Сречна слава, домaћине! Славијо је сто година...

[Tpojka]

Argument više za odlazak.

[renne]

Ista nam je slava

U istu smo i školu išli :)Sent from my GT-N7100 using Tapatalk

[kapetanm]

postoje katolici koji slave slavu, no to je valjda notorno, ne?

Pa ne znam, iskreno, da li je negde u fulu slave, kako Bog zapoveda.

[gagorder]

Pa ne znam, iskreno, da li je negde u fulu slave, kako Bog zapoveda.

pa ako bog zapoveda pravoslavnog popa, onda ne, ne u fulu :D

[kapetanm]

PA ono, kolač, sveća, žito, ikona, to je ful u kući koja slavi.

[Utvara]

PA ono, kolač, sveća, žito, ikona, to je ful u kući koja slavi.

Pa ne bih rekao da je to neki nedostižni ful, nije to od ptice mleko, nego četiri stvari.Ikona je uvek tu, sveća se kupi, kolač takođe, kapitalizam bato, svaka pekara ima slavski kolač u izlogu. Žito se napravi za 2 sata.Popa ne zove niko jer smo cicije.Deda, iako visoki komunistički fukcioner KV radnik, kraljev vojnik a možda i četnik, svakako navijač predratne Jugoslavije i posleratne Zvezde, nikada nije slavio ne bi li se dodvorio novim vlastima i skinuo sumnju sa sebe od lokalnih komunističkih žbireva, kojih hvalabogu nije manjkalo.Tako i u selu kod ujaka, navraćaju komšije, rodbina i bolje kolege sa posla.

[dùda]

nisam pročitala temu od početka, ne znam da li je neko odgovorio na ovo, ako jeste, ne zamerite

Sad sam na selu slušao priče o ljudima koji uzimaju keš kredite da bi proslavili slavu u svečanoj sali

elem, oni koji to rade, ne znaju šta je slava i neka i kuću založe za kredite kada su budale i skorojevićislava se (ako se slavi) slavi u kući i tu nema druge opciječula sam i za neke fenseraje (ugl za ove letnje slave) po vikendicama i vinogradima, to sve nema veze blagemislim, neka prave ljudi žurke 'de oće, ali to nije slavaa što se ličnog iskustva sa slavama tičeporodica moga oca slavi(la) vazda, tj. bez prekida sv. nikolu, i vazda posno, bio i ribnjak u blizini, bilo dobrog šarana.sećam se divne posne pite od kiselog kupusa koju je maestralno pravila moja strina, te savršenih oblandi sa filom od oraha.i da, riblja čorba uvek bila vr'pop dolazio, to se nije dovodilo u pitanjesa druge strane, mamina porodica mislim da je odavno i zaboravila koja im je slavasada slavim jer je moj muž iz porodice gde se slavljenje slave nikada nije prekidalomeni to lep običaj, volim da se potrudim oko slavske trpeze i volim kada je ljudima lepo na slavi kod nasšta znam, divna su mi ta slavska sećanja iz dedove kuće, verovatno je to razlog zašto i dandanas volim te dane oko slave

[gagorder]

PA ono, kolač, sveća, žito, ikona, to je ful u kući koja slavi.

bokelji, konavljani, malisori, katolici, a slave luku, tripuna, sve svete ... no, ako ti kažeš da to nije slava, nego nešto drugo, onda ok -_-

[ficfiric]

Argument više za odlazak.

Za dvadesetak godina moci cu da pricam "Nisam isao na slave onda kad se nije smelo neici na slavu" ^_^ Edited November 23, 2013 by ficfiric

[urkozamanje]

