Polemike

[DarkAttraktor]

[Wilde]

+1Samo mi to nedostaje. Ali cenim da će Historian pre ili kasnije to ionako sve da okači ovde :)

Verovatno znaš, ali objavljuje "Retrovizor" na istinomer.rs

[ultra plasticni]

Kladim se da se Bazdulj nije nikada ispovraćao od alkohola

[Dr Arslanagić]

Ne preterujte, ja sam ga jednom video kako pije pivo i to iz konzerve.

[notenoughreasonsforclaire]

05/07/2013 19:18O ponižavanju ljudi i kultureOtvoreno pismo prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću Autor: Gojko TešićVaš aktivizam i rad, Vaša misija, nešto su posebno na političkoj sceni Srbije: posve drugačije, vredno poštovanja. Hrabrost i odlučnost Vam se ne mogu poreći. Ne obećavate nego delate. Govorite o nasušnoj potrebi modernizacije Srbije za koju su važni svi časni, pošteni, vredni, odgovorni, čestiti, bez obzira kojoj stranci pripadali ili nijednoj ne pripadali.Govorite o onome što je ključno u svakom civilizovanom društvu: o poštovanju ljudskog dostojanstva, vrednosti svakog čoveka, o brizi koju svako poniženo i ljudsko biće zaslužuje... Govorite o preko potrebnoj odgovornosti na svakom poslu, na svakom mestu, u svakoj prilici. Govorite o kadrovima iz svoje stranke koji su po Vama uzorni, odgovorni, čestiti – ali govorite i o onima koji nisu ispunili očekivanja. A ispunjavanje očekivanja ponajmanji je problem u ovoj priči. Vi jeste novi politički duh koji, s pravom, želi da menja sve nabolje, prosperitetnije, modernije. To su uočili svi, pa i oni koji vas nisu voleli, i ne vole, i neće Vas voleti. Ipak, ne biste smeli da odvraćate pogled i od onog što vas sapliće na putu modernizacije Srbije, ponižava je, unazađuje, unesrećuje, vraća u stara ostrakistička, osvetnička, zla vremena.O „vašim“ kadrovima je reč. O onima kojima njihovu „suštinu“ ispunjava ono što su i njihove karakterne i intelektualne i vrednosne osobine. Reč je, naime, o onima koji se iza vas propinju ne bi li se njihov „plemeniti“ lik video u Srbiji, duvaju vam za vrat, a zlo im je ključna vrednosna kategorija, mržnja aksiološki stav; laži, obmane javnosti, poluistine, klevete, blaćenje su model njihovog delanja na javnoj, političkoj sceni, u institucijama u kojima sprovode , kažu, i u vas se zaklinju – vašu strategiju modernizacije Srbije. Čine ono najgore, najprizemnije, najopskurnije, najneljudskije koje je mnogo bliže zverskom, nečasnom, primitivnom, uličarskom, prostačkom... A o tzv. intelektualcima je reč. Ima takvih na svakom mestu. Oni su opasnost i zlo ne samo za vas, vašu stranku, Vašu misiju; oni su zlo za Srbiju – i ono što je najgore: oni su opako zlo za kulturu, za onu supstancu koja je naša identifikaciona karta, po čemu se prepoznajemo u Evropi, u svetu... Tamo stremimo... Tamo nam je mesto, zar ne? Ali znajte onima kojima je prostakluk, primitivluk, zlo i mržnja osnovno načelo njihovog „ljudskog“ i profesionalnog delanja, angažmana u Vaše ime, strateško opredeljenje... ponavljam: oni su podjednako vaša sramota, kao što su i sramota Srbije. Da li su Vam takvi potrebni, da li takve smete braniti po svaku cenu jer su, kako kažu, „Vaši“ kadrovi, jer se tobože ponose time što su vaša dika i perjanica? U tu priču, naravno, ne verujem. Hoću da verujem da Vas ti obmanjuju, i zloupotrebljavaju, i obezvređuju svaku plemenitu misiju koja od Srbije želi napraviti doista modernu državu. I zato ne bi trebalo da štitite te koji su u ponižavanju i ljudi i Srbije suviše daleko otišli.Skrivaju se iza Vašeg autoriteta i istovremeno su sinteza svega negativnog. Ništa im nije sveto. Njihov angažman se sveo na ponižavanje ljudi. Njihova moć, snaga, temelji se na uterivanju straha u kosti svakom zaposlenom, na potkazivanjima, na uhođenju, na ostrakizmu, osvetništvu prema svakom navodnom neposlušniku.I još jednom : o ponižavanju kulture je reč, o uništavanju one vrednosne supstance kojom smo se ponosili. O ponižavanju ljudi, naročito – možda najvrednije supstance.Znate da je Službeni glasnik bio ona institucija srpske kulture i nauke koja je na najlepši način vaskrsnula izdavačku strategiju