Planinarenje i hajking

[Muwan]

Pokušaj da se udje u Gruziju drugog dana Bajrama rezultirao je šokiranim pogledom na desetkilometarsku kolonu ljudi i vozila na izlazu iz Turske. Minimum tri sata čekanja a sunce prži pa ubija. Stoga nazad u planinsku svežinu, vodopade i brzake, a pokoravanje Batumija se odlaže za četvrtak.

 

 

 

Poslato iz džamije uz pomoć Tapatalk-a

[Mil@n]

doživeo distorziju skočnog zgloba, iako sam imao moju najtvrđu cipelu na nogama. 

 

Nisam siguran da li smo na ovom topiku pričali o tome koliko cipele i patike štite zglob, moja teorija je bila da ako krene izvrtanje džabe sve, pa i najtvrđe cipele...

[barrcode]

naravno da štite. Ja bih skočni zglob, ligamente pokidao i polomio da bilo cipela.

imam 3 para dubokih cipela (različitih namena) i odlično osećam različiti stepen sigurnosti odnosno stabilnosti koje svaka obezbeđuje zglobovima. Imam i jedan par plitkih, ali ih više neću nositi. :)

Ima taj neki balans- cipela koja je (potpuno) kruta i drži zglob super nije za duže hodanje (kao ona moja gore pomenuta), dok su one fleksibilnije u predelu oko zgloba za hodatenje, ali po manje zahtevnom terenu (ja za tu namenu imam ove ).  opet, zavisi i od tereta koji se nosi na leđima. Što veći teret, to jača cipela.

Cipela je navažniji deo opreme i tu ne treba štedeti.

 

Meni ostaje da se nekako oporavim do 20og i nekako povratim barem deo kondicije. majkumu.

[Muwan]

Pogled sa prozora planinske kuće jutros. Skroz gore su čuvene visoravni Aydera, sad krećemo na prvu.

 

 

 

Poslato iz džamije uz pomoć Tapatalk-a

[ivy]

i dalje mi Maglic,Trnovacko jezero i Perucica ostaju samo san ..a bili smo tako blizu...ipak smo bili ne pripremljeni i sami nismo smeli da se uputimo a nije ni da je vreme posluzilo :(

[Anonymous]

doživeo distorziju skočnog zgloba, iako sam imao moju najtvrđu cipelu na nogama. Verovatno bih sve pokidao i polomio da sam imao nešto što je slabije držalo. Mesec dana ne  mogu da se oporavim, uprkos ortozi i fizikalnim terapijama. Tako sam doveo u pitanje Grosglokner+Dolomite u drugoj polovini avgusta. Čekam šta će mi doktor reći danas popodne.

 

Au, uopšte nisam bio shvatio da je bilo toliko ozbiljno. Valjda ćeš se oporaviti uskoro.

 

i dalje mi Maglic,Trnovacko jezero i Perucica ostaju samo san ..a bili smo tako blizu...ipak smo bili ne pripremljeni i sami nismo smeli da se uputimo a nije ni da je vreme posluzilo :(

 

Imaš tu pod nosom (ukoliko si još uvek na Luštici) Lovćen i Pestingrad, kreneš iz Kotora, malo dalje je Orjen, kreneš iz Novog.

 

Vredi obilaženja i jedno i drugo.

[Muwan]

Ovo je bio jedan od boljih dana koje život može da ponudi. Koristio sam fotoaparat a ne mobilni tako da za sada imam samo par fotki ali evo kako to izgleda na 2600m:

 

 

 

 

Poslato iz džamije uz pomoć Tapatalk-a

[Anonymous]

Mnogo sve to lepo izgleda. Da je bliže svakako bih otišao tamo.

[Muwan]

U smislu troškova nije strašno. Sedmodnevni paket sa svim prenoćištima, obrocima i transferima košta oko 500-550 evra, zavisno od paketa. Vanpansionska potrošnja je minimalna. Jedino nije uključen prevoz do početne tačke koja je na aerodromu u Trabzonu. Iz Beograda može da se stigne za oko 230 evra sa presedanjem u Istanbulu, ceo put traje manje od 6 sati. Inače, Kaçkar planine su prepune jezera i nude solidan broj uspona na oko 3000m.

 

 

Poslato iz džamije uz pomoć Tapatalk-a

[Muwan]

Današnja baza:

 

 

... i opušteno laundž na 2000m :)

 

 

 

Poslato iz džamije uz pomoć Tapatalk-a

[barrcode]

sutra veče pravac Grossglockner. :)

prognoza- padaće sneg, real feel minus 10C na samom vrhu, srećom bez vetra.

slike kada se vratim.

