GMO - Monsanto at the door

[iDemo]

pa sta cemo onda kad madjari, rumuni i bugari budu 100% GMO?

Bicemo i mi, samo polako. Ili direktno ili indirektno. Dobice nas na "trzisnu utakmicu" ako (ga) vec ne primimo kao i Madjarska, Rumunjska™ i Bugarska, ne?? 

[bigvlada]

Šteta, da je ovo bilo objavljeno nešto ranije, uštedelo bi nam dosta rasprave od prošle godine. Moram da priznam da sam delimično promenio mišljenje, tj. ne protim se više prometu i prodaji GMO hrane. Jednostavno, ja nemam prava da drugim osobama određujem šta je za njih prihvatljiv rizik. Hiljade ljudi svakog dana jede Fugu znajući da postoji određen procenat šanse da od tog jela umru. Gajenje je već druga stvar, više reči o tome dole. 

 

Napomena: forumski softver umanjuje slike, otvorite u novom prozoru ili ih skinite radi lakšeg čitanja. 

 

 

Prvi problem sa člankom je što izjednačava višemilenijumski odabir vrsta sa modernim genetskim inženjeringom.

Argument je da, ako bi se GMO hrana (70% prerađenih namirnica u SAD) obeležavala, to bi uvećalo pogrešno shvatanje tih namirnica. Čemu onda služi edukacija? U Evropi su rešili problem tako što su izbacili GMO sastojke iz hrane. Po autoru, to je smanjilo izbor hrane. Činjenica je da svi idu linijom manjeg otpora a da se vruć krompir u vidu opismenjavanja stanovništva u dovoljnoj meri kako bi samostalno donelo odluku u skladu sa svojim željama prebacuje od industrije ka institucijama I obrnuto.

Argument je I da bi konvencionalna hrana bila skuplja jer zahteva više vode i pesticida od GMO. Možda u SAD, ja se ne sećam da mi je rodbina u Banatu ikada koristila hemiju za povrće, jedino plavi kamen za vinovu lozu i kreč za stabla voćki.

Spominje se da ljudi koji ne žele da jedu GMO mogu da potraže namirnice koje su označene kao organske, ali se dalje u članku spominju potencijalne parnice usmerene ka proizvođačima organske hrane u kojima se osporava njihov “100% bez GMO“ status. Imali smo slučajeve da GMO seme dospe na susednu njivu pa se vlasnik tuži jer je “ukrao” seme. Ono što mene interesuje su primeri kontratužbi, tj. tužbi usmerenih ka proizvođačima GMO namirnica jer ne mogu da kontrolišu rasprostiranje svog proizvoda.

Opet se pominje i zlatni pirinač kao valjda jedino moguće rešenje za nedostatak vitamina kod dece u zemljama u razvoju.

 

 

Drugi članak je mnogo studiozniji.

 

Interesantan je staljinistički pristup prema svakome ko se usudi da objavi bilo kakvu kritiku GMO hrane. Molekularni biolozi koji se bave biljkama štite svoje interese. GM kompanije finansiraju ona istraživanja koja promovišu GMO hranu. Svako ko se ne povinuje tom toku misli rizikuje hajku. Koliki je procenat studija koje nisu objavljene iz straha od šikaniranja?

Evropljani još uvek imaju rezerve jer je potencijalna razmera eventualne katastrofe (ma koliko bila teoretska i mala) toliko velika da ne žele GMO. Interesantan je i aspekt da se protive dominaciji američkih poljoprivrednih kompanija. Tj. pominje se teza i da je deo otpora GMO hrani u Evropi čisto politički i ideološki, ne žele dominaciju multionacionalnih kompanija nad hranom. Afrika i Azija vide da Evropa ne jede GMO pa neće ni oni.

Tvrdi se da žito ne može da uspeva van farmi jer se ne rasipa iako se u prethodnom članku pominju tužbe oko toga. Ispada da npr. Aron Aronšon nije 1906 otkrio divlje žito u Izraelu koje su ljudi gajili još pre 19000 godina.

Pominje se i nešto što je mislim Indi pominjao, da se koristi radijacija i hemija kako bi se dobili novi hibridi kao i da se to radi šezdesetak godina. Da li bih to jeo da mogu da biram? Ne bih. I to je suviše kratak period da bi se utvrdilo da li je to štetno.  Prodaja bi bila mizerna da se to seme reklamira da je dobijeno pomoću radijacije ili hemije.

Dobro je da se bar nećemo raspravljati oko činjenice da geni mogu da prelaze sa jedne vrste na drugu. Ono što ne znamo je da li je nekad neko umro/uginuo od toga I u kom procentu.

Ovo je interesantan deo o tome da je moguće da se ubaci gen da radi jednu stvar a on onda krene da radi nešto drugo. Ako neko može da preporuči literaturu o insertional mutagenesis bio bih zahvalan.

