Сречна слава, домaћине! Славијо је сто година...

[ToniAdams]

nije tebi, jednom od prethodnih postova, a u stvari vise pricam sam sa sobom.

[April]

Mi kvislinzi smo naravno slavili oduvek. Pamtim i vremena kad je to bilo skoro inkognito, jer su mi roditelji bili prosvetni radnici, pa čuvali posao, ali baka je izgurala tradiciju dok nije prošla crvena opasnost.Sedamdesetih je to već popustilo, pamtim da nam je '79.(dakle, još je Tito bio živ) gost na slavi bio jedan Hrvat iz Generalštaba, skroz bilo opušteno. Dakle, moglo se.Inače su mi slatki ti anahronizmi, posebno za Badnje veče, slama, suvo voće i orasi, kravate, Hristos se rodi i uopšte sve što miriše na lenštinu januara. Lično, mnogo više volim posne slave od mrsnih, valjda mi mrsne liče na svadbe, šta znam.

[Čutura]

ne slavim, da slavim bio bi sveti ignjatije ne vidim sta ima tu lose.

[nautilus]

Pa dobro, mi smo na prosloj slavi gledali basket na TVu :D Zvezda dobila. I zaboravih reci. Nikada nismo slavili 3 dana, drugi dan slave ili nesto slicno. Taj obicaj mi je poprilicno stran iako razumijem kako je do njega doslo. I slavi se citav dan, hrana i pice su stalno na stolu, svako uzima sta zeli i koliko moze.

[salerokada]

što im je olakšalo stvar sa hranom - nema posta, može svinja, može sve) .

Najveći srpski problem - posna slava :lolol:Znam da je i kod mene bio problem kada je slava posna jer onda može da se jede samo riblja čorba i riba. I posni kolači - fuuuj.Srećom, u međuvremenu su naučeni neki novi recepti pa se ispostavilo da je posna slava čak i bolja od mrsne.Moja slava je Aranđelovdan. Ateista, kakvim me je Bog stvorio, za sada učestvujem u obrednom okupljanju koje organizuju roditelji. Kada dođe vreme na mene da preuzmem ne znam šta ću raditi.

[Töölönlahti]

Slave koje sam pohodio su sve redom bile u stanovima, opuštene, bez kiča i koncipirane kao neka prigodna dvadesetprvovekovna implementacija tradicionalnog običaja. Bio sam u danu ili makar prostornom segmentu gajbe namenjenom za mlađi svet, pa se malo šta razlikovalo od nekih drugih standardnih prilika kada se pozivaju prijatelji. Razlike su bile u tome što postoji fensi obrok, što obučeš košulju, što moraš da pozobaš ono žito kad ulaziš i kod par ortaka što su im roditelji uzeli rentiranog neupadljivog konobara uz posni ketering kao suplement onome što su stigli/umeli sami da naprave (samo po sebi to nije delovalo isfolirano, nego kjut i prigodno, šta znam, kapiram da je frka kuvati za toliko ljudi koji treba da prolete kroz gajbu u toku dana). Uglavnom su to bile početničke slave u smislu da su do tada pozivaoci slavili u zavičajnim objektima sa svojim starinama, pa su po njihovoj selidbi preko Stiksa odlučili da dešavanje prenesu u svoju kuću. Na većinu slava na koje sam zvan pak nisam otišao, iz raznih razloga. Neki ljudi su mi prosto delovali kao ziloti i predosećao sam da bih se smorio u takvom okruženju, a drugi mi nisu bili dovoljno interesantni/bliski/relevantni da bih im išao u kuću.

[ivy]

@salerokadapa kao neko ko priprema posnu slavu sa mamom, kao sto rekoh mene sve to nervira ali prosto ne mogu da je gledam kako nije normalna,mogu da kazem da jeste zajebano,iz prakticnih razloga jer slabo sta moze da se spremi unapred..samo kolaci,corba i neke hladne salate a riba,prilozi i ostale salate moraju da spremaju taj dan i to obicno bude ubistvo a nama jos i ne dodje puno ljudi..naspram mrsne slave gde prase,corba i sarma mogu da se spreme i danima unapred i resena stvar,mnogo je jednostavnije

Edited November 19, 2013 by ivy

[Turnbull]

Postupi po savesti, dete.Inače, ja nisam ni u kakvoj dilemi - ne pada mi na pamet da nastavljam tu, bar u slučaju moje porodice, izmišljenu tradiciju. Obojica mojih deda su svesno i bez griže savesti prekinuli sa ovom praksom - jedan je bio nastavnik matematike i fizike, i ubeđeni racionalista i ateista, a drugi seljačko dete koje je otišlo u partizane i ostavilo seoske tradicije svog kraja iza sebe. For better or worse, to je moja tradicija, i nju i nastavljam. Na slavski period gledam kao na kratkorajni reakcionarni ispad :)

Edited November 19, 2013 by Syme

[levi]

u jbt, aj pojasni ako te ne mrzi :) ne odazivas se, ali agresivno?ozbiljno pitam.

