Srbija na razmeđu 1990/91.

[Turnbull]

Ja samo kazem da Evi, Syme i jos poneki nemaju predstavu o tome kako je bilo krajem osamdesetih (anibirokratska revolucija, dogadjanje naroda,...), pa ekstrapoliraju pocetak devedesete (uspostavlanje visestranacja) na taj period.

A čemu te brojjedanovske priče - ne znate vi kako je bilo! Cvrc. Znam kako je bilo, sećam se osme sednice, Slobinog dolaska na vlast i svega ostalog, ali prvo pravo javno izjašnjavanje za Slobu su izbori 90.-e, i to je ono o čemu razgovaramo.

[Aion]

A čemu te brojjedanovske priče - ne znate vi kako je bilo! Cvrc. Znam kako je bilo, sećam se osme sednice, Slobinog dolaska na vlast i svega ostalog, ali prvo pravo javno izjašnjavanje za Slobu su izbori 90.-e, i to je ono o čemu razgovaramo.

Da ne idemo tako daleko, da te podsetim sta je bilo nocas:

Krajem 80ih je realno Sloba delovao kao solidna opcija, čak iako ga ne upoređuješ sa neartikulisanim Vukom i manijakalnim Šešeljem....

Ja sam odgovorio da smo krajem osamedesetih (87, 88, 89.) cvrsto bili u jednopartisjkom sistemu i da se Vuk i Seselj nisu bile nikakve opcije. Ako hoces da nesto sto je bilo u decembru 1990. uguras u ovo "krajem 80ih" OK. Edited February 13, 2013 by Aion

[Prospero]

ko je dokon možda bolje da pročita bar deo ovog topica (na koji je prebačen ovaj segment) jer je tu itekako detaljno pričano o prirodi i percepciji miloševića i sps-a iz tog perioda naročito u kontekstu "s nama nema neizvesnosti" težnji.meni smeta taj stav "već tada se znalo da je..." pošto je to ipak stvar lične percepcije i pomalo naknadne pameti. otac nacije je u jednom podužem intervjuu iz tog perioda rekao da je sm "bitan jer stavlja naglasak na nacionalno ali da mu svakako fali demokratičnosti". nema tu nekih iluzija, to je pitanje izbora političkih tema i njihovog poretka primarnosti. neki ljudi žive samo zbog/od plate, neke interesuje narod najstariji i ništa više, neki bi sve zajedno a svi mogu da glasaju, pa svi glasaju za sm jer s njim nije bilo neizvesnosti. :)

[Dagmar]

Da ne idemo tako daleko, da te podsetim sta je bilo nocas:Ja sam odgovorio da smo krajem osamedesetih (87, 88, 89.) cvrsto bili u jednopartisjkom sistemu i da se Vuk i Seselj nisu bile nikakve opcije. Ako hoces da nesto sto je bilo u decembru 1990. uguras u ovo "krajem 80ih" OK.

Ne, vise je omaska onda, htela sam da kazem da je tokom prvih visestranackih izbora izgledalo da je Sloba umerena opcija, a ubrzo vise ne. Geskom sam ih stavila u 88u a ne 90u.

[Aion]

Daleko od toga. Devedesete, a pogotovo krajem godine kad su odrzani izbori, vec se uveliko videlo kuda sve ide. Milosevicu i drustvu je verovatno vec 1989. bilo jasno da ce morati da dozvoli visestrancke izbore i zaostravanje situacije u svim delovima zemlje u kojima je bilo Srba je dobrim delom bilo motivisano homogenizacijom nacije kao deo predizborne kampanje. Meni je delovalo da u sveme tome postoji i veliki negativni uticaj Draskovica i Seselja, Milosevic je krenuo da se s njima takmici u tome ko ce biti veci nacionalista. Znaci 1990 Milosevic je vec bio na kursu "ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo".

