo zabavnije!)Niko u ovoj diskusiji se nije "proseravao" nikom drugom o tome da li treba ili ne treba da slavi slavu. Iz tvog posta ispada da sam ja (ili već neko) uputio ove reči nekom drugom učesniku u diskusiji, ili pak nekom ko me je pozvao na slavu, što naravno nije istina. Diskusija je do sada bila sasvim pristojna sa svih strana, i niko nikome drugom nije prebacivao ni malograđanštinu, ni konformizam, niti bilo šta slično.

[gagorder]

odgovaraš na ono što nisam napisao - ne ko nego kako, to me je interesovalo, čiisto informativno

scena je drugačija, ikonografija mnogo svedenija, duh, smisao je isti. obično jedno prezime ima istu slavu. pop obiđe kuće koje slave. posluženje je za sve goste, primorje je multikulti, pazi se jako da hranu mogu svi gosti da jedu (muslimani inkludid). slavilo se i u post-wwII periodu. familijarno-komšijska stvar, lep običaj. pričam o cg primorju.

[nautilus]

scena je drugačija, ikonografija mnogo svedenija, duh, smisao je isti. obično jedno prezime ima istu slavu. pop obiđe kuće koje slave. posluženje je za sve goste, primorje je multikulti, pazi se jako da hranu mogu svi gosti da jedu (muslimani inkludid). slavilo se i u post-wwII periodu. familijarno-komšijska stvar, lep običaj. pričam o cg primorju.

ovako se i kod nas slavilo. nije se spremalo zito, na primjer. sto se tice hrane, na posnim slavama se pazilo da ima hrane i za one koji poste i za one koji ne poste. pop je dolazio u zaselak (svi se isto prezivaju i svi isto slave) i znao je koja kuca slavi sa popom a koja kuca je partizanska pa slavi bez popa. desavalo se da clanovi partije izadju iz kuce da malo prosetaju dok pop ne obavi svoje pa da se kasnije vrate. jednom nam je pop rekao da je prestao da nudi krst da se poljubi, kaze veci je grijeh da to neko odbije uraditi nego sto ga ja necu ni ponuditi. mi smo uvijek slavili kod babe na selu, a kad je baba umrla(to se nekako poklopilo sa pocetkom rata) onda smo odrzavali tu kucu i i vinograd i tamo povremeno boravili za vreme praznika (to je nekih 9-10 kilometara od knina). sto se tice spremanja hrane, jaganjci i prasici su se pekli na badnji dan, tako da se na bozic nije nista radilo a sve ostalo se spremalo na bozji dan. te dane sam zapamtio po gotovo identicnom vremenu. uvijek je hladno, suncano i uvijek duva bura.u ratu i u prvim godinama izbjeglistva kada smo zivjeli jako tesko to je bilo svedeno na malo bolje ruckove za rodbinu i prijatelje, tacnije za one koji su u mogucnosti da dodju posto smo razvijani na sto strana.

[urkozamanje]

@symeE, stvarno sve OK. Bez zajebavanja. Mozda nesrecan sklop recenica, jbm li ga, ne znam zasto se osecas toliko prozvanim. Rekoh ti, opusteno, nije upuceno tebi. Na kraju, cini mi se i da postoji cak i ograda u tvom postu u smislu cisto licnog iskustva. Scenario u kojem ja tebe pozivam na slavu je hipoteticki, i vise je (iznudjena) ilustracija situacije u kojoj bi ti i ja, mozda, imali neku polemiku. Cak ni ne mislim da bi se bas ti u takvoj hipotetickoj situaciji i poneo na opisani nacin (ne poznajem te, ali kapiram da si pristojan momak). A tek sto bi bilo glupo da sad patkometrisemo ovde na tu temu (bi li ja tebe zvao, bi li ti dosao), da ne pricam. Jos jednom, nije upuceno licno tebi. Upuceno je skoli misljenja koja u tome vidi konformizam, a ja se licno tome protivim. Nesrecan sklop recenica i odabir fraza koje sam pokupio citajuci temu nas je doveo na brvno.

