Endarkenment

[morgana]

internet je donijeo ogromne i brze promjene kojima se lakse prilagoditi u domenu slobodnog vremena nego u poslu, zato sto slobodno vrijeme tj hobisticke aktivnosti ne zahtijevaju striktan kvalitet i manje zavise od spoljnog kontekstasve ce to narod pozlatiti, samo treba vremena. adaptirace se privreda skroz naskroz, i na mikro nivou.

[Indy]

Struktura zarada je veoma razlicita, morgana. Mislim da je to ono glavno sto je pesnik hteo da kaze.Od sljake na internetu moze da dobro zivi samo jako jako mali procent onih koji se time bave. Malo je vise onih kojima to moze da bude nesto dopunsko, ali je to dosta nesigurno (opet je tu bitan moment koji je autor naglasio: bolesnima, starima, onima s decom - to nikako ne ide u prilog).I ispod toga imas jedno 7 triliona onih koji (kao ja) samo gube vreme na netu, a ne dobijaju ni 2 centa godisnje... a de facto bismo trebali nesto da dobijemo, jer ucestvujemo (u mom slucaju iznimno aktivno) u toj "ekonomiji".

[Venom]

Mozda je poenta teksta tacna, ali su primeri losi. Vec na primeru same vrednosti je jasno da je poredjenje nategnuto. Instagram mozda ima 13 zaposlenih (ako je i to tacno), ali Google je kompanija koja je za poredjenje sa Kodakom onda i oni imaju 50k zaposlenih. Apple i Microsoft izmedju 50 i 100. Jedino sto ja iz tog primera mogu da zakljucim je da je vrednost Instagrama i slicnih samo precenjena. Razmisljajuci logicno, mislim da ne bi postojala potreba za natezanjem primera i previdjanjem ociglednog da je sve tako clear cut i jasno.I jedino sto je meni postalo jasno je da Wikipedia i Google nisu zamena za znanje, vec eventualno dopuna. To doduse verovatno jeste za ovaj topic.

[Indy]

Mozda je poenta teksta tacna, ali su primeri losi.

Sam sam to isto pomislio.

[Shan Jan]

Pa opet se vracamo na poentu drzave. (Sad tupim jer nisam tako mator) Sigurnost je izgubljena, nekad je ona bila posledica sto je srednja klasa bila trazena a sad drzava mora da se pobrine da ih zastiti, kao sto su nekad sindikati stitili nize radnike. Konkurencija je jaca zbog ogromnog upliva kvalitetne radne snage iz zemalja van zapada. A to koliko su se neki obogatili preko instagrama npr. ja ne bih uzimao mnogo u obzir. Softverska resenja koja igraju na social network danas mene licno podsecaju na fudbalsku industriju - milioni pokusavaju, samo sacica uspe. Ima veze sa talentom a jos vise sa srecom. Mogu i ja sad da krenem sa idejama kako da napravim superkul softver koji ce svi da koriste (a salecu me ljudi sa tim pogurani ovakvim izvestajima poput fejsa i instagrama) samo sto je sansa mnogo veca da cu slavno da propadnem i protracim zivot nego da zaradim milijarde. Jel se seca jos neko skype-a? Da su bili malo pametniji danas niko ne bi znao za fejs. To je loto.Da skratim, instagram nije problem, vec drzava/sindikati koji ne stite radnike. Kako kapitalizam izgleda u praksi imam priliku da vidim ovde - kasirke zaradjuju 20 puta manje od srednje klase a oni koji vode biznis bez veceg napora i sa ulaganjem reda par stotina iljada evra mogu da zaradjuju 5,10, 30 puta vise od srednje klase. Ako si rodjen ko sin kasirke ides u drzavnu skolu koja je losijeg kvaliteta i gore reputacije, koristis losije drzavno zdravstvo itd itd... Sve u svemu drzava se pita. Mene mnogo vise zulja ova nenormalna preraspodela zavisno od sloja u kom si, i to vidjam svakodnevno, nego nekoliko bubuljicavih klinaca kojima se posrecilo.

[Indy]

Ni ne moze sindikat da stiti radnike ako su radnici neformalno zaposleni.

[morgana]

a mozemo li sa sigurnoscu tvrditi da je dejstvo sindikata pozitivno. osim za clanove sindikata.

[Indy]

a mozemo li sa sigurnoscu tvrditi da je dejstvo sindikata pozitivno. osim za clanove sindikata.

