Crtice o prvom svetskom ratu

[MancMellow]

Pa zapocela ga je ona strana koja je skoro 100 godina podmicivala srpsku politiku da bi sacuvala uticaj i pored ideja pan-slavizma i Velike Srbije koje su naravno bile mnogo dominantnije nego ideja o stabilnim odnosima sa AU ili ideje o Balkanskoj Federaciji.

Koji panslavizam 1806/16/26/36. godine, a da ima veze sa Rusijom i Srbijom? Ali dobro to, nego, kako Srbi da se oslobode od Turske ako ne uzimaju novac, oružje, bilo kakvu pomoć niotkuda? Naravno, to sve ako misliš da su uopšte, Srbi ili bilo ko drugi, imali pravo da se oslobode ili “oslobode” tj. da imaju svoju nacionalnu državu. A čini mi se i da je malo previše očekivati da jedna seljačka zavisna kneževina koja se tek ispilila iz Osmanskog carstva može da ima institucije koje funkcionišu na nivou današnje Švedske. Ona prosto teoretski nije mogla da ima ni institucije koje funkcionišu na nivou tadašnje Austrije. Kada je Srbija pokušala da donese liberalni ustav, protiv toga su ustale i uspele da uguše i Austrija, i Rusija i, i Turska. Skandinavija početkom XIX veka nije uopšte bila lepo mesto za život, u međuvremenu je postala. Možda bi i Balkan to postao da nije sve vreme najgore moguće pritiskan od Turske, Austrije, Italije, Nemačke, pa i Rusije/SSSR-a. Ali to sve zajedno sa suštinskim uzrocima izbijanja Prvog sv. rata skoro i da nema veze.Pretenzije tadašnje (tadašnje) Srbije na BiH nisu za pohvalu, ali su daleko od imperijalizma. Ne može biti “imperijalna” pretenzija da se ujediniš sa teritorijom gde je najveća etnička grupa faktički isto što i ti i koji i sami to hoće. To ima drugo ime, to nije “imperijalizam”. Imperijalizam je, na primer, kad jedna imperija otme drugoj teritoriju sa kojom nema skoro nikakve veze osim ako ćemo se vraćati bar u 15. vek, a i to je posredno. Što se tiče srpsko-bugarskog rata, ti si ga uveo u priču. Ja sam ti samo rekao da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o tome da Srbija uznemirava uspostavljeni međunarodni poredak. Toliko o tome.

Ovo je naravno pogresna interpretacija - imperije dolaze u sukob onog trenutka kad nema vise manjeg/slabijeg plena koji mogu da podele izmedju sebe. Ceo 19. vek su delili Aziju i Afriku. Sukob Napoleona, Britanije i Rusije je bio klasicni imperijalni sukob, velika igra tokom 19. veka je takodje rezultirala ozbiljnim sukobima a danasnji Avaganistan je svedocanstvo, sukob Kine i Britanije i na kraju naravno neizbezni sukob Nemacke i germanskog AU satelita nakon ujedinjenja i drugih. 1. Svetski rat je zato naravno kulminacija imperijalnog doba jer su tada imperije po velicini dostigle maksimum a unutrasnja kriza je pocela da ih nagriza.