Edited February 13, 2013 by Aion

[dragance]

Naravno da je bilo jasno. Vec nekoliko godina se pricalo o dozvoljavanju visepartijskog sistema, a SPS je i postao SPS iz izborno-marketinskih razloga. SPS tada jeste imao vecinu glasova, ali da iskoristim sportsku analogiju (samo za Kima), i pored bolje i organizovanije ekipe, sluzili su se prljavim trikovima na isti nacin kao sto to radi KKP.

[Dr Arslanagić]

A čemu te brojjedanovske priče - ne znate vi kako je bilo! Cvrc. Znam kako je bilo, sećam se osme sednice, Slobinog dolaska na vlast i svega ostalog, ali prvo pravo javno izjašnjavanje za Slobu su izbori 90.-e, i to je ono o čemu razgovaramo.

Sedi 1.

U okolnostima tenzija izmedju Srbije i drugih republika, pre svega sa Slovenijom i Hrvatskom, zbijanja nacionalnih redova i besomucne medijske propagande, pitanje pobednika na referendumu se, naravno, nije postavljalo. Medjutim, bio je potreban legalisticki okvir za jednu cisto partijsku odluku o postavljenju Milosevica za sefa »drzave Srbije« (izraz koji se redovno koristio u javnom zivotu) koju su kritikovali upravo Slovenci, pre svega demokratski opredeljeni intelektualci okupljeni oko Mladine. »Izbori treba da pokazu da verujemo u politiku svog rukovodstva«, porucivali su u ime celog naroda komunisti sirom Srbije. Da bi se referendumu za izbor predsednika republickog predsednistva dala demokratska forma, po zelji samog predsednika, trebalo je da se gradjani odluce izmedju vise kandidata. Tada je nastao zanimljiv problem: niko, naime, nije imao dovoljno hrabrosti da istakne svoju kandidaturu protiv takvog kandidata kakav je bio Milosevic. Na scenu su, medjutim, odmah stupili iskusni kadrovi iz SSRN Srbije, predlazuci listu kandidata, a u tome su im nesebicno, svakako po nalogu s najviseg vrha, pomogli i mediji koji su tvrdili kako izlazenje na politicki megdan Milosevicu nije nipodastavanje njegovog politickog rada, vec pomoc opstem trendu demokratizacije. Formirana je lista potencijalnih kandidata za predsednika Predsednistva, koju su osim Milosevica cinili jos i Mihalj Kertes (»heroj« sestooktobarske »antibirokratske revolucije« koji se proslavio pitanjem postavljenim »autonomasima«: Kad se ja kao Madjar ne plasim Srba, sto se vi Srbi njih plasite?), prof. dr Zoran Pjanic i prof. dr Miroslav Djordjevic.Iako su izbori odrzani 12. novembra, rezultati su saopsteni tek u ponedeljak 20. novembra. To, dakako, nije bilo slucajno niti se moglo objasniti tehnickim nemogucnostima republicke izborne komisije. Izbori za delegate sva tri veca Skupstine SR Srbije i referendum za izbor predsednika Predsednistva Srbije bio je iskoriscen za svojevrsnu politicku kampanju u cilju potvrdjivanja ispravnosti politike novog srpskog rukovodstva i narocito politicke kultizacije samog Slobodana Milosevica. O tome svedoce brojni telegrami podrske ne samo opstinskih komiteta SK Srbije iz unutrasnjosti, vec i radnih ljudi i gradjana.Rezultati su pocev od ponedeljka 13. novembra saopstavani »kako su pristizali glasacki listici u izborne komisije«, a mediji, pre svih RTV Beograd i list Politika, prednjacili su u velicanju uspeha Milosevica na izborima. Tako se u izvestaju dopisnika ovog lista iz Kursumlije kaze da je za Milosevica glasalo 99 odsto gradjana i da »neposredne i demokratske izbore i referendum za izbor predsednika Predsednistva Srbije karakterise masovan odziv biraca i apsolutna podrska Slobodanu Milosevicu... Na 95 birackih mesta u gradu Kursumlija i 90 seoskih naselja glasalo je 13 475 biraca, od kojih je 99 odsto glasalo za Slobodana Milosevica. U ovom kraju se ne pamti da je neko od visokih funkcionera ikada dobio tako masovnu podrsku biraca, sto je jos jedan dokaz ispravnosti politike srpskog rukovodstva i poverenja ljudi da ce ono najvise doprineti brzem prosperitetu SR Srbije, sprovodjenju krupnih drustvenih reformi i savladavanju krize«.⁹ Bilo je, naravno i vecih preterivanja. Tako je iz izborne komisije Kraljevo stigla vest da je »u nekim selima predsednik Predsednistva SR Srbije Slobodan Milosevic dobio sve glasove. Gradjani kraljevackog kraja su masovnim izlaskom na izbore i jednodusnom podrskom predsednickom kandidatu Slobodanu Milosevicu jos jednom jasno izrazili opredeljenje za politicki kurs srpskog rukovodstva«.