Crtice o prvom svetskom ratu

[porucnik vasic]

Које су дневне новине излазиле у Београду током 1914/15?

[Prospero]

^^Ovo da je Klark "postavio temelje za revizionistički stav" je baš promašaj. Sidni Fej je (još 1927) minimizirao nemačku ulogu a Heri Berns je (1928) kao glavne krivce označio Rusiju i Francusku, što Mekmikin npr. samo ponavlja.Reviziju Fišerove teze o Sonderwegu i neprekinutoj nemačkoj militarističkoj vertikali je u stvari poljuljao Terens Zuber pre 14 godina, iako njegovi stavovi uopšte nisu prihvaćeni u celini u nekakvom istoričarskom mejnstrimu.Klarkove omaške nisu u izboru društvenih procesa koje opisuje koliko u nenaučnim analogijama koje služe golicanju mašte sadašnje javnosti te u manjkavoj faktografiji koju je koristio, i u generalizacijama naročito. Dakle, ja ga uopšte ne bih kritikovao zato što se fokusirao na Srbiju (1903, oficirska klika koja radi šta hoće itd) nego na klasičnim manjkavostima - preskakanje pojedinih događaja koji isto tako opisuju političku kulturu (Pašićeva popustljivost prema Beču 1912-1913, recimo) i bljutavim analogijama (Princip = terorista = atentat = 11. septembar). Nisu mu teze provokativne (takve iste postoje preko 80 godina) nego zanatski manjkave.

[Pontijak]

Које су дневне новине излазиле у Београду током 1914/15?

1. Spadalo : nedeljni list za šalu i satiru 2. Nebojša : list za ratne informacije 3. Neimar : organ Vrhovnoga saveta Srbije : mesečni časopis srpskih slobodnih zidara 4. Srbija : organ Srpske konzervativne stranke 5. Ratni vesnik 6. Ratni vesnik 7. Studentski pokret : Ut omnes unum sint 8. Srpska kultura : list za kulturna pitanja 9. Srpsko đače : omladinski zabavnik 10. Sloboda : socijalistički časopis da li mislis na period prve okupacije beograda? ovo su serijske publikacije koje su pocele da izlaze 1914, na brzinu samo pogledao katalog narodne biblioteke

[Dr Arslanagić]

Које су дневне новине излазиле у Београду током 1914/15?

za vreme okupacijeBeogradske novine / [odgovoran za uredništvo Vilim Uher]Beograd : Beogradsko novinsko društvo, 1915-1918 (Beograd : Car. i kralj. gubernijska štamparija)

[Cane Vukic Prebranac]

На латиници, ијекавици и коштале су два филира.

[Kampokei]

Ja ove Beogradske novine kupio jednom kod Filoloskog gde se prodaju polovne knjige (broj bio negde iz 1918.) i ladno sam to negde izgubio

[porucnik vasic]

1. Spadalo : nedeljni list za šalu i satiru 2. Nebojša : list za ratne informacije 3. Neimar : organ Vrhovnoga saveta Srbije : mesečni časopis srpskih slobodnih zidara 4. Srbija : organ Srpske konzervativne stranke 5. Ratni vesnik 6. Ratni vesnik 7. Studentski pokret : Ut omnes unum sint 8. Srpska kultura : list za kulturna pitanja 9. Srpsko đače : omladinski zabavnik 10. Sloboda : socijalistički časopisda li mislis na period prve okupacije beograda? ovo su serijske publikacije koje su pocele da izlaze 1914, na brzinu samo pogledao katalog narodne biblioteke

za vreme okupacijeBeogradske novine / [odgovoran za uredništvo Vilim Uher]Beograd : Beogradsko novinsko društvo, 1915-1918 (Beograd : Car. i kralj. gubernijska štamparija)

Много вам хвала за ово него сам мислио до слома ујесен 1915. Значи Политика није излазила?

[Prospero]

evo politike, 11. septembar 1915, to je zadnji broj u ovoj digitalnoj kolekciji, ima i sve pre toga do 1904, i 1919-41.

[porucnik vasic]

:ziga:

[Prospero]

To stoji digitalizovano i javno dostupno već krš godina.

10. Sloboda : socijalistički časopis

Nego, ja sam mislio da bi se socijalistički časopis pre trebao zvati Jednakost nego Sloboda, al ajd sad.

[Аврам Гојић]

Hm. Broj dan posle Vidovdana. Članak "Smrt Franje Ferdinanda." je na drugoj strani, a na prvoj je glavna priča o nekakvoj finansijskoj krizi u opštini.Moram da nešto više naučim o ondašnjem novinarstvu, nisu mi neke stvari jasne.

[ficfiric]

Moram da nešto više naučim o ondašnjem novinarstvu, nisu mi neke stvari jasne.

