Сречна слава, домaћине! Славијо је сто година...

[Bujodrag]

Postupi po savesti, dete. For better or worse, to je moja tradicija, i nju i nastavljam. Na slavski period gledam kao na kratkorajni reakcionarni ispad :)

Bravo, Syme.Poštovanje tradicije je poznavanje tradicije, pre svega. Tek onda se može doneti odluka da li će se po toj tradiciji i postupati.Meni je bilo lakše, keva je bila blago za a ćale blago protiv slavljenja slave, a oboje ne naročito zaintereosovani za to pitanje. Zato nikad nisam osetio nekakav spoljni pritisak da slavim slavu pa mogu slobodno da sprovodim svoju, neteističku tradiciju.

[April]

Jako je mali broj slava na koje idem i za svaku imam veoma dobar razlog. Jedna je kod gospojinih, to je porodicna obaveza koja mi uopste ne smeta, a moj entuzijazam dodatno je pojacan cinjenicom da mi je tasta izvanredan kuvar koji rado kombinuje tradicionalna jela sa azijskim specijalitetima. Druga je kod prijatelja kod koga idem na slavu vec maltene dve decenije, i tada znam da cu videti neke drage ljude koje dugo nisam sreo. Treca je na salasu kod mojh drugara, slavi se Sveti Sava, to je, eto, lepo i gledam da je ne propustim.Ima jos par slava na koje odem, ali nisu toliko bitne, i generalno izbegavam sira drustva koja mahom ne poznajem i u kojima se prica o felnama, pumpama i usranim pelenama, ne zanimaju me te trivijalnosti, tj. ako neko nema bolje teme za razgovor od toga, koj cu mu ja kurac, radije cu uctivo odbiti poziv ili, jos bolje, naci neki izgovor da ne dodjem. Ovo pogotovo vazi za neke moje prijatelje koji su se od hard kor pankera pretvorili u "domacine" koji ce slaviti slavu "zato sto se to radi", a do pre pet godina ih to nije zanimalo tri posto, i kojima dolaze dosadni ljudi da vode dosadne razgovore.Prica o politici mi ne smeta, sta je slava bez svadje o Krcunu, ali da se ne preteruje i da se lako skrene ka veselijim temama. Nazalost, na vecini slava pojavi se neka teska i glupava osoba bez licnih zivotnih sadrzaja, i koja to kompenzuje recikliranjem naslova iz novina.Slavu smatram lepim i korisnim obicajem koji cuva koheziju drustva i podseca na ciklicnu prirodu vremena. Slavu ne slavim, mada bih voleo, ali je idiotski da preuzimam obicaj u kome nisam ponikao i koji bih postovao samo polovicno.

Kakav savršen gajd za slave. Potpis na svako slovo. Kapiram da bi na tvoju slavu, da je slaviš, dolazila jedna vrlo vesela i velika gomila(zato, ako ikada počneš, ograniči je na žito, sveću i užu porodicu, može i tako da bude lepo).

[Töölönlahti]

Izvini, Oksi, ali PPProbavita :)

Povezuje nas ovaj...

2.0

... momenat, da, ali ja mislim da je Zapad em pismeniji, em ima više pragmatično-ravnogorski pogled na celu stvar. -_-

[Tihajeza]

Sto se rodnih uloga tice, kod mene a i kod vecine koju posecujem, muskarci se brinu oko pica, kaputa i slicno, a zene oko hrane.

što dođe 10%-90%...Mislim da je slavljenje slava preraslo u način da domaćin poruči, nekako zvanično, svima, da je sve u redu - Svi smo živi i zdravi, imamo krov nad glavom (čim imamo gde da vas pozovemo) i ne oskudevamo u osnovnom (pretiče nam da možemo i da se proveselimo). Makar imam takav utisak kad su moji roditelji u pitanju.Ja nemam potrebu da na takav način komuniciram sa prijateljima i rodbinom, viđam se, proslavljam i veselim sa njima kada god to poželim. Ono što bih ponela u amanet su posni specijaliteti. Mama (koja u nekoj mojoj mašti bi bila Vasina najbolja drugarica) obožava da isprobava recepte i kuva, čita kuvare ko najbolje romane, koje bih ja spremala nevezano za povod. Sve ostalo (pozivanje gostiju koje ne viđaju nikad 364 dana između slava - to su oni ljudi koji kada idu kažu "e da nam nije ovih slava, mi se ne bi ni videli, spremanje hrane duže od 24 sati i ceo fuss oko običaja, mada moji to sportski, žito, sveća, ništa pop i sl.) ostaće mi uspomena na roditeljski dom.

