Zoran Milivojevic i njegovo delo

[Lord Protector]

tašna od miralema

[Amos]

Amitz u poslednjem tekstu brani Zoću sarkazmom a u komentarima belaj, publika mu nije najbolje skapirala...

[teacher]

jel taj amic najgluplji od te "internet je fenomenalan" ekipe?

[yolo]

kolje se sa anamarijom. ona je barem prirodno glupa a on je dotle stigao vrednim radom i upornoscu.

[Amos]

Nema glupljeg od Amidžića, to boli kad se čita.

[pacey defender]

kolje se sa anamarijom. ona je barem prirodno glupa a on je dotle stigao vrednim radom i upornoscu.

 pazi šta pišeš, tužiće te za klevetu u javnom prostoru i uvredu sa namerom, a posebno što kao muškarac klevećeš ženu  :D

[Indy]

...

Edited December 23, 2014 by Indy

[notenoughreasonsforclaire]

Svaka minuta je vredna - član Gradskog veća (u Novom Sadu) zadužen za obrazovanje:

 

[Lord Protector]

Svaka minuta je vredna - član Gradskog veća (u Novom Sadu) zadužen za obrazovanje:

 

 

 

Ne znam da li je ovo za topic o Milivojeviću jer se govori o nasilju i agresiji među decom, ne nad decom. Problem bezbednosti dece u školi je složen problem, bio je aktuelan i pre 30 godina. I u SFRJ je postojao problem vršnjačkog nasilja, bilo je tuča na odmorima, tukli smo se i mi učenici međusobno, u učionici, školskom dvorištu, van školskog dvorišta, na sportskim terenima. Bilo je i masovnih tuča, između različitih škola, dolazilo je do masovnih tuča čak u elitnim školama, bio sam svedok masovne tuče u Matematičkoj gimnaziji osamdesetih, gde je grupa momaka došla da se obračuna sa učenikom škole, potezala su se razna oruđa i ''priručna'' sredstva.

Mišljenja sam da su kod nas škole bile u priličnoj meri raspojasane i anarhične, po školskim dvorištima i oko njih su se smucali svakojaki likovi sa kriminalnim dosijeima, narkomani/dileri, nikad to nije bilo bezbedno mesto. Školska dvorišta su magnet za maloletne prestupnike. Uvođenje policijskog pozornika je prava stvar za bezbednost gradskih naselja, pa tako i škola. Jedna stvar je dolazak patrole ili interventne jedinice tek pošto se nešto desi a drugo je ako je tu pozornik koji problematične likove zna poimence i koji poznaje njihove navike i način organizovanja na terenu. Pozornik ima pre svega preventivnu ulogu. Džaba kad interventna dođe tek pošto krv padne. Kriminal je toliko narastao da je potrebno mnogo više pozornika nego ranije, ali verujem da bi se stopa kriminaliteta smanjila i da bi stepen sigurnosti građana bio veći.

Edited December 23, 2014 by slow

[Lord Protector]

Држава не сме да преузима улогу родитеља

 

Поводом расправе која се интензивно води у јавности око питања телесног кажњавања деце од стране родитеља, желим да укажем на неколико чињеница које се тичу правних питања у вези са регулисањем веома важног и изузетно деликатног односа родитеља и деце.

Пре свега, учесници у расправи требало би да знају да је правни систем Србије, у погледу положаја и заштите деце, доношењем Породичног закона 2005. године, у потпуности усклађен са Конвенцијом УН о правима детета и другим ратификованим међународним документима који се баве тим питањем.

Стога, не улазећи у питање „пожељности” измене закона, било каква измена или допуна која се објашњава неопходношћу усаглашавања нашег унутрашњег права са ратификованим међународним документима, није потребна.

Стручњаци из других области су дали или ће дати свој допринос расправи, а ја, као дугогодишњи судија који одлучује и у односима родитеља и деце, указујем на најмање четири аспекта овог проблема који су, по мом мишљењу, важни за разумевање оквира који се не сме прекорачити. Да не би било забуне, уопште не доводим у питање ничију добру намеру да се изнађу решења за побољшање положаја деце.

Први аспект се тиче (не)могућности примене. Искуство показује да држава у реалном животу често не успева да извршава своје већ постојеће обавезе – неки пут она то не ради у потпуности како би требало, а некада реагује споро или неблаговремено (притом не улазим у многобројне, често и објективне, разлоге за такво поступање). Регулисање односа родитеља и деце на начин који би захтевао свеобухватну и сталну приправност и учешће државних органа и институција, иза којих у крајњој инстанци стоји држава, установљавало би додатна овлашћења и дужности за државу и изискивало знатне трошкове, што није реално изводљиво. (Између осталог, Конвенција обавезује државу да се стара да институције, службе и установе које су одговорне за бригу или заштиту деце буду у складу са стандардима које су утврдили надлежни органи, посебно у области сигурности и здравља и броја и подобности особља, као и стручног надзора.) Другим речима, било би то далеко више од онога што је држава у сагледивом временском периоду у стању да предузима.

Други аспект тиче се штетности прописивања непримењивих норми. Норма која се не примењује штетнија је за друштвене односе које наводно регулише, него да је нема. Прописивањем непримењивих норми стварају се паралелни светови – онај нормативни, који би требало да се примењује и онај стварни, који живимо, а који одступа од нормативног. Тиме се у друштво укорењује правна несигурност, а владавина права постаје немогућа.

