Jump to content
IGNORED

DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)


Аврам Гојић

Recommended Posts

Posted
21 minutes ago, Sara said:

sta nam ostane ako obbacimo sve obicaje i verovanje, koji nam je identitet?

upravo.

a smrt se na određenom nivou prevazilazi samo nekom vrstom kolektivnog identiteta, odnosno zajedništvom koje počiva na ljudskosti.

 

odnosno, da ponovim po zilioniti put citat "dišite duboko, gledajte u bregove i pomislite da su i bolji od vas morali da umru" je poenta prihvatanja sopstvene smrti. 

  • Replies 40.9k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • gospa buba

    1865

  • ToniAdams

    967

  • Filozof manijak

    946

  • radisa

    798

Top Posters In This Topic

Posted Images

Posted
13 minutes ago, pt 2.0 said:

+ 1000 (okupljanje familije ima svoju pozitivnu, ulogu utehe... ili ja to bar iz svojih iskustava pričam. niko ne može da te uteši tako i toliko kao onaj koji te oduvek zna, koji te suštinski zna i prihvata bez uslova... a to je porodica i familija).

 

što se tiče te hrane na groblju, običaj verovatno datira iz vremena kad je po (planinskim) selima odlazak na groblje bio relativno dalek put pešice...

 Svakako, okupljanje familije je bitan deo.

Ali ima i nešto saborno, liturgijsko u sahranama. One spajaju ljude.

Služio sam onaj promašaj od civilnog u Narodnom pozorištu kad mi je iznenada sestra umrla. U kapeli smo bili matorci i ja. Svi smo bili sjebani, naročito matorci, izgubili su dete. Ali bilo je i malo olakšanja, umrla je, živela je teško a više se ne muči. A bilo je i samoprekora i krivice zbog tog osećaja.

A onda su se iznenada pojavili moji vojnici iz pozorišta. Njih barem dvadesetak. Oni su me jedva poznavali. Moju sestru i roditelje nikad nisu ni videli. 

Došli su zbog mene. I bili su nam lepi, unako ulazeći dva po dva. I baš nam je prijao i pomogao njihov dolazak. Nešto smo podelili s njima. Nekakvo olakšanje. Nikada to nećemo zaboraviti.

Posted
58 minutes ago, Sara said:

ova zadnja sahrana je bila u Ljigu

 

 

 

sta nam ostane ako obbacimo sve obicaje i verovanje, koji nam je identitet?

meni su obicaji zanimljivi i nemam nista protiv da ih primenjuje svako ko zeli, narocito ako nikome ne donose stetu

 

identitet nam je da jedemo sa grobova i da verujemo da duša posle smrti ide negde?

 

ne znam šta da ti kažem šta nam ostaje ako se odrekenmo toga. ostaje manje više sve ostalo, život :unsure:

Posted
3 hours ago, Hamlet Strašni said:

Ja sam negde čitao da lapot nikada nije dokazan, odnosno da se o njemu samo pričalo a da se nije događao, bar ne u bližoj prošlosti. 

 

A nedavno sam čitao i nečiju priču o lapotu, kako sin vodi oca na lapot, a sa sobom vodi svog sina da nauči. I posle se običaj prekine. Da me ubiješ ne mogu da se setim čija je priča. 

mihailo medenica, napisao pre par godina.

Posted

Pre par godina umro komsija, mlad za umiranje, al opet nije ni neki klinac, ima odraslu decu... I tako dodjemo mi na sahranu, sahrana ko sahrana, doslo dosta sveta, izjavljujemo saucesce porodici, cekamo da dodje pop da krene sa svojim delom, kad dolazi ono vozilo i par grobara i iz susedne kapele iznose zenu i krecu. Nikog nije bilo na njenoj sahrani, samo tih par grobara koji su je sahranili negde, na nekoj parceli. Bas mi je bio tuzan i potresan prizor kako je odnose samu.

Posted

Smrt je velika drustvena tema od postanka sveta, normalno je da su narodi kroz razne obrede pokusavali da pobede tu vrstu nistavila koje sugerise lesh. 

 

Problem sa obredima je sto posle nekoliko generacija izgube svoje prvobitno 

(donekle logicno) znacenje i postanu besmislen skup radnji kojima obicno upravlja neka osoba koja "se razume" dok ostali to misticki zapitano prihvataju zdravo za gotovo.

 

Ja'b volo kao indijanci, da nestanem pod suncem, vetrom i kisom na nekom proplanku. Ali to se nece desiti jer postoje civilizacijska pravila.

Posted

Prezirem te naše stare običaje i kult mrtvih, posebno u mom vlaškom kraju. Kad bih mogao da biram , sopstvena sa'rana bi mi izgledala ovako:

 

 

Posted

izvini shto sad necu gledati ovu tvoju saranu [emoji38]

sent from bubamoto

Posted
4 minutes ago, gospa buba said:

izvini shto sad necu gledati ovu tvoju saranu emoji38.png

sent from bubamoto
 

 

A dizajn groba? Meni ovaj bas cool 

 

 

38DAB46C-C33C-4E8C-A9BA-70B6EB663539.jpeg

Posted
27 minutes ago, Caligula said:

Ja'b volo kao indijanci, da nestanem pod suncem, vetrom i kisom na nekom proplanku. Ali to se nece desiti jer postoje civilizacijska pravila.

aha, ovako nekako

 

Posted
10 hours ago, Sara said:

sta nam ostane ako odbacimo sve obicaje i verovanje, koji nam je identitet?

 

Uvek imas svoj identitet. Ako mislis na kolektivni identitet, sve je to vrlo lako podlozno promeni iz generacije u generaciju.

Posted
30 minutes ago, Filozof manijak said:

Prezirem te naše stare običaje i kult mrtvih, posebno u mom vlaškom kraju.

ovo iza zareza mnogo toga objašnjava.

p.s. resistance is futile...

Posted (edited)
1 hour ago, Leia said:

 

A dizajn groba? Meni ovaj bas cool

 

Ja se jezim od tog pogrebnog "dizajna" i imao sam izazov sa tim kada mi je otac umro. Prvo sam hteo sam da mu pravim bukvalno neki simbol koji jeste on (covek se bavio masinstvom od svoje 16te godine u fabrici, imao 40+ patenata koji su bili u upotrebi, neki i dan-danas, to mu je bukvalno do kraja bio zivot) a onda smo ja i burazer ( i keva) prelomili pa smo na grubom belom mermernom bloku ispolirali samo jednu stranu i stavili njegovo ime. Ispalo je da ta neobradjena kamencina a ispolirana samo sa jedne strane vise lici na njega nego bilo sta drugo. I lakse mi je zbog toga sto smo mu oblikovali to obelezje nego da smo slusali kamenoresce i sugradjane koji su u panici govorili "gde ces beli kamen, covek bio pravoslavac (?) treba crni granit" etc.

 

Ljudi su u sustini jako glupi, jos su gluplji kada se dohvate tumacenja obicaja koji su svoju logiku i smisao izgubili pre cirka 200 ili vise godina.

 

@aram e jes vala, najbolji nacin da se dezintegrises. Ne znam samo da li postoje drzave u kojima je ovo legalno.

Edited by Caligula
Posted

Ја сам за викенд овластио жену да управља мојим ФБ кад умрем. ФБ увео  претварање  профила у посмртни или тако нешто

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...