[Turnbull]

2 OxyU pravu si. Što bi rekla Ana Marija:

in tune with world trends, but respectful of tradition and cultural background

Edited November 19, 2013 by Syme

[Razzmatazz]

Kod mojih se to do sada slavilo potpuno nenapadno, bez ikakve religijske konotacije, a više kao razlog da se familija skupi zajedno na jedan ručak. Nit se nešto išlo kod drugih na slavu, niti su nama (sem uže familije) dolazili na noge. Bukvalno kao neki dodatni razlog za okupljanje, na kojem se sprema klopa koja se inače ne kuva svaki dan. Maltene kao moderni Thanksgiving, samo što niko ne kaže molitvu. U takvoj nekoj formi nereligionznog karaktera, tj. tradicionalnog porodičnog okupljanja ko zna, možda i preuzmem.

[Amelija]

slavilo se otkad znam za sebe, prvo baba i deda, posle nastavili minikad ništa pijanke i terevenke i sto ljudi, nikakvi popovi, nikakva tri danane za totalno uzak krug ljudi ali ne ni mnogo široku poslednje vreme slavimo kada i mi uži uspemo da se prikupimo, inače samo obeležimo (žito + neki kolačići)

[Аврам Гојић]

Kod mojih se to do sada slavilo potpuno nenapadno, bez ikakve religijske konotacije, a više kao razlog da se familija skupi zajedno na jedan ručak. Nit se nešto išlo kod drugih na slavu, niti su nama (sem uže familije) dolazili na noge. Bukvalno kao neki dodatni razlog za okupljanje, na kojem se sprema klopa koja se inače ne kuva svaki dan. Maltene kao moderni Thanksgiving, samo što niko ne kaže molitvu. U takvoj nekoj formi nereligionznog karaktera, tj. tradicionalnog porodičnog okupljanja ko zna, možda i preuzmem.

E bas si jako lepo ovo rekao, imam slicnu misao u glavi. Voleo bih da imam neki datum u godini, idealno zimi, kada ce se okupiti dragi likovi da skinu kapute pokrivene snegom i pobacaju ih u malu sobu i sednu uz vino i rakiju, da, jednostavno, proslavimo to sto smo zivi i sto se nismo rasturili kud koji.Ali zivot je prokletinja, jako mi je to tesko izvesti jer je 1. januar jedini dan kada sam apsolutno siguran da necu raditi.

[nera]

što dođe 10%-90%...Ja nemam potrebu da na takav način komuniciram sa prijateljima i rodbinom, viđam se, proslavljam i veselim sa njima kada god to poželim.Sve ostalo (pozivanje gostiju koje ne viđaju nikad 364 dana između slava - to su oni ljudi koji kada idu kažu "e da nam nije ovih slava, mi se ne bi ni videli, spremanje hrane duže od 24 sati i ceo fuss oko običaja, mada moji to sportski, žito, sveća, ništa pop i sl.) ostaće mi uspomena na roditeljski dom.

Da, uglavnom je odnos takav osim u kucama gde i muskarac inace kuva, sto je cini mi se samo u 2 slucaja.Ostalo potpisujem. Posto vec ne mogu da izbegnem skroz slavu, trudim se da ista bar ostane na najuzem krugu ljudi koje i inace zelim da vidim. Zvanje i idenje radi reda zaobilazim.

[adam]

stric slavio oduvek, otac nije, tako da sam odmalena isao tamo na slavu. takav bio obicaj - jedan sin preuzima slavu i u jednoj kuci se familija skuplja. nije bilo previse ljudi - najbliza/najdraza familija, par bliskih prijatelja - sve zajedno dvadesetak gostiju. mislim da broj zvanica od '63 kad je stric preuzeo slavu pa do danas skoro isti. iste kuce su u igri, samo je doslo do smene generacija. ljudi uvek bili fino pocasceni i uvek im se spremilo malo klope i za poneti. jeli smo pecenje i torte jos par dana posle slave. slava je sveti luka (ovde haloween). moja sestra od strica ce nastaviti tradiciju od iduce godine. do skoro su ona i muz slavili decje rodjendane al deca prerasla ta desavanja, taman im, kazu, i treba neki razlog za familijarno skupljanje a i zeleli su da skinu taj teret matorima s kicme. oni su u 70ima, sad nek njih malo drugi goste. bilo ih je par u familiji koji su se nesto kao bunili zbog prezimena, kako prezime nece zadrzati slavu, al bez efekta.osim kod strica, dobar deo zivota sam isao na slavu kod najbolje drugarice. oni su uvek slavili svetog jovana. slavili su tako sto je najuza familija bila na rucku (roditelji, sestra, ocev brat sa porodicom i mamina mama) a popodne je bilo pice uz torte i sitne kolace za najblize prijatelje. najbolji sitni kolaci na planeti. cista magija. fina i kulturna familija bila (salonac, hadzipesiceva i tako to) osecao sam se vaznim sto sam bio jedan od stalnih gostiju al sam kolace bez obzira tamanio kao krme.poslednja slava na koju sam redovno isao je kod komsije i jednog od ocevih najboljih prijatelja iz detinjstva. oni su slavili svetog nikolu. slava je bila specificna po tome sto se njima pomagalo da spreme slavu a i po tome sto su oni 'propisno' slavili, imali gomilu kroz kucu ceo dan i noc. sve pocne dan, nekad i dva ranije. matorci seckaju, prave, mese, peku (i piju i pushe i ostave nas na miru jer imaju pametnija posla) a mi klinci zujimo okolo po ceo dan nesto zvacemo i nalivamo se gaziranim sokovima, kolama, egzoticima, onda kad se smraci povracamo, opet se najedemo i spavamo. super bilo.koliko se secam kroz detinjstvo, nije puno ljudi slavilo. to nije bilo moderno. mi smo bili vrli novi svet - kupovali masine za ves i televizore, gradili fabrike i verovali kako cemo 2000 turisticki putovati na mesec. osim toga, na selima se najnormalnije slavilo tako da je slava nosila i jednu seljacku notu a tek to nije bilo popularno - svi su gledali da se nekako otarase seoskog nasledja. mnoga staramajka je krisom palila svecu, to stoji, al dobar deo tih baka se krio od ukucana a ne od vlasti. imao sam komsije koji su najstrasnije vredjali baku (majku oca porodice) koja bi palila svecu i isla u crkvu na arandjelovdan i na bozic da bi se devedesetih naveliko hvalili kako su oni, eto, krisom slavili kad se nije smelo sve poturajuci baku koja se jadna krila od njih a ne od vlasti.to je moje iskustvo sa slavama. kad je krenulo da se zahuktava, ja sam emigrirao. ali volim kad mi se desi da idem kuci za neku od ovih slava, obavezno odem i super mi bude. nostalgija, dobra klopa, alkohol... sta god da je, lepo radi.

