Socijalni protesti, u svetu i kod nas - da li su uopšte mogući?

[kgmr]

problem je sto studentima ne trebaju neprijatelji ako im je samardzic prijatelj. ali, dobro, samo ga preziruckam, nije to ni bitna stvar

[FERNOUX H]

A koji su to silni neprijatelji koje Samardžić ima? Čisto me zanima... (jer mi se nešto čini da 98% ljudi u ovoj zemlji ni ne zna ko je lik)

[kgmr]

nemam pojma, nisam izgleda bila jasna. mislim da nije dobro za studente da ih samardzic puni informacijama, jer je, po mom dosadasnjem iskustvu sa njegovim delovanjem, sklon prljavim manipulacijama i koriscenju mladih kao poligona za neke svoje interese. naravno, to je moj utisak, i ne mislim da je lik jedinstven po tome, ali ga ne postujem i vrrrlo sam skepticna spram njegovog neobicnog angazmana

[FERNOUX H]

Da da, nisam te razumeo onda ;) Nema šta da ih puni informacijama (sem ako ne rade kao ranije - da im je jedini cilj da ih neko podržava na sednicama), zaposleni koji podrže protest treba da rasturaju letke i agituju među svojim kolegama

[Zhota]

da sumiramo, treba da se radi manje, a da se prima vise.

 

jel tako, tako je.

[Zhota]

+1

[April]

da sumiramo, treba da se radi manje, a da se prima vise.

 

jel tako, tako je.

 

[FERNOUX H]

treba da se radi manje, a da se prima vise.

 

U potpunosti se slažem.

Edited November 6, 2014 by FERNOUX H

[Roger Sanchez]

danas je i Napredni Klubonja imao osvrt na temu blokade

[betty]

politika, cedomir antic o protestu na filozofskom. 

 

Блокада

 

Свака од блокада показала је слабост факултета, његових установа, државе, али и наших демократских и парламентарних традиција

У амфитеатру Филозофског факултета у Београду никада се прво не присетим неког од многобројних предавања која сам ту слушао... Чак и данас, осамнаест година касније, сетим се првог дана Студентског протеста из 1996. године. Сећања умеју да зaварају, човек како стари постаје све сентименталнији...

 

Ипак, извесно је да се тада једна генерација наших студента подигла да одбрани демократске изборе, универзитетске слободе и национално достојанство. Велика већина тадашњих студената претпоставила је идеале и опште добро личним интересима и ускогрудом разумевању живота који су наметали тадашњи ауторитарни режим, искварена опозиција, шовинистички ратови, издајничке елите и на крају, мада не најмање важно, грамзиви и агресивни национализми неколико европских и једне прекоокеанске силе. Нисам заборавио ни мање дражесне моменте. Ситне лопове који су некако добили индекс, а онда крали компјутере, прилоге грађана... Ни паметне и способне гладнице које су још тада хтеле да буду министри и посланици, па данас својим празним, крезовским и лукуловским животом играју улогу преситих и пребогатих вођа сиромашног и несрећног народа. Тада су их одавали само погледи – живи, грамзиви, на сваку наивну честитост подсмешљиви.

 

Пре неколико дана ушао сам у исти амфитеатар. Нисам дошао да држим предавање, мада сам већ неку годину запослен на факултету. Заједно са малобројним професорима присуствовао сам студентском збору. Факултет jе већ готово месец дана под блокадом. Група студената забравила је учионице и избацује студенте и професоре који би можда желели да држе наставу. Легитимитет су потражили у „збору”, домаћој верзији анархоидног пленума. Тамо неколико стотина студената самовласно одлучи о томе да ли ће факултет радити или не, а онда ту своју одлуку проведу силом уверени да факултетска управа никада неће позвати полицију и нарушити аутономију универзитета (ту „грађанско-буржоаску шараду и атавизам из средњег века”), а ако неки студенти покушају да прекину блокаду сместа ће бити проглашени за фашисте.

 

У Србији никада није било суочавања с комунистичком прошлошћу и истинске демократизације. Зато овде добар део елите верује да злочини по дефиницији не морају бити лоши ако их „напредни” људи спроводе ради „доброг” циља. Зато је анархоидни активиста који је неуспешно покушао да изврши терористички напад доспео на насловну страницу једних новина и то као „заточеник савести”, који је узгред нешто раније рекао како је оправдано да радници саспу киселину у лице другим радницима...