nekadašnjeg Nolita, Prosvete, BIGZ-a, a na koju smo bili ponosni. I na koju ste, verujem, i Vi bili ponosni, jer ste imali prilike da to i vidite, i da o tome slušate. I na Glasnikovu misiju u ovim vremenima, naravno da ste bili ponosni. Ta priča je, što se Glasnika tiče, prošlost. Postala je tužna priča, strašna. A ona je sad takva zbog mnogo čega od onog na šta ukazujem. Da li je to strategija koja se sprovodi u Vaše ime, da li je to ono čime treba da se ponosite ili je trenutak da podignete svoj glas i da sprečite i ponižavanja ljudi koji su radili odgovorno svoj posao i o tome ostavili dubok trag u ovoj kulturi. Pre svih mislim na Slobodana Gavrilovića. Ali mislim i na urednički sastav koji je takođe radio krajnje savesno, odgovorno, s uvažavanjem najviših vrednosnih, naučnih i estetskih kriterijuma. Razjureni su na beskrupulozan način. Kao prvog, najpre je, dakle, oterao Gavrilovića, čija je plemenita kulturna misija bila nesporna, a kome je obećao urednički angažman u bibliotekama koje je pokrenuo i uređivao – „Svedoci epohe“ , „Koreni“, „Otpori i zabrane“ – postoje živi svedoci tog razgovora. Zatim je na red za likvidaciju došao sjajni urednik Branko Kukić – a greh mu je bio što živi u Čačku! Novi hazjajini, Vaši stranački egzekutori, mislili su drugačije i Kukića, koji je besprekorno uređivao baš najprofitabilnije knjige – odjurili su bez trunke stida. (Javno se lično izvinjavam Branku Kukiću zbog učinjenog mu zlodela.) Potom su ismejani i uklonjeni dr Boško Mijatović, prof. dr Tanja Miščević, prof. dr Tanasije Marinković, urednici časopisa („Izazovi evropskih integracija“, „Pravo i društvo“, TFT, koje je s uživanjem ugasio), Triva Inđić, Bogdana Koljević, Nikola Jovanović, Slobodan Šuljagić... Verovao sam, u prvi mah, da će se sa tim besmislenim i nerazumnim i ničim izazvanim osvetničkim nasrtanjem na ljude od ugleda i stvaralačkog integriteta – prestati. Prevario sam se. Oni oprezniji, od samog početka, znali su da je novi a stranački hazjajin odmah po dolasku presudio svima – nekima je presuda doneta sa odloženim aktiviranjem. I ta egzekutorska presuda, začinjena bednim licemerjem, aktivirana je ovih dana uz opskurne ponude dotičnog v. d. izvršioca radova u ime stranke, pa pretpostavljam i u Vaše ime, gospodine Vučiću. Šutnuti su Jovica Aćin, prof. dr Ilija Vujačić i ja, sa obrazloženjem, kako v. d. izvršioca reče, da smo „najbolji urednici u državi“, dodajući „bogato ću vas nagraditi za vaše nove rukopise“! Izvesna vremena i običaji se nikad ne menjaju! Nove čistke nesumnjivo tek slede.A da li znate, gospodine Vučiću, i Vi i javnost Srbije, taj gospodin perjanica Vaša i Vaše stranke je, i u Vaše ime, ukinuo kapitalne nacionalne projekte kao što su „Koreni“ (objavljeno 17 knjiga – autori su najveća imena srpske i evropske nauke od Jovana Cvijića, Tihomira Đorđevića i mnogih, mnogih drugih – rađeno je u saradnji sa SANU – da li je to i zbog osvete prema SANU), potom Frekvencijski rečnik srpskog jezika, koji je predano decenijama radio Đorđe Kostić (od najstarijih vremena...)? Da li je to ono iza čega i Vi stojite gospodine Vučiću? Uveren sam da ove podatke ne znate, jer dotični o tim svojim poduhvatima nije govorio i ne govori.Pitam Vas da li je ukidanje knjižara strateški zadatak SNS – a to je ono čime se gazde Glasnika hvale. Da li je za hvaljenje, u kriznim vremenima, teranje ljudi na ulicu koji su bili sa ugovorima na određeno vreme – dakle oduzimanje im i parčeta sirotinjskog hleba?Da li ste ikada čuli bilo koju rečenicu o dobitima koje je Glasnik ostvarivao u prethodnim vremenima? Da li ste i vi i javnost Srbije čuli bilo koju reč o strateškim kapitalnim ulaganjima u Glasniku?... Mnogo toga bih Vas mogao pitati što je svakom razumnom čoveku neshvatljivo, a dešava se u Glasniku dok nesrećni ljudi ćute, gnevni, poniženi, prestravljeni...O ponižavanju i kulture i nauke je reč, ponavljam. O ponižavanju ljudi ,što je najgore. I to od onih koji svoju moć zasnivaju na bahatom ponašanju, na aroganciji, na manifestovanju rečnika koji je uličarski, primitivan, prostački – na strahu kojim se najmoćnije vlada. Nije moj glas usamljen. Mnoštvo je onih koji se pitaju šta se dešava, zašto sve to, šta je uzrok ovoj vrsti beslovesnosti, ludila u ime Vaše, Vaše stranke, Vaše misije modernizacije Srbije. Samo mali, neznatan, broj se usudio da podigne glas protiv ove vrste ludila. Ne dozvolite da se iza Vas kriju svi oni koji ovakve gadosti čine. Vi to zasigurno ne znate, a bilo bi dobro da sve to istražite i da tu pošast odstranite dok je vreme. Znam da se sa mnom slažete da je ovo trenutak za uzbunu. Znam da posle svega ovoga ne možete niti smete reći da su Vaše intelektualne perjanice ovoga kova besprekorne, odgovorne, humane, onaj soj ljudi koji je ovoj Srbiji potreban, kojima biste se Vi smeli ponositi... Poslednji je čas: stati zlu nogom za vrat, jer je malignitet te vrste postao velika nesreća Srbije – ne samo u Glasniku. Ima toga, zasigurno, i na drugim mestima, u institucijama, u javnim preduzećima. Da li je to moderna Srbija koja hitro želi u Evropu? Verujem da je Vaš stav izričit i jasan – s takvim ljudima Srbija sreće neće imati nikad i nigde.Autor je bivši urednik Službenog glasnika i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu09/07/2013 17:21 Povodom otvorenog pisma Gojka Tešića Aleksandru Vučiću „O ponižavanju ljudi i kulture“ (Danas, 6 - 7. juli 2013) Udvoričko pismo nezajažljivog honorarca reagovanjeAutor: Radoš LjušićU listu „Danas“ (6 - 7. juli 2013) objavljen je tekst bivšeg urednika Službenog glasnika (SG) i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Gojka Tešića, pod naslovom „O ponižavanju ljudi i kulture“. Tekst je napisan u vidu javnog pisma Aleksandru Vučiću, s namerom da mu skrene pažnju na mene, ne spominjući moje ime već moju funkciju v.d. direktora SG. Tekst ovog zlog volšebnika vrvi kvalifikativima koji su se koristili samo u vreme jednoumlja, diktatura i vanrednih stanja, u vreme kada su se pisali udvorički tekstovi poput „Vojka i Savla“.Evo nekoliko primera: „zlo im je ključna vrednosna kategorija“, „mržnja aksiološki stav“, „zlo za Srbiju“, „opako zlo za kulturu“ itd. Zli urednik moli prvog potpredsednika Vlade da preduzme odgovarajuće mere protiv „ove vrste ludila“ i savetuje mu da „bi bilo dobro da sve to istražite i da tu pošast odstranite dok je vreme. Probranim rečima mržnje obratio se javno ovaj profesor univerziteta moćnom Vučiću, s molbom da uzme u zaštitu njega, njegove sledbenike, SG i srpsku kulturu od drugog profesora univerziteta, jer, dodaje on, a ne navodeći imena ljudi, sličnih meni, da smo njegova „sramota, kao što smo i sramota Srbije“.Osim opštih kvalifikativa u tekstu udvoričkog profesora, nema potkrepljujućih dokaza o zlu, mržnji, zverstvima, ludilu, karakternim vrednostima i njima sličnim, te ostavljam čitaocima da sami prosuđuju o ovim neprimerenim rečima dušebrižnika srpske kulture. Zar bi mrzovoljni profesor i urednik prećutao argumente i dokaze da ih ima. Slika koju je ponudio javnom mnjenju i moćnom Vučiću, savršena je slika o demokratskom visokom predstavniku honorarne srpske kulture, idealna predstava o njemu, razočaranom, osiromašenom i ojađenom dobrotvoru srpske nauke, perjanici srpskih intelektualaca, koje muči besparica zbog izgubljenih velikih honorara.Vratimo se činjenicama koje je zli volšebnik izneo i koje su sve odreda netačne, proizvoljne i neistinite.1) Niko iz SG nije isteran, osim jedne radnice u finansijama koja je skrivala fakture, kada je rađen bilans poslovanja za 2012. O tome je upoznat Nadzorni odbor koji je doneo odluku da se obavesti Vlada da je SG poslovao 2012. godine sa gubitkom, prvi put od kada postoji (1992), i tako se pridružio brojnim javnim preduzećima gubitašima. Ova činjenica dobro mu je poznata, ali on o tome uporno ćuti.2) Slobodan Gavrilović nije isteran, njemu je ponuđeno mesto urednika u SG, ali ga je odbio, o čemu sam obavestio novinare na prvoj konferenciji za štampu. Zašto pomenuti živi svedok, predsednik Upravnog odbora, o ovome ćuti?