Пут у средиште земље

[Прслин]

Ако су врачарски станови статистика каже да ће новац завршити у авганистанском селу.

[morgana]

pa upravo je teza da penzioneri, po meni prvashodno mladji, treba da razmotre opciju da sele u manji stan ili jeftiniju lokaciju, i tako oslobode novac za sopstveni lagodniji zivot. ali to naravno nije moralna obaveza. a za selo sam i ja napisala da nije bas realna opcija.

 

edit, snarc, jasno sam napisala da selo nije opcija, ne znam sa cime polemisete

Edited May 1, 2014 by morgana

[MancMellow]

dobro, to su sve recidivi prošlosti, za 15-20 godina penzija neće ni postojati tako da će se problem rešiti sam od sebe...

[SNARC]

edit, snarc, jasno sam napisala da selo nije opcija, ne znam sa cime polemisete

Ma ne polemisem.. naglasavam :-)

[duda]

pa upravo je teza da penzioneri, po meni prvashodno mladji, treba da razmotre opciju da sele u manji stan ili jeftiniju lokaciju, i tako oslobode novac za sopstveni lagodniji zivot. ali to naravno nije moralna obaveza. a za selo sam i ja napisala da nije bas realna opcija.

 

nije moralna obaveza ali je mnogo praktično, obzirom na visinu penzija kod nas

a tek kako će da bude

mene već vata stra' 

 

ja bih volela (i sada) da živim u nekom selu, samo da imam  net (da ipak zaradim koji dinar) i lekar, jbg

tamo gde moj muž ima kuću, tamo zimi ni ptice ne mogu da dolete, a ne lekar ili neka služba za pomoć. bilo kakvu

 

uglavnom, ako bih mogla da biram, pre bih bila svoj na svome na selu, nego sirotinja u gradu

 

imam primer u bliskoj familiji gde su dvoje starih ljudi otišli u selo (kada je počeo rat ubosni), imali su tada cca 55 i 60 godina i evo žive tamo do dana današnjeg (sada su blizu 80)

u međuvremenu mnogo pomogli svojoj deci da prežive u gradu, napravili im kuću, uštedeli za svoju starost

ali ljudi vredni, jbg

[namenski]

 

Najvise obozavam pastoralne price sa sve preporukama da se ode na selo jer se tamo lepse i lakse zivi, cist je vazduh, hrana nezagadjena pa se jos pride oslobadja lebensraum u gradu, na stranu sto se na selu i duze zivi kao sto je svima poznato.

Gde god se okrenes pastorala, mlade pastirice i pastiri sviraju u svirajke, kosci kose, devojke vodu nose, ratar vredno ore, a starci prosipaju zivotne mudrosti i prisecaju se srpske slave i albanske golgote.

Decica u belim lanenim kosuljama do ispod kolena trckaraju okolo stezuci komad zute proje u rucicama.

 

Random izabrano srbijansko selo, Toplica, demografska pustinja u jednom od najplodnijih podrucja Srbije gde nema sta nema ili sto se ne moze kad je poljoprivreda u pitanju, dakle: 

Барбатовац на мору

Ovo more nije greska, doslo besposlenim seljacima tamo negde polovinom osamdesetih da zvanicno zatraze promenu imena mesta, proterali to kroz nadlezne organe, posle im dosadilo, a i pocela sranja...

[Прслин]

Од прошлог лета неки локални момци уводе вајрлес у цео крај где је и моја викендица, потребна је само оптичка видљивост са Рудником. Веза је боља него поштин АДСЛ у Београду. Значи, то није проблем.

 

Ишли смо и у локални Дом здравља када је жени кренуо камен, поломили су се око ње, плус нисмо чекали ни минут јер није било никог. У Београду, пар дана раније, била је скоро сат времена згрчена пред вратима лекара у врачарском Дому здравља, толика је гужва била. Не верујем да су тако експедитивни и када су дијагнозе у питању, али пошто жени мојој жени две пуне недеље нису успели да поставе ту баналну дијагнозу ни у Београду, капирам да није превелика разлика ни у квалитету здравствених услуга. За нешто теже, не дај Боже, ионако се долази у Београд.