Ne mozemo. :)Ali, moglo bi da bude pozitivno, kada bi recimo nekim slucajem radili to zasto su i osnovani.Nije mi poznato da li takvih slucajeva ima.

[Shan Jan]

a mozemo li sa sigurnoscu tvrditi da je dejstvo sindikata pozitivno. osim za clanove sindikata.

Naravno da ne. Sve se na kraju svede na igru moci. Zato je drzava glavni oslonac. Meni je koncept drzavne penzije npr. mnogo privlacniji od privatne. Dobra socijalna zastita je must. Besplatno kvalitetno skolstvo u stilu meritokratije je must must. Itd...Zapravo moram da razocaram Indija, meni se cini da se nista ne menja. I sada imas neke struke koje su apsolutno sigurne a neke su nestale, druge se pojavile (programeri) itd itd... Svet se okrece a mi se prilagodjavamo. A internet je cudo, blagosloven bio dok nam ga ne cenzurisu i razjebu.

[Dagmar]

Naravno da ne. Sve se na kraju svede na igru moci. Zato je drzava glavni oslonac. Meni je koncept drzavne penzije npr. mnogo privlacniji od privatne. Dobra socijalna zastita je must. Besplatno kvalitetno skolstvo u stilu meritokratije je must must. Itd...Zapravo moram da razocaram Indija, meni se cini da se nista ne menja. I sada imas neke struke koje su apsolutno sigurne a neke su nestale, druge se pojavile (programeri) itd itd... Svet se okrece a mi se prilagodjavamo. A internet je cudo, blagosloven bio dok nam ga ne cenzurisu i razjebu.

Mislim da to Indija ne bi razocaralo, cak sta vise. Ali takodje moram da kazem da se ne slazem sa tobom, tj slazem se sa Indijem. Ti si u otprilike trenutno jednoj os par struka gde vlada manjak radne snage - programiranju - pa zato imas taj utisak.

[Otto Katz]

Indy je na dobrom tragu s prekarijatom. U kontextu interneta se može vidjeti specijalan slučaj šire pojave gubitka nekih tradicionalnih kvalifikacijskih profila. Dio objašnjenja leži zasigurno u rastu tehnološki zasnovane produktivnosti. Onako kako je produktivnost obrade podataka uništila djelovođe i mlađe a bogami i starije referente te ostalu birokratsku faunu, tako je i produktivnost distribucije informacija na internetu dohakala mnogome dobrome fahmanu.Drugi bitan dio objašnjenja je u onome što stručnjaci za tržište rada nazivaju skill's paradox. Vjera u knowledge based economy se ispostavila jalovija, nego što smo se nadali. Izgleda da povećanje naobrazbe radnih ljudi i građana ne dovodi do porasta produktivnosti, niti do povećanja šansi za zapošljavanje . Naprotiv, tržište je blagonaklonije prema manualnom radu i niskom stupnju stručnosti. Čistači, frizeri, instalateri lakše održavaju svoju relativnu konkurentnost nego visokokvalificirani specijalisti u strukama kod kojih ubrzan tehnološki razvitak čini ove kvalifikacije zastarjelim prije isteka uobičajenog radnog vijeka. Precizni, pa i manje precizni mehaničari znaju o čemu govorim. U posljednjih par decenija je skoro postalo pravilo da stručno obrazovanje, tj. vocational education and training ne drži korak s tehnološkim razvitkom, nastavni programi kaskaju u najboljem slučaju po 5 godina za strukom. Posljedica je da poslodavci sve manje gledaju u ćage i da očekuju od radnika da posao nauče u firmi. Druga posljedica je ubrzan rast sektora obrazovanja u firmama i irelevantnost papira iz srednjih stručnih škola i zanatskih učilišta. Rastakanje kvalifikacijskih profila čini da skoro svako može konkurirati za bilo koje radno mjesto. Uz suučinost ekonomskih činilaca, poput smanjenja sigurnosti zaposlenja zarad produktivnosti i globalne oseke socijalne države, ovo stvara odlične uvjete za rast prekarijata. Izuzetak su naravno licencirane visokoobrazovne profesije poput advokata ili kirurga, ali sva je prilika da ni njihova neće do zore. Samo da se to još malo izrobotizira.