- Branko Kukić je penzioner i živi u Čačku. Kao urednik u SG primao je, prema ugovoru, mesečni honorar u visini od 65.000 dinara, a dolazio je u Beograd kad je hteo.- Boško Mijatović je, takođe, po ugovoru primao drugu platu u SG od 65.000 dinara. On je zatražio raskid ugovora posle jednog nesmotrenog čina, o čemu želim da poštedim javnost.- Prof. dr Tanja Miščević odbila je da potpiše ugovor, budući da joj je nadoknada smanjena, kao i svim ostalim urednicima.- Prof. dr Tanasije Mladenović uredno je primao platu na Pravnom fakultetu u Beogradu, a u SG je dolazio samo kada je morao, a redovno mu je isplaćivan mesečni honorar u visini od 90.000 dinara.- Pomenuti Jovica Aćin, penzioner, sa pride nacionalnom penzijom od 50.000, dobijao je u SG mesečno 170.296 dinara (honorar 90.000, ostalo druge prinadležnosti).- Vladimir Kecmanović uredno je dobijao po 55.000 dinara mesečnog honorara, itd.Nedopustivo je u preduzeću koje je poslovalo sa gubitkom 2012. godine da bilo ko prima dve plate u zemlji u kojoj ima milion nezaposlenih!3) Ni SANU, ni Matica srpska, ne objavljuju toliki broj časopisa koliko je objavljivao SG, i ni u jednom segmentu rada ove kuće nije zabeležen veći gubitak nego na ovih sedam časopisa. Da bih upotpunio sliku srpskih kirjanjskih intelektualaca predvođenih zlim volšebnikom navešću samo jedan primer. Dva urednika časopisa „Izazovi evropskih integracija“, Nikola Jovanović i Dragan Veljović, dobijali su dvostruke honorare, od jedne strane nevladine organizacije i od SG, a primali su i platu u institucijama u kojima rade. Nijedan kapitalan strateški projekat nije ukinut, pogotovo pomenuta dva - „Koreni“ i Frekvencijski rečnik srpskog jezika. Njihovo izdavanje nastaviće se.4) Knjižare su veliki problem SG, jer osim dve, sve ostale posluju sa gubicima. Neke od njih nisu u stanju ni da isplate zakupninu poslovnog prostora. Pojedine lokalne vlasti pomažu nam da knjižare održimo, dok su druge nezainteresovane. Lično sam pregovarao sa nekoliko gradonačelnika ili ljudi zaduženih za ovu delatnost (Kragujevac, Novi Pazar, Valjevo, Leskovac, Subotica, Zemun) i trudio se da učinim sve da bi ih održali, te stoga tvrdnja da je „ukidanje knjižara strateški zadatak SNS“ jeste samo još jedna od brojnih neistina i optužbi, sad već proširena na celu stranku, s ciljem da se pokaže koliko je ona nezainteresovana za srpsku kulturu. Da se u 2012. novac nije trošio nekontrolisano, pitanje knjižara u 2013. godini ne bi se ni postavljalo.5) Honorarni urednik je redovno zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde uredno prima profesorsku platu. Kao i većina profesora univerziteta, radi i na nekom od projekata koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke. U SG je zaposlen po ugovoru za urednika i primao je 90.000 dinara do 31. decembra 2012. Sa ostalim dodacima, ne računajući mobilni telefon i ostale privilegije, dobijao je ukupno mesečno po 112.000 dinara! Za sabrana dela Stanislava Vinavera, kao priređivaču, plaćeno mu je ukupno 3,2 miliona dinara. Kada se sve sabere, zlom volšebniku isplaćeno je 2012. godine od SG i Zavoda za udžbenike (saizdavač S. Vinavera) 4.551.103 dinara! Novac za priređivanje Vinavera dobio je unapred, iako je objavljeno samo prvo kolo, a drugo je u pripremi. Valja naglasiti da ovaj posao nije radio i ne radi sam već zajedno za Milkom Zjačić Avramović, koja, osim plate, nije dobila ni dinar honorara.A pošto je reč o meni i njemu, navešću sledeći primer. Za knjigu „Kneginja Ljubica“ (autorsko delo, 243 strane) dobio sam od Zavoda za udžbenike honorar u visini od 71.000 dinara, dok je udvorički profesor dobio za svaku priređenu i one još ne priređene Vinaverove knjige po 180.000 dinara! Da li je ovom podatku potreban komentar? Ugovoru o saizdavaštvu sa Zavodom za udžbenike za „Sabrana dela Stanislava Vinavera“ pridodata su još tri aneksa, ne slučajno. Njima je povećan tiraž, cene su menjane, a sve u cilju da se podigne honorar nezajažljivim kirjanjskom uredniku. Bio sam prisiljen da izmenim sa direktorom Zavoda ugovor o saizdavaštvu s tri aneksa jer je SG, samo zato što je Zavod isplaćivao honorar