[gagorder]

Scenario u kojem ja tebe pozivam na slavu je hipoteticki, i vise je (iznudjena) ilustracija situacije u kojoj bi ti i ja, mozda, imali neku polemiku.Cak ni ne mislim da bi se bas ti u takvoj hipotetickoj situaciji i poneo na opisani nacin (ne poznajem te, ali kapiram da si pristojan momak). A tek sto bi bilo glupo da sad patkometrisemo ovde na tu temu (bi li ja tebe zvao, bi li ti dosao), da ne pricam.

ali najbolje je to što šime i nije rekao da je pasivno-agresivan u vezi sa slavama (prihvata pa sarkastično komentariše), nego je to bio neko drugi, s tim što me mrzi da listam da vidim ko to beše.

[Turnbull]

Ma sve ok :)Naravno da nikad nisam odbio poziv na slavu (bar se ne sećam) - svakako ne od ljudi koje inače uvažavam. Na njima je da izaberu šta ele da slave - bil to rođendani, godišnjice braka, imendani, slave ili 29. novembar, a na meni je da, što bi se reklo, taj njihov izbor ispoštujem. :)Samo eto, spletom okolnosti, ljudi sa kojima se družim su u međuvremenu prestali da slave slave (odselili se od roditelja, prosto), prešli na nešto drugo i meni to, iskreno, više odgovara. Ima izuzetaka naravno, uglavnom kad je u pitanju rodbina. Tad uradim sve po PS-u, vino za domaćina, cveće za domaćicu, čokoladu za deTE, itd. Nisam ni baksuz, tamo fino pričam s ljudima o svetsoj politic, i ostalom. Samo mi to baš nije omiljena vrsta provoda, eto tako.Mada bi mi one 2.0 slave o kojima priča Oksi, cenim, bile sasvim okej.

Edited November 24, 2013 by Syme

[yolo]

Cenim to sto na levom krilu foruma ima onih koji nisu osetili snazan poriv da se poseru u slavski kolac onima koji slave, iz bilo kog razloga.Kime, I salute you.

Edited November 24, 2013 by gazza1

[urkozamanje]

čokoladu za deCU, itd. Nisam ni baksuz..

c c c..

[čekmeže]

Pun astal spaja ljude.

[yolo]

