Kritika savremenog ateizma

[Turnbull]

Vaso kaces neku knjigu da napises. Mnogo lepo pises. (Nebitno da li se slazem, nisam siguran... ali, lepo je napisano).

+1

[Аврам Гојић]

Napisacu kad me banuju odavde na godinu dana

[Aineko]

Pa mozemo diskutovati samo anegdotski, posto je proces umiranja izuzetno slozen, i cesto obuhvata i izvesne fizioloske zakonomernosti koje uticu na psihicko stanje umiruceg. Jako je cesta pojava svodjenja bilansa u onom periodu koji strucnjaci za palijativnu negu zovu "aktivnim umiranjem", pri kome umiruca osoba zeli da svede racune sa svetom, okaje neke greske, pomiri se sa ljudima i natera druge da se pomire medjusobno.Jedna od karakteristika velikih vera je normiranje procesa umiranja. Od umiruceg se ne krije da je na kraju svog puta, a obredi kao sto je ispovest pomazu umirucem da svede ovaj bilans na isti nacin na koji su, ako su imali prilike, to uradili i njegovi preci - ta vrsta kontinuiteta je jako dobra i zdrava i olaksava proces umiranja. Drustvo u kome vera gubi na znacaju jos uvek nije naslo adekvatnu zamenu za ovaj proces, umiruci ljudi cesto su ostavljeni, u duhovnom smislu, sami sebi i ne pomaze im se da obave ovu tranziciju, mozda i najvazniju u celokupnoj egzistenciji osobe - do kraja im se govori "da im nije nista i da ce im biti bolje", iako se rastavljaju sa dusom i ne trebaju im uznemireni rodjaci koji nisu duhovno pripremljeni za smrt, vec im treba izvesnost spokojne tranzicije.Puno sam citao o palijativnoj nezi, od opstih uputstava do pojedinacnih case report studija, i namece mi se utisak da religija nudi jedan trasiran put ka smrti i da je to dobro.Posto ne verujem u jedinstvenu i nedeljivu dusu, niti u postojan ego, reci cu ovako: smrt coveka koji nije napravio bilans je nekontrolisan bankrot duse, Ego, vezan za materijalne pojave, je poverilac, a nekontrolisane emocije su ekvivalent aktiviranih menica. Ego se rastace u haoticnu masu pojedinacnih emocija, nema utehe ni izvesnosti spasenja. Smrt coveka koji je napravio bilans je kontrolisana likvidacija imovine. Takva osoba sa ovog sveta ima vece sanse da joj posledni trenuci budu spokojni. Podrzavam svaku duhovnu disciplinu, religioznu ili sekularnu, koja coveku nudi taj terminalni spokoj, ali mi intuicija govori da su je vera, ritualizovana i normirana, jako dobar put ka licnom miru na kraju zivota.

potpuno se slazem sa svim ovim pre prvog bolda. e sad, meni moja intuicija govori nesto drugo (tj. postavlja pitanje): zar je moguce da je taj put (u tvom prvom boldu) nezamenljiv? zar je toliko nezamislivo da se smrt prihvati i na drugi nacin, da sad kao jedan ateista ne kazem onakvom kakva prosto jeste - odlazenje jos jednog milijarde bica koja su prosla ovom planetom. zivimo i umiremo. to je zivot i to je smrt.

[Bakemono]

Pa mozemo diskutovati samo anegdotski, posto je proces umiranja izuzetno slozen, i cesto obuhvata i izvesne fizioloske zakonomernosti koje uticu na psihicko stanje umiruceg. Jako je cesta pojava svodjenja bilansa u onom periodu koji strucnjaci za palijativnu negu zovu "aktivnim umiranjem", pri kome umiruca osoba zeli da svede racune sa svetom, okaje neke greske, pomiri se sa ljudima i natera druge da se pomire medjusobno.Jedna od karakteristika velikih vera je normiranje procesa umiranja. Od umiruceg se ne krije da je na kraju svog puta, a obredi kao sto je ispovest pomazu umirucem da svede ovaj bilans na isti nacin na koji su, ako su imali prilike, to uradili i njegovi preci - ta vrsta kontinuiteta je jako dobra i zdrava i olaksava proces umiranja. Drustvo u kome vera gubi na znacaju jos uvek nije naslo adekvatnu zamenu za ovaj proces, umiruci ljudi cesto su ostavljeni, u duhovnom smislu, sami sebi i ne pomaze im se da obave ovu tranziciju, mozda i najvazniju u celokupnoj egzistenciji osobe - do kraja im se govori "da im nije nista i da ce im biti bolje", iako se rastavljaju sa dusom i ne trebaju im uznemireni rodjaci koji nisu duhovno pripremljeni za smrt, vec im treba izvesnost spokojne tranzicije.Puno sam citao o palijativnoj nezi, od opstih uputstava do pojedinacnih case report studija, i namece mi se utisak da religija nudi jedan trasiran put ka smrti i da je to dobro.Posto ne verujem u jedinstvenu i nedeljivu dusu, niti u postojan ego, reci cu ovako: smrt coveka koji nije napravio bilans je nekontrolisan bankrot duse, Ego, vezan za materijalne pojave, je poverilac, a nekontrolisane emocije su ekvivalent aktiviranih menica. Ego se rastace u haoticnu masu pojedinacnih emocija, nema utehe ni izvesnosti spasenja. Smrt coveka koji je napravio bilans je kontrolisana likvidacija imovine. Takva osoba sa ovog sveta ima vece sanse da joj posledni trenuci budu spokojni. Podrzavam svaku duhovnu disciplinu, religioznu ili sekularnu, koja coveku nudi taj terminalni spokoj, ali mi intuicija govori da su je vera, ritualizovana i normirana, jako dobar put ka licnom miru na kraju zivota.