Ali zašto je bio neizbežan? Mislim, zašto je baš taj bio neizbežan i ujedno odveo u svetski sukob? Evo zašto. To je prvi put u dugo vremena da neko zna da će u slučaju napada (ovoga puta tog satelita, A-U) izbiti opšti evropski (a time i svetski) rat i nastavlja tom stazom. Štaviše, preporučuje da se iskoristi prilika, čak i pre nego što se uopšte prilika ukazala. E ali to kako se došlo do toga da takvo ponašanje postane moguće, koreni zaista stoje u nemačkoj 1848-moj koja je utvrdila pravac unutrašnjeg razvoja i nemačkim zemljama. Posle toga imaš državu (Prusku pa Nemačku) koja u nešto više od 50 godina izaziva 5 evropskih kriza, od toga tri evropska rata. Dok je PantelijaBizmark radio, još je tu i bilo kočnica. Posle je u unutrašnjem nadmetanju junkera i industrijalaca došlo do svojevrsnog društvenog pakta u kome je sve bilo super samo je stradala pamet u spoljnoj politici, dok su militaristički krugovi dobijali na značaju sve više i više, jer su samo agresivnom spoljnom politikom, militarizmom + razvojem industrije, pa time i vojne mogli istovremeno da se drže zadovoljni i veliki zemljoposednici na istoku i nova industrijska klasa, opet, kažem, na štetu liberalizacije društvenog života. Poslednji „greh“ je to što je ovakav razvoj unutrašnjeg života (agresivni, nacionalistički militarizam) budući na izgled trajno uspešan, poslužio kao primer svim novim evropskim državama. Ne zaboravi da je i sam Apis bio na usavršavanju u Berlinu. Ovo, pak, za razliku od prethodnog reply-a IMA velike veze sa izbijanjem Prvog svetskog rata.

Naravno da su Rusiju zanimali moreuzi a sta je moglo spreciti recimo AU ili nekog drugog da ih se dokopa?Pa naravno, nekoliko nacionalistickih slavenskih drzavica pod ruskim imperijalnim uticajem.Neka veca Balkanska federacija bi naravno bila vec nesto drugo.

Austrijanci, videli smo, takve pokušaje saradnje miniraju svesno. Rusi se, pak, izmačinju čim pomisle da bi neko drugi mogao da se dokopa Moreuza (Grci ili Bugari).

Naravno da je Milosevic imao Rusiju iza sebe samo sto je ona bila u krizi i nemocna da ga podrzi do kraja kao sto recimo danas podrzava Asada bez zadrske.

Recimo, 1992. godine, Jeljcinova Rusija je bila saveznik Miloševićeve Srbije? To kažeš? Btw, ova rasprava je u kontekstu uzroka izbijanja WW1 potpuno lišena smisla.

[Zverilla]

Ovo je naravno pogresna interpretacija - imperije dolaze u sukob onog trenutka kad nema vise manjeg/slabijeg plena koji mogu da podele izmedju sebe. Ceo 19. vek su delili Aziju i Afriku. Sukob Napoleona, Britanije i Rusije je bio klasicni imperijalni sukob, velika igra tokom 19. veka je takodje rezultirala ozbiljnim sukobima a danasnji Avaganistan je svedocanstvo, sukob Kine i Britanije i na kraju naravno neizbezni sukob Nemacke i germanskog AU satelita nakon ujedinjenja i drugih. 1. Svetski rat je zato naravno kulminacija imperijalnog doba jer su tada imperije po velicini i dostigle maksimum a unutrasnja kriza je pocela da ih nagriza.

da ga jebem ako kapiram i tebe i luija.cela rasprava krene od vaseg preispitivanja krivice srbije u izazivanju PSR (tj da je krivica srbije mnogo veca nego sto pise po raznim istorijama), sto vatreno branite nekoliko stranicaa onda se obojica na kraju vratite vrlo konvencionalnim i prihvacenim tumacenjima:on da je krivica proporcionalna raspolozivoj sili,ti da je PSR posledica kraja podele kolonija po africi i aziji, i zelja da se one malo drugacije razdele

[Anduril]

da ga jebem ako kapiram i tebe i luija.cela rasprava krene od vaseg preispitivanja krivice srbije u izazivanju PSR (tj da je krivica srbije mnogo veca nego sto pise po raznim istorijama), sto vatreno branite nekoliko stranicaa onda se obojica na kraju vratite vrlo konvencionalnim i prihvacenim tumacenjima:on da je krivica proporcionalna raspolozivoj sili,ti da je PSR posledica kraja podele kolonija po africi i aziji, i zelja da se one malo drugacije razdele