Odazivam se, ali cinično komentarišem <_<Slavilo se i ranije, ne masovno ali ne ni krišom. Ne znam baš za '48, ali 80-tih se išlo po slavama. U mom multietničkom poluzavičaju slavila je cela opština javno i pompezno, prvo mađarska pa srpska crkva u julu tzv letnji aranđelovdan

[Turnbull]

@salerokadapa kao neko ko priprema posnu slavu sa mamom mogu da kazem da jeste zajebano,iz prakticnih razloga jer slabo sta moze da se spremi unapred..samo kolaci,corba i neke hladne salate a riba,prilozi i ostale salate moraju da spremaju taj dan i to obicno bude ubistvo a nama jos i ne dodje puno ljudi..naspram mrsne slave gde prase,corba i sarma mogu da se spreme i danima unapred i resena stvar,mnogo je jednostavnije

U fusnoti - naravno da je sve to nosilo sa sobom, na prvi pogled sasvim usputno, i retradicionalizaciju rodnih uloga. Domaćica, koja je na večerinkama osamdesetih učestvovala u provodu, odjedanput mora da provede celo veče u kuhinji, stalno nešto dopravljajući i služeći.

[ivy]

ma to sve zavisi od ljudi..moze se i od slave napraviti dinner party ko zna..

[nera]

Upravo to trcanje oko kuhinje i gostiju i smara najvise jer ne stignes zapravo ni sa kim da popricas vec samo trcis kao kelner/ica. To mi se desilo samo jedne godine, bilo je toliko ljudi da ja posle nisam znala ni ko je bio.Sto se rodnih uloga tice, kod mene a i kod vecine koju posecujem, muskarci se brinu oko pica, kaputa i slicno, a zene oko hrane.

[Turnbull]

Ma jasno, opet pričam o svom iskustvu, mada mi se čini da je ono prilično tipično za jedan sloj i za jedan period. Kako to izgleda u varvijanti 2.0 objasnio je Oksimoron.

[Аврам Гојић]

Jako je mali broj slava na koje idem i za svaku imam veoma dobar razlog. Jedna je kod gospojinih, to je porodicna obaveza koja mi uopste ne smeta, a moj entuzijazam dodatno je pojacan cinjenicom da mi je tasta izvanredan kuvar koji rado kombinuje tradicionalna jela sa azijskim specijalitetima. Druga je kod prijatelja kod koga idem na slavu vec maltene dve decenije, i tada znam da cu videti neke drage ljude koje dugo nisam sreo. Treca je na salasu kod mojh drugara, slavi se Sveti Sava, to je, eto, lepo i gledam da je ne propustim.Ima jos par slava na koje odem, ali nisu toliko bitne, i generalno izbegavam sira drustva koja mahom ne poznajem i u kojima se prica o felnama, pumpama i usranim pelenama, ne zanimaju me te trivijalnosti, tj. ako neko nema bolje teme za razgovor od toga, koj cu mu ja kurac, radije cu uctivo odbiti poziv ili, jos bolje, naci neki izgovor da ne dodjem. Ovo pogotovo vazi za neke moje prijatelje koji su se od hard kor pankera pretvorili u "domacine" koji ce slaviti slavu "zato sto se to radi", a do pre pet godina ih to nije zanimalo tri posto, i kojima dolaze dosadni ljudi da vode dosadne razgovore.Prica o politici mi ne smeta, sta je slava bez svadje o Krcunu, ali da se ne preteruje i da se lako skrene ka veselijim temama. Nazalost, na vecini slava pojavi se neka teska i glupava osoba bez licnih zivotnih sadrzaja, i koja to kompenzuje recikliranjem naslova iz novina.Slavu smatram lepim i korisnim obicajem koji cuva koheziju drustva i podseca na ciklicnu prirodu vremena. Slavu ne slavim, mada bih voleo, ali je idiotski da preuzimam obicaj u kome nisam ponikao i koji bih postovao samo polovicno. Ne znam da li su moji ikada slavili slavu, u najmanju ruku nije slavljena posle dvadesetih godina proslog veka, a da li je pre toga, to ne znam. Strana porodice od koje mi dolazi prezime je dosta ekscentricna, jako mi je tesko da zamislim bilo koga iz te loze da radi ista radi komsiluka i sveta. Slava bi mi bila Sveti Jovan. Svojevremeno sam, kad sam bio mladji, izneo pocivsem ocu misao da bi mozda bilo lepo imati slavu. Odgovorio mi je da mogu da pijem sa drustvom kad hocu i da samo alkosi traze izgovore da se okupe uz casicu.

Edited November 19, 2013 by Marko M. Dabovic

[Turnbull]

Slave koje sam pohodio su sve redom bile u stanovima, opuštene, bez kiča i koncipirane kao neka prigodna dvadesetprvovekovna implementacija tradicionalnog običaja. Bio sam u danu ili makar prostornom segmentu gajbe namenjenom za mlađi svet, pa se malo šta razlikovalo od nekih drugih standardnih prilika kada se pozivaju prijatelji. Razlike su bile u tome što postoji fensi obrok, što obučeš košulju, što moraš da pozobaš ono žito kad ulaziš i kod par ortaka što su im roditelji uzeli rentiranog neupadljivog konobara uz posni ketering kao suplement onome što su stigli/umeli sami da naprave (samo po sebi to nije delovalo isfolirano, nego kjut i prigodno, šta znam, kapiram da je frka kuvati za toliko ljudi koji treba da prolete kroz gajbu u toku dana). Uglavnom su to bile početničke slave u smislu da su do tada pozivaoci slavili u zavičajnim objektima sa svojim starinama, pa su po njihovoj selidbi preko Stiksa odlučili da dešavanje prenesu u svoju kuću. Na većinu slava na koje sam zvan pak nisam otišao, iz raznih razloga. Neki ljudi su mi prosto delovali kao ziloti i predosećao sam da bih se smorio u takvom okruženju, a drugi mi nisu bili dovoljno interesantni/bliski/relevantni da bih im išao u kuću.

Izvini, Oksi, ali PPProbavita :)