Slavim. Sveti Jovan, to jest 20. Januar. Obicno gledam da se zadesim u Srb u to vreme jer keva to svakako sve spremi (bili mi tamo ili ne) pa mi bude zao da to sve pravi sama, a pogotovo da "slavi" bez nas. Deda po ocu (odakle dolazi nasa slava) je bio, kako ono kazu, prvoborac, ali se ne secam da je iko popovima ikad zabranjivao ulazak. Otac je bio ni tamo ni vamo. Nije imao nista protiv svega toga, ali se nije mnogo mesao u te rituale. To su bili uglavnom momenti za dedu i unuke. Jedino se secam, rekao bih, zdravog, kritickog, odnosa prema popovima i crkvi. I to pre svega na nekoj ljudskoj osnovi (bez laznog moralisanja). Inace, pop koji u poslednjih 15ak godina o slavama dolazi u porodicnu kucu je OK tip. Ne delimo ljubav prema njegovim poslodavcima, ali je jedan vrlo uljudan i pristojan covek, sto je meni licno vise nego dovoljno. Onaj pre toga je sa dedom uvek razmenjivao neke doskocice, ali se ne secam nekih negativnih konotacija. Slavskih rituala se danas rado secam i nemam nista protiv da se nastave u identicnom maniru i u sledecoj generaciji. I jedan i drugi deda su imali razlike u tim ritualima kojih su se drzali, i danas se cesto obojice secam upravo kroz tu prizmu i razne anegdote upravo iz tih prigoda. Takodje se secam da je nas neodlazak na slavu kod dede (jednog ili drugog) bio ozbiljan prestup, jer citav taj ritual nema smisla ako mi klinci nismo tu. Kako god okrenes, na kraju se sve svodilo na sledece: porodica, bliza familija, i prijatelji okupljeni sa svim svojim razlikama (neki su bili zanimljivi, neki ne) u raspravama u kojima niko nikad nije pobedio, ali su svi uvek jedva cekali sledecu priliku da ponovo okusaju srecu uz vino, rakiju i klopu. Inace, ne vidim nista lose u suceljavanju stavova ljudi koji imaju sta pametno reci, i ovih koji nemaju. Sve dok su zene i jednih i drugih tu da ih gaze pod stolom da to ne ode predaleko. Na slave, kad sam tu, idem rado. Kako kod rodjaka tako i kod bliskih prijatelja. Smatram se pocastvovanim kada me neko od "novih" prijatelja pozove na slavu, jer je to, u neku ruku, kompliment. U mom kraju se na slavu zove samo jednom, i od tada se podrazumeva da pripadas uskom krugu prijatelja i ocekuje da dolazis ubuduce bez poziva. Licno, slave mozda i vise volim onda kada ukljucuju i matorce i decu jer mi je to blisko shvatanju slave, potencijalno zanimljivije od bleje sa ljudima slicnim sebi (nikad ne znas gde ces da upoznas cika Tomu, 68-godisnjeg zemljoradnika od preko dva metra, koji na slavu redovno dodje u urednom i svecanom odelu, svim klincima zna imena, i diskutuje sa vise zdravog razuma od mnogih ovde), a i generalno ta vrsta atmosfere razvija jednu vrstu "dubljeg" prijateljstva. A prijatelja nikad nije previse. A ako bas nisi u stanju da izdrzis nekoliko sati (par puta godisnje) sa decom koja ti trce kroz noge, ili babama koje bi da te ljube i pitaju kad se zenis, onda je problem negde drugde. Znam ponesto i o tome kako su slave, kao, nastale, i odakle dolaze. No, sto se mene tice, dolaze od deda Djoleta i Milovana, i imaju jedan jedini cilj: okupljanje onih koji ti nesto znace u zivotu, i ucvrscivanje porodicnih veza kroz, naizgled, glupave rituale i obicaje. Svi nusprodukti toga danas su upravo i jedino to, nusprodukti. P.S.Takodje, slaviti slavu je svakako licni izbor. Apsolutno mi je jasno da neki ljudi nisu bili deo te vrste tradicije, i ne dele sentiment. No, ako te pozovem na slavu, ocekujem da ili dodjes, ili uljudno odbijes, ili nadjes izgovor da ne dodjes. Proseravanje sa nekim kvazi "odnosom" prema slavama (tipa reakcionarski ispad, konformizam, malogradjanstina i statijaznam) bi verovatno rezultiralo molbom da ni o drugim prigodama ne moras bas da dolazis. Niti sam te pozvao da celivas sliku kralja Milutina, niti cu da te teram da se krstis i pevas ocenas, niti da ljubis ruku popu pedofilu, vec da prisustvujes porodicnom prazniku.

[halloween]

Argument više za odlazak.

Pre nekoliko godina jedan stariji gospodin iz Bgd, odbornik LDP-a je na slavi prijatelja dobio batine od DSS-ovca, posvađali su se oko Kosova.

[kapetanm]

bokelji, konavljani, malisori, katolici, a slave luku, tripuna, sve svete ... no, ako ti kažeš da to nije slava, nego nešto drugo, onda ok -_-

odgovaraš na ono što nisam napisao - ne ko nego kako, to me je interesovalo, čiisto informativno

[Turnbull]

