GMO - Monsanto at the door

[bigvlada]

Šta je tačno loše u tome što se nove sorte biraju izuzetno brzo, a ne polako kao ranije?Da li sporo biranje znači i veću kontrolu i bezbednost od katastrofičnih scenarija?Šta je tačno loše što je izmena gena za rast prepisana od krave a ne od neke srodne riblje vrste?Zamisli da je je upgrade za gen za rast izmišljen od nule, pa se posle otkrije da isto to već postoji kod krave.Iživljavanje nad florom i faunom, putem staromodnog ukrštanja i (uglavnom neuspešnim) izmeštanjem vrsta u nove ekosisteme postoji odavno, pre genetskog inženjeringa.Priču o korporacijama koje uslovljavaju ovim i onim treba odvojiti,one su loše zbog monopola a ne zbog genetskog inženjeringa.

Da, sporo biranje znači i veću kontrolu i bezbednost od katastrofičnih scenarija. Riba sa genima krave više nije riba nego mutant. Sledeći korak je verovatno proizvodnja haringi i sardina bez kostiju. Ili ajkula sa ukusnijim mesom. Pominjan je pirinač. Što mu ne bi dodali i vitamin C? Ili sve vitamine? Zna se količine hranljivih materija koje su neophodne ljudskom organizmu na dnevnom nivou. Pa uradi onda to sa svakom namirnicom. Zamislite tu raznolikost, nije bitno da li ćete pojesti jabuku, popiti šolju jogurta ili pojesti hamburger, unećete sve što telu treba konzumiranjem bilo koje namirnice po vašem izboru. I ne odnosi se samo na hranu. Zamislite koliko bi skočila poseta zoo vrtovima da imaju lavove sa krilima ili crne tigrove sa zlatnim prugama kojima oči svetle crveno u mraku. Grifone. Zmajeve. Lova do krova.

:lolol:ulepšao si mi dan- pa dobro kako te guske sprečavaju razvoj pepelnice ili drugih gljivičnih oboljenja kod tih jabuka- kako sprečavaju pojavu biljnih vaši na listovima i crva u plodu- ok mogu da pasu travu ali to aznači da taj farmer neće prskati tu jabuku raznim pesticidima 5-6 puta dok ne stigne za branje, a onda će otkupljivači da je dodatno tretiraju hemikalijama kako bi duže sačuvala svež izgled na policama žabarskog maxi-ja

Drago mi je što sam te nasmejao. Problem je što se i srpski seljaci smeju i vrte glavama u neverici na svaki postupak koji njihov deda nije koristio u zemljoradnji. Zato se i dešava da zemlje sa manjom obradivom površinom i slabijim kvalitetom zemljišta imaju mnogo više prihoda od zemljoradnje. Evo ti dva članka, jedan iz USA iz 1983 i drugi iz Australije iz 2007. godine. Raspravlja se o guskama i patkama u povrtnjacima i voćnjacima. http://www.metzerfarms.com/usingweedergeese.cfmhttp://www.motherearthnews.com/organic-gardening/ask-our-experts-orchard-ground-cover-and-geese-zm0z11zblon.aspx

Princip proizvodnje organske hrane je da se zrtvuje visina prinosa radi kvaliteta. Zbog vece cene je osudjena da bude proizvod za prosvetljenu elitu, a ionako bi tesko da bi mogla da prehrani 7 milijardi ljudi bez ogromnog povecanja obradivih povrsina.GM hrana je buducnost, samo bi je trebalo istrgnuti iz ruku polu-mafijaskih korporacija kojima je profit vazniji od bezbednosti.

Projekti kao oni sa linka u mom prošlom postu govore suprotno. Organska proizvodnja se može izvoditi na industrijskoj skali, u zatvorenim i kontrolisanim uslovima. Dodatna korist je što se uporedo sa njom pospešuje i građevina i svi podsistemi koji se bave uštedom energije, vode i toplote. Imaš zgrade koje se ponašaju poput biljaka, gde uopšte ne troše energiju i vodu iz sistema a sav otpad se prerađuje. GMO koncept hrane se može pobediti kako kvalitetom tako i količinom i cenom (urbane farme su u naseljima, nema troškova transporta).