¹⁰Medijska propaganda se trudila da ubedi javnost kako Milosevic nije popularan samo u srpskom narodu, vec da njegovu »razumnu i mudru politiku« slede i pripadnici nacionalnih manjina, odnosno narodnosti, kako se onda govorilo. Narocito se pazilo na to da se pokaze ispravnost Miloseviceve politike na Kosovu i u Vojvodini – dvema pokrajinama kojima su upravo tom politikom oktroisana politicka prava zagarantovana tada jos uvek vazecim Ustavom SFRJ – i kako toboze tu politiku podrzava ogromna vecina tamosnjeg stanovnistva. Tako dopisnik Politike iz Kacanika saopstava da je na biralista izasao »sasvim pristojan broj od 78 procenata biraca, jer je od ukupno upisanih 18 598 na referendumu glasalo 14 371 lice, od cega najveci broj za Slobodana Milosevica«.¹¹ Zanimljiv je i nacin na koji su javnosti saopsteni »dosad izbrojani glasovi« u opstinama na Kosovu gde je bilo ocigledno da su dvojica od trojice Milosevicevih protivkandidata dobili vise glasova od njega samog. Ne znamo kako izgleda izvorni dopisnicki tekst, ali stilizaciju direktora i glavnog i odgovornog urednika Politike citiramo u celosti: »Od 33 000 podeljenih glasackih listica u Vucitrnu je na 70 birackih mesta glasalo preko 29 000 glasaca. Na referendumu za izbor predsednika Predsednistva SR Srbije Mihalj Kertes dobio je 8675 glasova, dr Zoran Pjanic 7660, Slobodan Milosevic 4851, a dr Miroslav Djordjevic 3661 glas, pa tako ispada da je Slobodan Milosevic dobio glasove svih preostalih Srba i Crnogoraca u ovoj kosovskoj opstini kojih je preostalo jos svega oko 4 odsto. Tokom glasanja nije bilo bojkota, niti se desio najmanji politicki eksces«.¹²Posebno je istican Sandzak, odnosno muslimansko stanovnistvo kao vazan propagandni element u tezi da iza politike Milosevica ne stoje samo Srbi, vec svi kojima je »na srcu Jugoslavija«. Nema nikakve sumnje da je to bio direktan odgovor Sloveniji koja je sa zabrinutoscu posmatrala razmah populizma u Srbiji. Tako dopisnici iz novopazarskog kraja javljaju kako je »u vise muslimanskih sela Slobodan Milosevic dobio ogromnu podrsku. Gradjani su se veoma odgovorno i u velikom broju odazvali na izbore i pruzili masovnu podrsku kandidatu za predsednika Predsednistva SR Srbije Slobodanu Milosevicu. Karakteristican je primer nekih seoskih sredina nastanjenih pretezno muslimanskim zivljem. U selu Lukari, na primer, na izbore je izaslo 96 odsto biraca, a 79 odsto njih je dalo svoj glas predsedniku Milosevicu. U selu Komanje odazvalo se 98 odsto biraca, a Milosevicu je podrsku pruzilo 80 odsto od glasalih. Slicno je bilo i u selu Pozega gde je od 87 odsto izaslih na biralista 82 odsto glasalo za Slobodana Milosevica. Daleko selo Odojevice, rasuto po visovima Rogozne, gotovo celo je izaslo na izbore, a za sadasnjeg predsednika Predsednistva SR Srbije je glasalo 97 odsto ljudi«.¹³Predsednik Koordinacionog odbora Pokrajinske konferencije SSRN Vojvodine Jovan Krulj i predsednik Pokrajinske izborne komisije Iles Dobo saopstili da je »u Vojvodini takodje bio masovan odziv radnih ljudi i gradjana, omladinaca, boraca, zanatlija, zemljoradnika i drugih biraca i da ni u jednoj izbornoj jedinici nece biti ponavljanja izbora. Glasalo je ukupno 85,75 posto upisanih biraca sto se ocenjuje kao vrlo povoljno jer je sasvim zanemarljiv postotak nevazecih i neispravnih glasackih listica«.¹⁴Tokom gotovo desetodnevnog prebrojavanja glasova bilo je mesta i za »odgovore« na napade »neprincipijelne koalicije« u vezi sa »njihovim lazima« o toku skupstinskih i predsednickih izbora u Srbiji. Tako je 16. novembra na sednici Opstinskog komiteta SKS Bujanovca utvrdjeno da »fasistoidno pisanje Mladine o predsedniku Milosevicu nije samo ispoljavanje mrznje, vec patoloskog stanja onih koji su izgubili orijentaciju u jednoj kako sami za sebe kazu ‘civilizovanoj’ sredini«. Predsednistvo OK SK Vrsca bilo je jos odlucnije zatrazivsi krivicnu odgovornost za urednistvo lista Mladina. Evo kako je Politika prenela nezadovoljstvo vrsackih komunista pisanjem slovenackog lista. »Na vecerasnjoj (16. novembar) sednici clanovi Predsednistva OK SK u Vrscu najstroze su osudili dezinformaciju o