Пут у средиште земље

[gospa buba]

Mada, trolujete Crnom Gorom, tema je Šumadija

samo ih gledam. siroma shumadinci <_<

[svashtabezneshto]

Ako sve bude po planu (ja planiram dok se bog smeje) ovaj topik ću ulepšati fotografijama najlepšeg 

kraja u Srbiji. Rađevina, Bela Crkva i okolina.

Dosta je bilo šumadijske i durmitorske estetske tiranije!

[namenski]

da li je neko vec realizovao projekat kontinuiranog zivota u prashumama sredishta zemlje, sa decama djacima peshacima, ili josh samo fantaziramo? ^_^

Ne znam koliko je vajda od mog primera: 2 x.

Oba puta sa detetom/decom 5/7/11/12 godina, ne odjednom 

Prvi put, more, kuca, seoce udaljeno 7 km od grada, drugi put skoro identicno, samo more malo dalje.

I prvi i drugi put divljina, prava, ali civilizacija sa sve supermarketima i skolama na pomenutoj razdaljini.

Obaveza imanja i koriscenja auta bezuslovna, jednostavno se mora.

Stekao sam utisak, citajuci ovaj topik - mozda gresim, naravno - da ljudi nisu svesni ili im jos nije sinula, a mislim da bez prakse i ne moze, osnovna razlika izmedju vikendice, odmora manje ili vise dugog, i pravog dugotrajnog boravka sa sve skolom i svim sto uz to ide.

Kada su deca u pitanju postoji jedan osnovni problem, znam ga iz sopstvenog ali i iz iskustva ljudi sa kojima se znam: ako se odlucite na taj nacin zivota, dakle izdvojen od civilizacije, prvo i prvo je da cete sa decom morati da budete vise vremena nego sto mozete i da zamislite, a verujem da tesko ko zaista i izistinski moze.

Dok ne proba.

Lepo zvuci i jeste lepo, naravno, ali brzo isplivaju na povrsinu pojave koje sa kojima tesko ko da moze da racuna dok ne proba:

1. Deca nemaju drugove/drustvo, mislim na ono obavezno drustvo iz kraja. To znaci da morate da ih vodite/vozite do grada gde ce da nadju ili mozda nece, raspolozive i drugove raspolozene za igru.

2. Znaci i u svakom slucaju obavezu da se sa decom provodi vise vremena nego sto je zdravo po obe strane; treba imati u vidu da sezona poznata kao biti napolju i u dodiru sa prirodom traje u najboljem slucaju 6 meseci. Ostaje, dakle, jos 6 meseci boravka u kuci, onog zimsko/kisnog. O ovom bi trebalo razmisliti, toplo preporucujem.

Naravno, sve ovo vazi za slucaj da ste u mogucnosti ili prinudjeni da tako zivite, bez obaveze da putujete negde na posao ili srece da svoj posao mozete da radite na licu mesta.

 

Gradsko sam dete, znam o zivotu na selu malo vise zahvaljujuci porodicnom sticaju okolnosti, dakle otprilike najnuznije, ali mislim da je gradsko, asfalt iskustvo neophodno; njegovu meru naravno svako odredjuje prema mogucnostima, ukusu ili afinitetima, ali nije se zezati: takozvani seoski zivot nije bez osnova na zlu glasu, niti su danasnja deca materijal za tu vrstu obrade.

Tesko da ima roditelja koji ce da ode na selo ili prizna da je otisao na selo da bi od svog deteta napravio - poljoprivrednika, a zivot sa prirodom i u prirodi je ipak nesto drugo od bavljenja poljoprivredom.

 

Dalje: planiranje postaje mora. Nema vise trkni po gumicu, svesku koju sam zaboravio da prijavim...

Za sve, ama bas sve sto se previdelo/zaboravilo se pali auto i krece na put.

A oni, kao sto je poznato - zaboravljaju 

Internet i televizija jesu bonusi.

Ali samo bonusi.

Graditi na njima projekt boravka u divljini je ipak malo kratkovido, a bice i da je opasno.