Moja baba im je bacala pšenicu, ako me sećanje ne vara.Organsko pile je iz radnje u inostranstvu, a domaći pilići su jeli valjda pšenicu. Ne znam šta je razlog za razliku u ukusu, da li samo hrana ili je i npr vrsta pileta. Ono što je čudno je što sam jednom kupila organsko pile u jednoj drugoj radnji i ukus je bio kao iz bakinog dvorišta. Međutim posle sam još dva-tri puta kupila organsku piletinu ali je bila bezukusna. E sad šta je sve razlog tome nemam pojma.

Moje bake su koristile pšenicu, ovas i zob. Ostatk je bio zeleniš, korov itd...

Zivotati, kako ti zamisljas to izuzetno polako menjanje? :)'Izuzetno polako' u smislu male genetske promene ili 'izuzetno polako' kao imali smo vremena da vidimo koje su posledice upotrebe na ljudima? Ono prvo prosto nije tacno, jer ti kad napravis hibrid spajas dva citava genoma, sto je veca i neuporedivo manje kontrolisana intervencija od ubacivanja jednog gena u genom (da ne idem u detalje, to ubacivanje moze da bude vrlo kontrolisano, u smislu lokacije, mesta ekspresovanja itd.). A ako ne pravis hibrid vec selektujes za neku osobinu koja ti se svidela, nisi imao pojma kolika je genetska promena iza tog fenotipa. Ovo drugo - valjda ti je jasno da sve do razvoja moderne nauke sve sto smo jeli je prakticno bilo testirano na ljudima? Ne znam bas istoriju testiranja hrane ali cisto sumnjam da su se nove sorte ukljucivale u proizvodnju tako sto njima prvo 30 godina hranis ovce (sa sve kontrolnom grupom) pa ako se sve pokaze OK onda krenes da ih gajis za ljudsku upotrebu. Meni je to najjaci argument protiv te 'drasticnosti' koju ti vidis u GM - nase razumevanje i metode testiranja efekata promena su jednostavno neuporedive sa onim u proslosti. Sto me vraca na ono sto sam napisala u svom prvom postu - manje panike i emotivnog pristupa a vise hladne glave i istrazivanja.

Ovo drugo. Imali smo vremena da vidimo koje vrste daju više mleka, mesa ili šta je već ljudima bilo važno pa su te vrste i razvijane a one druge ostavljene da odumru. To što su naše metode testiranja efekata promena bolje nego što su ranije generacije mogle da urade odokativnom metodom ne znači da su dovoljno dobre.Napraviću jednu paralelu sa kompjuterima. Pre par godina smo dobili izvorni kod ljudskog bića. Problem je što je kod bez komentara tako da ne znamo šta je pisac (ovo će se praslinu mnogo svideti :)) hteo da kaže prilikom pisanja pojedinih delova. Tu i tamo otkrivamo za koju bolest je odgovoran koji deo koda, tj. bag u kodu.Današnji genetičari koji se bave gmo hranom su ekvivalent programera Wordstara iz druge polovine osamdesetih godina. Taj program je svojevremeno bio najpopularniji tekst procesor. Programer koji ga je pisao je otišao iz firme i niko nije mogao da se snađe u kupusu koji je on ostavio pod stavkom program. Zato nova verzija nije izašla par godina.Genetičari nemaju znanja da napišu kod od nule već prčkaju po postojećem i nadaju se da će to da radi. Nema dugotrajnog testiranja već se alfa i beta verzije puštaju na tržište. Zašto bih ja to jeo kada postoji alternativa? Između closed source Pirinač 1.0 i open source bleeding edge alpha Pirinač 1.05.45 biram prvi. Zovite me konzervativnim.