navodnom slabom odzivu Vrscana na izbore, koja je ko zna kako doprla do javnih glasila, pa je emitovana u ponedeljak, sto je u jugoslovenskoj javnosti stvorilo negativan utisak o volji biraca u ovom gradu. Predsednik OK SK Vrsca LJubisav Sljivic rekao je da je 87,04 odsto procenat izlaska zitelja ove komune na biracka mesta, a zitelji nekoliko sela izborni posao zavrsili su do 10 casova. Tako je recimo selo Jablanka, naseljeno rumunskim zivljem, zavrsilo izbore u 100% odzivu biraca, vec do devet casova, pa ce zato ova mesna zajednica dobiti na poklon kolor televizor. Vrsacki komunisti su zatrazili da se vinovnici i podstrekaci ovog nedela pozovu na krivicnu odgovornost. Sa sednice je upucen i telegram podrske predsedniku Milosevicu kao i cestitke povodom plebiscitarne podrske koju mu je stanovnistvo SR Srbije dalo.«¹⁵Napokon, u ponedeljak, 20. novembra 1989. godine, Republicka izborna komisija saopstila je konacne rezultate skupstinskih i predsednickih jednopartijskih izbora.Od ukupno upisanih 6 631 839 biraca, na biralista je izaslo 5 540 716 gradjana ili 83,54%. Za Slobodana Milosevica je glasalo 4 452 312 gradjana ili 80,36%, za Mihalja Kertesa 480 924 biraca ili 8,67%, dr Zoran Pjanic je dobio 404 853 glasova ili 7,31%, a dr Miroslav Djordjevic 202 627 glasova, odnosno 3,66%.¹⁶Posle svega iznetog, ovakvi rezultati ne cude. Najveci deo populacije i birackog tela, zaveden primamljivom retorikom nove vlasti o brzom preporodu Srbije, njenom ukljucenju u Evropu, postizanju svajcarskog standarda za nekoliko godina, prekidanjem sa praksom politickih zloupotreba nekadasnjih »foteljasa« i boraca »jagnjecih brigada«, kako je pejorativno nazivano bivse rukovodstvo, borbom za srpske interese koje navodno narusavaju drugi – sve je to rezultiralo ucvrscivanjem Milosevica na vlasti. Milosevic je izvrsio klasicnu spregu sa gotovo svim relevantnim drustvenim i kulturnim institucijama.Ovi izbori, odrzani u egzaltiranom nacionalistickom etosu, ne podlezu klasicnom analitickom istrazivanju naklonosti pojedinih drustvenih slojeva prema jedinoj partiji koja upravo zato sto je jedina ima, zakonomerno, polimorfni politicki karakter. Za partiju na vlasti koju je simbolizovao jedan covek glasala je podjednako urbana i ruralna populacija: seljaci, radnici, zanatlije i intelektualci. Tek ce izbori od 9. decembra 1990. godine i dogadjaji tokom te godine znatnije uticati na primetnije raslojavanje birackog tela u Srbiji.Ono sto bi se bez sumnje smelo tvrditi jeste cinjenica da su i tokom 1989. godine, narocito u njenoj drugoj polovini, izvestan otpor Milosevicevoj politici (premda slabasan) pruzali pre svih gradjanski orijentisani intelektualci. Te 1989. godine osnovane su i mnoge alternativne institucije, istina sa marginalnom drustvenom snagom, ali sa odlucnoscu da se deluje u pravcu ukidanja monopola jedne partije i jednog coveka (formiran je UJDI, a tokom jeseni i razne inicijativne grupe za formiranje politickih stranaka koje su brojale svaka otprilike po dvadesetak ljudi).Svi oni ce tek naredne godine doci do punijeg izrazaja. Ali, krajem 1989. godine Milosevic i njegov Savez komunista su neprikosnoveni gospodari politicke situacije u Srbiji, sto su izbori za Skupstinu i referendum za predsednika Predsednistva SR Srbije transparentno pokazali.Na osnovu tako izrazenog opredeljenja biraca, delegati RK SSRN Srbije predlozili su Skupstini SR Srbije da Slobodana Milosevica izabere za predsednika Predsednistva SR Srbije, sto je ova 23. novembra i ucinila.Zanimljivo je da je Milosevic najvise glasova dobio na podrucju uze Srbije ili kako se u to vreme govorilo »Srbije van pokrajina«, cak 94 odsto, u Vojvodini 72 odsto, a na Kosovu samo 25 odsto glasova, s obzirom da je vecina Albanaca bojkotovala izbore, a vecina onih koji su na izbore izasli ocito je glasala za njegove protivkandidate.Istovremeno su izabrani i novi delegati za sva tri veca Skupstine SR Srbije: drustveno-politicko vece, vece udruzenog rada i vece opstina.Prvi, premda jednopartijski izbori u organizaciji Slobodana Milosevica, obezbedili su mu legalitet, ako vec ne i punu legitimnost, sto ce on iskoristiti na najbolji moguci nacin da dalje ucvrsti svoju vlast.

