Сречна слава, домaћине! Славијо је сто година...

[Dr Arslanagić]

gde si, robijo!

evo pišem knjigu, imam neku vezu u Večernjim novostima

[Moća]

Ja tj. moji slave Svetog Nikolu i slavi se u familiji oduvek pokojni deda iako visoki cinovnik u Elektrodistribuciji nikad nije prekidao da slavi. Kod nas traje dva dana iz razloga sto moj otac ima 5 brace pa neki slave zimskog a neki letnjeg i onda ne moze da dodju svi prvog dana kod svih. Nista na veliko uvek bute 10-15 ljudi. Inace mrsna slava se slavi posno ako pada u sredu ili petak i izuzetno me iritira kad neko napravi na taj dan mrsno. Ako ces da slavis slavi kako treba ovako ispada da samo slavis zbog provoda. A tek ovi novi "obicaji" da se slavi po kafanama tek od toga mi se dize kosa na glavi.Posto imam brata blizanca dogovorili smo se da ce on preuzeti zimskog Svetog Nikolu a ja letnjeg kako bi mogli da se posecujemo.

[kud u maglu Simoviću]

baba i deda slavili u svoje vreme sv. jovana dolazila samo uža porodica, sinovi i ćerke sa decom. baba pravila najbolju cicvaru na svetu. tada je slava dolazila pred raspust, i svi su gušili sa pitanjima o školi, a kako me je pubertet hvatao baš i nisam briljirao pa me je sve to veoma smaralo, plus mi se nije sviđalo što mi je sa te strane rodbina prilično glasna i, što se mene tiče, naporna pa nešto i ne tugujem za tim običajem. kasnije moji pokušavali sa velikom, pa srednjom, pa se na kraju došlo do svečanog ručka i sitnih kolača na afteru za slučajne prolaznike.jedino mi žao cicvare.od onih koje posećujem ima svakakvih. sa muzikom i konobarima, šatro nobles, pa samo živa svirka romskog orkestra, gde ne primetiš ikonu, a za žito se ne mogu zakleti da ga je i bilo. i najdraža slava na koju sam išao do ove godine je bila kod jednog mojih od najboljih drugara, kojeg na žalost više nema. ostala je samo supruga i sitna deca, ćale mu je u bač. palanci i verovatno tamo obeležava. ja ću u četvrtak otići na bežaniju da se malo porazgovaramo. danas kad sam shvatio da je u četvrtak aranđelovdan skupilo mi se nešto u grudima i nikako da prođe...

Edited November 19, 2013 by kud u maglu Simovicu

[katodik]

Moj pradeda je jos pre rata izbacio popove iz kuce (predradni Beograd), sa izgovorom da mu ne trebaju ti lopovi i prevaranti...Posle toga niko vise nije ni slavio slavu... Ni ne znam koja je bila, sem sto je padala zimi...verovatno...

[panta rhei]