Nemam vremena za opsirniji odgovor sada (a doci ce na post dalje gore), ali teza koja se pobija je nesto drugacija:- Srbija je najmanje kriva a glavni krivci su AU i Nemackaantiteza:- nema smisla uopste govoriti o "Srbiji", "AU", "Nemackoj" itd. kao glavnim ciniocima (a time ni o krivici istih), nego o pojednicima i interesnim grupama gde su struje i pojedinci u Srbiji/AU/Rusiji itd. bili pod dominantim uticajem nacionalizma, pan-slavizma i imperijalizma- iz toga sledi da su pravi problem bile zapravo sve elite i ideje kojima su se rukovodile jer su one nuzno vodile u rat gde su samo obim, povod i trenutak variirali

[Otto Katz]

da ga jebem

Pa jebi ga, no frx. Ja sam se uključio da advokatišem onom đavolu od texta koji preispituje raspodjelu krivice. Ubrzo je MancMellow ponudio tezu o sukobu državnih ideja, a Anduril i buffalo bill uspješno problematizirali vizuru u kojoj države nacije igraju glavne uloge u podjeli. Oboje doprinosi boljem razumijevanju istorije i njenih posljedica u kojima živimo.

[Lord Protector]

субота, 20. јул 2013, 07:30 -> 07:39Обрачун са стереотипима о СрбимаВесна Кнежевић, дописница РТС-а из БечаУ европској свести постоје "темељно погрешни" стереотипи, сматрају историчар Тимоти Снајдер и дипломата Роберт Купер. Први међу њима је да је Гаврило Принцип "убио Аустроугарску монархију". Стереотипи и да су хабзбуршки цареви били "зли, луди и неспособни да владају" и да су сви словенски народи хтели крај Аустроугарске.Постоји ли нешто што би Европска Унија могла да научи из распада великих мултинационалних творевина као што су биле Хабзбуршко царство, које је трајало скоро 600 година и Југославија, која је трајала 75 година? Како се мултинационална структура ЕУ компликује, уз све дуже и спорије процесе политичких договора, тако расте и изазов за бројне научне и образовне институције да бриселским политичарима понуде "листу смерница" шта би требало да раде, а шта свакако избегну, ако не желе да заврше као Хабзбурзи или јужнословенски комунисти.Тимоти СнајдерПоследњи у тој серији академских коментара стижу из бечког Института за хуманистичке науке, а пишу их амерички историчар Тимоти Снајдер и британски дипломата Роберт Купер.Њих двојица се обрачунавају са три, како кажу, темељно погрешна стереотипа, укорењена у колективној европској свести. Први је да је босански Србин Гаврило Принцип "убио Аустроугарску монархију", други, да су хабзбуршки цареви били "зли, луди и неспособни да владају", и трећи, да словенски народи нису имали ништа друго на уму него да униште Хабзбуршко мултиетничко царство.Шта Снајдер и Купер, први професор централноевропске и источноевропске историје на реномираном Јејл универзитету, други високо позиционирани саветник у бриселским институцијама, мисле о стереотипу број један, ономе да су "Срби убили Аустроугарску"?"Кугле из Принциповог пиштоља убиле су само надвојводу Франца Фердинанда и његову жену Софију, оно што је убило Аустроугарску монархију биле су четири године артиљеријске баражне ватре", тврди Купер.Како је, међутим, уопште дошло до четири године артиљеријске ватре, то описује Снајдер, при чему он као кључан користи термин Трећег балканског рата, подразумевајући под тим сам чин аустроугарског напада на Србију у лето 1914. године.Несрећне коинциденције и глупи ратКроз серију "несрећних коинциденција" тај је Трећи балкански рат прерастао у светски сукоб, каже америки историчар. Србија је била на путу националног уједињења, Хабзбурзи су то доживели као провокацију и на крилима "глупог хвалисања своје официрске класе" ушли у "врло глупи рат".Интересантно је да Снајдер разлаже почетак Првог светског рата на два одвојена слоја. С једне стране, Аустроугарска креће у рат одмазде против Србије, и у ствари га до јесени 1914. губи, и то је оно што би у његовој терминологији био Трећи балкански рат.С друге стране, Немачка коначно добија прилику, по систему, гужва на Балкану, сад или никад, да крене у обрачун против Русије и Француске и оствари такозвани Фон Шлифенов план (план пруског фелдмаршала Алфреда Графа фон Шлифена) из 1905. године.У "несретној коинциденцији" та се два слоја спајају у светски рат.Други стереотип је такође неодржив, сматра Снајдер. Тачно је да су, неки владари и цареви из куће Хабзбург били луди, неки зли до кости, неки апсолутно неспособни да владају, али када једна династија траје шест векова, и води највећу империју која је икада постојала, такве су деформације питање статистике.