Jedan moj ortak tada glasao za Braciku. I danas se time hvali.

[DarkAttraktor]

Tako je recimo selo Jablanka, naseljeno rumunskim zivljem, zavrsilo izbore u 100% odzivu biraca, vec do devet casova, pa ce zato ova mesna zajednica dobiti na poklon kolor televizor.

:lolol:odlican txt, fala Arbajt !

[kim_philby]

1988 i 1989 su miloseviceve godine kulturne revolucije. isko nam se danas doima da je tada bio na vrhuncu moci meni se cini da je moguce braniti i tezu da je njegova pozicija i dalje rovita te da je ljudsko more koje se valja ulicama i trgovima dobrim delom izvan bilo kakve kontrole. kulminacija sukoba morina/vlasi, titograd,dogadjanje naroda u vojvodini... sve su to dogadjaji koji nam sada deluju kao projekcija miloseviceve moci ali zapravo bili hazarderski izleti koji su mogli da mu se obiju o glavu. njemu su tek izbori 1990. godine doneli izlazak iz te revolucionarne situacije u kojoj je sve bilo moguce.takodje, rat zapravo pocinje u martu 1989. godine mrtvima na kosovu.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Aion]

Sedi 1.Jedan moj ortak tada glasao za Braciku. I danas se time hvali.