[kapetanm]

Meni je interesantan dominantni prehrambeni aspekt savremenih novoslavljača. Biva situacija gde i ne vidiš sveću ni kolač ali kavijar pretiče.

[Amelija]

slavili svetog jovana.

sad si me podsetio da sam u jednom periodu mrzela ovu slavua zašto? zato što su apsolutno svi u mom okruženju išli kod nekogaosim mene <_<

[Razzmatazz]

E bas si jako lepo ovo rekao, imam slicnu misao u glavi. Voleo bih da imam neki datum u godini, idealno zimi, kada ce se okupiti dragi likovi da skinu kapute pokrivene snegom i pobacaju ih u malu sobu i sednu uz vino i rakiju, da, jednostavno, proslavimo to sto smo zivi i sto se nismo rasturili kud koji.Ali zivot je prokletinja, jako mi je to tesko izvesti jer je 1. januar jedini dan kada sam apsolutno siguran da necu raditi.

Pa to, svako od nas ima svoj rođendan koji kao proslavimo nekako, ali familija kao grupa nema i ovo bi moglo tako da se tretira. Jasan je otklon od religiozne osnove praznika (bio on hrišćanski ili paganski u suštini), ali kapiram da nije ni prvi ni poslednji običaj koji je vremenom mutirao. Jasno je i da pojam okupljanja dobija na snazi sa godinama.

Meni je interesantan dominantni prehrambeni aspekt savremenih novoslavljača. Biva situacija gde i ne vidiš sveću ni kolač ali kavijar pretiče.

Pa i deljenje obroka ili samog hleba ima neku simboliku valjda? Nije taj prehrambeni aspekt džabe inkorporiran od strane davnašnjih staroslavljača. U suprotnom je moglo da se desi da umesto poslednje večere Hristos pozove goste na zamenu crepa ili filatelističku izložbu.

[MayDay]

Bato, kad dolazimo?

[Vapad]

Moja slava je sv. Mrata. Tj. bila bi, da je slavim.Otac i majka su pokušali da je pokrenu tu sredinom devedesetih, ali im nije prošlo, tako da sada dođu samo neki bliski prijatelji i rodbina koja je blizu.Deda, otac očev, nije slavio a tu slavu je održala baba, na rečima, nije se pravilo ništa ali je ona volela da kaže da je taj i taj svetac "naš", i to vezivala za to što nam porodica, tj. porodica u koju je ušla, nije ni jednu generaciju provela na jednom mestu, neki tamo su se po obali crne gore šetali, pa na prokletije, pa gore na kosovske obronke kopaonika pa na srpske pa u vojvodinu, a kaže jedino nam je ta slava ostala, to nas vezuje za korene, pa to i poštujem i pamtim.Kevini, pak, jesu slavili, dve slave, tj. baba je slavila Luku, i bilo je tu i žita i sveća, a deda je učestvovao ćutke, a on je slavio prvi maj, sa prasetom i jagnjetom na ražnju, i obaveznim okupljanjem sve svoje dece sa pratećim porodicama.Od društva slabo ko baš slavi, isto je bilo par onih koji su u jednom trenutku počeli da slave nešto, naravno, sve mrsno i bez popa, kako naši paganski koreni nalažu. Na kraju je ostalo to okupljanje sa klopom a slabo se slava spominje.Da li neko ima one koji kažu - na slavu se ne zove, tj. zove se samo prvi put. Te najviše volim...pošto redovno zaboravim.