Трећи аспект се тиче граница друштвене прихватљивости и оправданости у демократском друштву – не сме се догодити да, претераним нормирањем у односима родитеља и деце, већи ауторитет од мајке и оца постане држава. Последице уплитања државе у породичне односе могу да буду веома штетне. Интензивно уплитање државе у ове односе реално је подложно злоупотребама. У крајњој линији, држава би могла да постане контролор односа родитеља и деце. Не каже се без основа да је пут до пакла поплочан најбољим намерама.

Коначно, важно ограничење сваке расправе (па и оне о односима родитеља и деце) јесте да се ономе ко примењује право увек мора оставити могућност да норму примени на конкретан случај, у складу са законом, по сопственој савести. Заблуда је, и то веома раширена, да је могуће нормирати живот у целини.Није могуће. Живот је увек сложенији од најпаметнијег и најобразованијег законодавца. Што су односи сложенији, а то свакако јесу односи родитеља и деце, то је претерано нормирање опасније. Штавише, Конвенција оставља свакој држави простор да заштиту и складан развој детета регулише узимајући у обзир значај традиција и културних вредности сваког народа.

Познајући систем у Србији и упоредна законодавна искуства, тврдим да је постојећи правни оквир Србије сасвим довољан за заштиту интереса деце. Оно што се догађа као несумњиво лоше по децу, посебно насиље, није последица лошег или недовољног законског решења у Србији, него је резултат других чинилаца који угрожавају несметан и складан развој и благостање наше деце. Наравно, добродошле су и пожељне све мере којима би држава, с принципима и одредбама Конвенције, што шире и на одговарајући и активан начин, упознавала како одрасла лица тако и децу, што и јесте обавеза коју је држава преузела још 1990. године када је ратификовала Конвенцију УН о правима детета.

Судија Апелационог суда у Београду, председница Друштва судија Србије

 

Драгана Бољевић

објављено: 24.12.2014.

Политика

Edited December 24, 2014 by slow

[pacey defender]

Tekst je najtanji tamo gde se nalazi njegova osnovna svrha i iz čega je izvučen naslov.

 

Inače, stav da postojeći pravni okvir pruža dovoljnu zaštitu prava deteta uopšte nije za zanemarivanje. Zanemaruje se da imamo mnogo neprocesuiranog nasilja koje je i po postojećim zakonima vrlo kažnjivo. 

Edited December 25, 2014 by pacey defender

[Ravanelli]

Svaka minuta je vredna - član Gradskog veća (u Novom Sadu) zadužen za obrazovanje:

 

uvek se iznenadim kada vidim da u državnoj službi postoji lik koji se razume u svoj posao.

Edited December 25, 2014 by Ravanelli

[Krošek]

Tekst je najtanji tamo gde se nalazi njegova osnovna svrha i iz čega je izvučen naslov.

 

Inače, stav da postojeći pravni okvir pruža dovoljnu zaštitu prava deteta uopšte nije za zanemarivanje. Zanemaruje se da imamo mnogo neprocesuiranog nasilja koje je i po postojećim zakonima vrlo kažnjivo. 

naslov je bezvezan ali tekst je fantastican i pogadja srz problematike.

slazem se sa prva dva argumenta i potpisujem ih od reci do reci a sa trecim se slazem polovicno, mada je i on iznesen na fer nacin (ja bih izbacio pricu o zloupotrebama, tradiciji i "kulturnim vrednostima naroda" ali poenta o sustinskoj nelegitimnosti nacelnih zabrana kojima se vrsi odrejen vid represije stoji)

 

edit: znaci moje je misljenje (i ne samo moje) da ako ce nesto biti nacelo, a ovako propisana zabrana fizickog kaznjavanja je nacelo onda ono ne sme biti represivno. nacela moraju da omogucavaju da se ostvare slobode i prava, moraju da afirmisu na pozitivan nacin vrednosti, a ne na negativan, represivan nacin - to nije zadatak za nacela nego za konkretne norme i zabrane, a to imamo i sad; pri tome bi zastitu dece od zlostavljanja trebalo mozda prosiriti i postroziti ali to moze ici samo *preciznijim* a ne opstijim i nebuloznijim normama.

Edited December 25, 2014 by Krošek

[Budja]

Tekst je najtanji tamo gde se nalazi njegova osnovna svrha i iz čega je izvučen naslov.

 

Inače, stav da postojeći pravni okvir pruža dovoljnu zaštitu prava deteta uopšte nije za zanemarivanje. Zanemaruje se da imamo mnogo neprocesuiranog nasilja koje je i po postojećim zakonima vrlo kažnjivo. 

 

Tekst je kao nacelni prirucnik u redu.

 

Kao prilog debati je senzacionalno pristrasan jer se ne navodi sta se zapravo napada i koje su to promene zakona koje se predlazu. Straw man.

[Krošek]

jasno je kojoj se promeni zakona radi.

 

debata je o doticnoj promeni zakona a tekst je protiv nje. nikakvog strawmana nema. dok god je u ovoj fazi tekst zakona, svi su pozvani da daju svoje misljenje, pogotovo ako su kojim slucajem sudije.

 

to sto milivojevic koristi tu platformu za neke podmukle egoisticne ciljeve je nesto drugo i uopste se ne tice ove zene. ona nije duzna o tome da govori jer se nije ni javila tim povodom.