Razumem šta hoćeš da kažeš. Čini mi se da si na nekoliko mesta nagovestio da praktikuješ hinduizam ili možda grešim? Ako je tako, smem li da pitam zašto se nisi odlučio za pravoslavlje? Ne moraš da odgovoriš.

[Indy]

Napisacu kad me banuju odavde na godinu dana

Reportovao sam te, za svaki slucaj.

[Bakemono]

E? Cenim i da si za mir u svetu. :PŠalu na stranu - nema načina da se odvoje štetna od korisnih verovanja, a koji se i sam ne zasniva na nekim nedokazivim verovanjima. Ima naravno ekstremnih slučajeva gde je to potpuno jasno (tipa: štetno je verovati da automobili idu na crveno, a staju na zeleno) ali oni su prosto nezanimljivi za raspravu jer su nesporni.

Pa izvini, ali sad jako relativizuješ. Sad bi trebalo da raspravljamo o značenju reči "štetno" do iznemoglosti. I zašto mi nisi odgovorio na deo posta o monopolu religije na duhovni život? Šta misliš o tome?

[Аврам Гојић]

potpuno se slazem sa svim ovim pre prvog bolda. e sad, meni moja intuicija govori nesto drugo (tj. postavlja pitanje): zar je moguce da je taj put (u tvom prvom boldu) nezamenljiv? zar je toliko nezamislivo da se smrt prihvati i na drugi nacin, da sad kao jedan ateista ne kazem onakvom kakva prosto jeste - odlazenje jos jednog milijarde bica koja su prosla ovom planetom. zivimo i umiremo. to je zivot i to je smrt.

Nije nezamenljiv. Seti se kako je umro lik Slobodana Aligrudica u "Sjecas li se Doli Bel", spokojno slusajuci o cudima buducnosti. To je njemu donosilo mir. Za mene nema dileme - verski ili sekularni pristup palijativnoj duhovnoj nezi, da to tako nazovem, jer je dobro sve sto vodi ka laksoj smrti. Samo imam utisak da religija tu nudi vec utabane staze, i da sekularne duhovne alternative jos uvek nisu dovoljno razvijene. Grub materijalizam i kult mladosti ne nude nista slomljenom starcu koji vise nije utemeljen u materiji vec gleda ka nekim drugim horizontima. Na srecu, u zemljama koje za to imaju novca, vec se radjaju alternative, jer mnogo pametnih ljudi radi na normiranju i olaksavanju procesa umiranja, skuplja podatke, razgovara sa lekarima, objavljuje studije i pomaze ljudima da odu sa sveta na dostojanstven nacin.@bakemono: ne hinduizam, vec, hajde da kazemo, citam dosta o budizmu i neke stvari iz Budinog ucenja pokusavam da implementiram u svoj zivot, koliko mogu. Sto se tice pravoslavlja i, sto ti kazes, avramskih religija, jednostavno mi ne nude prave odgovore na pitanje patnji u ovom materijalnom svetu. Budizam jedva da se bavi eshatologijom, on se bavi prirodom ove nase egzistencije, takva kakva je, iluzorna i prolazna. Edited April 16, 2013 by Marko M. Dabovic

[Turnbull]

potpuno se slazem sa svim ovim pre prvog bolda. e sad, meni moja intuicija govori nesto drugo (tj. postavlja pitanje): zar je moguce da je taj put (u tvom prvom boldu) nezamenljiv? zar je toliko nezamislivo da se smrt prihvati i na drugi nacin, da sad kao jedan ateista ne kazem onakvom kakva prosto jeste - odlazenje jos jednog milijarde bica koja su prosla ovom planetom. zivimo i umiremo. to je zivot i to je smrt.

E, a jel ti se ne čini da kada to kažeš zauzimaš zapravo jedan "view from nowehere" sa kojeg sebe vidiš kao jednog od. Ali zazov prihvatanja smrti, ili suočavanja sa smrću jeste upravo u tome što se sa njom suočavaš iz prvog lica. To nije kraj jednog bića, to je kraj sveta.