Tekst jeste dobar, ali ne opovrgava Symetovu tezu, da je krajem 1990 neko ko nije bas idiot mogao glasati za Milosevica ne shvatajuci prirodu njegove vladavine. Znam dosta ljudi koji su tada glasali za SPS i Milosevica. Svi oni su apsolutno dobro znali o kakvoj se politici radi i svesni do cega ta politika moze da dovede.Da li su oni krivi za ono sto ce se desetiti (a i to sto nam se delom i sada desava)? NE. Nisu tu problem samo cetiri godine zestoke propagande, u kome je prakticno bilo nemoguce cuti i izneti drugacije misljenje. Tu je i 40 godina drustvenog nasledja u kome se jedinstvo naroda i vodje podrazumevalo.Da li su glasaci Milosevica odgovorni za devedesete? Apsolutno.

[kim_philby]

Tekst jeste dobar, ali ne opovrgava Symetovu tezu, da je krajem 1990 neko ko nije bas idiot mogao glasati za Milosevica ne shvatajuci prirodu njegove vladavine. Znam dosta ljudi koji su tada glasali za SPS i Milosevica. Svi oni su apsolutno dobro znali o kakvoj se politici radi i svesni do cega ta politika moze da dovede.Da li su oni krivi za ono sto ce se desetiti (a i to sto nam se delom i sada desava)? NE. Nisu tu problem samo cetiri godine zestoke propagande, u kome je prakticno bilo nemoguce cuti i izneti drugacije misljenje. Tu je i 40 godina drustvenog nasledja u kome se jedinstvo naroda i vodje podrazumevalo.Da li su glasaci Milosevica odgovorni za devedesete? Apsolutno.

mislim da gresis. ta ideja je zakopana sa titom i kada je milosevic resio da je otkopava morao je da kopa dublje. kao sto je neko lepo primetio, slogan 'i posle tita tito' je zapravo znacio nikada vise tito. milosevic nije bio novi tito vec je bio zapravo anti-tito u svom doslednom koriscenju desavanja naroda kao radikalnog oblika ispoljavanja narodnog nezadovoljstva. tito je bio covek sistema a milosevic covek razgradnje sistema. ranije kada bi radnici strajkovali (a to se desavalo) zvanicni diskurs bi bio da se govori o objektivnim razlozima nezadovoljstva i da se predlazu sistemska resenja. milosevic, kako je sam govorio, nije zeleo da razresi klupko vec 'da klupko baci'.milosevicev dikurs je zapravo bio aproprijacija 'disidentskog' narativa o srpskom pitanju. on vec eksplicitno kaze 1988. godine da ce mitinzi stati onog momenta kada se ispravi nepravda naneta srpskom i crnogorskom narodu. takodje, miting u ljubljani je bio zakazan za 1. decembar 1989. godine a ne za 29. novembar. sve je tu da podseti na staru pravicu koju je potkopao avnoj cija se metastaza desila 1974. godine i da dokaze nejednak polozaj jednog naroda u federaciji. Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Прслин]

kao sto je neko lepo primetio, slogan 'i posle tita tito' je zapravo znacio nikada vise tito.

:Hail: Левичарска логика ftw!

[kim_philby]

:Hail: Левичарска логика ftw!

pa zapravo da. s obzirom da je to dosetka dejan jovica. ali probajmo ovako: nakon titove smrti njega ne smenjuje inokosni organ (u tradiciji kraljevskog tela cija celost grantuje jedinstvo zemlje) vec kolektivno telo koje je zapravo garant titove neponovljivosti. bas zato st o ne moze da bude tito sloba resava da glumi karadjordja.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[teacher]

U ovom poslu ima jedno osnovno i sveto pravilo: sve je suprotno od onoga što izgleda jeste!

[Prospero]

:ilijačvorović:kim je u pravu, sistemski aranžman je bio takav da onemogući pojavu jakog centra, bilo institucionalnog bilo ličnog. slogani su bili tu da se fingira kontinuitet pred očima puka.