[Aineko]

Ovo drugo. Imali smo vremena da vidimo koje vrste daju više mleka, mesa ili šta je već ljudima bilo važno pa su te vrste i razvijane a one druge ostavljene da odumru. To što su naše metode testiranja efekata promena bolje nego što su ranije generacije mogle da urade odokativnom metodom ne znači da su dovoljno dobre.

a zasto bi onda bile dobre za testiranje bilo cega drugog van gmo sto koristimo u svakodnevnom zivotu? Ili ti jedes/koristis samo stvari koje su prosle hiljadugodisnju proveru, dakle nista sto smo uveli u upotrebu nakon pada rimskog carstva. I kako znas da je nesto sto koristimo danas dobro a ne npr mutagen koji izaziva sporu akumulaciju mutacija kroz generacije i potamanice nas za 200 godina. Hocu da kazem, nije mi jasno kako ne vidis da je to sto pricas dvostruki standard: gmo na jednu stranu, sve ostalo na drugu.

Napraviću jednu paralelu ...Zovite me konzervativnim.

Ja bih te nazvala iracionalnim jer sve sto si napisao za gene (a izostavio si celu jednu stranu price gde se vidi da se ustvari zna dosta o kontroli genske eskpresije/interakcije) moze potpuno da se primeni i na fizioloske procese (ili recimo procese u atmosferi). Again kako znas da nesto drugo sto trenutno jedes/koristis, a nije gmo (a uvedeno je u upotrebu u, recimo, posledniih 50 godina) nije stetno? I, na kraju krajeva, kako znas da je gmo hrana stetna samim tim sto je gmo? Zasto za tebe gm ima nekakv poseban status u odnosu na druge ljudske delatnosti? Cini mi se da vuces na nekakve romanticarske predstave o "izvoru zivota" trte mrte - sve je to obicna fizika i hemija, nema nista sveto u genomu (maltene, da se ti pitas evolucija se nikad ne bi ni desila, jer svaka nova vrsta zapocinje mutantom, da se poetski izrazim :) ).

[MancMellow]

Ovo drugo. Imali smo vremena da vidimo koje vrste daju više mleka, mesa ili šta je već ljudima bilo važno pa su te vrste i razvijane a one druge ostavljene da odumru. To što su naše metode testiranja efekata promena bolje nego što su ranije generacije mogle da urade odokativnom metodom ne znači da su dovoljno dobre.

Ovo je jedan od gorih argumenata koji sam procitao, ne samo o GMO, nego uopste. Savrseno ne razumem koja mu je logika. Da li ljudi treba zauvek da puste da se efekti promena utvrdjuju hiljadama godina? Mislim, koja je onda uopste poenta razvoja (posebno prirodnih) nauka generalno?

[aram]

i to od coveka koji veruje u kolonizaciju planeta :Djebi ga, svako je u necemu konzervativan...

[Skyhighatrist]

sporo biranje znači i veću kontrolu i bezbednost od katastrofičnih scenarijaRiba sa genima krave više nije riba nego mutant

Ne veruem da ovo pise isti covek koji bez problema rudari po asteroidima i vozi se nano liftovima do meseca...

lavove sa krilima ili crne tigrove sa zlatnim prugama kojima oči svetle crveno u mraku. Grifone. Zmajeve.

Ovo je neki neuspeli sarkazam, sta?

Raspravlja se o guskama i patkama u povrtnjacima i voćnjacima.

Jeste, korisne su, ali nisu presudne, i zapravo nema nikakve korelacije sa ovim o cemu se diskutuje, pobogu...

