Ne radi se o distanci od sto godina nego od 4 godine.Nema razloga da se očekuje da bi se ponašali gore nego recimo u Bosni. S druge strane, nakon što su bili toliko razjareni zbog vraški jakog otpora kojim smo ih dočekali, svi znamo šta su radili. Realno, za te četiri godine poginulo je onoliko ljudi koliko je to fizički moguće.Samo da kažem, ne kažem da sam najpametniji ni da sam u sigurno u pravu, ali nije loše ponekad ni razmisliti o tome ŠBBKBB. Nije mi namera da budem bezobrazan. Čisto pričamo.

Pokusajmo da zamislimo: Srbija upucuje Austrougarskoj notu kojom prihvata ultimatum i dodaje da se, u slucaju da Austrougarska i dalje nije zadovoljna i zeli rat, nota ima smatrati bezuslovnom kapitulacijom.

Edited January 18, 201312 yr by Nesh

Da, imamo primer humanosti i tolerancije nakon kapitulacije u drugom sv ratu.

Krajnje je logicno da posle sto godina vodjenja konstantnih ratova za oslobadjanje sunarodnika Srbija kapitulira posle dva ispaljena metka. Mislim to im je sigurno bila prva opcija na koju su pomislili.

Čekaj, ti misliš da jetrebalo pustiti vojske stranih država da bez ikakvog otpora rasparačaju Srbiju? Nemojmo se zajebavati to nikada nijedna država ne bi sebi dopustila, ma koliko sa istorijske distance od 100 godina, to moglo biti pragmatično.S druge strane, šta misliš, kako bi se okupatori ponašali prema stanovnicima Srbije? I šta bi se dalje dešavalo?

Dva pitanja:Po kojoj logici bi se okupatori gore ponasali prema stanovnicima Srbije posle mirne kapitulacije nego posle osvajanja nakon krvavih borbi kao sto se u stvarnosti desilo?Kako zamisljas scenario gde Srbija izbegava okupaciju?Odnos snaga na papiru je bio takav da su pobede srpske vojske protiv jedne od (opet na papiru) najjacih evropskih armija tog vremena malo cudo, u svakom slucaju nesto na sta se nije moglo racunati kad se odlucivalo o ultimatumu. Znalo se koliko je vremena potrebno Rusiji za mobilizaciju i za otvaranje drugog fronta, i na pomoc sa te strane se barem u pocetku nije moglo racunati. Hocu da kazem, iz koje god tacke u vremenu gledali, iz pozicije aktera dogadjaja ili sa nase vremenske distance, okupacija je bila, ako ne neizbezna, ono veoma verovatna.

Krajnje je logicno da posle sto godina vodjenja konstantnih ratova za oslobadjanje sunarodnika Srbija kapitulira posle dva ispaljena metka. Mislim to im je sigurno bila prva opcija na koju su pomislili.

Ne kapiram zasto nije mudrije kapitulirati posle dva metka nego posle humanitarne katastrofe.

Србија није капитулирала.

Ne kapiram zasto nije mudrije kapitulirati posle dva metka nego posle humanitarne katastrofe.

Kako se moglo unapred znati da će doći do humanitarne katastrofe?

Ne kapiram zasto nije mudrije kapitulirati posle dva metka nego posle humanitarne katastrofe.

Fora je u tome sto je Srbija istrajavanjem u borbi imala sansu da na kraju bude na strani pobednika i da kao pobednica ucestvuje u podeli teritorija. Da je kapitulirala umesto povlacenja kroz Albaniju oslabila bi svoju ambiciju da bude balkanski Pijemont.

@radagast Znam, i upravo to je deo koji ne podrzavam.

Izmestite priču iz istorijskog konteksta i onda pričamo ŠBBKBB.Srbija u tom trenutku jeste bila Pijemont južnoslovenskih naroda, zemlja koja jeste težila tome da oslobodi sve južne slovene i čija vlada i kralj jesu vodili takvu politiku. I sad očekivati da se od toga odustane, a zna se da se samo čeka povod za rat između velikih sila gde se ta ideja vodilja srpske politike može ostvariti. Jeste, možda izgleda suludo jer je izgubljen veliki broj ljudi, jer je zemlja razrušena, ali niko ne garantuje da se to ne bi desilo i bez toga. Uzgred, Srbija bi faktički prestala da postoji, posle kapitulacije, bila bi podeljena između Bugarske i Austrijo-Ugarske, pa bi se sve ideje koje su širene među južnim slovenima samo utihnule i nestale, a orci bi pobedili i žuto - crna tamnica naroda bi odnela važnu stratešku pobedu, pred veliki rat.Ne, srpska vlada je dobro postupila, u skladu sa politikom tog vremena, i u krajnjem slučaju, u skladu sa mišljenjem svog stanovništva.