 

У таквој атмосфери Филозофски факултет је већ осам година игралиште разних анархистичких и неокомунистичких група. Наравно студентски захтеви немају никакве везе са идеологијом. Реч је о захтевима исподпросечних студената, кандидата за будуће транзиционе губитнике, за неким додатним правима, олакшавањем студирања или смањењем неких од материјалних давања. Свака од блокада показала је слабост факултета, његових установа, државе, али и наших демократских и парламентарних традиција. Анархисти су вежбали своје револуционарне активности, управе и остали студенти су им попуштали уверени да тако штите нека своја незаслужена права, а систем универзитетске наставе на Филозофском факултету неповратно опада и пропада.

 

Док сам слушао говорнике на збору, који су се подсмевали демократији, традицијама, драмили о напуштању факултета зато што им после осам година студирања неће бити омогућено да наставе по старом програму, зато што пријава испита после два падања неће коштати 100, већ 480 динара, зато што ће морати нешто да плате пошто су се изборили да им и када имају 20 одсто бодова мање од прописаног броја и даље буде признато право да упишу наредну годину...

 

Посматрао сам студенте који су немо пратили модераторе збора. Њихови погледи били су препознатљиви, блистали су сјајем који памтим код мојих успешних сабораца данашњих милионера... Мојих искварених вршњака било је истина мало, а желели су да постану српски политички Рокфелери: да украду 50 милиона евра од неке цементаре или реформе неке гране власти, па да зароне једно 500 метара у океанску дубину или приме МТВ награду (мада певају само кад су пијани). Када су им анархистичке поглавице предложиле да „револуцију” извезу и повежу се са радницима (адвокатима) и сељацима (просветарима), већина „блиставих” очију их је хладно одбила... Какве су то глупости, револуција, елитизам, Че Гевара (који је студирао редовно и вредно као нека елитистичка протува...), дајте ви нама ово што тражимо и топлу учионицу са интернетом да наставимо револуцију докле год студирамо... И наравно – као у познатој песми – јарца печеног.

 

[kgmr]

pasus 1 - nebitno, al' valjda hoće da se legitimiše

 

pasus 2 - "grandomanija"

 

pasus 3 - i ćorava koka ubode zrno, štosonokaže. mislim, ima pomalo informacija u tom pasusu, a podosta efekta okvira :D

 

pasus 4 - ne znam na šta misli, ali vidim da izražava neki stav o kominterni.

 

pasus 5 - teorija zavere

 

pasus 6 - nezavršena misao

 

pasus 7 - samo okvir

 

moje mišljenje je da treba da ga bude sramota što mu je prvi angažman u vezi sa rešavanjem problema na radnom mestu ovaj blog unos.

šta ti misliš, ovako iz daleka, kako ti se čini? nije da znam previše o blokadi, ali me zanima kako to izgleda spolja

[betty]

ja bas nesto i ne pratim, osim kad cale spomene kako ne zna kad moze da dodje u posetu jer je nejasno kad ce biti period nastave a kad ne. kad sam bila student uzasno su me iritirali protestanti, mislila sam da su im argumenti suplji a nastup histerican + usmeren na pogresnu adresu. tek kad sam dosla na sigurnu distancu od njih da ne moram da ih gledam/slusam, pocelo je da mi prodire do svesti da se zapravo potpuno slazem sa idejom drasticno nizih skolarina. (mada i dalje mislim da je upuceno na pogresnu adresu i da od potencijalnih saveznika, profesora, prave sebi neprijatelje.) ali nakon citanja ovog teksta osecam samo toplinu prema njima. 

[Dr Arslanagić]

а систем универзитетске наставе на Филозофском факултету неповратно опада и пропада.

 

 

 

Slažem se, a kao jedan od simptoma tog propadanja vidim upravo to što je on uspeo da se tamo zaposli.

Edited November 7, 2014 by Dr Arslanagić

[Linus]

 

 

 

Slažem se, a kao jedan od simptoma tog propadanja vidim upravo to što je on uspeo da se tamo zaposli.

 

Antic je tezak idiot. Sto ne menja cinjenicu da su vodje ovih "protestanata" takodje teski idioti. Na izvestan tipicno srpsko-filozofski nacin se i sjajno dopunjuju. 

[nesha taxista]

Tužno je gledati kako protestuju ljudi kojima je u suštini mnogo bolje nego nama. Kod nas sve to ide mnogo teže. Potrebna je ozbiljna snaga koja bi to organizovala, a takve za sada ovde nema.