Kritika savremenog ateizma

[Caligula]

upravo tako. u svim svojim razmisljanjima o konacnim stvarima polazim od ovoga sto si napisao.

empaticnima je najteze:) sto je za nekoga gordijev cvor& sudbonosna greska, za drugoga je svakodnevna rutina, musica koju treba da otera sa ramena. I opet "blago siromasnima duhom..."Dostojevski kaze za Napoleona i slicne vodje: "to nisu ljudi od krvi i mesa, to su ljudi od bronze".Ja bih propao pod teretom jednog ubijenog u ratu koji sam ja poveo. Napoleonu hiljade ne znace nista.Ovo je vec tezak off, ovde stajem Edited April 16, 2013 by CowBoy

[Aineko]

Hocu da kazem da je zabluda da su ljudi svesni svoje smrtnosti.

Pa ne bas. Jako puno ljudi bude naterano raznoraznim dogadjajima da se suoci sa svojom smrtnoscu.

[bergasa19]

Naterano.

[MancMellow]

Pa ne bas. Jako puno ljudi bude naterano raznoraznim dogadjajima da se suoci sa svojom smrtnoscu.

Savrseno svestan. Ali to uopste nije ono sa cime (mi) je tesko izboriti se. ljudsko bice se radja i umire - tacka. Ja jedino imam strah od zaboravljanja da se ikad postojalo. Zvuci glupo, svi znamo da su tu deca ili neki sestrici, sinovci, pa onda njihova deca, secace te se. Neko je nesto i napisao (pa makar na forumu ili fejsbuku, nema veze). Ali za, recimo, 1000 godina ili 2000 godina ili 10000 godina niko nece znati da ste mu bili neki predak ili da ste nesto napisali, izuzev u slucaju da ste uradili/napisali nesto zaista izuzetno. To mi je, onako, najdepresivnija misao. Ali, opet, sta da nikada nismo postojali, ostavili neki ma kako mali trag. Jedan klasicar mi je jednom rekao, a nikad nisam proverio (pa ni sad guglao) da su istaknuti Rimljani u republikansko doba na pogrebu nekom svom peeru uzvikivali "Živeo je!" Ima li lepšeg pogrebnog usklika? Roma Ajterna...

[dùda]

Ko je čitao kasnog Tolstoja, zna šta je mislio o pravoslavlju i zna zašto su bacili anatemu na njega. A ako je neko imao duhovni život, onda je to on.

imao je duhovni život a imao je i verujesi čitao krojcerovu sonatu ?zapravo je zanimljiviji pogovorprilično je jasno šta je tolstoju trn u okucrkva i crkvena praksa, on je to prezirao i nikakvo čudo što je to takoa bio je duboko religiozannegde u tom pogovoru poredi ta neka crkvena pravila (bogougodnog života) sa uličnim svetiljkama koje čoveka obasjavaju samo kada je pod njima, tj. on ne vidi kuda daljeistinsko veorvanje je za njega svetlo u daljini koje te uvek vodi, možda posrćeš i padaš usput, ali pravac, tj. cilj, ne gubiš nikada ako imaš to svetlo u daljini

[Aineko]

Savrseno svestan.

he, pa tako sma i ja mislila dok nije stigla dijagnoza koja moze da pomrsi racune oko dozivljavanja prosecnog ljudskog veka, jelte... onda se ispostavilo da tu ima jos oko cega da se porazmisli, svede, definise...

