Zoran Milivojevic i njegovo delo

[harper lee]

Ipak te sačekala iza ugla    

 

Realno si nekoliko neverovatnih stvari napisao u prethodnom postu ali me mrzi trenutno da se bavim time, ima Uniks - Zalgiris u 5.

[Bojan]

Misliš onaj sa Peščanika?

 

U principu je OK što se tiče fizičkog kažnjavanja, ali mi se ne sviđa naglašavanje socijalne dimenzije problema. Ipak je ovo u osnovi porodičan problem, ja inače ne dajem pet para na društvene oblike vaspitanja.

 

Ovo mi se ne sviđa:

 

 

Ne želim da vaspitanje svoje dece prepustim instituciji javne rasprave i dogovora. Ne sviđa mi se ta nasilna socijalizacija, narušavanja slobode pojedinca, njegovih prava i odgovornosti. To je predvorje totalitarizma. Ja ipak najviše volim svoje dete i to nije stvar društvenog konsenzusa. Društvo ne treba, ne može i neće da me zameni kao roditelja.

 

Pa valjda se razvoj pojedinca najviše ogleda kroz njegov odnos prema društvenoj zajednici.

[Bojan]

A ovo sve jeste i civilizacijsko pitanje jer čovekov životni plan određuje stepen inferiornosti doživljen u ranom detinjstvu.

[Budja]

i ja mislim da je sada medijima povecana odgovornost

 

Mediji ce se Zokljem baviti onoliko koliko gazda kaze.

 

Jedna naslovnica u Kuriru/Informeru/Blicu "SOKANTNO: Pera Peric tukao dete do iznemoglosti" sa prigodnom slikom, intervjuom  i Zoca je cao.

[Notorious]

[morgana]

sta mislite, koja je sansa da zakon bude usvojen?

 

ja se kladim na da hoce.

[betty]

i ja, i zato je daleko vaznije da se prica o tome kako ce se sprovoditi. ljudi zamisljaju zatvor, ali treba otvoriti debatu za alternativna resenja. 

[Notorious]

CPN, čiji sam poziv na tribinu maločas postavila, je ekspozitura MPNTR (čitaj vlasti), tako da bih se, između ostalog i zbog toga, i ja kladila na usvajanje zakona. Mislim da zatvorska kazna sama za sebe ne bi bila dobro rešenje, treba razmotriti upućivanje na porodično savetovanje, edukaciju o vaspitanju dece i posledicama zlostavljanja, društveno koristan rad u institucijama za zbrinjavanje dece i sl. 

[Nicol]

@ betty

 

naravno, Zakon sam po sebi nece donit bog zna kakvu promjenu, bez sistematskog rada i promjene drustvene klime . U Hr je na snazi od 1999., a nedavno sam procitala da otprilike trecina roditelja ni ne zna da je fizicko kaznjavanje zakonom zabranjeno. Tako da autoritarci & gazde u kuci mogu slobodno odahnit...

Edited December 12, 2014 by Nicol

[Lord Protector]

Pa valjda se razvoj pojedinca najviše ogleda kroz njegov odnos prema društvenoj zajednici.

 

Ne, razvoj pojedinca i ličnosti se najviše ogleda u njegovom individualnom samoostvarivanju. Sve velike ličnosti su imale uglavnom problem sa društvenom zajednicom i vladajućim duhom vremena. Tu je individualistički anarhizam jednog Maksa Štirnera bio sasvim u pravu. Što samo pokazuje da se sa ovakvim raspravama o odnosu pojedinca i društva definitivno ulazi na teren sociološke, pravne, političke i filozofske rasprave, psihološke i pedagoške nisu dovoljne same po sebi.

 

edit: A vidim da se ovde već raspravlja o odgovarajućoj državnoj kaznenoj politici i pooštravanju represije nad nepoćudnim roditeljima, bez da se odgovorilo na osnovna pitanja. Već se potpaljuje lomača i krčka kazan sa katranom. Odjednom je kazna postala najpoželjniji korektivni metod. Autoritet državne represije i struke koja joj pridržava skute je poželjan, dok je autoritet roditelja iz nekog imaginarnog razloga u sivoj zoni. I posle mi Harpere prigovaraš što sam spomenuo totalitarizam? Sve će se na kraju pretvoriti u javnu raspravu - ali o kazni.

Edited December 12, 2014 by slow

[Bojan]

Ne, razvoj pojedinca i ličnosti se najviše ogleda u njegovom individualnom samoostvarivanju. Sve velike ličnosti su imale uglavnom problem sa društvenom zajednicom i vladajućim duhom vremena. Tu je individualistički anarhizam jednog Maksa Štinera bio sasvim u pravu. Što samo pokazuje da se sa ovakvim raspravama o odnosu pojedinca i društva definitivno ulazi na teren sociološke, pravne, političke i filozofske rasprave, psihološke i pedagoške nisu dovoljne same po sebi.