Jeste, možda izgleda suludo jer je izgubljen veliki broj ljudi, jer je zemlja razrušena, ali niko ne garantuje da se to ne bi desilo i bez toga.

U pravu si, definitivno mi izgleda suludo.

Uzgred, Srbija bi faktički prestala da postoji, posle kapitulacije, bila bi podeljena između Bugarske i Austrijo-Ugarske

Ovaj... Srbija na kraju jesu podelile Austrougarska i Bugarska.

Pa da, nije se trebalo boriti, samo se natrćiti i to je to.Ajd', još jednom, Srbija ima neke ciljeve, jer je to tad bila ozbiljna zemlja. Dugoročno radi na tim ciljevima, već je jako puno uložila, ima dobre strateške prijatelje, tri najmoćnije zemlje tog vremena i ima šansu da ostvari te svoje ciljeve, kao država (proklamovane kroz rad vlade, skupštine i kralja). I sad, jeste, može da bira, da sve to izgubi, za čega je već dosta toga žrtvovala i zbog čega se bori ili da se osloni na prijatelje i proba da ostvari svoj cilj, po cenu nekih žrtava (pre rata ne može da proceni te žrtve, ali je pomoć Francuske, Engleske i Rusije izvesna). Ako se preda, nema cilja, nema ništa, nestaje možda i zauvek.Ne znam, ja bih se uvek borio, jer je samo tako moguće izvući nešto pozitivno po cilj. Inače je kraj.Ili je tebi samo žao što sad ne možeš da dobiješ mađarski pasoš :P

Edited January 18, 201312 yr by radisa

Uzgred, Srbija bi faktički prestala da postoji, posle kapitulacije, bila bi podeljena između Bugarske i Austrijo-Ugarske, pa bi se sve ideje koje su širene među južnim slovenima samo utihnule i nestale, a orci bi pobedili i žuto - crna tamnica naroda bi odnela važnu stratešku pobedu, pred veliki rat.

Da se rat zavrsio pobedom Nemacke i Austro-Ugarske, Srbija bi bila podeljena bez obzira da li je kapitulirala na pocetku ili se branila do kraja (verovatno bi cak i losije prosla u tom drugom slucaju).U slucaju poraza centralnih sila, Srbija ne bi bila podeljena izmedju porazenih zemalja, opet bez obzira na njeno drzanje tokom rata.Ono sto je bitno shvatiti je da opstanak Srbije kao drzave u obe varijante ne zavisi od nje same, vec od ishoda rata na koji je ona mogla da ima samo marginalni uticaj. Jedino o cemu je Srbija odlucivala je da li da zrtvuje deo stanovnistva za mogucnost da dobije teritorije u slucaju da se nadje na pobednickoj strani. Ta opklada je uspela. Da li je vredela je nesto o cemu se moze raspravljati - Bakemono i ja, kao i mnogi drugi Evropljani, smatramo da je taj rat predstavljao uzaludno trosenje ljudskih zivota, i da, ako bi vec bilo anahronicno primenjivati savremena merila na odluke iz tog perioda, isto tako anahronicno ponositi se tim preskupim "uspesima".

Nego kapiram ja da je moralo da se desi sve sto se desilo i da nikako nije moglo biti drugacije - takav je bio kontekst, takvo je bilo raspolozenje naroda i elite, izlisno je pricati o tome. Nemam nameru da se posvadjam s pola foruma zbog gluposti, a istini za volju ima ovde ljudi koji su daleko upuceniji od mene, tako da se odjavljujem sa teme. Verovatno nisam u pravu anyway.

Samo jos radisi da odgovorim: mislim da je nevidjeno mesanje baba i zaba poredjenje spoljne politike i mog ili tvog zivota. I nije fer da ucitavas sta bih ja uradio ili ne bih uradio u rl.

Edited January 18, 201312 yr by Bakemono