 

Ја бих се сутра преселио у викендицу, чак бих био спреман и да путујем сат времена у једном правцу на посао, али је озбиљан проблем са квалитетом образовања, опет не толико због учитеља (сигуран сам да су некио сеоски бољи од неких који предају мојој деци), већ због тога што на пример у сеоским школама у истој учионици седе истовремено деца различитог узраста, што значи да нема говора о било каквом иоле озбиљнијем раду. Ми смо се размишљали и о хом-скулингу, али ми то у Србији делује као неко озбиљно секташтво. Мора дете да се научи и некој социјализацији, макар и са балванима који навијају за Партизан,  и слушају народњаке децом која одрастају у другачијем породичном окружењу.

 

Проблем су и апсолутно све ваннаставне активности осим фолклора и каратеа.

 

Предности не могу да набрајам пошто би ми на то отишло следећих 30 страна топика.

[hazard]

 

Najvise obozavam pastoralne price sa sve preporukama da se ode na selo jer se tamo lepse i lakse zivi, cist je vazduh, hrana nezagadjena pa se jos pride oslobadja lebensraum u gradu, na stranu sto se na selu i duze zivi kao sto je svima poznato.

Gde god se okrenes pastorala, mlade pastirice i pastiri sviraju u svirajke, kosci kose, devojke vodu nose, ratar vredno ore, a starci prosipaju zivotne mudrosti i prisecaju se srpske slave i albanske golgote.

Decica u belim lanenim kosuljama do ispod kolena trckaraju okolo stezuci komad zute proje u rucicama.

 

Random izabrano srbijansko selo, Toplica, demografska pustinja u jednom od najplodnijih podrucja Srbije gde nema sta nema ili sto se ne moze kad je poljoprivreda u pitanju, dakle: 

Барбатовац на мору

Ovo more nije greska, doslo besposlenim seljacima tamo negde polovinom osamdesetih da zvanicno zatraze promenu imena mesta, proterali to kroz nadlezne organe, posle im dosadilo, a i pocela sranja...

 

E a kako te na smara da kontriraš pametujući na apsolutno svakom topiku? Mnogo ti je dosadno?

[Lord Protector]

Mene je sramota da postujem slike dedovine iz Šumadije (Levač, selo Belušić) i očevine, placa kod Obrenovca, selo Jasenak... sve je zaparloženo i nedomaćinski zapušteno. Prilično sam lenja osoba, nikad nisam voleo da radim fizičke poslove i pomažem na vikendici roditeljima, voleo sam da ostanem vikendima sam u Beogradu u stanu i da dovlačim ribe u gajbu. Ništa se nije promenilo ni kada sam se oženio, sem što ne dovodim ribe. Najtragičnije je to što potičem iz domaćinske kuće u kojoj se puno radilo i stvaralo, niko u familiji nije ovako lenj kao ja. Kako su godine prolazile shvatio sam da sam nepopravljiv. Sada da odete na moj plac trebala bi vam mačeta da dođete do vikendice. Loza je zapuštena, voće neorezano i neoprskano, ograda je zarđala, bagrem je iz susedne šume zauzeo četvrtinu placa. Bruka i sramota.

Edited May 1, 2014 by slow

[radisa]

Од прошлог лета неки локални момци уводе вајрлес у цео крај где је и моја викендица, потребна је само оптичка видљивост са Рудником. Веза је боља него поштин АДСЛ у Београду. Значи, то није проблем.

 

Ишли смо и у локални Дом здравља када је жени кренуо камен, поломили су се око ње, плус нисмо чекали ни минут јер није било никог. У Београду, пар дана раније, била је скоро сат времена згрчена пред вратима лекара у врачарском Дому здравља, толика је гужва била. Не верујем да су тако експедитивни и када су дијагнозе у питању, али пошто жени мојој жени две пуне недеље нису успели да поставе ту баналну дијагнозу ни у Београду, капирам да није превелика разлика ни у квалитету здравствених услуга. За нешто теже, не дај Боже, ионако се долази у Београд.

 

Ја бих се сутра преселио у викендицу, чак бих био спреман и да путујем сат времена у једном правцу на посао, али је озбиљан проблем са квалитетом образовања, опет не толико због учитеља (сигуран сам да су некио сеоски бољи од неких који предају мојој деци), већ због тога што на пример у сеоским школама у истој учионици седе истовремено деца различитог узраста, што значи да нема говора о било каквом иоле озбиљнијем раду. Ми смо се размишљали и о хом-скулингу, али ми то у Србији делује као неко озбиљно секташтво. Мора дете да се научи и некој социјализацији, макар и са балванима који навијају за Партизан,  и слушају народњаке децом која одрастају у другачијем породичном окружењу.