Напротив, тврди Снајдер, Хабзбурзи су се увек прилагођавали новим изазовима и ситуацијама да би продужили своју владавину. Када су Словени у царству почели да вуку свако на своју страну, понудили су им међунационални парламент, када је Бизмарк истерао Хабзбурге из немачког процеса националног уједињења, склопили су договор са мађарском елитом. Када све то није помогло, укинули су кметство двадесет година пре Америке и Русије, када ни то није било довољно увели су опште право гласа, само за мушкарце, али и то је 1907. био апсолутно прогресиван чин.Хабзбурзи су брзо училиУкратко, Хабзбурзи су били и модерни, прилагодљиви и брзо су учили, каже Снајдер. Након што су 1867. године склопили нагодбу с Мађарима, схватили су дипломатски потенцијал те методе и наставили преговоре с пољским елитама у Галицији и моравским у Чешкој, дајући им законско право да оне, а не више директно Хабзбурзи, "тлаче" друге националне мањине на властитим релативно аутономним територијама.Формула Хабзбурга је била "ми владамо, а други прљају руке". Због тога су, на пример, Хрвати и дан данас љути на Мађаре, али не и на Хабзбурге, иако су их они Нагодбом из 1867. "продали" Мађарима.Ту се долази до трећег стереотипа, да су, наводно, сви словенски народи хтели крај Аустроугарске.Нису, каже Снајдер, само су хтели да је реформишу и добију већи простор за очување властитих култура и посебности, стварање националних држава им није био приоритет.Били су за очување Аустроугарске, јер би њено разбијање само допринело рађању велике немачке нације, што је био ужасавајуће за све те мале народе испод Хабзбурга.Тачно је да се Аустроугарска распала због "издаје", али њу нису починили словенски поданици његовог царског и краљевског височанства, чак не ни они у Босни, већ, тврди Снајдер, локална немачка нација, о чијим је интересима бринула Немачка национална партија Георга Шонерера.Онога тренутка када су аустријски Немци политички почели да раде на уједињењу с Бизмарковим Немцима, мултинационални карактер царства се отопио. Словени и остали су постали баласт.Снајдер и Купер нуде и временску копчу - шта та комплексна историјска искуства значе за данашње генерације.Роберт КуперПрво, мали народи воле осећај заштите које им нуде мултинационалне творевине - некад Хабзбуршка империја или Југославија, данас Еворпска Унија.Друго, словенске политичке елите су подржавале Аустроугарску као штит према Немачкој, а данас мали европски народи на исти начин доживљавају ЕУ као контролну инстанцу према немачким, претпоставка је данас као и онда, непознатим амбицијама.Даље, не држи ЕУ заједно само страх од Немаца који су унутра, већ и страх од Руса, који су напољу, премда, закључује Купер, време је да се нешто промени у том смислу, будући да се "Русија данас више не бави освајањем, већ зарађивањем новца, што је изразито мировна активност".Купер са своје стране даје прогнозу да је ЕУ створила до те мере "угодно институционално окружење" за мале народе, да ће се државна дезинтеграција Белгије (Фландрија), Велике Британије (Шкотска) и Шпаније (Каталонија, Баскија) највероватније наставити.Есеји Снајдера и Купера објављени су на страницама најновијег часописа бечког Института за хуманистичке науке, која излази два пута годишње.Иако се у та два текста југословенско искуство директно не спомиње, није тешко довести њихове паралеле до логичког краја.Приватне "жртве историје"Ко год данас с политичким циљем злоупотребљава чин атентата Гаврила Принципа на хабзбуршког престолонаследника, ради то да би модерну Србију морално оптужио за отпочињање ништа мање него једног светског рата. Свесна тога, аустријска страна би на сваки начин хтела да избегне такав угао гледања на ствар, па се труди да и Франца Фердинанда и Гаврила Принципа у ширем смислу третира као приватне "жртве историје".Постојао је план, који још није скроз пропао, али се није много ни померио с места - да се у лето следеће године у бечкој Катедрали Светог Стефана одржи својеврсна миса помирења између чланова породица Хабзбург и Принцип, што би читавом догађају дало приватну, а не националну ноту.Југославија је за мале народе била институционално "угодно" окружење, све док српска комунистичка елита предвођена Слободаном Милошевићем није крајем осамдесетих година најавила реконструкцију "међуетничке нагодбе" записане у уставу из 1974. године.Устав из 1974. је владао југословенским правним простором као "такнуто-макнуто" принцип, и ко год је хтео да га "реконструише" морао би се ослонити на неки од историјских метода нагодби.Када су Хабзбурзи силом прилика улазили у "реконструкције међуетничких односа" у својој вишенационалној држави, они би се договарали са једним националним елитама на штету других националних елита и тако одржавали еквилибриј.Милошевић није склапао нагодбе ни са ким - историја му ту грешку није опростила.