priređivaču, trebalo da dâ više za ova sabrana dela 4.032.970 dinara. Prema jednoj od ranijih verzija ugovora ova razlika je bila dvostruko veća. Ni tu nije kraj. Za drugo kolo Vinavera (9 knjiga) bilo je predviđeno za priređivača još 2.129.895 dinara kao dopunski honorar, ali je mojim dolaskom u SG, ova namera propala.Urednikova nezajažljivost vidi se i po Ugovoru o saizdavaštvu SG sa Beogradskom knjigom. Njime je bilo predviđao 30 naslova, a urednik svih knjiga bio bi nezamenjivi. I, gle čuda, svi poslovi i svi troškovi pali bi na SG, a Beogradska knjiga imala bi jedan zadatak - da mu samo isplati honorar! I ova namera bi se ostvarila da u međuvremenu nisam postao v.d. direktora SG i odmah raskinuo ovaj štetan ugovor, u dogovoru sa direktorom druge izdavačke kuće.Zloupotrebama u SG nema kraja. Samo tokom 2012. godine uzeto je, bez ikakvog pravnog propisa, samo na usmenu direktorovu preporuku, iz jedne knjižare 1.696 knjiga, u vrednosti od 2.296.013 dinara. Kad ovom podatku pridodamo i ostale Glasnikove knjižare ta vrednost penje se na 2.711.694 dinara. Broj srpskih intelektualaca koji je „imao pravo“ da slobodno i besplatno iznosi knjige iz knjižara i nosi ih kući broji 120 lica, a na čelo te liste je nezamenjivi urednik i zli volšebnik sa uzetih 383 knjige! Cela jedna mala biblioteka! Kakav kulturni čin, kakvo samozadovoljstvo i zloupotreba jedne državne institucije. Zamislite radnju bilo koje robe, u koju možete ulaziti kad hoćete i uzimati koliko hoćete!Pa ko je još imao ovakve privilegije u srpskoj kulturi i, posebno, u izdavaštvu? Da li znate ijednog urednika u povesti Srba koji je ubirao ovakve honorare i uživao ovakve privilegije? Gospodine Vučiću sad se i ja obraćam Vama - istražite šta su sve radili Slobodan Gavrilović i njegovi zli volšebnici, i ja, naravno, i preduzmite mere po svojoj savesti. Molim Vas, ne samo zbog prethodno navedenog već i zbog sledećeg. Zli volšebnik Vam se obraća najtežim optužbama koje se mogu izreći jednom profesoru univerziteta i uglednom članu SNS, kao i samoj stranci, a član je GO Demokratske stranke. Istog je Ministarstvo kulture, koje je pripalo SNS-u, postavilo za predsednika Nadzornog odbora Narodne biblioteke. U ovom slučaju nije se gledalo na stranačku pripadnost, da bi isti mene kvalifikovao „stranačkim hazjajinom“. Usuđujem se da Vam skrenem pažnju, kao i celoj srpskoj javnosti, da je DS 2008. godine sve nas počistila za dve sedmice. Da li je tokom Vlade Mirka Cvetkovića ijedan naprednjak postavljen na bilo koji položaj, ili, u ovom slučaju, za predsednika bilo kog upravnog odbora? Nije, naravno.U SG zatekao sam 27 urednika i lager knjiga koji danas iznosi oko 630.000.000, te je neminovno smanje izdavačke delatnosti i otpuštanje urednika po ugovoru, koji rade i u drugim ustanovama. Sa ovim mojim predlogom saglasio se prethodni Upravni odbor i sadašnji Nadzorni odbor. SG je, zahvaljujući Slobodanu Gavriloviću i njegovim zlim volšebnim honorarcima postao gubitaš, od bogatog siromašno javno preduzeće. S toga Vas pozivam, gospodine Vučiću, da istražite na koji su način nestale Glasnikove ogromne pare od 1,5 milijardi dinara i u čije su džepove otišle. Od brojnih štetnih ugovora po SG, jeste i onaj o štampanju knjige „Trijumf hrišćanstva“ u saizdavaštvu sa Zavodom za udžbenike i Dangrafom. Da li su zbog tog ugovora Slobodan Gavrilović i Mića Albijanić proglašeni prijateljima „Danasa“ umesto Glasnika i Zavoda, jer oni nisu dali Dangrafu svoje novce već pare radnika ova dva javna preduzeća?Ako mislite da je ovde kraj, varate se, ali o tome ću pisati sledeći put, kao i o moralnim svojstvima nezajažljiva honorarca. O svim navedenim podacima spreman sam da dostavim originalna dokumenta, pa onda sudite da li sam ja i neimenovani naprednjaci ili demokrate sramota Srbije! Zato, poslušajte udvoričkog profesora i urednika i ispitajte rad javnog preduzeća SG u proteklom periodu, Vučiću Aleksandre, da konačno vidimo ko je upropastio ovu državnu ustanovu i odneo tolike novce!10/07/2013 19:21 REAGOVANJE: Povodom teksta Radoša Ljušića „Udvoričko pismo nezajažljivog honorarca“ (Danas, 10. jul 2013) Neka brojke govoreAutor: Slobodan GavrilovićNe mogu da otćutim iznete laži. Prvo, kada sam primio dužnost, na računu Službenog glasnika je bilo 113 miliona dinara, a kada sam je predao, na računu je bilo 205 miliona dinara gotovog novca.Za pet godina (2008 - 2012) Glasnik je dva i po puta (250 odsto) uvećao:- Prihode, sa 670 miliona na više od milijardu i po dinara.