 

Oni u Beogradu, a verujem i sire, tako popularni, a tako idiotski treninzi otpadaju.

More je u mom/nasem slucaju bilo bonus, ali sporta u pravom smislu nema; tesko da ce bilo koji danasnji desetogodisnjak da deli na duzu stazu interesovanja za skitnje po prirodi kakve preferira starija strana, jer to jednostavno tako ne funkcionise i ne treba da funkcionise.

Svakoj generaciji svoje.

 

Neko je pomenuo jednake sanse za decu sa sela/iz unutrasnjosti i za decu iz Beograda, kada je Beograd u pitanju, a po mom iskustvu i neke druge zemlje i neki drugi gradovi: mozda jeste tacno, ali ne preporucujem da se proba kod kuce ili kako ono vec ide.

 

Srbija je ruinirana, unutrasnjost pogotovo: sve ono sto ne spada u podrucje grada Beograda, Novog Sada, mozda Subotice i Nisa, dakle mala mesta, palanke po Srbiji je preko leta prepuno gastarbajtera i njihovih potomaka koji letuju/provode godisnji odmor baveci se disciplinom poznatom kao ko ima veci..., sa sve pripadajucim repertoarom u kaficima i nije neko leto.

Osuditi dete da bude djak pesak sa rancem teskim cca 8 kg (mereno svojevremeno u jednoj samoposluzi na Bulevaru) - ne ide, ali bas.

Osuditi ga da se osloni na cuvene srbijanske lokale - jos manje.

Ima jos nesto: osuditi dete da bude beogradjanin u sredinama koje su nezamislivo zajebane i sa kojima tesko izlazi na kraj i odrastao covek - takodje ne ide.

Ne kazem da je nemoguce, naravno, ali treba dobro razmisliti.

Edited May 2, 2014 by namenski

[gospa buba]

Ako sve bude po planu (ja planiram dok se bog smeje) ovaj topik ću ulepšati fotografijama najlepšeg 

kraja u Srbiji. Rađevina, Bela Crkva i okolina.

Dosta je bilo šumadijske i durmitorske estetske tiranije!

sachuvaj me gospode radjevine, ali hajde :D

[porucnik vasic]

Aranđelovdan je stara slava Vasojevića. Porodica mog muža je od njih, iz Kolašina, i baš tu slavu slave.

Mada, trolujete Crnom Gorom, tema je Šumadija

Gledaću da doprinesem slikama maminog rodnog kraja, iz okoline Aranđelovca.

Шумадија, Црна Гора, Банат, све је то исто.

[Frank Pembleton]

Ne znam koliko je vajda od mog primera: 2 x.

Oba puta sa detetom/decom 5/7/11/12 godina, ne odjednom 

Prvi put, more, kuca, seoce udaljeno 7 km od grada, drugi put skoro identicno, samo more malo dalje.

I prvi i drugi put divljina, prava, ali civilizacija sa sve supermarketima i skolama na pomenutoj razdaljini.

Obaveza imanja i koriscenja auta bezuslovna, jednostavno se mora.

Stekao sam utisak, citajuci ovaj topik - mozda gresim, naravno - da ljudi nisu svesni ili im jos nije sinula, a mislim da bez prakse i ne moze, osnovna razlika izmedju vikendice, odmora manje ili vise dugog, i pravog dugotrajnog boravka sa sve skolom i svim sto uz to ide.

Kada su deca u pitanju postoji jedan osnovni problem, znam ga iz sopstvenog ali i iz iskustva ljudi sa kojima se znam: ako se odlucite na taj nacin zivota, dakle izdvojen od civilizacije, prvo i prvo je da cete sa decom morati da budete vise vremena nego sto mozete i da zamislite, a verujem da tesko ko zaista i izistinski moze.

Dok ne proba.

Lepo zvuci i jeste lepo, naravno, ali brzo isplivaju na povrsinu pojave koje sa kojima tesko ko da moze da racuna dok ne proba:

1. Deca nemaju drugove/drustvo, mislim na ono obavezno drustvo iz kraja. To znaci da morate da ih vodite/vozite do grada gde ce da nadju ili mozda nece, raspolozive i drugove raspolozene za igru.