[Prospero]

Samo bih skrenuo paznju da je zadnjih 5-6 godina vodjena ozbiljna (i nezavrsena) debata u nemackim i americkim histo-krugovima da li je Slifenov plan uopste postojao, i u kom obliku.Cisto da se vidi na kom nivou svi mi olako baratamo nekim pojmovima. Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

[Indy]

@ poslednji red: Osim, tu i tamo, sa njofricom.

[Lord Protector]

@ poslednji red: Osim, tu i tamo, sa njofricom.

zadnji pasus je dodatak dopisnice iz Beča. To je njeno tumačenje i ekstrapolacija onog što su rekla ova dvojica istoričara o imperijalnoj politici ''zavadi pa vladaj'', i to pogrešno, složio bih se sa tobom. Srbija nikad nije imala kapacitet da bude imperijalna sila, sve je bilo u domenu ''videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu''. ona je bila istorijski objekat a ne subjekat. karte su bile već podeljene i jedan od razloga što je dobila po nosu je umišljenost i oholost megalomanje (između ostalog). U Bosni i drugde bilo je kako su jači igrači odlučili i ta igra je rezervisana samo za velike nacije a ne za male i umišljene.meni je najzanimljiviji deo o viđenju Austrougarske pojedinih slovenskih naroda koji su bili njeni podanici. taj deo Beograd nikad nije razumeo, i vredelo bi ga pročitati dva puta. Edited July 20, 2013 by slow

[dillinger]

Nedostatak kapaciteta ne govori o njenim željama. Zadnji paragrafi nisu netačni a jedini kontraprimer može biti Pavle Karađorđević jer se samo srpsko-hrvatska nagodba 1939. može na neki način uporediti sa Austro-ugarskom 72 godine ranije. Milošević je u reviziju 1974. krenuo sam oslanjajući se samo na srpski elektorat.

Edited July 20, 2013 by dillinger

[Zaz_pi]

Када су Словени у царству почели да вуку свако на своју страну, понудили су им међунационални парламент, када је Бизмарк истерао Хабзбурге из немачког процеса националног уједињења, склопили су договор са мађарском елитом. Када све то није помогло, укинули су кметство двадесет година пре Америке и Русије, када ни то није било довољно увели су опште право гласа, само за мушкарце, али и то је 1907. био апсолутно прогресиван чин.Хабзбурзи су брзо училиУкратко, Хабзбурзи су били и модерни, прилагодљиви и брзо су учили, каже Снајдер. Након што су 1867. године склопили нагодбу с Мађарима, схватили су дипломатски потенцијал те методе и наставили преговоре с пољским елитама у Галицији и моравским у Чешкој, дајући им законско право да оне, а не више директно Хабзбурзи, "тлаче" друге националне мањине на властитим релативно аутономним територијама.Формула Хабзбурга је била "ми владамо, а други прљају руке". Због тога су, на пример, Хрвати и дан данас љути на Мађаре, али не и на Хабзбурге, иако су их они Нагодбом из 1867. "продали" Мађарима.