Jako je mali broj slava na koje idem i za svaku imam veoma dobar razlog. Jedna je kod gospojinih, to je porodicna obaveza koja mi uopste ne smeta, a moj entuzijazam dodatno je pojacan cinjenicom da mi je tasta izvanredan kuvar koji rado kombinuje tradicionalna jela sa azijskim specijalitetima. Druga je kod prijatelja kod koga idem na slavu vec maltene dve decenije, i tada znam da cu videti neke drage ljude koje dugo nisam sreo. Treca je na salasu kod mojh drugara, slavi se Sveti Sava, to je, eto, lepo i gledam da je ne propustim.Ima jos par slava na koje odem, ali nisu toliko bitne, i generalno izbegavam sira drustva koja mahom ne poznajem i u kojima se prica o felnama, pumpama i usranim pelenama, ne zanimaju me te trivijalnosti, tj. ako neko nema bolje teme za razgovor od toga, koj cu mu ja kurac, radije cu uctivo odbiti poziv ili, jos bolje, naci neki izgovor da ne dodjem. Ovo pogotovo vazi za neke moje prijatelje koji su se od hard kor pankera pretvorili u "domacine" koji ce slaviti slavu "zato sto se to radi", a do pre pet godina ih to nije zanimalo tri posto, i kojima dolaze dosadni ljudi da vode dosadne razgovore.Prica o politici mi ne smeta, sta je slava bez svadje o Krcunu, ali da se ne preteruje i da se lako skrene ka veselijim temama. Nazalost, na vecini slava pojavi se neka teska i glupava osoba bez licnih zivotnih sadrzaja, i koja to kompenzuje recikliranjem naslova iz novina.Slavu smatram lepim i korisnim obicajem koji cuva koheziju drustva i podseca na ciklicnu prirodu vremena. Slavu ne slavim, mada bih voleo, ali je idiotski da preuzimam obicaj u kome nisam ponikao i koji bih postovao samo polovicno. Ne znam da li su moji ikada slavili slavu, u najmanju ruku nije slavljena posle dvadesetih godina proslog veka, a da li je pre toga, to ne znam. Strana porodice od koje mi dolazi prezime je dosta ekscentricna, jako mi je tesko da zamislim bilo koga iz te loze da radi ista radi komsiluka i sveta. Slava bi mi bila Sveti Jovan. Svojevremeno sam, kad sam bio mladji, izneo pocivsem ocu misao da bi mozda bilo lepo imati slavu. Odgovorio mi je da mogu da pijem sa drustvom kad hocu i da samo alkosi traze izgovore da se okupe uz casicu.

+1 jedan od boljih postova u poslednje vreme.meni su slave i bozic kod babe i dede u selu jedni od lepsih secanja iz detinjstva. deda partizanski prvoborac, ali se sedamdesetih i osamdesetih kolac nosio u crkvu, ne znam kako je ranije bilo. slavi se sveti nikola, mladi i stari, bozic, uskrs i neka selska slava. slavilo se skromno, najbliza rodbina i ljudi iz sela sa kojima se od davnina zvalo i kod kojih se islo. sve skupa mozda petnaestak osoba. posto baba i deda nemaju muske dece, ja skoro pa nagovorio majku da preuzme jednog, ovog u maju, svetog nikolu, pa cu posle ja, medjutim otislo se u beli svet pa sam i interesovanje prema slavama izvubio.

[dillinger]

Slavim. Odnosno slave roditelji, još uvek agilni i voljni, pa idem kod njih. Da li ću nastaviti? Verovatno. Jedan od razloga je što su mi sva ova iskustva sa stricem komunistom koji sedi u drugoj sobi, ili pomodarskim izmenama na prelamanju epoha - prilično strana. I što stvarno bliski i dragi ljudi dolaze. Kao i kod Moće, otac bio na položaju™, član partije i čak bi sebi priuštio i slobodan dan. Jer je, naime, obavezno dočekivanje gostiju u podne, na sveći. Takvi su običaji kraja iz kog potičemo pa bi oni najredovniji gosti takođe nekako izmuvali da budu tad tu u to vreme. Zapravo je tom običaju teže danas izaći u susret nego pre 90ih, pa je vremenom naravno broj večernjih gostiju povećavao se nauštrb onih dnevnih. Kako se do rata živelo u multikonfesionalnoj sredini, komšije i prijatelji drugih vera su takođe bili redovni gosti kojima je čast bila doći, kao naravno i nama otići kod njih za njihove praznike. Kao dete naviknut na tako nešto, bile su mi jako čudne dileme kod ljudi u Beogradu i okolini koje srećem od '92 naovamo - političke, verske i svake druge prirode. Slava mi se urezala kao porodična tradicija, ništa manje ili više od toga.Ne mogu reći kako je bilo do '92, ali u novije vreme političke rasprave su česte, sve dok nije postalo baš baš neprijatno 2008., jer su na dan slave bili i predsednički izbori (20. januar). Primećujem da od tada ćale nastoji da apolitizuje slavu.