 

[Mil@n]

Good luck :)

[barrcode]

... ne popesmo se na Grosglokner - ubi nas vreme :(

stigli "samo" do Erzherzog Johann doma na 3454m i zbog obilnih snežnih padavina, samo oni najiskusniji iz našeg tima su izašli na vrh. Ja zbog mog zgloba koji se još oporavlja i nije u punoj funkciji nisam smeo na uspon poslednjih 300 metara. Thenički veoma zahtevano inače, sa onolikim snegom, bez utabane staze, jednostavno nije bio za mene. I pored toga sam uspon do doma je bio fizički i mentalno najzahtevnija stvar u koju sam se ikada upustio. Sa 1900 na 3454, po stravično lošem vremenu (kiša koja prerasta sa visinom u sneg), velika hladnoća (na vrhu bilo minus 10), glečer na kome se ne vidi prst pred okom, okomita zaleđena stena sa isto tako klizavom sajlom, visina od 3300m koja u kombinaciji sa potpunim premorom i promrznućem izaziva blagu nesvesticu...

Sutradan se dalje nije moglo.

Spuštanje je bilo takođe zahtevno, ali fenomenalno.

Posle toga bili 2 i po dana na Dolomitima... bez reči.... najmagičnije mesto gde sam ikada bio (a dosta sam putovao). Ni tu nismo imali sreću sa vremenom - od planirane 2 ferate, ni jednu nismo popeli. Prvog dana jer je pljštala kiša, a ferata i kiša ne idu zajedno. Drugog dana taman krenuli na čuvenu feratu Innerkofler-de luca na Monte Paterno kada nas pri vrhu uhvati neka mećava mešavina grada, susnežice pljuska i onda brzo nazad niz one klizave sajle i onaj još klizaviji krečnjak. Na kraju mi je sve bilo mokro.

Ukratko, fenomenalana avantura... mogu misliti kako bi bilo da je bilo lepo vreme. Ne znam kada ću ponovo na GGlokner, ali Dolomite ću sigurno ponovo sledeće godine. Tamo sam prvi put doživeo da mi krene suza zbog prevelike lepote. Pravi peder.

 

postaviću slike kada stignem, ako nekoga interesuje. Jebiga, nemam ih ni puno. Na glokneru slikao samo silazak zbog kiše/snega u usponu.

 

evo nekih koje sam mobilnim uslikao:

pogled iz doma Erzherzog Johann (3454m):

 

pogled (iz naše sobe) na čuvene Tre Cime di Lavaredo (desno) i Monte Paterno (levo). Mi smo stigli do pred vrh Monte Paterna kada nas je zaustavilo nevreme:

 

Cetralni deo ovog dela Dolomita (Dolomiti di Sesto), sa domom Lokateli (u desnom delu slike, po sredini). Inače ogromna kućetina na 4 sprata ovde deluje skroz mala:

 

[Mil@n]

Nemoj puno da očajavaš, uvek ima drugi put, bezbednost uvek mora da je first. :)

 

Samo kači slike, prelepo je tamo, očigledno.

[barrcode]

dobro onda da dodam koju.

deo Grossglockner. snimano u silaženju, jer kao što rekoh u usponu nisam ni vadio aparat koliko je vreme bilo loše. (slike su krš, jer je aparat koji sam nosio krš- pozajmio moj džepni a nije mi vraćen. veliki ne nosim na ovako zahtevne akcije)

ja ću slike poređati tako da se stekne utisak o usponu.

1900m. dolina kojom se ide na Glokner, Koedniztal:

 

u početku ide fino,

 

Glokner se kada je lepo vreme non stop vidi:

 

zatim polako i postepeno sve postaje samo kamen

(ovo je npr na 2900m):

 

odnosno glečer (početak na ~3000m), pre čijeg početka postavljamo tehničku opremu. glavna opasnost na glečeru su ledničke pukotine (dubine i do 30m), odnosno upadanje u iste. Zato se formiraju naveze:

 

nakon lednika, prelazimo na stenu (3200m) koja je obezbeđena sajlom:

 

Stena, odnosno sajla ide sve do doma na 3454m, a iskustva sam opisao u prethodnom postu. Ove slike su kao što rekoh pri silaženju i vremenski uslovi su mnooogo bolji nego kada smo se penjali. Na steni su veoma česta i zakrčenja (jedni idu gore, drugi dole - jedino pravilo koje važi je pravo jačeg):

 

Stižemo konačno i do doma, iza koga se nazire 300m viši, za mene ovaj put nedostignut cilj GG:

 

odnosno pogled odatle:

(nebo nam se otvorilo samo na 15min, taman za slikanje)

 

Dolomite drugi put, ako bude zainteresovanih.