spaja, zato se i slavi. ja sam ekstremni ateist (druge generacije), koji bi u slucaju zaglibljivanja u vode vere do hriscanstva dosao verovatno tek na dnu kace onda kada se sve druge religije izredjaju (budizam, hindu sekte pa i islam, tim redosledom, su mi daleko zanimljiviji). zena je ex-katolkinja koja je zvanicno isclanjena iz sluzbene odanosti vatikanu posto joj je jos u doba vojtile dosadilo da daje 9% od plate za kardinale i njihovo blagoutrobije. kada smo se konacno skucili, tamo negde 2006. odlucili smo da pocnemo da slavimo. zena koja dolazi iz zemlje u kojoj institucija slave ne postoji, uvek je bila fascinirana ovim srpskim obicajem. iako uglavnom ne voli slavsku hranu (i zavrsi tako sto jede proju i kupus salatu), gledala je na nju kao obelezavanje jedinstva familije i prijatelja koje u takvom obliku ne postoji u njenoj zemlji. moji nikada nisu slavili ali se za duh slave brinulo sumadijsko krilo moje familije u kome je to bio najvazniji porodicni obicaj. dedinu a potom i ujakovu slavu, 12.oktobar (sv.miholjdan) smo uvek dozivljavali kao nasu slavu i uvek joj se jako radovali, ne samo kao okupljanje u mestu gde i dan danas zivi najveci deo nase familije (natalinci) nego i kao dogadjaj na kome nas cekaju prve pihtije i prve sarme u godini. barem ja.tako smo oboje bili indoktrinirani da nastavimo tradiciju ali smo to odlucili da uradimo na nacin u kome cemo uzivati a ne dozivljavati slavu kao nametnutu obavezu. za pocetak, sami smo je odabrali. uzeli smo 11. septembar - (letnjeg) svetog jovana krstitelja koji neki zovu i usekovanje glave sv.jovana. nasi razlozi su bili vrlo trivijalni, mozda cak i malogradjanski, nemam nikakav problem da to neko i tako vidi.popa u kucu inace ne primamo, to je opsti princip koji vazi za sve prilike. tako da verski razlozi nisu postojali nijednog trenutka, niti je nasa slava kao takva posvecena svecu. to je strogo porodicni dogadjaj ciji je povod da se jos jednom okupimo sa prijateljima i dragim osobama. pored ovog, u nasoj kuci se na isti nacin proslavlja i 24.decembar, bozic moje zene, uz curku kapitalku od 15kg i prijatelje.prvi i najvazniji razlog za 11.septembar je sto je to bila ugasena slava jednog krila nase familije, jer se u familiji ona prenosila muskom linijom. umesto ocevog djurdjevdana koji nikada nismo slavili pa me za taj datum nista emotivno ne veze i pomenutog mioljdana kod majcinih (ujak), zena i ja smo uzeli slavu koja je isla zenskom linijom dela sumadijske familije koji sam najvise voleo, linijom moje babe po majci koja mi je bila najdraza i najbliza osoba u detinjstvu. meseci provedeni kod nje u natalincima su me mnogo vise oblikovali nego godine odrastanja u gradu. zeleo sam da ovaj nacin odrzim secanje na baba olgu, pradedu iliju i druge pretke kojih vise nema.zeni je bilo zanimljivo to sto se radi o svecu koji nije samo predmet odredjenog uskog ili strogo pravoslavnog verskog kulta, vec mnogo vise od toga pa je tako mogla da nadje i licnu identifikaciju. lepota mita o jovanu bila je inspiracija mnogim umetnicima, od riharda strausa preko karavadja i oskara vajlda do pitera grinaveja.treci razlog je koincidencija sa vaznim datumom novije istorije sveta - 11. septembar, pa se ova slava kolokvijalno medju prijateljima zove i sveti bin laden.cetvrti je bio idealan tajming, daleko od predvidive rutine kasnojesenjih i zimskih slava, na kraju leta kada se svi vrate sa odmora odmorni i raspolozeni za okupljanje. uz to, ponuda na pijaci je tada najbolja sto nam otvara razne mogucnosti koje ne postoje u ostatku godine.peti, poslednji ali i ne manje vazan je sto je to vrlo stroga i zahtevna slava, neki kazu i najstrozija, (i mozda i) jedina uistinu veganska slava u pravoslavlju. jovan bio zivi svetac pa se ne sluzi zito a zabranjeno je sve sto moze asocirati na krv koja je potekla iz jovanove odsecene glave - crveno vino i meso zivotinje bez obzira na to da li je riba ili nesto drugo. zena i ja volimo da kuvamo i to smo shvatili kao ozbiljan izazov mada moram da priznam da gresimo, imamo i ribu i crveno vino za goste koji to zele, vise zato sto su nasi prijatelji u ovoj kuci navikli na masovnu obzderacinu po raznim osnovama pa verujemo da bi bili razocarani ako bi ih potpuno uveganisali. ruku na srce, komplikovanije je napraviti dobru trpezu kada si osudjen na socivo, pasulj i leblebije u 127 varijacija. ipak, planiram da jednom predjemo na full vegan ponudu.slavimo uvek dva dana.najbliza vikend subota rezervisana je za najuzu rodbinu i sumadijske pretke kojima je komplikovano da dolaze radnim danima u beograd pa smo odlucili im pomognemo tako sto cemo