Ali to uopste nije ono sa cime (mi) je tesko izboriti se. ljudsko bice se radja i umire - tacka. Ja jedino imam strah od zaboravljanja da se ikad postojalo. Zvuci glupo, svi znamo da su tu deca ili neki sestrici, sinovci, pa onda njihova deca, secace te se. Neko je nesto i napisao (pa makar na forumu ili fejsbuku, nema veze). Ali za, recimo, 1000 godina ili 2000 godina ili 10000 godina niko nece znati da ste mu bili neki predak ili da ste nesto napisali, izuzev u slucaju da ste uradili/napisali nesto zaista izuzetno. To mi je, onako, najdepresivnija misao. Ali, opet, sta da nikada nismo postojali, ostavili neki ma kako mali trag. Jedan klasicar mi je jednom rekao, a nikad nisam proverio (pa ni sad guglao) da su istaknuti Rimljani u republikansko doba na pogrebu nekom svom peeru uzvikivali "Živeo je!" Ima li lepšeg pogrebnog usklika? Roma Ajterna...

e, a zasto? mislim, kad umres, potpuno ti je svejedno da li te se secaju ili ne :). ja sam oduvek bila u fazonu da ne zelim ni grob, ni spomenik/plocu, nista. stavi taj 'mali trag' u perspektivu - pale blue dot - sta dobijes? meni je najblize ovo kaubojevo, uspecu da najmirnije umrem ako uspem da najmirnije zivim a to je ako povredim najmanji moguci broj osecajucih bica tokom svog zivota. Edited April 16, 2013 by estel

[Time Crisis]

Zvuci glupo, svi znamo da su tu deca ili neki sestrici, sinovci, pa onda njihova deca, secace te se. Neko je nesto i napisao (pa makar na forumu ili fejsbuku, nema veze). Ali za, recimo, 1000 godina ili 2000 godina ili 10000 godina niko nece znati da ste mu bili neki predak ili da ste nesto napisali, izuzev u slucaju da ste uradili/napisali nesto zaista izuzetno. To mi je, onako, najdepresivnija misao.

Ili ako si nešto debelo zabrljao. Pomalo ironično da pored onih koji su učinili nešto izuzetno, takođe ostaju upamćeni oni koji su nešto urnisali. Ali u svakom slučaju zanimljivo zapažanje o 10k godina - ako već nije odgovoreno, pošto ima puno strana, kako ateizam objašnjava/pomiruje stavove da je život jako bitan (pošto je samo jedan i nema više ništa posle) i to da već za 10-15-100 ili 10,000 godina taj život neće imati više nikakvog značenja, pošto ga se niko neće sećati (ne računam istorijske ličnosti)? :)

[Bakemono]

Savrseno svestan. Ali to uopste nije ono sa cime (mi) je tesko izboriti se. ljudsko bice se radja i umire - tacka. Ja jedino imam strah od zaboravljanja da se ikad postojalo. Zvuci glupo, svi znamo da su tu deca ili neki sestrici, sinovci, pa onda njihova deca, secace te se. Neko je nesto i napisao (pa makar na forumu ili fejsbuku, nema veze). Ali za, recimo, 1000 godina ili 2000 godina ili 10000 godina niko nece znati da ste mu bili neki predak ili da ste nesto napisali, izuzev u slucaju da ste uradili/napisali nesto zaista izuzetno. To mi je, onako, najdepresivnija misao. Ali, opet, sta da nikada nismo postojali, ostavili neki ma kako mali trag. Jedan klasicar mi je jednom rekao, a nikad nisam proverio (pa ni sad guglao) da su istaknuti Rimljani u republikansko doba na pogrebu nekom svom peeru uzvikivali "Živeo je!" Ima li lepšeg pogrebnog usklika? Roma Ajterna...

Jako zanimljivo koliko se ljudi razlikuju. Meni na primer to uopšte nije depresivna misao. Savršeno sam svestan da će i Sunčev sistem jednog dana nestati, a kamoli nešto tako efemerno kao sećanje.