2. Znaci i u svakom slucaju obavezu da se sa decom provodi vise vremena nego sto je zdravo po obe strane; treba imati u vidu da sezona poznata kao biti napolju i u dodiru sa prirodom traje u najboljem slucaju 6 meseci. Ostaje, dakle, jos 6 meseci boravka u kuci, onog zimsko/kisnog. O ovom bi trebalo razmisliti, toplo preporucujem.

Naravno, sve ovo vazi za slucaj da ste u mogucnosti ili prinudjeni da tako zivite, bez obaveze da putujete negde na posao ili srece da svoj posao mozete da radite na licu mesta.

 

Gradsko sam dete, znam o zivotu na selu malo vise zahvaljujuci porodicnom sticaju okolnosti, dakle otprilike najnuznije, ali mislim da je gradsko, asfalt iskustvo neophodno; njegovu meru naravno svako odredjuje prema mogucnostima, ukusu ili afinitetima, ali nije se zezati: takozvani seoski zivot nije bez osnova na zlu glasu, niti su danasnja deca materijal za tu vrstu obrade.

Tesko da ima roditelja koji ce da ode na selo ili prizna da je otisao na selo da bi od svog deteta napravio - poljoprivrednika, a zivot sa prirodom i u prirodi je ipak nesto drugo od bavljenja poljoprivredom.

 

Dalje: planiranje postaje mora. Nema vise trkni po gumicu, svesku koju sam zaboravio da prijavim...

Za sve, ama bas sve sto se previdelo/zaboravilo se pali auto i krece na put.

A oni, kao sto je poznato - zaboravljaju 

Internet i televizija jesu bonusi.

Ali samo bonusi.

Graditi na njima projekt boravka u divljini je ipak malo kratkovido, a bice i da je opasno.

 

Oni u Beogradu, a verujem i sire, tako popularni, a tako idiotski treninzi otpadaju.

More je u mom/nasem slucaju bilo bonus, ali sporta u pravom smislu nema; tesko da ce bilo koji danasnji desetogodisnjak da deli na duzu stazu interesovanja za skitnje po prirodi kakve preferira starija strana, jer to jednostavno tako ne funkcionise i ne treba da funkcionise.

Svakoj generaciji svoje.

 

Neko je pomenuo jednake sanse za decu sa sela/iz unutrasnjosti i za decu iz Beograda, kada je Beograd u pitanju, a po mom iskustvu i neke druge zemlje i neki drugi gradovi: mozda jeste tacno, ali ne preporucujem da se proba kod kuce ili kako ono vec ide.

 

Srbija je ruinirana, unutrasnjost pogotovo: sve ono sto ne spada u podrucje grada Beograda, Novog Sada, mozda Subotice i Nisa, dakle mala mesta, palanke po Srbiji je preko leta prepuno gastarbajtera i njihovih potomaka koji letuju/provode godisnji odmor baveci se disciplinom poznatom kao ko ima veci..., sa sve pripadajucim repertoarom u kaficima i nije neko leto.

Osuditi dete da bude djak pesak sa rancem teskim cca 8 kg (mereno svojevremeno u jednoj samoposluzi na Bulevaru) - ne ide, ali bas.

Osuditi ga da se osloni na cuvene srbijanske lokale - jos manje.

Ima jos nesto: osuditi dete da bude beogradjanin u sredinama koje su nezamislivo zajebane i sa kojima tesko izlazi na kraj i odrastao covek - takodje ne ide.

Ne kazem da je nemoguce, naravno, ali treba dobro razmisliti.

Sve mogu da potpisem iz bratovog iskustva u koje sam bio aktivno ukljucen 

Krenuo covek "presekao" ko zna bolje od njega ovo-ono...Na kraju podvijcuena repa nazad u veliki prljavi grad....

BTW,

Prodao kolega vikendcu u Velisevcu, Ljig. 10 ari kuca 48kvm, ima struju, voda na cisternu 7 soma evra 

[đorđe geprat]

uvodni post za ovu diskusiju je glupavo napisan, neiskustvo za pisanje na ovom forumu je bilo očigledno ali, ima u postu mnogo tačnog.