- Poslovni prostor, sa 5.000 na 12.500 kvadrata.- Prodaja knjiga je uvećana sa 34 (2007) na 123 miliona (2011).- Maloprodaja sa 11 na 300 miliona dinara.- Grafičke usluge sa 40 na 280 miliona dinara.- Zaposleno je preko 120 radnika (bez preuzetih iz Sl. lista), a svoje plate su zaradili, nisu ih primali iz budžeta.- Glasnik nije primio nijedan dinar iz budžeta, a u budžet je uplatio 150 miliona dinara.- Za tih pet godina Glasnik je ostvario oko 300 miliona dobiti.- Glasnik nikad do sada, pa ni 2012. godine nije bio u gubitku.- Po programu poslovanja Glasnik je u 2012. godini planirao dobit od tri miliona dinara, a ostvario je dobit od četiri i po miliona.Uporedite Glasnikove prihode za prvih šest meseci ove i prethodne, 2012. godine.10/07/2013 19:19 REAGOVANJE: Povodom teksta Radoša Ljušića „Udvoričko pismo nezajažljivog honorarca“ (Danas, 10. jul 2013) Duh meren novcemAutor: Jovica AćinNe znam da li Radoš Ljušić, vršilac dužnosti direktora Službenog glasnika, nekoga ili nešto mrzi, ali očigledno je da ne podnosi knjige ni kao dela, a ni kao robu, a još manje podnosi ljude koji u knjigama vide neophodan stvaralački horizont duha zajednice zvane Srbija. Smetaju mu knjige koje je prošlih godina objavljivao Službeni glasnik, jer navodno niko do njih ne drži niti se prodaju. Ljušić bi bio najsrećniji da u skladištu nema nijedne knjige, te da zatvori sve knjižare i da Službeni glasnik bude samo državni servis i kraj priče.Duhovno bogatstvo, intelektualno, kritičko i kreativno, koje je do danas Službeni glasnik kao izdavač iznedrio (ne samo u vreme dok je direktor bio Slobodan Gavrilović nego i do njega), našem vršiocu dužnosti predstavlja samo mučan teret koji remeti prosperitet preduzeća, kako ga vidi Ljušić. To bode oči u njegovoj reakciji na osnovano, ma koliko temperamentno pismo Gojka Tešića. Što se osoba koje su obavljale urednički posao tiče, Ljušiću smeta da su uopšte bile plaćene za svoj rad. O kvalitetu, značaju i vrednosti tog rada ćuti. Svaki urednik je stoprocentno ispunjavao svoje ugovorne obaveze, a laž je da je ma i jedan primao dve plate. I o tome ćuti.Njegovi žbiri su ga pogrešno obavestili u pogledu fizičkog prisustva urednika. Svaki urednik je bio prisutan onoliko koliko je od njega to zahtevano i koliko je urednička delatnost iziskivala. Uostalom, to prisustvo i nije presudno za sam posao kad je besprekorno izvršavan.Za mene već mesecima iznosi laž o mojim mesečnim primanjima. Za njega su prevođenje i pisanje knjiga svedene na „ostale prinadležnosti“. Svaki dinar koji sam zaradio, ja sam i odradio. Bio sam, dabome, spreman i da na knjigama radim i za manje novca, čak i besplatno, jer u knjigama vidim svoju sudbinu. Uostalom, mnoge knjige koje sam uredio donosile su novac izdavaču, i štampane su u dva ili više izdanja, a da i ne spominjem finansijsku pomoć koje su moje knjige dobijale od stranih fondova.Biće zabavno videti šta će Ljušić da uradi s neobjavljenim rukopisima knjiga koje sam takođe uredio (kao jedan „od najboljih urednika u zemlji“, po njegovim rečima), a za koje je on dao tvrdu reč da će biti „najviše moguće plaćene“. Ne marim ja za njegova obećanja, čak i ako su lažna, ali strepim šta će biti sa očekivanim knjigama, sad kad mi je očigledan njegov odnos prema izdavaštvu. Sumnjam u svakog direktora izdavačke kuće kome je novac važniji od knjiga. Glasnik je sa svojim izdanjima do danas mogao da se ponosi, i koliko god da je bio u gubitku (što i nije istina) uvek je bio na dobitku sa onim što je darovao našem duhu, stvaralaštvu i mišljenju. Žao mi je što Ljušić taj dar potcenjuje, čak poništava. I za to je još i plaćen, iako