FAF

[Patty Lee]

Posmatranje

Bzvz je i možete nepogledati.

Film počinje sa audio prenosom prebijanja nekog čoveka noću, u centru Ljubljane. Oko 20.000 ljudi je u ril tajmu gledalo Fejsbuk lajv tog prebijanja i baš niko nije pozvao policiju (ovo valjda treba da bude neki eho Kiti Đenoveze slučaja, SREĆOM ni u jednom trenutku ne referišu na to, tu bih popizdela jer to je urbana legenda, tad su mnogi ljudi apsolutno i pozvali policiju i pokušali da pomognu). Sve se vrti oko Lare, radnice Hitne pomoći (koja je takođe gledala lajv uživo btw; da, znam da debilno zvuči “gledati lajv uživo” ali snimak postane viralan i na kraju ga vidi oko 250.000 ljudi, ali poenta je u ovih originalnih 20.000, oni su bitni) koja nešto kasnije izađe na teren po pozivu slučajnih prolaznika i tog isprebijanog i unakaženog čoveka sprovede u bolnicu.

 

Ovako... negde oko 37min. ja sam bila ubeđena da je ovo neko bezobrazno trolovanje. Svi žive po nekim stanovima sa dosta jakim vajbom Braće Jerković (i nemoj samo sad da se vređa neko to živi tamo, ZNATE NA ŠTA MISLIM!), sve je braon, sve miriše na tamjan, sve je pravoslavno (???) niko nijednu modernu stolicu nema, ZAŠTO pitam, je l Ikea bojkotuje Sloveniju, zar Slovenija nije bogata zemlja, šta se dešava, fale samo ikone Svete Petke po zidovima... Štrajk đubretara je u toku jer su bedno plaćeni (?) pa se đubre i prljavština prelivaju na sve strane. Ljudima pacovi regularno vršljaju po Braća Jerković stanovima (?) i jedu kablove na kolima (?!). U jednoj sceni ljudi kukaju kako žive u vukojebini i kako su toliko bedna zemlja da su poznati samo po sportistima a stranci 100% misle da tu žive samo psihopate (?!?!?!?!).  Vrhunac je bio kad glavna junakinja brine da l će dobiti posao za stalno, jer i ljubavnica predsednika komisije koja o tome odlučuje se takođe prijavila na konkurs! Tu sam definitivno bila u fazonu “Ok, je l se vi to pretvarate da ste Srbija da bi film delovao zanimljivije? Sram vas bilo! Šejm! ŠEEEEEEEEEEJM!”

 

Spoiler

Film je dosta spor, nažalost ne i atmosferičan, samo spor i trom i nedefinisan i tek nakon circa 45min. ničega pređu na stvar: Lari neko šalje snimke prebijanja sa početka i svaki snimak razotkriva neku od osoba koja je gledala i nije ništa preduzela i najavljuje njenu smrt (da... na način na koji u Black Mirror epizodi Hated in the Nation ljudi izginu jer su koristili isti hešteg kojim su prizivali nečije kenselovanje). Taj deo su jako, jako jako loše odradili, jer od starta izbegavaju da nam prikažu famozni snimak (jer ga preočigledno čuvaju za kraj) i sve vreme je konfuzno i nejasno je l ona vidi ljude kako gledaju snimak na kompu, telefonu…preko prednje kamere? Ili bukvalno vidi ljude na snimku prebijanja, na licu mesta, kao svedoke... je l su tu neke natprirodne sile na delu? Na kraju ispadne ovo drugo.  Simbolično u plm.

Ovaj film nažalost nije horor a mogao je da bude dosta solidan horor.

 

 

Stari hrast

Izvinjenje sviju, ali meni ovo nije dobar film.