 

Проблем су и апсолутно све ваннаставне активности осим фолклора и каратеа.

 

Предности не могу да набрајам пошто би ми на то отишло следећих 30 страна топика.

 

Ja imam slična razmišlanja, samo što je selo u kom imam plac (tj kuću, ali da se ne zezamo, to bi se moralo rušiti, kuća je prastara) ipak urbanizovno, ušorenog tipa, sa ADSL-om i ostalim. Dom zdravlja je u susednom mestu 3-4 kilometra odatle, što je podnošljivo, a postoji i lekar opšte prakse u samom mestu.

 

Meni bi čak i više odgovaralo da živim tamo, što se posla tiče, jer je otprilike udaljeno isto od NS i BG, a trenutno radim u oba grada, ako baš moram da idem kod klijenta. Ali, to sa obrazovanjem deteta jeste najveći problem (plus što gospđa odbija da vozi, ali to bi nekako rešili, valjda).

 

Ali, nema šanse da se jednog dana, kad izškolujem dete/decu ne preselim negde van grada i da polako arčim ono što sam uštedeo. Život u gradu mi je sve gadniji i gadniji (ovakvim gradovima kao NS i BG, za neke druge gradove daleko od Srbije druga je i priča, tamo mi sve deluje mnooogo drugačije(ne nužno i bolje :) ), i mislim da bi vredelo probati, bar neko vreme, ako se ukaže prilika).

[Turnbull]

Од прошлог лета неки локални момци уводе вајрлес у цео крај где је и моја викендица, потребна је само оптичка видљивост са Рудником. Веза је боља него поштин АДСЛ у Београду. Значи, то није проблем.

 

Ишли смо и у локални Дом здравља када је жени кренуо камен, поломили су се око ње, плус нисмо чекали ни минут јер није било никог. У Београду, пар дана раније, била је скоро сат времена згрчена пред вратима лекара у врачарском Дому здравља, толика је гужва била. Не верујем да су тако експедитивни и када су дијагнозе у питању, али пошто жени мојој жени две пуне недеље нису успели да поставе ту баналну дијагнозу ни у Београду, капирам да није превелика разлика ни у квалитету здравствених услуга. За нешто теже, не дај Боже, ионако се долази у Београд.

 

Ја бих се сутра преселио у викендицу, чак бих био спреман и да путујем сат времена у једном правцу на посао, али је озбиљан проблем са квалитетом образовања, опет не толико због учитеља (сигуран сам да су некио сеоски бољи од неких који предају мојој деци), већ због тога што на пример у сеоским школама у истој учионици седе истовремено деца различитог узраста, што значи да нема говора о било каквом иоле озбиљнијем раду. Ми смо се размишљали и о хом-скулингу, али ми то у Србији делује као неко озбиљно секташтво. Мора дете да се научи и некој социјализацији, макар и са балванима који навијају за Партизан,  и слушају народњаке децом која одрастају у другачијем породичном окружењу.

 

Проблем су и апсолутно све ваннаставне активности осим фолклора и каратеа.

 

Предности не могу да набрајам пошто би ми на то отишло следећих 30 страна топика.

 

 

Ajde, Prsline, pa kakva si ti konzervica ako ne houm-skuluješ decu? :)

 

Onda možeš da ih učiš i da je Kosovo još uvek Srbija, da su četnici bili antifašisti, da je Draža poginuo u sukobu se zajedničkim partizansko-nacističkim snagama i sve tako nešto!  (Mada se kad razmislim, sve to već uči i u državnim školama, sa izuzetkom poslednjeg, ali mislim da ni to nije daleko).

 

Za socijalizaciju, zna se - crkva, izleti sa kreacionističkim klubom Srbije, letnji kampovi monarhističke omladine, itsl.

 

http://www.youtube.com/watch?v=GWgS_NdZkV8

[Прслин]

Море марш, знаш. Гугловао сам "креационистички клуб Србије" и "летњи кампови монархистичке омладине" у нади да сам решио овогодишње и пар следећих распуста, а као први хитови изашли ми "Ауди клуб Србија" и skoj.org.rs. 

