ne znam april/ jesu li mu obojica bili prijatelji? šta bi oni kazali? meni je neprijatno izjednačavanje ova dva čoveka.

Ja to stvarno nisam video u njegovom tekstu. Nigde ih nije izjednačio(uzgred, mislim da sam prvi na ovom topiku pomenuo Srđinu energiju koja ga razdvaja od narečenih), Kuljiš polemiše sa njihovim ličnim izborima i sledstvenim (ne)realizovanjem nespornih talenata. On ne sudi, samo je zapitan koliko njega samog ima u toj priči i neskriveno traži sopstvene odgovore u neskladnom trouglu kroz crtice iz privatnih druženja. Ovo što Sime ubacuje o kafanskim dosetkama nije bez osnova, ali to je jezik koji su zajednički stvarali Tijanić. Tirke i Torbarina, a Kuljiš je njihova škola...prihvatiti ili ne.

Друштво СЕЋАЊА Саша Тијанић и генералиШтип ’83.Моје познанство са Сашом Тијанићем отпочело је негде почетком осамдесетих година прошлог века. Ја сам био у редакцији загребачког „Данаса”, он у београдском „Интервјуу”. Написао сам један текст о совјетском тенку Т-72, али и о будућем тенку Т-90. Саша је одмах реаговао у „Интервјуу” и кренула је наша мала полемика. Онда ме је позвао да дођем у Београд, отишли смо на ручак у Клуб књижевника. Као Србин с Косова, тешко се мирио с тим да неко други нешто зна о оружју, али је ипак признавао чињенице. Постали смо пријатељи, он је почео да пише у „Данасу”, у „Слободној Далмацији”, у „Старту”. Био је сензација за медије у тадашњој Хрватској, интервју с Бранком Хорватом и данас се сматра најбољим интервјуом у златној ери загребачког „Старта”.Долазио је често у Загреб, обично је одседао у „Паласу”, обилазили смо кафиће, од „Звечке” до „Папагаја” и „Палаиновке”. Уредници загребачких новина зурили су у њега као у чудо. А он се само зезао.Онда су дошли велики војни маневри ЈНА у Македонији, „Јединство 83”. Саша је тада био у НИН-у, назвао ме је у Загреб и питао идем ли ја да то пратим. Рекао сам му да би те вежбе могле да буду занимљиве и да ћу ићи.– ОК, стижем и ја доле, мора и НИН да има свог извештача.Нашли смо се у Штипу, одмах су нас обукли у униформе ЈНА. Био је проблем да се за њега пронађе одговарајући број чизама, али ЈНА је и то решила. Другог дана маневара, на конференцији за новинаре, Саша је поставио питање ко је на овој вежби „плави”, а ко „црвени”, односно шта се проиграва, одбрана или напад? С које стране би могао да дође напад на овај део територије Југославије? Да ли из Бугарске, или из Грчке, или из Албаније? Јер, о томе нико није говорио, као да се, заправо, на вежби симулирао рат против ванземаљаца. А „Јединство 83” били су највећи маневри одржани у СФРЈ још од смрти маршала Тита.Официри из штаба вежбе били су згранути, шта то овај новинар из НИН-а хоће? Је ли то нека новинарска провокација, може ли то угрозити наше добре односе с Грцима и Бугарима? Убеђивао сам Сашу да не поставља додатна питања, да не заоштрава свој однос са штабом вежбе.Следећег дана у кругу касарне у Штипу налетесмо на генерал-пуковника Спасоја Тодоровића, тада команданта Територијалне одбране Србије. И Саша и ја били смо раскопчаних кошуља, онако лежерни јер ми смо само војни извештачи с вежби. Генерал је просто полудео када нас је такве видео. Наравно, одмах сам закопчао кошуљу до грла и оштро салутирао генералу ЈНА, све по пропису, јер ја поштујем ауторитет униформе. Саша је све то избегао и само се цинично смешкао с висине генералу Тодоровићу. Саша, висок скоро два метра, генерал Тодоровић висок око 1,60 м. Генерал је био црвен у лицу као булка, почео је да виче, а Саша га је мирно упозорио да на новинаре не сме да се издире.– Обојицу ћу ја вас у Бубањ поток на додатну обуку, шта овде глумите народне хероје – запретио је Тодоровић.– Неће моћи, генерале, с тим Бубањ потоком, ја радим у НИН-у, а Лаза ради у Загребу – и даље се цинично смешкао Саша. Ја сам дисциплиновано ћутао.После сам га упитао који му је ђаво, зашто барем није војнички салутирао генералу.– Ма, хајде бре Лазо, у Србији салутирају и поштарима.Следећег дана, због тог инцидента, руководство вежбе „Јединство 83” отказало је акредитацију новинару НИН-а Александру Тијанићу. Генерал Спасоје Тодоровић се осветио.Испратио сам Сашу на аутобуску станицу. Пили смо пиво, имао сам утисак да га је сукоб с генералом само забављао.– Знаш, тебе те вежбе интересују, мене не нешто посебно, уосталом шта ћу ја ту пуних пет дана. Него, ако ти ови твоји из „Данаса” дозволе написаћеш нешто о томе и за нас у НИН-у.Две године касније радили смо заједно специјалан додатак НИН-а поводом велике војне параде „Дан победе 85” у Београду. Са уживањем је прегледао и уредио све материјале.Није трпео ничији ауторитет, па ни војни, али је волео војску и оружје. Као сваки Србин с Косова.Мирослав Лазанскиобјављено: 04.11.2013.