Organska proizvodnja se može izvoditi na industrijskoj skali, u zatvorenim i kontrolisanim uslovima. Dodatna korist je što se uporedo sa njom pospešuje i građevina i svi podsistemi koji se bave uštedom energije, vode i toplote. Imaš zgrade koje se ponašaju poput biljaka, gde uopšte ne troše energiju i vodu iz sistema a sav otpad se prerađuje. GMO koncept hrane se može pobediti kako kvalitetom tako i količinom i cenom (urbane farme su u naseljima, nema troškova transporta).

Hiljadu staklenih basti na hiljadu zgrada nisu i ne mogu biti "na industrijskoj skali", aman.

Današnji genetičari koji se bave gmo hranom su ekvivalent programera Wordstara iz druge polovine osamdesetih godina. Taj program je svojevremeno bio najpopularniji tekst procesor. Programer koji ga je pisao je otišao iz firme i niko nije mogao da se snađe u kupusu koji je on ostavio pod stavkom program. Zato nova verzija nije izašla par godina.

Da ovi nisu prckali po WordStaru, prckali bi ovi drugi po WordSunu, samo deset godina kasnije, sa verovatno slicnim brljotinama u prvim verzijama.

Genetičari nemaju znanja da napišu kod od nule već prčkaju po postojećem i nadaju se da će to da radi. Nema dugotrajnog testiranja već se alfa i beta verzije puštaju na tržište. Zašto bih ja to jeo kada postoji alternativa? Između closed source Pirinač 1.0 i open source bleeding edge alpha Pirinač 1.05.45 biram prvi. Zovite me konzervativnim.

Kuku... "Genetičari nemaju znanja da napišu kod od nule već prčkaju po postojećem" Dok recimo NASA zaposljava samo ostvarene naucnike, koji u kosmicki program donose gotova, proverena i sertifikovana resenja, bolt it on and fly...I'm stunned...

[Čutura]

otisla ova rasprava u potpuno pogresnom pravcu, ne treba da se plasimo gmo-a ko takvog nego agrarne kolonizacije koju nam sprema monsanto i njegovi trabanti u srbiji..

[duda]

- sve je to obicna fizika i hemija, nema nista sveto u genomu

pa u teoriji verovatno jeste, ali u praksi, nekako mi se čini da nismo sasvim dokučili tu ''običnost''

[fonTelefon]

To treba saterati na ostrvo u Indijskom okeanu pa da zdere sve moguce GMO pedeset godina i posle sve zombije dezinfikovati sa hidrogenskom.

[bigvlada]

Izvinjavam se što na nekim kvotovima nema imena sagovrnika, bilo je dosta pitanja.

a zasto bi onda bile dobre za testiranje bilo cega drugog van gmo sto koristimo u svakodnevnom zivotu? Ili ti jedes/koristis samo stvari koje su prosle hiljadugodisnju proveru, dakle nista sto smo uveli u upotrebu nakon pada rimskog carstva. I kako znas da je nesto sto koristimo danas dobro a ne npr mutagen koji izaziva sporu akumulaciju mutacija kroz generacije i potamanice nas za 200 godina. Hocu da kazem, nije mi jasno kako ne vidis da je to sto pricas dvostruki standard: gmo na jednu stranu, sve ostalo na drugu.

Može i brže. Biosfera 2 je bila odličan eksperiment koji je trebao da utvrdi da li se izolovan ekosistem može održati na duže staze, i to nekoliko različitih habitata. I pored detaljnih priprema i konsultovanja eksperata za pojedine oblasti, biljke i životinje bilo je prilično mnogo neuspeha. Neke vrste su jednostavno izumrle a ekosistem se nije ponašao onako kako je trebao da se ponaša na papiru. Da li je bilo šta slično makar pokušano sa gmo organizmima ili su jednostavno iz laboratorija pušteni na tržište?