Slavim. Sveti Jovan, to jest 20. Januar. Obicno gledam da se zadesim u Srb u to vreme jer keva to svakako sve spremi (bili mi tamo ili ne) pa mi bude zao da to sve pravi sama, a pogotovo da "slavi" bez nas.Deda po ocu (odakle dolazi nasa slava) je bio, kako ono kazu, prvoborac, ali se ne secam da je iko popovima ikad zabranjivao ulazak. Otac je bio ni tamo ni vamo. Nije imao nista protiv svega toga, ali se nije mnogo mesao u te rituale. To su bili uglavnom momenti za dedu i unuke. Jedino se secam, rekao bih, zdravog, kritickog, odnosa prema popovima i crkvi. I to pre svega na nekoj ljudskoj osnovi (bez laznog moralisanja). Inace, pop koji u poslednjih 15ak godina o slavama dolazi u porodicnu kucu je OK tip. Ne delimo ljubav prema njegovim poslodavcima, ali je jedan vrlo uljudan i pristojan covek, sto je meni licno vise nego dovoljno. Onaj pre toga je sa dedom uvek razmenjivao neke doskocice, ali se ne secam nekih negativnih konotacija.Slavskih rituala se danas rado secam i nemam nista protiv da se nastave u identicnom maniru i u sledecoj generaciji. I jedan i drugi deda su imali razlike u tim ritualima kojih su se drzali, i danas se cesto obojice secam upravo kroz tu prizmu i razne anegdote upravo iz tih prigoda. Takodje se secam da je nas neodlazak na slavu kod dede (jednog ili drugog) bio ozbiljan prestup, jer citav taj ritual nema smisla ako mi klinci nismo tu.Kako god okrenes, na kraju se sve svodilo na sledece: porodica, bliza familija, i prijatelji okupljeni sa svim svojim razlikama (neki su bili zanimljivi, neki ne) u raspravama u kojima niko nikad nije pobedio, ali su svi uvek jedva cekali sledecu priliku da ponovo okusaju srecu uz vino, rakiju i klopu. Inace, ne vidim nista lose u suceljavanju stavova ljudi koji imaju sta pametno reci, i ovih koji nemaju. Sve dok su zene i jednih i drugih tu da ih gaze pod stolom da to ne ode predaleko.Na slave, kad sam tu, idem rado. Kako kod rodjaka tako i kod bliskih prijatelja. Smatram se pocastvovanim kada me neko od "novih" prijatelja pozove na slavu, jer je to, u neku ruku, kompliment. U mom kraju se na slavu zove samo jednom, i od tada se podrazumeva da pripadas uskom krugu prijatelja i ocekuje da dolazis ubuduce bez poziva.Licno, slave mozda i vise volim onda kada ukljucuju i matorce i decu jer mi je to blisko shvatanju slave, potencijalno zanimljivije od bleje sa ljudima slicnim sebi (nikad ne znas gde ces da upoznas cika Tomu, 68-godisnjeg zemljoradnika od preko dva metra, koji na slavu redovno dodje u urednom i svecanom odelu, svim klincima zna imena, i diskutuje sa vise zdravog razuma od mnogih ovde), a i generalno ta vrsta atmosfere razvija jednu vrstu "dubljeg" prijateljstva. A prijatelja nikad nije previse. A ako bas nisi u stanju da izdrzis nekoliko sati (par puta godisnje) sa decom koja ti trce kroz noge, ili babama koje bi da te ljube i pitaju kad se zenis, onda je problem negde drugde.Znam ponesto i o tome kako su slave, kao, nastale, i odakle dolaze. No, sto se mene tice, dolaze od deda Djoleta i Milovana, i imaju jedan jedini cilj: okupljanje onih koji ti nesto znace u zivotu, i ucvrscivanje porodicnih veza kroz, naizgled, glupave rituale i obicaje. Svi nusprodukti toga danas su upravo i jedino to, nusprodukti.P.S.Takodje, slaviti slavu je svakako licni izbor. Apsolutno mi je jasno da neki ljudi nisu bili deo te vrste tradicije, i ne dele sentiment. No, ako te pozovem na slavu, ocekujem da ili dodjes, ili uljudno odbijes, ili nadjes izgovor da ne dodjes. Proseravanje sa nekim kvazi "odnosom" prema slavama (tipa reakcionarski ispad, konformizam, malogradjanstina i statijaznam) bi verovatno rezultiralo molbom da ni o drugim prigodama ne moras bas da dolazis.Niti sam te pozvao da celivas sliku kralja Milutina, niti cu da te teram da se krstis i pevas ocenas, niti da ljubis ruku popu pedofilu, vec da prisustvujes porodicnom prazniku.

Pošto sam ja jedini koji je pominjao "reakcionarni ispad", pretpostavljam da je ovo nekakav pokušaj polemike sa mnom, ali osim navedene fraze stvarno ne vidim kako išta od toga o čemu pišeš ima veze sa onim što sam ja napisao. Ako te ne mrzi, elboriraj malo. Edited November 24, 2013 by Syme

[atajlo]

Za dvadesetak godina moci cu da pricam "Nisam isao na slave onda kad se nije smelo neici na slavu" ^_^

:0.6:

[urkozamanje]

Pošto sam ja jedini koji je pominjao "reakcionarni ispad", pretpostavljam da je ovo nekakav pokušaj polemike sa mnom, ali osim navedene fraze stvarno ne vidim kako išta od toga o čemu pišeš ima veze sa onim što sam ja napisao. Ako te ne mrzi, elboriraj malo.

Ne. Nije "nekakav pokusaj" polemike sa tobom, niti i sa kim drugim. Ionako se tu nema mnogo o cemu polemisati, vise ispisah svoj neki licni dozivljaj i, eto, moj stav prema onome sto sam ukupno procitao na ovoj temi. Ta fraza (kao i ostale) mi ostade upamcena posle citanja teme, nije post pisan kao odgovor tebi (ili barem ne osobito tebi). Osim u nekoj hipotetickoj situaciji gde ja tebe pozivam da dodjes na porodicnu slavu, a kao odgovor dobijem ono o cemu sam pisao u post scriptumu. Tu bi vec imali polemiku. Ovako, nope. A i gde ces vise da elaboriram. Svaka cast onome ko je i ovo procitao..