 

praslin je tačno napisao da su deca ta koja ga stopiraju u spremnosti da živi podno rudnika. i, nema potrebe za raspravom da li decu iz beograda treba seliti u belanovicu i slično.

 

mislim da sam vrlo kvalifikovan da kažem nešto na ovu temu. pre 34 godine sam napravio kuću na dedovini u dalmatinskom selu sa namerom da tamo, sa kaićem u poratu i kenjcem u maslinjaku provodim penzionerske dane. da se preselim tamo. no desilo se šta se desilo.

 

sada, okolnosti su takve da mogu da se baškarim i u gepratovoj i ovde u selu iznad belanovice. da su okolnosti drukčije, da su mi potomci podstanari ili samnom u stanu, preselio bhi se ovde. ili negde drugo. život ovde, u težištu trougla ljig-aranđelovac-lazarevac, uopšte nije težak.

 

komunikacija sa beogradom je laka. busplus do brajkovca. kupovina u prodavnicama je skupa koliko i kupovina u korner šopu (pitanje je koliko bg penzionera koristi megamarkete) a sa druge strane od seljaka možeš povoljno da kupiš šta ti treba. što se lekara tiče, pitanje je koliko bi mi lekar ovde i trebao. mislim da su potrebe za lekarem u mnogom uzrokovane upravo životom u beogradu. ovde ništa ne moram. sednem na verandi u ovu moju ljuljku, blenem leti u zeleno, zimi u belo. i grejanje na drva je zdravije sa sve izlascima da se donesu cepanice ili baci pepeo od centralnog grejanja u nekom bloku. dalje, postoji telekomov paket sa sve ADSLom pa moj komšija skajpuje sa sinom preko bare a njegova žena prati 24 sata kujne.

 

da se vratim na inicijalni post. i meni je padalo na pamet zbog čega neko ko je došao u beograd u mladosti ne ode u zavičaj, na očevinu da tamo krcka penziju. ne prihvatam kao razlog vezanost za decu, unučad jer zaboga, pa i njegovi roditelji su bili uskraćeni za to. više bi im učinili prepuštajući im prostor i izbegavajući one vrlo realne prizore iz reklame kombanke za stambeni kredit.

 

sada sam u selu. kišica sipi, ja kuckam. posle ću da sudokam pa da se kartam sa gospođom, da skoknemo do nekog komšije. na kraju, ostaje film. pre podne sam okrečio voćke i izdubio jedno deblo pa zasadio čuvarkuću u njega.

 

da, imam komšiju, zemunca i penzionera. ispisnici smo. doselio se ovde sa majkom neku godinu pre mene. majka je pregurala 80. sadi, okopava, kuva, potpuno zdrava, svakog dana prošeta 2-3 kiliometra, šetnje radi. špajz sa zimnicom je k'o apoteka. saću do nji. ajd' zdravo

[Прслин]

[namenski]

@ Geprat: ako dobro razumem, mozemo da pricamo u, otprilike, 2.5 smera.

 

1. Uslovno penzionerski ili frilanserski bez dece; znaci deca velika/zbrinuta, subjekt u, uslovno, godinama sredjen, zdrav i materijalno zbrinut;

2. Aktivni, znaci deca u skolskom uzrastu, mogucnost da se putuje do radnog mesta ili radi u samom objektu, materijalni uslovi neupitni koliko je to u proseku za Srbiju moguce.

Ono 0.5 je otprilike negde izmedju.

 

Ja sam naveo svoje/nase iskustvo, nisam se zalio, naprotiv.

U oba moja slucaja se radilo o pravoj pravcatoj divljini, u drugom slucaju nesto manje; deca su bila osnovna skola i tvrdim, s obzirom da imam i beogradsko iskustvo da sto se takozvanog osnovnog obrazovanja tice, neke bitne razlike nije bilo, sta vise.