Edited November 19, 2013 by dillinger

[badenac]

@salerokadapa kao neko ko priprema posnu slavu sa mamom, kao sto rekoh mene sve to nervira ali prosto ne mogu da je gledam kako nije normalna,mogu da kazem da jeste zajebano,iz prakticnih razloga jer slabo sta moze da se spremi unapred..samo kolaci,corba i neke hladne salate a riba,prilozi i ostale salate moraju da spremaju taj dan i to obicno bude ubistvo a nama jos i ne dodje puno ljudi..naspram mrsne slave gde prase,corba i sarma mogu da se spreme i danima unapred i resena stvar,mnogo je jednostavnije

Mislim da nije velika frka spremati posnu hranu unapred.Dobar prebranac,posna sarma,razne varijante posne ruske salate,posni rolati,posnw vanilice i isleri ili cokoladne bombice,salatice od ajvara,pindzura,sve to moze da stoji dan,dva i tri,bez problema,cak i dobija na ukusu.Sto se ribe tice,nedavno sam otkrio dimljenu ribu(prosle godine sam je prvi put spremao) koja takodje moze da stoji a i da se na sam dan slave lako spremi.Jedino je problem sa pitama ,one bas moraju da budu tople jer hladne,bar meni,ne piju vodu.Dakle,na slavsko jutro,staviti u rernu piticu sa zeljem,sa prazilukom,sa pecurkama,sa novoprostiglim kiselim kupusom...taman da zamirise kuca na slavlje,okupljanje dragih ljudi i dobro raspolozenje koje sledi :)

[Sestre Bronte]

Otac je vazda slavio, našu slavu. Kako me je tada budila rika lavova, moja slava je bila baš poseban dan, Uvek se skupljala familija na Kalemegdanu, a ja bih ih sa prozora gledao kako zamiču u park. Od ranog jutra. Sređeni, umiveni, obučeni, sve u grupama od 5-6 pa više. Retko ko da je grabio ulicom sam.Od kada sam ja preuzeo, slavimo skoro bez gostiju. Dolazili su samo ženini, To polako postaje nemoguća misija, a njih ipak nije mnogo snimljeno.Na slavu idem samo kod tašte i tasta, a kada se ja pojavim s' posla, moji su obično stigli do posnih kolačića. Tako da godišnje idem na frtalj slave. Meni dosta.

[banatjanin]

bez obzira na moje filozofsko - religijske poglede, slavim i osećam se dobro tim povodom.na to odmah dodajem da sam mrzeo slave devedesetih i tu vrstu seljane, metastazirale u ideje da se to pravi po kafanama i salama. moja/naša slava nikad nije izgeldala tako.deda nikad nije prekidao slavljenje, i to je uvek imalo taj thanksgiving šmek koji je neko negde pominjao, ali jako obojen hrišćano - paganštinom, koju ja negujem i danas. ćale je umro mlad, nije stigao da preuzme slavu, ja sam je pokupio od dede i nastavio da okupljam porodicu u kući kod keve u homtaunu. negde onako kako je i deda radio i negde svi imamo ironijski odmak ka tome, ali se znamo i sećamo i lepo nam je. čitamo očenaš, sečemo i lomimo pogaču koju ja sam umesim, polivamo je vino, delimo bosiljak... i sve to.na gajbi u gradovima u kojima sam stanovao/stanujem, okupljam sutradan drugare. nekako onako kako bi to Dabović voleo. Sv Jovan, zima, dragi ljudi, vino, dobra klopa koju mahom ja pravim.uživam da pravim tu klopu, uživamo da je jedemo, uživamo da se okupljamo. pravimo kao nekd baba: pite, pogače, drobu, pihtije, i onda moj domaći kulen, kobaje, šunke. budu sarme koje dva dana ranije uvijam, jedna u zalogaj, prase pečeno kod Uzelca, bela torta na kraju naravno.dan uoči slave, jer je tako od kako znam za sebe i zato što mi je on prijatelj, dolazi pop, naš lokalni paroh, i ostane, samo kod mene, da večera i da proba neko opako vino koje mu otvorim i da razgovaramo. ne uzima novac, ne traži i ne ponaša se tako. on je, zamislite, jedan zdravorazumski lik, otvoren, zanimljiv i sve to.i bilo je momenata u kojima sam pokušavao da promislim to, da vidim da li sam licemer što sve to radim? i ne, nisam. ja to radim da se sećam/sećamo, da se zahvalimo, jedni drugima, da se smejemo, da se volimo, da znamo zašto smo zajedno, da uživamo, ciklično u stvarima u kojima uživamo zapravo samo jednom godišnje. radim to i zato što volim da u kući bude toplo, da miriše, da je Božić, gužva, slava, Nova godina, slama, deca, orasi, jelka, pečene bundeve, suvo meso, sneg na janki. onako kako to ljudi obično vole, gde mogu i gde imaju takve društvene navike. eto.