[porucnik vasic]

Од прошлог лета неки локални момци уводе вајрлес у цео крај где је и моја викендица, потребна је само оптичка видљивост са Рудником. Веза је боља него поштин АДСЛ у Београду. Значи, то није проблем.

 

Ишли смо и у локални Дом здравља када је жени кренуо камен, поломили су се око ње, плус нисмо чекали ни минут јер није било никог. У Београду, пар дана раније, била је скоро сат времена згрчена пред вратима лекара у врачарском Дому здравља, толика је гужва била. Не верујем да су тако експедитивни и када су дијагнозе у питању, али пошто жени мојој жени две пуне недеље нису успели да поставе ту баналну дијагнозу ни у Београду, капирам да није превелика разлика ни у квалитету здравствених услуга. За нешто теже, не дај Боже, ионако се долази у Београд.

 

Ја бих се сутра преселио у викендицу, чак бих био спреман и да путујем сат времена у једном правцу на посао, али је озбиљан проблем са квалитетом образовања, опет не толико због учитеља (сигуран сам да су некио сеоски бољи од неких који предају мојој деци), већ због тога што на пример у сеоским школама у истој учионици седе истовремено деца различитог узраста, што значи да нема говора о било каквом иоле озбиљнијем раду. Ми смо се размишљали и о хом-скулингу, али ми то у Србији делује као неко озбиљно секташтво. Мора дете да се научи и некој социјализацији, макар и са балванима који навијају за Партизан,  и слушају народњаке децом која одрастају у другачијем породичном окружењу.

 

Проблем су и апсолутно све ваннаставне активности осим фолклора и каратеа.

 

Предности не могу да набрајам пошто би ми на то отишло следећих 30 страна топика.

 

Оно око деце и образовања у селима није био проблем оноликим државним стипедистима који су из таквих школа завршавали докторате касније по Женеви, Хајделбергу, Бечу, Паризу или Питеру.  Нама је озбиљан проблем пад квалитета услуга у образовању и здравству као таквом и ненормална централизација. Због тога је тешко живети у Тополи  или Меленцима. И још путеви су нам очајни.

Ja imam slična razmišlanja, samo što je selo u kom imam plac (tj kuću, ali da se ne zezamo, to bi se moralo rušiti, kuća je prastara) ipak urbanizovno, ušorenog tipa, sa ADSL-om i ostalim. Dom zdravlja je u susednom mestu 3-4 kilometra odatle, što je podnošljivo, a postoji i lekar opšte prakse u samom mestu.

 

Meni bi čak i više odgovaralo da živim tamo, što se posla tiče, jer je otprilike udaljeno isto od NS i BG, a trenutno radim u oba grada, ako baš moram da idem kod klijenta. Ali, to sa obrazovanjem deteta jeste najveći problem (plus što gospđa odbija da vozi, ali to bi nekako rešili, valjda).

 

Ali, nema šanse da se jednog dana, kad izškolujem dete/decu ne preselim negde van grada i da polako arčim ono što sam uštedeo. Život u gradu mi je sve gadniji i gadniji (ovakvim gradovima kao NS i BG, za neke druge gradove daleko od Srbije druga je i priča, tamo mi sve deluje mnooogo drugačije(ne nužno i bolje :) ), i mislim da bi vredelo probati, bar neko vreme, ako se ukaže prilika).

Оно што сам током детињства видео по селима у Банату је било одлично што се школа, амбуланти и инфраструктуре тиче. Ништа није био бољи живот у Кикинди него у Башаиду.

Имам течу и тетку у Адранима. Он грађевински инжињер она доктор спецуијалиста, направили су феноменалну кућу на 7 км од цемтра града. Људима и даље није јасно како могу да живе у селу.

[Turnbull]

Море марш, знаш. Гугловао сам "креационистички клуб Србије" и "летњи кампови монархистичке омладине" у нади да сам решио овогодишње и пар следећих распуста, а као први хитови изашли ми "Ауди клуб Србија" и skoj.org.rs. 

 

[kapetanm]

Све зависи од става. Живео сам по целој бившој СФРЈ у малим и великим местима и немам проблем са животом било где. На Звездари сам јер ми је то дедовина™ и не бих да ми се старци преврћу у гробу што Кори серња, да продам