U principu, treba da se pogleda jer mu je srce na mestu, važna je tema, plemenita je poruka, pun je nade, Louč se vrv oprašta ovim filmom, ljudi koji su ovo napravili su imali najbolje moguće namere i ja se slažem sa njima 100%... ali nije dobar film. Svi zaista izgledaju autentično, ali dijalozi su kao da ne razgovaraju ljudska bića, ili kao da je neka parodija. Ima par scena koje su potpuno sumanute, gde ljudi najnespretnije moguće fejkuju razgovor ali poenta je da se održi edukativni monolog (evidentno namenjen publici, da se objasni narodu, da razume) i to ozbiljne scene pretvori u krindžfest brzinom svetlosti. Budu i dva dosta jaka momenta gde se, opet, evidentno objašnjava publici šta se desilo u Siriji, direktno iz usta izbeglice, je l, a zvuči kao pamflet koji je sastavio Foreign Office. Ostali manje-više ali dvoje glavnih glumaca (vlasnik paba Stari hrast i devojka izbeglica iz Sirije) jednostavno nisu dovoljno dobri da ovo iznesu (on je svakako kompleksniji i bolje napisan lik), ironija je da su negativci najubedljiviji (a i oni su neubedljive karikature!). Film se sve vreme klati na ivici patetike, poslednja scena je veoma emotivna, ali nekako... kao da je između nje i svega što se desilo pre toga moralo proći neko duže vreme da bi imala ikakvog smisla, a to nije slučaj; najveći minus su mi dijalozi i što nam se (publici) obraćaju kao da mora sve da nam se crta (i što nam se obraćaju uopšte umesto da samo ispričaju priču). 

 

[Patty Lee]

Neću više da smaram (rejoice!), samo još ovo:

 

Ekskurzija - da se gleda obavezno. Mnogo mi se svideo film, gluma je odlična over the board i fenomenalno je uhvaćen onaj osećaj koji imaš kao osnovnoškolac/srednjoškolac - da je tvoj mikrosvet sve što postoji i da ako je sad sranje uvek će biti sranje i ne možeš nikako da razdvojiš bitno od nebitnog.

 

Disko Igrač - dobar je film. Ono što se zove “festivalski/art” ali nije uopšte pretenciozno. 

 

The End

 

Btw, Venders za nedelju je odavno rasprodat. 

[notenoughreasonsforclaire]

Da ne bude ovo The End, pisaću o filmovima koje sam gledao na FAF-u u narednim danima. Film koji mi ne izlazi iz glave, i koji bi voleo da pogledam ponovo koliko sada je novi Džejlanov/Čejlanov "O suvoj travi":

 

 

 

[Stela]

Taj sam htela da gledam, zainteresovao me je vrlo, ali nisam uspela da se organizujem. 

 

[FPLS]

 

Quote

 

22 - 29. novembar, jubilarno 30. izdanje.

 

Otvara novi Almodovar, zatvara novi Mike Leigh. Tu su i novi filmovi Cronenberga, Caraxa, Audiarda, Serebrennikova, Adama Elliotta... Filmovi nagradjeni u Kanu i Veneciji, pobednici Lokarna, San Sebastijana, Sandensa.

 

Vise o filmovima ima na sajtu

Program (pdf)

 

 

U petak pocinje, pa da ozivimo temu. Pisite sta planirate da gledate, a potom i utiske  Ja nikako da uhvatim vremena da studioznije procesljam program, ali mi je poznanica koja je gledala ogromnu vecinu filmova dok je radila na titlovima poslala sta se njoj najvise dopalo, pa cu se verovatno time voditi, videcu sta mi se uklapa od termina... Ako nekog zanima, ostavljam njene favorite u spojleru.
 

Spoiler

The Seed of the Sacred Fig

All We Imagine as Light

Memoir of a Snail

The Room Next Door

April

The New Year That Never Came

Black Dog

Misericordia

Lesson Learned

Toxic

[Stela]

@FPLSMoja lista se prilicno preklapa sa tvojom . Mada, ako stignem dva, tri da pogledam, bicu presrecna.

Rumune bih rado gledala (The New Year That Never Came), ali dva termina radni dan u radno vreme i jedan sto mi bas ne odgovara...