Tacno je da su Habzburzi vodili politiku "zavadi pa vladaj", to se vidi i na krajevima bivse Jugoslavije koji su bili pre u sastavu KuK. u Hrvatskoj su konfrotirali Madjare i Hrvate, pa su kasnije ubaceni i Srbi u jednacinu. Primera radi razvoj Hrvatske, ako se to mogao nazvati razvojem, je bio podredjen madjarskim interesima. Pruge su gradjene da se sto vise razvije Budimpesta. Koliko znam, prva pruga koja je spajala Zagreb i Split je izgradjena za vreme Karadjordjevica. Ispravite me ako gresim. Za sve to vreme proces germanizacije i madjarizacije je bio uveliko u toku. Slicna je prica i u ostalim slovenskim krajevima KuK. Imaju memoari Ajnstajna u kojima prica o tome iz svog iskustva iz Praga. O, stanju u Hrvatskoj u tom periodu je govorio i otac hrvatske desnice(uglavnom ekstremne), nekada se naziva i ocom domovine, Ante Starcevic(inace po majci Srbin). On je mnogo vise upamcen po tiradama protiv Srba ali je cesto to govorio u sklopu sire price protiv Beca i Budimpeste i njihove apsolutne kontrole elite u Hrvatskoj, madjarizacije i germanizacije...U BiH je Austrija dozvolila feudalne odnose i kmetstvo. I, dalje je bilo aga i begova dok je najbrojnija etnicka grupa u BiH i dalje bila u kmetskom odnosu. To je ono sto nikada nije odgovorio KL kada je rekao da su austrijanci izgradili put i zeleznicu. Jesu, u odnosu na Turke, su u tome pogledu, bili napredak. Ali, Srbinu si mogao da izgradis i autobahn to mu ne bi mnogo znacilo, jer je on bio kmet. A, Srbiji bili skoro 50% populacije BiH u tom trenutku. A, vec u to vreme, u Srbiji slobodni seljaci imaju pravo glasa. Edited July 20, 2013 by Zaz_pi

[nautilus]

Glavni i najveci grad Dalmacije u vreme AU je bio Zadar. Split se razvija tek nakon 1920 kada Zadar sa okolinom pripada Italiji.Takodje, kolonat je ukinut u Dalmaciji tek agrarnom reformom koju je izvrsila kraljevina SHS.

[Lord Protector]

Tacno je da su Habzburzi vodili politiku "zavadi pa vladaj", to se vidi i na krajevima bivse Jugoslavije koji su bili pre u sastavu KuK. u Hrvatskoj su konfrotirali Madjare i Hrvate, pa su kasnije ubaceni i Srbi u jednacinu. Primera radi razvoj Hrvatske, ako se to mogao nazvati razvojem, je bio podredjen madjarskim interesima. Pruge su gradjene da se sto vise razvije Budimpesta. Koliko znam, prva pruga koja je spajala Zagreb i Split je izgradjena za vreme Karadjordjevica. Ispravite me ako gresim. Za sve to vreme proces germanizacije i madjarizacije je bio uveliko u toku. Slicna je prica i u ostalim slovenskim krajevima KuK. Imaju memoari Ajnstajna u kojima prica o tome iz svog iskustva iz Praga. O, stanju u Hrvatskoj u tom periodu je govorio i otac hrvatske desnice(uglavnom ekstremne), nekada se naziva i ocom domovine, Ante Starcevic(inace po majci Srbin). On je mnogo vise upamcen po tiradama protiv Srba ali je cesto to govorio u sklopu sire price protiv Beca i Budimpeste i njihove apsolutne kontrole elite u Hrvatskoj, madjarizacije i germanizacije...U BiH je Austrija dozvolila feudalne odnose i kmetstvo. I, dalje je bilo aga i begova dok je najbrojnija etnicka grupa u BiH i dalje bila u kmetskom odnosu. To je ono sto nikada nije odgovorio KL kada je rekao da su austrijanci izgradili put i zeleznicu. Jesu, u odnosu na Turke, su u tome pogledu, bili napredak. Ali, Srbinu si mogao da izgradis i autobahn to mu ne bi mnogo znacilo, jer je on bio kmet. A, Srbiji bili skoro 50% populacije BiH u tom trenutku. A, vec u to vreme, u Srbiji slobodni seljaci imaju pravo glasa.