[Аврам Гојић]

I ovim sjajnim Banacaninovim postom proglasavam sezonu praznovanja otvorenom.

[Cane Vukic Prebranac]

Славим Св.Георгија у уском породичном кругу. Ништа спектакуларно, само мало љепши ручак него иначе. Иначе стари ми је био commie и није придавао значаја томе, а у кући се није славило деценију због једне трагедије у најближем сродству (баба рекла зашто да слави бога који убија дјецу или тако нешто). Повратак славе донијела у кућу моја мајка својим доласком. У њеној породици се Никољдан славио неизоставно па је натјерала старог да активира Ђурђевдан да не би прелазили на славу тазбине :D .Иначе обичаји за славу су јако занимљиви и разликују се скоро од села до села. Био сам у Модричи на слави неки дан: тамо кад крене круг наздрављања - не стаје. Нпр. Перо, хвала на здравици. Јово, у твоје здравље - и на екс. И тако док сви не попадају. А ракија као из приче.

[Muwan]

Jedna od retkih stvari koje će mi nedostajati ove zime su druženja sa kul ekipama na pristojnim slavama. U ovom banatskom fazonu i atmosferi, to ume da bude baš prijatno okupljanje.Moji inače slave Djurdjevdan van glavne sezone, pa sam ove godine uspešno preneo taj običaj na Bosfor. Pronašao čak i nešto što veoma podseća na slavski kolač a ovde može da se pronadje u periodu oko Uskrsa. Gosti nisu baš iz prve pohvatali ceo koncept ali za par godina ima da mi kucaju na vrata sa vencima od maslačaka i flašama vina uvijenim u belo platno :D

[Indy]

Slavim Sv. Dokinsa... lomim slavski kolac u formi Leteceg spageti cudovista sa prigodnim citatima iz Sebicnog gena skrivenim unutra. Poslednji put sam izvukao ovo: "Bilo kakav altruisticki sistem ce uvek biti sustinski nestabilan, buduci da je pogodan zloupotrebi od strane sebicnih pojedinaca spremnih da ga iskoriste." To je, pored Festivusa, jedini verski praznik koji obiljezavam.

[teacher]

Dobri i praznični postovi, milina je čitati. Preuzeo slavu na sebe od dede i ćaleta. Sv. Alimpije, uvek postan, što je odlično. Žena i ja uživamo u smišljanju jela i načina na koji ćemo ugostiti malobrojne goste u skromnom, ali toplom domu. Prvo se postaramo za vino, a onda preko toga odredimo da li ćemo ići na mediteransku (žena rođena u Istri) ili civilizacijsku (ravničarsku) varijantu. Nabavlja se marcipan za kolače, naručuje se dimljeni šaran, kvalitetan kiseli kupus, pasulj za prebranac, itd. Takođe, za pravi ugođaj uzmu se i dva tri sifona sode kako bi se napravio pravi špricer ( [piroćanacumeni] i da bi potrošili što manje vina [/piroćanacumeni]).

[ToniAdams]

kolko nacosa na forumu :(nije ni cudo sto mrzite hrvate.