[Shan Jan]

Dajte predlog za neki sa srecnim happy endom, ubise vam ove liste sa depresijom.

[FPLS]

Nema takvih na fafu, sve gola depra.

Doduse, ove godine su od 80 filmova u programu cak 3 komedije, mislim da je to rekord 

[FPLS]

Nije mi se preterano dojmila Susedna soba, ocigledan zlatni lav na minuli rad, imao je Almodovar mnogo boljih filmova od ovog. Dijalozi su neprirodni i kruti (posebno u vrlo aljkavim flashbackovima), kao da su generisani kroz chatgpt pa onda jos i provuceni kroz google translate. Dzulijen i Tilda ocekivano perfektne, ali scenario ne pruza likovima dovoljno topline i ljudskosti, ne uspevaju da izazovu ciljanu emociju. Trebalo bi da nam budu bliski, a ostaju nekako daleki. Scenografija, kostimografija, tipican almodovarovski jarki kolorit - to je sve super, film je vrlo komoran i sveden ali drzi paznju, ima i nekih bas duhovitih momenata, ali definitivno sam ocekivao vise. 

 

Jos se i smrzoh u glavnoj sali mts dvorane, nikako ne ostavljajte jakne/kapute na garderobi, trebace vam 

[Ajant23]

The Shrouds (2024)

 

Cronenbergovi kadrovi u ovom filmu praktično uvek imaju subjekta, to JA koje ih pribira kao težište. Osoba nameće kompozicionu dubinu. Kadrovi su mahom kao pokrov bačeni preko tog nejasno nečeg, skrivenog i od samog sebe, ali jasno prisutnog: preko lika. Ne mislim na lik u smislu očitog. Vidljivo je pokrov pravog lika, onoga koji se plete kroz radnju i traži svoje ostvarenje u njoj ili izvan nje.

 

Geometrije kadrova su jake, izraz je usredsređen, sve je podređeno dijalogu i međusobnim odnosima ljudi kao težišta. Cronenberg režira dijaloge tako da se oseća kao da međusobno razgovaraju izrazito snažna težišta, koja tom unutrašnjom gravitacijom pletu sisteme međusobnih odnosa, kao u svemiru nekakva nebeska tela, zvezde ili crne rupe.

 

I film je pokrov autora. Račva ga između prirodne podređenosti stvaralačkim nužnostima, koje su sve jače i jače kako se radnja razvija, i proste činjenica da je on i dalje svemoguć, apriori metafikcionalan. Otuda je i njegovo prisustvo u dijalozima sve jače i to upravo u skladu sa paradoksom u koji je doveden. Kao da sve više i sam pita svoje likove šta dalje, kao da ih sluša više, a paradoksalno tada je sve prisutniji, očitiji, i dalje glavni.

 

Za razliku od prošlog filma, ovde je medijski razigraniji. Režija odskače, ovde mi je baš on. Mislim, koga to intresuje, ima šta da se vidi. Kadrovi, montaža, slika, zvuk, glumci - jako visok nivo.

 

Mislim da je film mnogo bolje videti na velikom platnu i to u bioskopu gde je slika najveća kada je okvir 16:9.

[Stela]

Susedna soba

Film je delimicno hladan i slabo dirljiv, uprkos teskoj i bolnoj temi. Tako da u emotivnom smislu ne radi, makar mene nije dotakao, a nisam santa leda.

Gluma dobra, enterijeri i eksterijeri predivni, boje almodovarovske..

Kao da mu fali neka supstanca..a mozda i ne. Mozda je ok da bude ovakav i podstice razum. Stoga bih rekla da je dominantno refleksivan - postavlja pitanja o (dostojanstvenoj) smrti, prijateljstvu, humanosti, zrelim odlukama, tome kako dozivljavamo bolest (je li to borba, jesmo li svesni koliko toga zavisi od nas), a kako patnju (stoicki?). Mislim da sam ocekivala vise, ali bih rekla da je solidan film.