[Lord Protector]

Savrseno svestan. Ali to uopste nije ono sa cime (mi) je tesko izboriti se. ljudsko bice se radja i umire - tacka. Ja jedino imam strah od zaboravljanja da se ikad postojalo. Zvuci glupo, svi znamo da su tu deca ili neki sestrici, sinovci, pa onda njihova deca, secace te se. Neko je nesto i napisao (pa makar na forumu ili fejsbuku, nema veze). Ali za, recimo, 1000 godina ili 2000 godina ili 10000 godina niko nece znati da ste mu bili neki predak ili da ste nesto napisali, izuzev u slucaju da ste uradili/napisali nesto zaista izuzetno. To mi je, onako, najdepresivnija misao. Ali, opet, sta da nikada nismo postojali, ostavili neki ma kako mali trag. Jedan klasicar mi je jednom rekao, a nikad nisam proverio (pa ni sad guglao) da su istaknuti Rimljani u republikansko doba na pogrebu nekom svom peeru uzvikivali "Živeo je!" Ima li lepšeg pogrebnog usklika? Roma Ajterna...

Vreme koje proždire sve...zaborav kao stvarna smrt

[Aion]

Ovde niko ne pominje onog poznatog francuskog ateistu/humanistu/hedonistu (ne mogu da se setim imena) koji problem smrti i ateizma resava na jednostavan nacin: posle smrti nema zivota, zato zivot treba proziveti tako da donese najvise zadovoljstva (pri tome on ne misli na telesna) i sto manje patnje. U celu pricu unosi i dosta humanizma, osnovao je i neki otvoreni univerzitet...edit: Nasao sam - Misel Onfre

Edited April 16, 2013 by Aion

[Time Crisis]

Btw, odličan video na pomenutu temu, ako je i postovan već ranije, vredi još jednom :)http://www.youtube.com/watch?v=uJqEKYbh-LU

[MancMellow]

he, pa tako sma i ja mislila dok nije stigla dijagnoza koja moze da pomrsi racune oko dozivljavanja prosecnog ljudskog veka, jelte... onda se ispostavilo da tu ima jos oko cega da se porazmisli, svede, definise...

ma dobro, nije bila neka zdravstvena tegoba ali je bilo takvih momenata (neposredna opasnost po život i još ponešto...), no nisu uticali u tom smislu. ne znam možda neka boleština bi uticala, nemam pojma, zavisi koja, šta...

e, a zasto? mislim, kad umres, potpuno ti je svejedno da li te se secaju ili ne :). ja sam oduvek bila u fazonu da ne zelim ni grob, ni spomenik/plocu, nista. stavi taj 'mali trag' u perspektivu - pale blue dot - sta dobijes? meni je najblize ovo kaubojevo, uspecu da najmirnije umrem ako uspem da najmirnije zivim a to je ako povredim najmanji moguci broj osecajucih bica tokom svog zivota.

ma nema šanse, previše sam egoističan da bi tako razmišljao :D nit verujem jedno 95% ljudi koji mi kažu da tako razmišljaju, to za povređivanje. Ovo "da najmirnije umrem ako uspem da najmirnije živim..." to dopuštam, al' nisam takav stvoren, šta da se radi...bold - to ne znam, pričam o onome šta mislim dok sam živ. o ovome poslu ću...posle, samo da nađem tastaturu i wi-fi zaboravljaš da ovde ne pričaš sa ateistom :D Edited April 16, 2013 by MancMellow

[MancMellow]

Vreme koje proždire sve...zaborav kao stvarna smrt

otprilike...

[Aineko]

ma nema šanse, previše sam egoističan da bi tako razmišljao :D nit verujem jedno 95% ljudi koji mi kažu da tako razmišljaju, to za povređivanje.

a zasto ne verujes? ozbiljno me interesuje.

[MancMellow]

a zasto ne verujes? ozbiljno me interesuje.

pa zato što je to lepo i nekako dobro zvuči da neko govori sebi dok se sunča ili tušira, ali kad dođe stani-pani ili vreme da se donese neka odluka, nekako ogromna većina naprasno zaboravi na tuđe bolove :D naravno, dopuštam "maloj manjini" da je u tome iskrena i da dela u skladu sa tim :)