Meni je paradoksalna činjenica da je epoha komunizma vrvela od slobodoumnih ljudi koji nisu trpeli cenzuru i pritiske autoriteta, pa ipak je sistem nekako funkcionisao.

Edited November 4, 201311 yr by Marko M. Dabovic

Написао сам један текст о совјетском тенку Т-72, али и о будућем тенку Т-90. Саша је одмах реаговао у „Интервјуу” и кренула је наша мала полемика.

Neko je pitao gde ima ovo.http://pescanik.net/wp-content/PDF/slucajsluzbenikaaleksandratijanica.pdf

Ceo tekst Lazanskog je :kdp:

Edited November 4, 201311 yr by MancMellow

Meni je paradoksalna činjenica da je epoha komunizma vrvela od slobodoumnih ljudi sa dobrim vezama u Službi

Neko je pitao gde ima ovo.http://pescanik.net/...dratijanica.pdf

Kakva karijera, sunce ti... Rani radovi su pravi primer sta doajen novinarstva u SFRJ/Srbiji mora da uradi da bi zasluzio mesto medju velikanima!

Neko je pitao gde ima ovo.http://pescanik.net/...dratijanica.pdf

Bezveze je bagatelisati principijelni kriticki osvrt na Tijanicev lik i delo ovakvim pamfletom gde prva strana kaze sledece:"Posebnu zahvalnost dugujemo Valdimiru Popovicu zbog velike pomoci na ustupljenom dokumentacionom materijalu kako bi ova publikacija predstavljala faktografksi prikaz jedne karijere, a ne zavodljivu osvetu..."Zvuci kao sprdacina.Inace, mene je zaintrigirao Kim onime o dve SFRJ skole novinarstva osamdesetih: Tijanic i Goran Milic. Cini mi se plodna tema za raspravu, ali se nekako nije otislo u tom toku.Nemam sada vremena da napisem nekoliko redaka o Milicu, ali bi bilo super kada bi Kim elaborirao tezu.

Bezveze je bagatelisati principijelni kriticki osvrt na Tijanicev lik i delo ovakvim pamfletom gde prva strana kaze sledece:"Posebnu zahvalnost dugujemo Valdimiru Popovicu zbog velike pomoci na ustupljenom dokumentacionom materijalu kako bi ova publikacija predstavljala faktografksi prikaz jedne karijere, a ne zavodljivu osvetu..."Zvuci kao sprdacina.

To je zaista bilo offputting, ali - osim zakljucaka (ili "zakljucaka") koje su napisali, sto me uglavnom nije puno ni zanimalo, vredelo je podsetiti se karijere tog "velikana", kao i tih "tekstova koji su se ucili napamet" iz njegovih ranih dana.Obican trash.Edit: A Goran Milic je samo manje vulgarna verzija istog Tijanica, slabo su to dve skole - mozda dva odeljenja (ili dve jedinice u sluzbi?).

Edited November 5, 201311 yr by dragance

sta znaci manje vulgarna verzija tijanica? sta god mislio o milicu on je covek koji je radio intervju sa americkim predsednikom i primer je jedne profesionalnosti koja je ostala nedostizna poznavaocu sovjetskih tenkova.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

Znaci da je covek takodje menjao perje zavisno ko je na vlasti, kada i gde, kao i kome treba da se dodvori.Edit: sto ne znaci da nije bio bolji novinar od Tijanica, Lazanskog i da ne pominjem.

Edited November 5, 201311 yr by dragance

Znaci da je covek takodje menjao perje zavisno ko je na vlasti, kada i gde, kao i kome treba da se dodvori.Edit: sto ne znaci da nije bio bolji novinar od Tijanica, Lazanskog i da ne pominjem.

prvo, ja sam mislio na njihove karijere prvenstveno u sfrj kao i na specifican pristup novinarstvu koji su gajili i na osnovu koga su bili prepoznatljiva lica & pera u periodu pre i oko raspada zajednicke drzave. sto se dodvoravanje tice milic je bio samo honorarni saradnik mladine u periodu '92 - '96. dakle u jednom tuznom periodu je izbegao aktivnu ulogu. njegov prelazak na hrt je bio i pocetak te 'prodaje' o kojoj ti pises. Sent from Bender's iPad using Tapatalk

Tacno, tu si u pravu.

Osim tzv. omladinske ili studentske štampe, u SFRJ sve ostale novine su bile njesra i prosta propaganda ovoga ili onoga. Najobičnija produžena ruka nekog kabineta za zaluđivanje samoupravljača.Tu uključujem i Politikin Zabavnik.