Sigurno je to da nije bilo kolegijalnosti. Jednom sam naleteo na clanak gde se rugaju nekom novinaru zato sto ne sme da izadje na dvoboj oficiru koga je navodno oklevetao.

[Dr Arslanagić]

Hm. Broj dan posle Vidovdana. Članak "Smrt Franje Ferdinanda." je na drugoj strani, a na prvoj je glavna priča o nekakvoj finansijskoj krizi u opštini.Moram da nešto više naučim o ondašnjem novinarstvu, nisu mi neke stvari jasne.

kreni od ovogabtw, izašla je knjiga, mislim da su neke smešne pare

[Yoda]

^^Ovo da je Klark "postavio temelje za revizionistički stav" je baš promašaj. Sidni Fej je (još 1927) minimizirao nemačku ulogu a Heri Berns je (1928) kao glavne krivce označio Rusiju i Francusku, što Mekmikin npr. samo ponavlja.Reviziju Fišerove teze o Sonderwegu i neprekinutoj nemačkoj militarističkoj vertikali je u stvari poljuljao Terens Zuber pre 14 godina, iako njegovi stavovi uopšte nisu prihvaćeni u celini u nekakvom istoričarskom mejnstrimu.

Slazem se, s tim sto je boldovano samo u svrhu kontraprice u odnosu na Hejstingsa. Nista zapravo novo Klark ne otkriva. Knjige Feja i Bernsa nadovezuju se na, u to vreme, propagandu nemacke drzavne komisije za reviziju mirovnog ugovora i placanje ratnih reparacija, jos 1919. Nemacka izdaje Belu knjigu kojom pokusava da relativizije sopstvenu krivicu za izbijanje WW1.Btw, Zubera sam nabavio, pogledacu kad nadjem vreme, a od Mekmikina sam rano odustao. Ne bih kao Fric Fiser poredio nemacke politicare iz doba WW1 sa Hitlerom, ali je njihova odgovornost kljucna u izbijanju tog rata, ma koliko Nemci pokusavali (i pokusavace u Sarajevu sledece godine) da to maksimalno relativizuju.

Klarkove omaške nisu u izboru društvenih procesa koje opisuje koliko u nenaučnim analogijama koje služe golicanju mašte sadašnje javnosti te u manjkavoj faktografiji koju je koristio, i u generalizacijama naročito. Dakle, ja ga uopšte ne bih kritikovao zato što se fokusirao na Srbiju (1903, oficirska klika koja radi šta hoće itd) nego na klasičnim manjkavostima - preskakanje pojedinih događaja koji isto tako opisuju političku kulturu (Pašićeva popustljivost prema Beču 1912-1913, recimo) i bljutavim analogijama (Princip = terorista = atentat = 11. septembar). Nisu mu teze provokativne (takve iste postoje preko 80 godina) nego zanatski manjkave.

Nije se Klark bez osnova fokusirao na Srbiju 1903, ima tu i kneza Lazara, Garasanina i Nacertanija. Ako pogledas na koga se sve Klark poziva, videces da su tu i knjige (jedna bas o Srbiji od 1903/14) Milosa Bogicevica, srpskog diplomate u Berlinu, koji je imao misterioznu ulogu prilikom ispipavanja pulsa oko separatnog mira 1916. Isti taj covek, radeci pre svega na srpskoj diplomatskoj gradji koju su Austrijanci zaplenili kada je Srbija okupirana 1915 napravio je upravo u vreme kada i Fej i Berns stampaju svoje knjige prilicnu stetu objavljivanjem selektivne gradje, pritom lose prevodjene na nemacki, pa je nakon toga krenula priprema kontraprice koja je trebalo da zazivi u Corovicevoj knjizi "Odnosi izmedju Srbije i Austro-Ugarske u 20. veku".Bogicevic je pod mutnim okolnostima ubijen u Becu 1930. :wicked:Ovo oko analogija je bljutavo samo po sebi, naravno. Edited October 26, 2013 by Yoda

[Prospero]

O Bogićeviću ima fin segment kod Dedijera, pogotovo oko nameštenja u Kairu 1914. kada je odugovlačio sa odlaskom; Dedijer ga uopšte stavlja u kontekst Apisovih veza sa Nemcima, kao neki poseban paralelni pro-berlinski kanal, gde onda nabacuje i stavove Ferdinandovog sina Maksa koji je posle rata za pozadinu atentata krivio Hoencolerne.Oko Zuberove knjige se stvorilo krš članaka u par časopisa u zadnjih deset godina, ima vrlo smele tvrdnje o kojima rasprava ni izblizu nije završena.Evo tekstova Snajdera i Kupera iz onog intervjua što ga je Slow kačio pre par strana.Moj stav je inače da je Ballhausplatz kao institucija i centar moći najkrivlji™ za rat, ergo Beč, ne Berlin.Pravda za Nemce