 

Crna tacka

Film je poprecni presek madjarskog obrazovnog sistema. Nije da ja tvrdim da je tako, nego racunam da je takva poruka koju je reditelj zeleo da posalje.

Decak koji je glavni glumac je predivan, ocima glumi. Klinci su generalno super odigrali. Deca se u skoli ubijaju od dosade i hiperaktivna su, a kad dodje nova nastavnica sa savremenijim metodama, onda kolektiv uvidja da ne valja strcati i nije pozeljno talasati.

Prikazan je i roditeljski sastanak uz nedostatak empatije medju akterima, ali i to kako ne funkcionise birokratija. Sve se desava u par dana u skoli i skolskom dvoristu, nema kadrova iz spoljneg sveta, pa to doprinosi osecaju realnosti.

 

Edited Sunday at 16:08 by Stela

[Eleniko]

On 20.11.2024. at 13:36, Shan Jan said:

Dajte predlog za neki sa srecnim happy endom, ubise vam ove liste sa depresijom.

 

pornhub?

 

[Ajant23]

Toxic (2024)

 

Izašao posle pola sata. Nisam dugo dolazio na FAF, pa da probam da vidim koji film anonimusa.

 

Užas. Sala odlična, bivša dvojka, okvir 4:3, nagađam 16 mm. Film smeće. Cepa standardne akorde zvukova svakodnevnog života, kitchensink-mol. Režija praktično jedino konceptualna, kadrovi traju dovoljno dugo da tačno shvatiš zašto su tako koncipirani.

 

Naravno, likovi svedeni na izgled u skladu sa društvenim okolišem, kao da su sinhronizovani sa njegovim proizvodima.

 

Dovoljno dobro znam stvarna pravila pravopisa da mogu da kažem da se preko devedeset posto rečenica, koje nisu bile upitne, po pravopisu završavaju znakom uzvika, iako su mahom pisane tačke po toj nepisanoj praksi titlova. To su dijalozi u filmu: znak pitanja ili znak uzvika.

 

Naprosto, ovaj bizarni povratak na FAF, kao pokrov preko autora. Imao sam sreće Cronenbergom, makar, gle čuda!

[pt 2.0]

Ja sam ove godine bukvalno banula na FAF. Bez onog uživanja u biranju filmova, pravljenja rasporeda, rituala kupovine karata... Odnela me društvena dešavanja plus realno nemanje novca.

 

Pogledala sam Crnog psa pre par večeri i Novu Godinu koja (nikada) nije došla danas u 14h.

"Crni pas" mi je bio intimno odličan, potpuno sam uronila u atmosferu filma (koji ima objektivne manjkavosti, ali mi ništa nije smetalo, nisam zakeralo ako me nešto dotakne). Ipak se ne bih usudila da ga preporučim ljudima čiji ukus ne poznajem.

 

"Nova Godina koja (nikada) nije došla" je rumunski film (uz učešće našeg filmskog centra) o događajima u životima nekoliko tzv. običnih ljudi čije se sudbine povezuju u danima neposredno pred pad Čaušeskua. Film traje dugo, ali ne osetiš koliko traje, jer je divan i odličan. Likovi odlično portretisani, humor koji obavija čemer, raspad jedne diktature koji gledaš iz ugla raspada pojedinaca... 

Sala je bila puna. U sredu. U dva popodne.

Aplauz je bio dug, snažan. U dva navrata.

Izašla sam s filma, došla kući nakon nekoliko sati sticajem okolnosti (+zaboravila mobilni kod kuće, dakle nisam imala pojma šta se dešava), otvorila PPP i ostale mreže, videla vesti, i vratila se u film.

Mi, obični anonimusi u Srbiji, mi smo u tom filmu. Sada.

Edited Wednesday at 23:25 by pt 2.0

[Tsai]

idite na Afternoons of Solitude (ko ima stomak za sat i po ubijanja bikova na koridi), dolazi i Albert Serra na Q&A