Cela ova situacija me podseća (istina, u ogledalu) na situaciju u SSSR-u 1930-1953. Tamo je u tom periodu genetika gotovo ugušena, a mnogo genetičari su završili u gulazima (Trofim Denisovič Lisenko i "Staljinova višeklasna pšenica").

Interesantno je i da nisam pročitao nijedan predlog da se koriste superračunari, u klasi onih koji simuliraju nuklearne eksplozije ili predviđaju klimatske promene radi simuliranja uticaja pojedinih GMO biljaka na ekosistem u koji su unesene. Valjda je previše varijabli koje se ne mogu precizno odrediti.

Zanimljiva je tvrdnja da naučnici misle da se GMO biljke testiraju podjednako rigorozno kao i lekovi ali da to nije istina.

Što se tiče gajenja GMO žitarica u Srbiji za sada sam protiv toga. Preduslov bi bio banka semena (tj. više njih) tipa Svalbard Global Seed Vault za svu floru, ne samo voće i povrće koje se ovde gaji. Dalje, banke DNK životinja i bar jedan uspešan višegodišnji projekat zatvorenog ekosistema (ono što Biosfera 2 nije uspela da postigne). Tek kada se obezbedimo protiv potencijalnih katastrofa može se razmišljati o gajenju GMO hrane.  Sadašnja agrarna politika u SAD, Kanadi, Argentini I Brazilu koja se svodi na sadi i nadaj se najboljem meni nije prihvatljiva.

 

Summa summarum: nastaviti laboratorijska ispitivanja GMO namirnica (superkompjuterske simulacije su poželjne), sprovesti bolje označavanje i rigorozniju kontrolu kvaliteta i GMO i konvencionalnih namirnica (uključujući I stoku koja je hranjena GMO semenom), zakonski zahtevati da se GMO gaji u ograđenim (žitarice) ili zatvorenim sistemima (voće i povrće) radi umanjivanja efekta raspršivanja semena ka okolnim njivama. 

[iDemo]

Najsimpaticnije je kad kupis seme™ potpisujesh i papir prema kome si ti zadnja "instanca" koju neko (organik komsija) moze da tuzi - nema ono - "preko tebe" pa do firme kod koje je seme kupljeno ili koja ga je proizvela (ako nekim cudom nije ista).

[Krošek]

to se lako moze objasniti time sto je sam postupak sudjenja stetan - potencijalno skup i proizvodi negativan publicitet, a neko moze da tuzi potpuno bezveze, umislio da to ima neke veze sto je gmo zasadjen a ono nesto trece u pitanju.

[iDemo]

to se lako moze objasniti time sto je sam postupak sudjenja stetan - potencijalno skup i proizvodi negativan publicitet, a neko moze da tuzi potpuno bezveze, umislio da to ima neke veze sto je gmo zasadjen a ono nesto trece u pitanju.

Ti to s razumevanjem, vidim... Ako, ako... :)

[Krošek]

ne kapiram sta je smesno. i ja bih da se smejem :(

[Ryan Franco]

Dok čekamo rečenice evo interesantnosti:

 

http://geneticliteracyproject.org/2015/02/02/how-your-food-would-look-if-not-genetically-modified-over-millennia-2/

 

[bigvlada]

Još samo da objasne kako su stari Egipćani genetski modifikovali paradajz i na konju smo. 

[salerokada]

Jel moze kratka rekapitulacija Monsantovih neetickih poslovnih praksi? Nemam vremena da citam unazad, a treba mi za neku debatu.

 

Par recenica, al od nekog objektivnog.

Food, Inc.

[3opge]

Edited March 29, 2015 by 3opge

[iDemo]

+1

[Ryan Franco]

Ne razumem. Šta je to što je trebalo da popije? I odakle voditelju baš čaša toga?

 

Ovaj klip vrišti koliko je izvučen iz nekog konteksta. 

[djili]

Ne razumem. Šta je to što je trebalo da popije? I odakle voditelju baš čaša toga?

 

Ovaj klip vrišti koliko je izvučen iz nekog konteksta.

 

Rekao je da je roundup (herbicid, u biva korove) potpuno bezopasan za ljude i da bi mogao da ga popije. A onda je odbio da to uradi. Sam se napenalio.

[Lezilebovich]

Ne razumem. Šta je to što je trebalo da popije? I odakle voditelju baš čaša toga?

 

Ovaj klip vrišti koliko je izvučen iz nekog konteksta. 

 

Meni se čini da je sve tu. Monsanto gura priču da njihov pesticid nije štetan i da se može popiti i litar istog. Ovaj lobista je trebalo da popije samo čašu i da to dokaže i nije jer "nije glup".

[iDemo]

Meni je ipak najjaci onaj deo gde kaze "ljudi popiju, pokusaju da se ubiju - al' bezuspesno"... :)