ćuti o svojoj plati i „ostalim prinadležnostima“.Recimo, javno je i slavodobitno izneo podatak da je bio radostan kad je od jedne od rasturenih izdavačkih kuća dobio honorar za nenapisani rukopis. Kako nazvati to da dobijete novac za posao koji niste uradili? U mom slučaju, to se nikad nije dogodilo. Naprotiv, često nisam dobio ni cvonjka za ono što sam napisao, preveo i objavio. Ta razlika između Ljušića, velemožnog direktora, i mene kao bivšeg urednika dovoljno govori za sebe.Na kraju, jasno je da će Ljušić i dalje da bude plaćen za ono što kvari, kao što ću ja i dalje da pravim najbolje što umem, i to ni za kakve pare. Eto kuda naša zemlja ide kad je vlastima Ljušić uzoran lik. Biva pusta zemlja sa sve manje duha, a da joj taj preobražaj ipak neće doneti nikakve ćari nego jedino siromaštvo u svakom pogledu.10/07/2013 19:20 REAGOVANJE: Povodom teksta Radoša Ljušića „Udvoričko pismo nezajažljivog honorarca“ (Danas, 10. jul 2013) Napredak ljudi i kultureAutor: Miloljub AlbijanićOvo je moja izjava povodom pisanja u listu Danas (sreda 10. 07) u članku Radoša Ljušića, gde sam pomenut u vezi sa saizdavaštvom i realizacijom nekomercijalnog projekta izdavanja knjige „Trijumf Hrišćanstva - Konstantin, Niš i Milanski edikt“, u slavu 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta.Zavod za udžbenike već 55 godina ima misiju stvaranja intelektualnih vrednosti i dela i viziju prenošenja intelektualnih i životnih vrlina mladim ljudima i svima drugima štampanjem do sada 375 miliona udžbenika i knjiga. Negujemo kulturnu baštinu i istovremeno i dalje širimo naučne vidike. Pored udžbenika za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, Zavod publikuje i univerzitetska i druga izdanja od posebnog značaja za obrazovanje, kulturu i nauku. Zavod je publikovao sabrana i izabrana dela naših najvećih umova poput Mihaila Pupina, Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Mihaila Petrovića Alasa, Jovana Cvijića, Mokranjca, Belića i mnogih drugih, što predstavlja najveći deo intelektualne imovine države Srbije. Napominjem da su to neprofitna izdanja značajna za državu, nauku i kulturu.Jedno od takvih za državu i građane značajnih izdanja je pomenuta knjiga „Trijumf Hrišćanstva - Konstantin, Niš i Milanski edikt“. Njen značaj se ogleda u sledećem.Milanski edikt, ukaz kojim je rimski imperator Konstantin Veliki, u odsudnim momentima istorije carstva, uzevši krst kao znak pod kojim će pobediti, dao proganjanim hrišćanima državno pravo ispovedanja vere u Isusa Hrista, veliki je i stvarni početak hrišćanske civilizacije. To je istorijski preokret kojim će se na kraju Rimsko carstvo podeliti na Zapadno, koje će nestati, i Istočno, koje će doživeti uspon. Preokret je spojio helenističko i latinsko nasleđe sa hrišćanskim učenjem, i omogućio novopodignutom Konstantinopolju da bude drugi Rim, prestonica najdugovečnijeg vaseljenskog carstva Romeje (Vizantije), koja je trajala više od hiljadu godina. Pošto i sami pripadamo baš toj civilizaciji, dalje obrazloženje bi bilo neumesno.Predmet Ugovora br. 7792, sklopljenog 07.12. 2012. godine između JP Službeni glasnik, JP Zavod za udžbenike i Dan Grafa, jeste saizdavaštvo i realizacija nekomercijalnog projekta izdavanja knjige „Trijumf Hrišćanstva - Konstantin, Niš i Milanski edikt“, povodom 1700 godina od donošenja Milanskog edikta. Ovo nekomercijalno izdanje ima za cilj edukaciju građana o Milanskom ediktu i značaju Srbije za razvoj hrišćanstva u Evropi, dodatnom marketingu Zavoda, Glasnika i Danasa. Knjiga je podeljena građanima Srbije na Božić 07. 01. 2013. godine. Neophodno je naglasiti da je ovo prva aktivnost povodom 1.700 godina Milanskog edikta koja je izvanredno ocenjena u javnosti i među građanima, a nakon toga usledila je državna proslava u Nišu itd.Takođe napominjem da sam spreman sam da o dobroti, poštenju, toleranciji, honorarima i slično autora teksta na koji reagujem pišem u sledećih 100 brojeva lista Danas. Samo neka nastavi. Reči zlo, lopovluk, intelektualna krađa, proganjanje bolesnih i slično, ne upotrebljavam.