slavski rucak da prebacimo na prvu subotu posle 11.9. kao pravi sumadinci odrasli na prasecem pecenju i sarmi, kao i potomci olge nenadovic koja nikada nije jela nista sto nije raslo u natalincima, oni naravno mrze ribu i sve sto je posno sem prebranca ali uprkos tome sto oni svake godine izrazavaju nadu da ce ih na nasoj slavi sacekati pecenje, nema odstupanja. izmedju ostalog zato sto moraju da okaju greh familije koja je ovu slavu slavila na specifican nacin. deda ilija, glava kuce u ta vremena, pozvao bi popa da za dorucak osvesta slavski kolac, onda bi porodica doruckovala prebranac uz upaljenu svecu. na kraju bi deda ilija ustao, ugasio svecu i obznanio da je slava zavrsena. deda ilija nije jeo ribu i nije priznavao praznovanje bez pecenog praseta pa su familija i prijatelji bili zvani istog dana na rucak za koji su svi znali da je slavski ali to nigde nije moglo da se naglas kaze - ugasena sveca je stajala na stolu. deda ilijini potomci i dan danas gundjaju kada vide ribu umesto prasetine na nasem stolu na kome ih ceka standardna ponuda - riblja corba, prebranac, riba, salate i posne baklave. sa njima je uvek sve isto, iste porodicne price, mitovi i legende, deja vu svake godine, sem dece koja rastu i polako postaju centar slavske zabave.sa prijateljima proslavljamo na velikom vecernjem stojecem (za one koji se na vreme ne docepaju sedenja) slava partiju koji se obicno pretvori u masovnu terevenku (bilo je godina kada se ujutro iznelo po 40 i vise praznih flasa vina i rakije). bude nas oko 50-tak, dolazi se od osam i ostaje do pola noci. posto zena i ja nemamo vremena da se preterano drkamo sa hranom, uvek je to kombinacija kucne kuhinje i nekih narucenih stvari koje bi i sami verovatno spremili da imamo vremena. spremamo samo ono sto sami volimo da jedemo.obicno se napravi neka grcka ili mediteranska varijacija na prebranac (tipa pasulj gigantes u paradajzu, zacinjen origanom ili timijanom), riba u kiselo slatkom sosu, humus, fava (pasteta od kuvanog boba), salata od grilovanog povrca, socivo sa svezim smokvama, crna pasta sa belim lukom, pasta sa pestom, salata od hobotnice, pecene sardele sa lukom i limunom (dok su se jos mogle kupiti one ociscene od kostiju). ranije sam umeo da u rernu rknem nekog smudja kapitalca ili lososa, ali je to sa povecanjem broja gostiju sve komplikovanije, niti imam tako veliku rernu niti vremena da to radim u turama, pa sam presao na ribu u slatko ljutom sosu koja je hit medju prisutnima a ne moze biti jednostavnija. kod zlatka na kalenicu se kupi nekoliko kilograma pohovanog filea lista orli koji se kod kuce prebaci u posude za serviranje i prelije tai ili kineskim slatkom ljutim sosom, doradjenim djumbirom, korijanderom i drugim zacinima (vreme spremanja - 2 minuta). pored ovog, kupe se posne pite sa krompirom i kupusom i pecurkama kod "nasih pita" na bajloniju, kao i baklava koja je jedini kolac. da nema 1-2 jela sa ribom, bili bi na stoprocentnoj veganskoj teritoriji. kao sto rekoh, planiramo da dodjemo i do toga. mozda:) kako vece odmice, slava se realno pretvara u solidan pogibelj za zenu i mene, narocito sto dolazi na kraju dugog dana kada se spremalo. treba se postarati da svaka casa bude puna i da svaki gost dobije ono sto zeli ali uzivamo u tome, posto se nikada ne izgubi osnovna nit slave, druzenje sa dragim ljudima. ne planiramo da zovemo ispomoc i rentiramo konobare i pomagace kao sto je to sve popularnije u gradu. meni je to glupo.slavski kolac uvek kupim, svecu samo kada se setim, uglavnom zaboravim. prijatelje vise ne zovem, svi znaju gde su 11.septembra uvece. jedino ako imamo nekog novog u blizini. rodbinu naravno moram da podsecam da bi se svi organizovali da krenu zajedno, sto u svetlu porodicnih odnosa ili obaveza nije uvek najjednostavnije pa to treba planirati.ikonu u kuci nemamo. jedan prijatelj, radikalno drugacije estetike, ne smem da ga pominjem ovde, obecao je da ce nam naslikati ikonu koja bi bila u skladu sa ovom nasom, anarho-slavom. jos ga cekamo, trenutno je u stvaralackoj krizi:)

[borris_]

Uf, ovo je bilo sa zadovoljstvom citati. Svaka cast na tekstu.

[renne]

Najbolja slava na kojoj smo žena i ja ikada bili je gazzimirova slava.:Hail:Sent from my GT-N7100 using Tapatalk

[pere urban x]

Стари си ти чорбаџија, рекох ти ја.Опак текст, немам речи...чудни су путеви Господњи.Пошто ово мора некако да се архивира, само исправи један детаљ - католички Божић је 25.децембра.едит: Edited November 25, 2013 by pere urban x

[renne]

ali je glavna proslava 24.12. uveče. Znam, zato što i mi slavimo

[pere urban x]

Бадњи дан и Бадње вече, то је то.