(Miraleme, prašćaj)http://www.youtube.com/watch?v=ueAYUp4rHZI

That said, slažem se da mogu da postoje i druga umeća umiranja, a ne samo ono religijsko.

http://movieclips.co...final-farewell/

Edited April 16, 2013 by Syme

[Bakemono]

@Vasa Pitam zbog mantre. Koliko sam uspeo da shvatim, radi se o hinduističkom bogu?Još nešto da napišem Vasi. Pretpostavljam da si čitao "Smrt Ivana Iljiča"? Zar tu nema sve što čovek treba da zna o umiranju?Ko je čitao kasnog Tolstoja, zna šta je mislio o pravoslavlju i zna zašto su bacili anatemu na njega. A ako je neko imao duhovni život, onda je to on.

Edited April 16, 2013 by Bakemono

[Turnbull]

Pa izvini, ali sad jako relativizuješ. Sad bi trebalo da raspravljamo o značenju reči "štetno" do iznemoglosti. I zašto mi nisi odgovorio na deo posta o monopolu religije na duhovni život? Šta misliš o tome?

Naravno da si u pravu za monopol, ali taj monopol na nešto a ne na ništa. To ti pričam.A ovo oko značenja reči "štetno" osvetljava suštinu problema. Štetno je sve što nam nije na korist, a šta nam je na korist? Ono što je dobro. A šta je dobro? To je centralno pitanje na koje postoji mnogo odgovori, koji nisu svi jednako ubedljivi, ali ne možeš prosto prekratiti tu raspravu, odmahnuvši rukom u stilu - "eh ti bi sad da filozofiraš". To Novi ateisti rade, i to i jeste jedan od glavnih problema. Dogmatizam zdravog razuma.

[Aineko]

E, a jel ti se ne čini da kada to kažeš zauzimaš zapravo jedan "view from nowehere" sa kojeg sebe vidiš kao jednog od. Ali zazov prihvatanja smrti, ili suočavanja sa smrću jeste upravo u tome što se sa njom suočavaš iz prvog lica. To nije kraj jednog bića, to je kraj sveta.

ali ja sebe na neki nacin zaista vidim kao 'jednog od', ne from nowhere nego bas from here - mozda zato sto sam nekakav biolog. a nije bas da nisam jako puno razmisljala o toj temi. to i jeste i nije kraj sveta.

[Bakemono]

Naravno da si u pravu za monopol, ali taj monopol na nešto a ne na ništa. To ti pričam.

Pa nema potrebe da mi pričaš nešto što znam. Ti si bio rekao da se religija ne može zameniti, a to u prevodu znači da ima monopol.

A ovo oko značenja reči "štetno" osvetljava suštinu problema. Štetno je sve što nam nije na korist, a šta nam je na korist? Ono što je dobro. A šta je dobro? To je centralno pitanje na koje postoji mnogo odgovori, koji nisu svi jednako ubedljivi, ali ne možeš prosto prekratiti tu raspravu, odmahnuvši rukom u stilu - "eh ti bi sad da filozofiraš". To Novi ateisti rade, i to i jeste jedan od glavnih problema. Dogmatizam zdravog razuma.

Ti me zapravo pitaš da ti kažem na šta tačno mislim kad kažem "štetno" u avramskim religijama? Jesam li u pravu?Pritom ne zaboravi da mi se taj "dogmatizam zdravog razuma" gadi ništa manje nego tebi. Ja sam samo rekao da ako moram da biram, pre biram nove ateiste nego avramske religije. Prosto sabiranje pluseva i minuseva.

[Аврам Гојић]

@Vasa Pitam zbog mantre. Koliko sam uspeo da shvatim, radi se o hinduističkom bogu?Još nešto da napišem Vasi. Pretpostavljam da si čitao "Smrt Ivana Iljiča"? Zar tu nema sve što čovek treba da zna o umiranju?

Volim ja hinduistricke mantre, poseduju evokativnu energiju, utesne su i mocne. to je moj ustupak paganizmu :)sto se tice Ivana Iljica i njegovog uzasnog "Necu ja to!", to jeste prodoran pogled na fenomen smrti, verovatno jedan od najprodornijih. Mislim da Tolstoj kritikuje istu stvar koju i ja: nesposobnost burzoaskog drustva da se suoci sa smrcu. Iljic je utehu dobio tek kada ga je sama smrt napustila.

[Bakemono]

sto se tice Ivana Iljica i njegovog uzasnog "Necu ja to!", to jeste prodoran pogled na fenomen smrti, verovatno jedan od najprodornijih. Mislim da Tolstoj kritikuje istu stvar koju i ja: nesposobnost burzoaskog drustva da se suoci sa smrcu. Iljic je utehu dobio tek kada ga je sama smrt napustila.

E pa baš to! Skroz me tvoj post podsetio na tu knjigu.

[Indy]

To nije kraj jednog bića, to je kraj sveta.

Zavisi od percepcije.