 

 

Ne mogu da se ne složim u potpunosti sa ovim što si rekao, jer i sam često vidim društvo kao nekog zaštrašujećeg monstruma. Ali i to može biti posledica toga što sam na svom životnom putu imao određene teškoće.

 

Ali baš taj Stirnerov individualizam mi zvuči kao utopija, jer čovek je od samog svog početka upućen na zajednicu. Mislim čak i da neko prirodno stanje, kada čovek nije bio udružen u zajednicu (koje recimo pominje Hobz) nije postojalo. Čovek opstaje jedino u zajednici i to je njegovo prirodno stanje. Svaki čovek izolovan od zajednice trpi posledice i ima slabo razvijen duševni život. Ako hoćeš i sam logos, u najširem smislu reči, proizilazi iz zajednice.

[Budja]

Jedno je ziveti u zajednici a drugo 

 

 

 

Konačno dolazimo do pitanja koje smatramo najvažnijim u ovoj debati. Bez obzira šta pokazuju psihološka istraživanja i šta su građani Srbije nekada smatrali svojim identitetima, mi kao građani koji danas živimo u Srbiji imamo pravo da ponovo i ponovo promišljamo zajednicu u kojoj živimo i da se dogovaramo o tome na kojim vrednostima želimo da je zasnujemo. Tu se radi o vrednostima koje će konstituisati zajednicu u kojoj danas zajedno živimo i koju određujemo na zajednički način.

 

promisljanje vrednosti zajednice.

 

Pitanja:

1. Sta ta rasprava donosi ?

2. Ko ce odredjivati "vrednosti zajednice" ?

3. Sta se podrazumeva pod "dogovorom" ?

3. Sta ako neko nece da se pridrzava "vrednosti zajednice" ?

 

Slow ima razloga da bude skeptican jer obicno ispod tih velikih, toplih reci cuci neki autoritarac koji svoje sopstvene vrednosti proglasi za drsutvene a nakon, satro, javne rasprave.

 

Zivim u takvoj drzavi koja je od pocetne "revolución ciudadana" euforije 2006. kao kolektivnog, gradjanskog projekta dosla u stanje uobicajenog nepogresivog vodje sa tom retorikom "drustvenosti" od koje ni kamen na kamenu nije ostao, vec puka drzavna sila.

 

 

Ne mislim ja da se iza ovakvih stavova o "dogovoru" krije neka tajni plan, vec je pre u pitanju puka intelektualna lenjost a la Ceda Jovanovic u smislu prizivanja opstih mesta.

 

 

Dajte konkretno sta je dobro, sta ne valja u roditeljstvu, u cilju formiranja deteta sa najsire shvacenim zeljenim osobinama a dogovaranje oko vrednosti zaobidjite.

[Bojan]

Donećemo Zakon i nećemo ga poštovati. Može li konkretnije od toga?

 

Šatro rasprava - šatro Zakon.

[kgmr]

Jedno je ziveti u zajednici a drugo 

 

 

promisljanje vrednosti zajednice.

 

Pitanja:

1. Sta ta rasprava donosi ?

2. Ko ce odredjivati "vrednosti zajednice" ?

3. Sta se podrazumeva pod "dogovorom" ?

3. Sta ako neko nece da se pridrzava "vrednosti zajednice" ?

 

Slow ima razloga da bude skeptican jer obicno ispod tih velikih, toplih reci cuci neki autoritarac koji svoje sopstvene vrednosti proglasi za drsutvene a nakon, satro, javne rasprave.

 

Zivim u takvoj drzavi koja je od pocetne "revolución ciudadana" euforije 2006. kao kolektivnog, gradjanskog projekta dosla u stanje uobicajenog nepogresivog vodje sa tom retorikom "drustvenosti" od koje ni kamen na kamenu nije ostao, vec puka drzavna sila.

 

 

Ne mislim ja da se iza ovakvih stavova o "dogovoru" krije neka tajni plan, vec je pre u pitanju puka intelektualna lenjost a la Ceda Jovanovic u smislu prizivanja opstih mesta.

 

 

Dajte konkretno sta je dobro, sta ne valja u roditeljstvu, u cilju formiranja deteta sa najsire shvacenim zeljenim osobinama a dogovaranje oko vrednosti zaobidjite.

za koga su ta pitanja?

 

inace, ovo iz poslednjeg reda nisam sigurna da je moguce, u praksi, tako mi se cini, ideoloski pristup ocigledno uvek provejava.

[Indy]

Buđa aludira na to da živimo u ekonomiji, a ne u društvu. Što, na žalost, i jeste slučaj, prevashodno zahvaljujući njegovim kolegama.