[Prospero]

da ja nabacim 1 pitalicu:da li je ceo ovaj fenomen možda isuviše "zapadno-centričan" tj nije li se počeo značajnije ispoljavati otvaranjem kine i drugih azijskih demografskih džinova prema onome što smatramo globalnom ekonomijom? koliko je prekarijat posledica samo tehnoloških inovacija (da ne ulazimo ponovo u priču o njihovom usporavanju, ima je na početku teme) a koliko posledica selidbe manufakture sa zapada na istok? da li se to opšte može i mora razdvojiti?i ako jeste dobrim delom posledica te selidbe nije li na globalnom nivou to pozitivan proces, da su ipak stotine miliona ljudi izašle iz baš-baš siromaštva na neki stupanj koji teži svetskom proseku? da li je welfare state posledica geopolitičke pozitivne izolovanosti zapada i nemanja ekonomske konkurencije, kombinovano sa konjukturnim trendovima nakon 45e, a da je sada u toku strukturno prilagođavanje "tržišnim" uslovima na globalu?pokušavam da uvidim koji je proces višeg ranga na delu.

[Shan Jan]

@Evi: ne znam zaista. Cini mi se da na zapadu i dalje strucnjaci ne gladuju uprkos naletu trecesvetana. A ni bogme ovde po afrikama (ako izuzmemo par raspalih drzava ala Srbija 90tih).@Lujo: to o cemu ti pricas su profesije gde se snalazenje trazi. Neke druge (poput r&d) ce i dalje traziti sigurno siroko steceno obrazovanje koje fakulteti obezbedjuju. Inace odlican post.@bufalo, ja sam apsolutno siguran da je welfare moguc (pitanje je samo u kojoj snazi). Zapravo da preformulisem, apsolutno sam siguran da je odrziva, cakstavise, bolja ekonomija moguca uz vise preraspodele ka siromasnijem spektru stanovnistva. A to mi je nekako i ljudskije. Koliko god volim privatno vlasnistvo, meritokratiju & nagradu za one koji se trude vise i jace, toliko mislim da je to sve stvar odnosa, ne fiksnih iznosa. Nije bitno dal onaj koji je bolji ima 20 puta ili 20% vecu platu od losijeg od sebe, bitna je razlika. Takva da podstice one zeljne uspeha a ne kaznjava one zeljne mirnijeg zivota.

Edited May 27, 2013 by Shan Jan

[Otto Katz]

da ja nabacim 1 pitalicu:da li je ceo ovaj fenomen možda isuviše "zapadno-centričan" tj nije li se počeo značajnije ispoljavati otvaranjem kine i drugih azijskih demografskih džinova prema onome što smatramo globalnom ekonomijom? koliko je prekarijat posledica samo tehnoloških inovacija (da ne ulazimo ponovo u priču o njihovom usporavanju, ima je na početku teme) a koliko posledica selidbe manufakture sa zapada na istok? da li se to opšte može i mora razdvojiti?i ako jeste dobrim delom posledica te selidbe nije li na globalnom nivou to pozitivan proces, da su ipak stotine miliona ljudi izašle iz baš-baš siromaštva na neki stupanj koji teži svetskom proseku?da li je welfare state posledica geopolitičke pozitivne izolovanosti zapada i nemanja ekonomske konkurencije, kombinovano sa konjukturnim trendovima nakon 45e, a da je sada u toku strukturno prilagođavanje "tržišnim" uslovima na globalu?pokušavam da uvidim koji je proces višeg ranga na delu.

Sigurno jeste i sve to. Ostaje da se vidi kako će biti kad se planeta ekonomski-socijalno izravna. Mada i na Zapadu ima raznih zapleta. Njemački kapetani industrije glasno gunđaju da će prebaciti proizvodnju u USA zbog amrikanske podrške škriljcima umjesto poskupljenja rada na solarnu struju IV Reicha.

[Otto Katz]

Neke druge (poput r&d) ce i dalje traziti sigurno siroko steceno obrazovanje koje fakulteti obezbedjuju.

Kolko u tom r&d radi divizija? Ideja je bila da će obrazovaniji tvornički radnik pogurati produktivnost. Obrazovaniji na tradicionalan način uključujići osim uže struke i širi pregled. A to ne biva. Retard je na konvejeru bolji od samosvjesnog građanina. Kapital je u prošloj epohi tražio masovno humanističko obrazovanje. Da se stvore solidne institucije liberalne demokracije u kojoj se mogao tehnološki razviti do stupnja kad je dovoljno jak da stvori vlastitu silu financijskih derivata i poluga i njome transcendira u onostrano bez ikakve čvršće veze s fizičkim svijetom. A sada nek nam je sila prirode na pomoći.