Deo 'zasluge' za to lezi i u cinjenici da su ti deca pod rukom - skrenuo sam paznju na to - ali je deo i do skole koja u bitnim karakteristikama ne ustupa takozvanim boljim beogradskim skolama.

 

Sve drugo sto sam napisao je jednostavno pokusaj da skrenem paznju na neke momente za koje iz iskustva znam da se sa njima ne racuna, narocito onaj deo o deci i uslovima koje ona imaju/nemaju.

 

Mislim da malo preterujes sa reklamiranjem  :) zdravosti zivota na selu; mogu da ti prezentujem gradske matorce iste starosti koji su ceo zivot proveli u gradu, pili, pusili i svasta radili.

[ficfiric]

... i grejanje na drva je zdravije sa sve izlascima da se donesu cepanice ili baci pepeo...

 

[poluoff] Moj cale se pre dve-tri godine zeznuo - sve je pripremio za zimu, bukvalno sve, da ne mora nista da radi preko zime. I tako je i bilo, celu zimu je samo resavao sudoku i pravio ruske salate, nijedno drvce nije precepio, sve je bilo unapred pripremljeno. Pred kraj zime, umro mu je komsija. Kad je trebao da krene na sahranu, skontao je da od stomacine ne moze da obuce nijedne pantalone, a nema smisla da na sahranu ide u trenerci, pa na sahranu nije ni otisao...[/poluoff]

[đorđe geprat]

@namenski

potpuno sam razumeo tvoj post. nije lako prilagoditi/naterati decu, školarce iz beograda na život u središtu zemlje. stoji i ono što su napisali pejsi i praslin, glupost školskog sistema koji dopušta da ovde gde sam imaš tri škole sa po 10-15 đaka u sva 4 razreda umesto da i njih školski autobus vozi u belanovicu.

 

no, inicijalni post se bavio vremešnim ljudima koji u najvećem broju sede u svojim stanovima i bleje u ćoravu kutiju. naravno da se razbole i da im je neophodan lekar svakog dana.

 

zdraviji je život na selu. veruj. u ova protekla 4 meseca ovde sam proveo 52 dana. o mentalnom zdravlju da ne pričam. nema novina, nema kablovske TV. ako ne želiš, baš.

 

malo su zajebane duge zimske večeri. ako si sam. pored ovog fićfirićevog primera imaš i opasnost od preterane upodrebe radže.

 

jedini stvarni problem jeste voda. mora da se štedi.no, to sam već pominjao.

[расејан]

Да могу, ја бих се сутра прешалтовао на недељу на селу а викенд у граду, ал' биће и то једном. Чак бих можда окачио и тамо интернета (има нека антена на крају улице, нациљаш малим тањиром, коаксијалац убодеш у модем и имаш везу). Засад је обратно, одем тамо да порадим шта има и да мало блејим у зелено. И да испечем ракије, дакакао. Да сад ухватим два месеца да немам шта да радим за тастатуром, отишао бих тамо и стално бих имао шта да радим - да поправим ограду, да везујем лозу, да тестеришем дрва (којих већ сад имам за две зиме, кад бих их проводио тамо), да заменим браву, да омалтеришем гонк и на још пар места где је отпало, ... и био бих стално на свежем и чистом ваздуху, пио бољу воду и јео оно што и иначе једем :).

 

То је то, кад су деца одрасла и збринута, а још си способан да радиш и мало ти је дојадило то што иначе радиш.

[duda]

Ako sve bude po planu (ja planiram dok se bog smeje) ovaj topik ću ulepšati fotografijama najlepšeg 

kraja u Srbiji. Rađevina, Bela Crkva i okolina.

Dosta je bilo šumadijske i durmitorske estetske tiranije!

ja nisam bila, ali sam čula sve najlepše o rađevini

jela doduše svinju i neke voćke odatle, moj dever ima tamo nekog lika od koga svake godine kupi svinju, nešto rakije, ode po voćke i tako

kaže da je super tamo

[Gaboon]

[Lezilebovich]

Pozdrav iz Drenovaca ....

 

 

drenovci-ražana-kosjerić-srbija