Sve je to tačno, ali mnogi se sa nostalgijom sećaju Austrougarske dok Kraljevinu Jugoslaviju osuđuju kao najgoru tamnicu. Naravno da istorijske činjenice (posebno u slučaju Slovenaca i Hrvata, manje po pitanju bosanskih muslimana koji su izgubili privilegije iz doba Turske i AU) govore drugačije. Slovenci i Hrvati su u Kraljevini formulom troimenog naroda faktički dobili povlašćeni status Mađara u Austrougarskoj ali su i dalje bili nezadovoljni svojim položajem. Šta je bio uzrok tome? mislim da je u pitanju bilo srpsko nerazumevanje onoga što su Hrvati i Slovenci hteli, kao i slovenačko i hrvatsko prikrivanje pravih motiva za ujedinjenje,a to je visok oblik autonomije u najlabavijoj mogućoj državnoj zajednici. To je bio njihov nedosanjan san iz AU. Srbi su hteli da prave jaku državu i naciju francuskog tipa a druga strana je potajno htela da bude ''svoja na svome''. Srbi su napravili katastrofalnu grešku, postali su supstitut za omražene Mađare i kola su se na njima slomila 41. ''zanimljivo'' je da nikakvog zločina iz osvete ili genocida prema Mađarima za period iz AU nije bilo, dok su Srbi prošli najgori oblik pogroma.

[Lord Protector]

Nedostatak kapaciteta ne govori o njenim željama. Zadnji paragrafi nisu netačni a jedini kontraprimer može biti Pavle Karađorđević jer se samo srpsko-hrvatska nagodba 1939. može na neki način uporediti sa Austro-ugarskom 72 godine ranije. Milošević je u reviziju 1974. krenuo sam oslanjajući se samo na srpski elektorat.

U zadnjim događanjima na Balkanu ulogu imperije je u realnosti imala jedina prava imperija današnjice:USA. Srbi su bili samo jedno od plemena nad kojim se vršila vivisekcija i koji su bili predmet manipulacije i inženjeringa. Nije ni čudo da je niz poteza koje je Vašington povlačio neverovatno ličio na politiku Austrougarske na Balkanu od pre stotinjak godina. Mi ovde otkrivamo ciklično jednu istinu samo upakovanu različito u drugačijem vremenu. Forma se menja ali suština ostaje ista. Edited July 20, 2013 by slow

[bigvlada]

Samo bih skrenuo paznju da je zadnjih 5-6 godina vodjena ozbiljna (i nezavrsena) debata u nemackim i americkim histo-krugovima da li je Slifenov plan uopste postojao, i u kom obliku.Cisto da se vidi na kom nivou svi mi olako baratamo nekim pojmovima. Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

Ne znam šta su mogli novo da izmisle, i francuski i nemački generalštab su decenijama proučavali Ardene u svojim ratnim igrama. Šta je ono Čerčil spominjao, Šlifenov plan je bio valjda dvadeset i neki u nizu u tih par decenija. Tek su pojava oklopnih jedinica i ideja tesnog sadejstva svih rodova oružja dozvolile primenu drugačijih strateških i taktičkih ideja.

[Filipenko]

Opa bato, oni koji su se odrekli Gavrila Principa i oduzeli mu ime mosta, sada planiraju da dižu spomenik Francu Ferdinandu? Isti ti koji se kite narodno-oslobodilačkim pokretom valjda tipičnim za predele Zenice, Sarajeva, Mostara, za razliku od tamo nekih brđana sa Kozare, Grmeča, Konjuha, Romanije? Lepo, lepo, samo da je evropeizirano.