Ja bih te nazvala iracionalnim jer sve sto si napisao za gene (a izostavio si celu jednu stranu price gde se vidi da se ustvari zna dosta o kontroli genske eskpresije/interakcije) moze potpuno da se primeni i na fizioloske procese (ili recimo procese u atmosferi). Again kako znas da nesto drugo sto trenutno jedes/koristis, a nije gmo (a uvedeno je u upotrebu u, recimo, posledniih 50 godina) nije stetno? I, na kraju krajeva, kako znas da je gmo hrana stetna samim tim sto je gmo? Zasto za tebe gm ima nekakv poseban status u odnosu na druge ljudske delatnosti? Cini mi se da vuces na nekakve romanticarske predstave o "izvoru zivota" trte mrte - sve je to obicna fizika i hemija, nema nista sveto u genomu (maltene, da se ti pitas evolucija se nikad ne bi ni desila, jer svaka nova vrsta zapocinje mutantom, da se poetski izrazim :) ).

Ja želim da ti budeš u pravu. Ne znam da li je gmo hrana štetna. Jednostavno, do sada me nisu uverili da nije. Koliko dugo se testiraju lekovi pre puštanja na tržište? Koliko dugo misliš da treba da se testira proizvod kada je reč o ovako drastičnim promenama tipa genima krava u ribama? Možemo novu temu o tome koliko se ishrana promenila u poslednjih pedeset godina. Zašto misliš da gmo doživljavam drugačije? Radijacija ima štetno dejstvo kako na organizam tako i na hranu i ceo ekosistem. Ljudi su višegodišnjim testovima (od kojih su mnogi za doživotnu robiju) zaključili da su uranijum, plutonijum i ostali izotopi koji zrače nepoželjni. Nemam nikakve romantičarske predstave o poreklu (voda, hemija, struja). E sad, da ne preteruješ malo sa evolucijom? Mene gmo hrana pre asocira na izraz grlom u jagode.

Ovo je jedan od gorih argumenata koji sam procitao, ne samo o GMO, nego uopste. Savrseno ne razumem koja mu je logika. Da li ljudi treba zauvek da puste da se efekti promena utvrdjuju hiljadama godina? Mislim, koja je onda uopste poenta razvoja (posebno prirodnih) nauka generalno?

Ne pričam o prirodnim naukama već o hrani. Žurimo negde? Gmo će da iskoreni glad? Gmo nema alternativu?

Ne veruem da ovo pise isti covek koji bez problema rudari po asteroidima i vozi se nano liftovima do meseca...

Asteroidi i liftovi nisu za jelo. :) U malim zatvorenim ekosistemima na asteroidima i drugim mesecima i planetama se neće saditi gmo hrana. Lubenice i paradajz će ionako biti veći usled smanjene gravitacije.

Ovo je neki neuspeli sarkazam, sta?

Karikiranje. Kao i ono sa ljubičastim kravama. Šta će sprečiti ljude da to rade?

Jeste, korisne su, ali nisu presudne, i zapravo nema nikakve korelacije sa ovim o cemu se diskutuje, pobogu...

Italijana, guske I jabuke sam spomenuo kao primer da hrana ne mora da se natopi hemijom prilikom uzgajanja.

Hiljadu staklenih basti na hiljadu zgrada nisu i ne mogu biti "na industrijskoj skali", aman.

Ne staklena bašta na zgradi, zgrada, od 5,20,50 spratova, dizajnirana samo za jednu svrhu, uzgoj hrane. Na svim spratovima. Zatvoren sistem, može da radi sa dnevnim svetlom a i ne mora.

Da ovi nisu prckali po WordStaru, prckali bi ovi drugi po WordSunu, samo deset godina kasnije, sa verovatno slicnim brljotinama u prvim verzijama.

Lepo si to rekao. Problem je što svoje prve brljotine prodaju kao stable verzije. Da li se gmo reklamira kao zdrava hrana ili se plaćaju lobisti kako bi se iz propisa izbacile stavke koje ih primoravaju da to što prave i prodaju klasifikuju kao gmo hranu? To je pravi način pridobijanja kupaca? Ne, to je taktika kojom je Skot MekNili hteo da tržištu uvali network computer ili koji Microsoft danas sprovodi sa uklanjanjem start dugmeta i forsiranjem ekrana osetljivih na dodir. Mi ćemo da odlučimo šta vama treba i šta ćete da jedete pristup.