[Turnbull]

Najbolji komentar (na Ljušićev tekst):

Ово је прави сукоб Олош Титана. Све што кажу један о другом је истина.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/udvoricko_pismo_nezajazljivog_honorarca.46.html?news_id=264033#sthash.avvE4kTT.dpuf

[Dr Arslanagić]

Ово је прави сукоб Олош Титана. Све што кажу један о другом је истина.

:lolol:it's funny cause it's true

[Turnbull]

Uživancija za gledanje!

[fren]

more to thishttp://www.danas.rs/danasrs/dijalog/serija_ve_de_rake.46.html?news_id=264183

[Turnbull]

Polemika bez Kecmana je kao viski bez leda.

[Frank Pembleton]

Polemika bez Kecmana je kao viski bez leda.

Hm...pa slusaj mnogi ljudi misle da je led u picu skrnavljenje istog ;)Nego, zasto ja ove borbe titana, "lakse" citam u papirnom izdanju nego na ekranu?Nema sanse da na kompu imam to strpljenje...

[beatakeshi]

Lakše je odneti novine u klonju nego komp?

[Frank Pembleton]

Lakše je odneti novine u klonju nego komp?

Znao sam da ce mi neko ovde otvoriti oci!Hvala!

[bergasa19]

Sjajna fejsbuk polemika.

[Turnbull]

c/p?