istorija srednjeg veka

[Toni Sumaher]

14 minutes ago, MancMellow said:

Kad govore kolokvijalno jel imaju clanove? Ne znam, pitam

 

Ево најкраће, па ако те занима, има још тога

 

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Западни_бугарски_говори

http://ibl.bas.bg/wp-content/uploads/2014/09/Dialektna_delitba.pdf

10 minutes ago, Tribun_Populi said:

 

 

Pa preskočio si deo razgovora, replicirao sam Meaci čija početna teza je bila da je Nišliji pre 200 godina čak i današnji standardni bugarski (tj. nekakav istočnobugarski dijalekt, pošto im je otud standard) bio bliži od istočnohercegovačkog.

Pa na to ja replicirao da nije tačno, da bi Nišliji svakako bliži po govoru bio Šop iz Slivnice nego Hercegovac iz Trebinja, ali bi svakako bio bliži Hercegovac nego Bugarin iz V.Trnova, te da su PJMu (u koji niški govor spada) čak bliži i makedonski od bugarskih dijalekata.

 

 

7 minutes ago, Meazza said:

 

Cek, ja zapravo nisam to rekao, poredio sam govor Nislija i Sofijanaca^tm , a oni su, kao sto znamo, bili govornici zapadnobugarskog dijalekta u to vreme.

 

Кхм, па рекао бих да су пре 200 година Софијанци и Нишлије били језички доста ближи него данас, јер је око Софије касније направљена језичка стандардизована енклава, тј. преузет је источни дијалекат.

Edited December 26, 2017 by Toni Sumaher

[Meazza]

Pa to sam i napisao.

[MancMellow]

10 minutes ago, Meazza said:

Pa to sam i napisao.

Ti jesi to napisao, ali podrazumevajući da je ono sa čime si poredio niški nekakav bugarski 

[Meazza]

Naravno da jeste, Manc.

[Toni Sumaher]

Ма ок, само кажем шта је моје мишљење око тога. Иначе, само на основу она два линка може да се види колико и једна и друга страна користе различите ствари око језичких својатања и цртања неких националних баријера. Као што ће овде свако попреко да погледа Бугарина који се залеће до Мораве, у Бугатрској ће са подсмехом да гледају сваког ко крене да им прича о Шопима и Торлацима. Мислим, језик може да буде ствар националне (само) идентификаације, али у граничним случајевима све се олако запали посебно када је наука у служби политике, што је углавном пракса код  балканских народа. Бугари у сваком случају ту држе банку, јер су због огромног узлета крајем 19 века па  гомиле ратних пораза у 20 веку ушли у уско грло национализма, где је стално неко други био крив, а проблем контекстуализације код њихових тзв елита је импресиван.

 

@Meazza  Izbegavao bih takve zakljucke, jer su prilicno opasni.

Edited December 26, 2017 by Toni Sumaher

[zmanic]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Шопи

[MancMellow]

3 minutes ago, Meazza said:

Naravno da jeste, Manc.

Neću da ulazim u to, nego hoću da kažem sledeće (i zato sam pitao ono za članove): nema šanse da prihvatim da je nečijem uhu bliže (dakle razumljivije) sličan jezik sa članovima, od sličnog (ili za tratinčicu manje sličnog) jezika bez članova. To je fantastična razlika u govornom jeziku koja na slušanje prevazilazi sve ikavsko/ekavsko/ijekavske i ostale kerefeke. 

Edited December 26, 2017 by MancMellow

[Meazza]

Just now, MancMellow said:

Neću da ulazim u to, nego hoću da kažem sledeće (i zato sam pitao ono za članove): nema šanse da prihvatim da je nečijem uhu bliže (dakle razumljivije) sličan jezik sa članovima, od sličnog (ili za tratinčicu manje sličnog) jezika bez članova. To je fantastična razlika u govornom jeziku. 

 

Pitanje je sta je veca razlika, clanovi koji se lepe na kraj reci ili dodatni padezi (koji "fale" u niskom govoru). I to su samo imenske reci, a sta je sa glagolima? (koji su jos vazniji, ne postoji recenica bez glagola) Po cemu su clanovi "cudniji" od recimo infinitiva?

[Meazza]

A tek fonetika i intonacija, koje su mozda i najcesci uzroci nerazumevanja kod slicnih dijalekata. Dan-danas je niska intonacija slicnija sofijskoj nego uzikoj, cacanskoj ili hercegovackoj.

[MancMellow]

1 minute ago, Meazza said:

 

Pitanje je sta je veca razlika, clanovi koji se lepe na kraj reci ili dodatni padezi (koji "fale" u niskom govoru). I to su samo imenske reci, a sta je sa glagolima? (koji su jos vazniji, ne postoji recenica bez glagola) Po cemu su clanovi "cudniji" od recimo infinitiva?

Veća je. To je razlog zašto će lakše razumeti Bugarin ili Makedonac Srbina, nego obrnuto, čak i da je sa istoka Bugarske, on će tebe bolje razumeti nego ti njega. Lično sam se uverio i bilo me malo blam. 

[MancMellow]

Just now, Meazza said:

A tek fonetika i intonacija, koje su mozda i najcesci uzroci nerazumevanja kod slicnih dijalekata. Dan-danas je niska intonacija slicnija sofijskoj nego uzikoj, cacanskoj ili hercegovackoj.

Misliš na akcentuaciju?

[zmanic]

4 minutes ago, Meazza said:

A tek fonetika i intonacija, koje su mozda i najcesci uzroci nerazumevanja kod slicnih dijalekata. Dan-danas je niska intonacija slicnija sofijskoj nego uzikoj, cacanskoj ili hercegovackoj.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Тимочко-лужнички_дијалекат

 

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Призренско-тимочки_дијалект

Edited December 26, 2017 by zmanic

[Meazza]

Just now, MancMellow said:

Veća je. To je razlog zašto će lakše razumeti Bugarin ili Makedonac Srbina, nego obrnuto, čak i da je sa istoka Bugarske, on će tebe bolje razumeti nego ti njega. Lično sam se uverio i bilo me malo blam. 

 

Ne slazem se uopste. Njihovi clanovi nama predstavljaju najmanji problem od svega kad je rec o razumevanju tekstova i govora. Radi se o tome da bugarski i makedonski jezici imaju udarni akcenat koji je uvek kratak i zato pricaju osetno brze od nas. Osim toga oni su izlozeniji nasem jeziku nego mi njihovom kroz folk i pop muziku koja je tamo izuzetno popularna.

[zmanic]

Iz linkova koje sam postavljao gore

"Naglasak

Postoji jedan naglasak, nalik kratkosilaznom, koji može biti na bilo kom slogu u reči. Naglasak nije promenio položaj u reči u odnosu na starosrpski. Položaj naglaska je sličan onom u kosovsko-resavskom dijalektu, kao i svim staroštokavskim dijalektima."

Edited December 26, 2017 by zmanic

[Meazza]

3 minutes ago, MancMellow said:

Misliš na akcentuaciju?

 

Mislim na intonaciju recenice, ali da, na to utice i akcentuacija, ali nikako ne samo akcentuacija. "Melodija" jezika, drugim recima.