Аврам Гојић Posted May 3, 2013 Posted May 3, 2013 Ono što mi je u svemu najintrigantnije je mogućnost da je Kundera napisao Šalu kao umjetničko iskupljenje. Ako bi bila istina da se onako temeljito poistovijetio s žrtvom paranoidnog jednostranačkog bjesnila i da je razotkrio najsramotnije ljudske slabosti počinilaca, onda bismo u Šali imali veličanstveno svjedočanstvo intimnog kajanja, a u nepriznavanju delikta u građanskoj existenciji još jedan prilog teoriji odvajanja umjetnika od djela.Lepa pisao, svakako je bolje ovako spekulisati nego poklanjati paznju detaljima obavestajnog zivog blata. Mi smo ljudi uzvisenog duha, i muskarcu kao sto je Kundera verovacemo na rec.E jel bese Radovan Karadzic za Kunderu rekao da "nema sokova i fundamenata"?
Otto Katz Posted May 3, 2013 Posted May 3, 2013 Upravo sam pročitao još jednom par rekonstrukcija. Kundera je bio u partiji zadužen za studentski dom. Njegov prijatelj Dlask imao djevojku Militku, svi u domu. Militka se par godina prije zabavljala s nesretnim pilotom Dvořáčkem. Dvořáčka nepripremljenog i bez ikakve zaleđine poslali iz Njemačke da špijunira. Očajan, u jednom trenutku spazi na ulici Militku. Ova ga skloni u dom i naravno kaže Dlasku. Ovaj naravno kaže Kundery. Svi naravno u frci. Kundera razumno pretpostavi da tamo gdje treba vjerojatno već i znaju za Dvořáčka. Ako ga ne prijavi, riskira robiju. Možemo samo zamišljati dramu straha, dužnosti i političkih ubjeđenja, koja se odvijala na tih nekoliko koraka do narodne milicije. I cjeloživotnog crva što svrdla. Šala, šala, pa na robiju.
Аврам Гојић Posted May 3, 2013 Posted May 3, 2013 Mozemo otici i korak dalje, i pretpostaviti da je ovaj slozeni sled dogadjaja Kundera kasnije racionalizovao u svoju korist, oslobodivsi sebe krivice. Krivica je, kao kod Dostojevskog, provalila kroz okove ega i razlila se u njegovoj prozi.
fonTelefon Posted May 3, 2013 Posted May 3, 2013 Upravo sam pročitao još jednom par rekonstrukcija. Kundera je bio u partiji zadužen za studentski dom. Njegov prijatelj Dlask imao djevojku Militku, svi u domu. Militka se par godina prije zabavljala s nesretnim pilotom Dvořáčkem. Dvořáčka nepripremljenog i bez ikakve zaleđine poslali iz Njemačke da špijunira. Očajan, u jednom trenutku spazi na ulici Militku. Ova ga skloni u dom i naravno kaže Dlasku. Ovaj naravno kaže Kundery. Svi naravno u frci. Kundera razumno pretpostavi da tamo gdje treba vjerojatno već i znaju za Dvořáčka. Ako ga ne prijavi, riskira robiju. Možemo samo zamišljati dramu straha, dužnosti i političkih ubjeđenja, koja se odvijala na tih nekoliko koraka do narodne milicije. I cjeloživotnog crva što svrdla. Šala, šala, pa na robiju.Ne treba se vracati u proslost, najsveziji dogadjaj iz Bostona momci sa prestiznih koledza jedan laptop i ranac sta uciniti.
dragance Posted May 3, 2013 Posted May 3, 2013 A mozda je sve rezultat ljubomore Dlaska i zelje pandura da jedan beznacajan prekrsaj predstavi kao veliki ulov?
расејан Posted August 9, 2013 Posted August 9, 2013 šta je tačno kulturna globalizacija?То је политички коригован израз за старо добро глајхшалтовање, монолитизам. Кад то стигне до последње забити, путовање ће изгубити смисао, јер ће свуда бити све исто.Ево ситног примера: кад сам био клинац, већина мушких надимака се завршавала на -о, -е, -а или на сугласник (Мрге, Сирче, Ћопа, Шуљиба, Ћуре, Чомпуљ, Батко). Седамдесетих су већ почели да се појављују надимци на -и (Роки, Џеки (име дотле резервисано за кучиће), Саки, па је и Батко постао Баћки...), чак су и мене прекрстили из -о у -и. Свако може да преброји надимке које зна.Исто, на ком језику је ваша музика?
Dagmar Posted August 9, 2013 Posted August 9, 2013 Hajmo ovako: koliko je nekom piscu, pesniku, muzičaru i uopšte kreativnoj osobi teže da uspe u životu ako mu je maternji jezik "nebitan" što bi rekao ovaj Čeh, i koliko je to uticalo da bude manje umetnika (i samim tim dobrih umetnika) u takvim kulturama, ako je uopšte uticalo?Pa možda taj česki kreativac koji je poznat samo u Češkoj jer mu je planetarnu popularnost osujetilo izražavanje na minornom jeziku, ne bi ni bio tako dobar da je umesto češkog bekgraunda imao globalni/jednokulturni. Vrlo verovatno mnogobrojnost specifičnih kultura indukuje specifičnu kreativnost, a onda ti kreativci opet ostavljaju trag u toj kulturi a najčešče su neprimečeni globalno. U kulturi koja ima jedan dominanatan jezik bilo bi mnogo manje ovih kulturnih i obrazovnih varijeteta koji opet generišu i inspirišu ljude u tom kontekstu. Ne radi kreativnost u stilu Rodi me majkoi kreativnog pa me na ostrvo u Tihom okeanu baci.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now