Kuku... "Genetičari nemaju znanja da napišu kod od nule već prčkaju po postojećem" Dok recimo NASA zaposljava samo ostvarene naucnike, koji u kosmicki program donose gotova, proverena i sertifikovana resenja, bolt it on and fly...I'm stunned...

Sada nemaju. Kada već pominješ nasu, oni su finansirali dosta studija koja se graniče sa ludošću, kao što je studija o raznim alternativnim vidovima propulzije. Jedina šteta je tu bila gubitak para. U ovom slučaju govorimo o stvari koja bi itekako mogla da ima uticaj na ono što unosimo u organizam i okruženje gde živimo. Koliki je potencijalni rizik a kolika potencijalna dobit?

[bigvlada]

U ovom članku je lepo sažeto mišljenje pobornika gmo hrane (autor tvrdi da je objektivan, što ne znači da je neutralan). Poduži je ali ga vredi pročitati, kao i dvadesetak komentara ispod njega jer su čitaoci postavili i neka od pitanja o kojima smo mi raspravljali a autor je dao svoje viđenje kako problema tako i rešenja. http://www.mdexplorer.rs/genetski-modifikovani-organizmi-cega-se-treba-bojati-a-cega-ne/Pominje se pirinač sa vitaminom A koji bi mogao da reši zdravstvene probleme dece u zemljama u razvoju ali autor ne pominje da je jednostavnije rešenje dati im pirinač (testiran hiljadama godina) i tablete vitamina A.Smeta mi i što se odabir najboljih primeraka pojedinih vrsta i njihovo dalje gajenje kao i kalemljenje klasifikuje kao genetska modifikacija.Racionalna genetska modifikacija je trpanje gena ribe u paradajz kako bi mogao da se gaji preko zime? Gde, u Sibiru? To može i sada, u plasteniku, sa klasičnim paradajzom. Plus što ne mogu da se predvide sve moguće interakcije tog gena sa ostalima sa kojima sada deli organizam. Ne može ni kod klasičnog paradajza, ali pošto nas posle par hiljada godina nije ubio, smatram da smo bezbedni. Pominju se genetski modifikovane biljke koje će moći da rastu na pustinjskom zemljištu i da se zalivaju morskom vodom. Izraelci to rade već decenijama, a poljoprivreda uspeva i na zemljištu oko mrtvog mora. Bez gmo-a.Autorov odgovor na probleme i opasnosti sa gmo hranom je da sprovodimo osnovne mere opreza. Meni se takav risk to reward odnos uopšte ne sviđa.Ono što je indikativno je da se pominje da je gmo hrana sigurna i testirana ali se ne navodi kako su došli do tog zaključka. Koliko dugo su trajale studije gmo biljaka? A životinja? Životinja koje su jele gmo biljke? Proizvodi za ljudsku upotrebu nastali od neke od pomenutih varijanti?Nigde se ne pominju ni plastenici ni ostali načini uzgajanja hrane iako postoje decenijama. Akcenat je na poljskoj proizvodnji i na žitaricama.

[rajka]

Pominje se pirinač sa vitaminom A koji bi mogao da reši zdravstvene probleme dece u zemljama u razvoju ali autor ne pominje da je jednostavnije rešenje dati im pirinač (testiran hiljadama godina) i tablete vitamina A.

nezavisno od GMO, ovo nije tako jednostavno. vec je probano, i ne radi kako bi ocekivali. samo zato sto nekome das tablete vitamina (ili tablete za purifikaciju vode, ili fizioloski rastvor za dijareju, pristup vakcini, mreze za malariju....), ne znaci da ce i koristiti. sta vise, imamo i dovoljno studija koje potvrdjuju bas to. ako te zanima vise o tome, preporucujem knjigu 'Poor Economics: A Radical Rethinking of the Way to Fight Global Poverty'

[Sestre Bronte]

jebi ga, malo mi je šizofrenoako nešto budu jeli kolonizatori na neke druge planete i satelite to će biti gmo

[Lord Protector]

Napraviću jednu paralelu sa kompjuterima. Pre par godina smo dobili izvorni kod ljudskog bića. Problem je što je kod bez komentara tako da ne znamo šta je pisac (ovo će se praslinu mnogo svideti :)) hteo da kaže prilikom pisanja pojedinih delova. Tu i tamo otkrivamo za koju bolest je odgovoran koji deo koda, tj. bag u kodu.Današnji genetičari koji se bave gmo hranom su ekvivalent programera Wordstara iz druge polovine osamdesetih godina. Taj program je svojevremeno bio najpopularniji tekst procesor. Programer koji ga je pisao je otišao iz firme i niko nije mogao da se snađe u kupusu koji je on ostavio pod stavkom program. Zato nova verzija nije izašla par godina.Genetičari nemaju znanja da napišu kod od nule već prčkaju po postojećem i nadaju se da će to da radi. Nema dugotrajnog testiranja već se alfa i beta verzije puštaju na tržište. Zašto bih ja to jeo kada postoji alternativa? Između closed source Pirinač 1.0 i open source bleeding edge alpha Pirinač 1.05.45 biram prvi. Zovite me konzervativnim.

Odlična paralela, pogađa srž problema. Čini mi se da programer nije ostavio ni izvorni kod u nekom programskom jeziku već imamo samo iskompajliranu verziju u binarnom kodu. I sada ''genijalci'' pokušavaju reverzni inženjering in vivo. Za razliku od kompjuterskog reverznog inženjeringa, ovde se radi o običnom nabadanju, trial /error heuristici. Brute force attack na Prirodu. Pa kom opanci kom obojci.

[Frile]

Srž problema? Ne mogu da verujem o čemu pričate, i na kom nivou.(osim ako sam sam prevideo sarkazam)Da tokom istorije nije bilo tih "bednih nabadača", većina nas bi odavno bili mrtva zbog danas banalnih bolesti, posle seansi neuspešnog izlivanja olova,bajanja i prinošenja žrtvi.

[Lord Protector]

Srž problema? Ne mogu da verujem o čemu pričate, i na kom nivou.(osim ako sam sam prevideo sarkazam)Da tokom istorije nije bilo tih "bednih nabadača", većina nas bi odavno bili mrtva zbog danas banalnih bolesti, posle seansi neuspešnog izlivanja olova,bajanja i prinošenja žrtvi.

Nabadanje nikad nije bio naučni eksperiment. Ako je za njim bilo potrebe u vremenima kada se nije znalo šta je naučni eksperiment u kontrolisanim uslovima ne znači da je sada potrebno. Ovde se radi o nabadanju u nekontrolisanim uslovima sa nepredvidivim posledicama. Heuristika je izašla iz laboratorije i sada je ceo genetski pool poljoprivrednih kultura postao uzorak nad kojim se vrši masovno ''eksperimentisanje''. Nije problem da se vršilo istraživanje u strogo kontrolisanim uslovima već je problem u tome što je genetski modifikovan materijal napustio laboratoriju komercijalnim hokus-pokusom. Ako neko misli da će korporacije same sebe da regulišu onda to spada u one priče u kojoj koza čuva kupus. To ni država neće uspeti da reguliše jer su sva kontrolna tela duboko korumpirana od strane tih istih korporacija.Ono što je po meni strašno je uništavanje prirodnog genetskog materijala i preuzimanje primata od strane genetski modifikovanog. Nešto što je milionima godina preživelo evolutivnu bitku biće potamanjeno za par decenija. Najvažnije ratarske kulture doživeće sudbinu ptice dodo. Edited January 4, 2013 by slow