Polemike

[Turnbull]

Pa mislim, uvrede koje Ivan upućuje Pešićki (ako na njih misliš) dozvoljene su u polemičkom tekstu.

[bergasa19]

Jebiga postoje uvrede i uvrede i postoje nedeljnici i nedeljnici.

[Turnbull]

Slažem se, ali mislim da je u Vremenu uvek bilo prostora za polemiku, pa i oštru, te u tom smislu ne vidim poroblem. Milenkovićeve uvrede upućene Pešićki porblematične su samo zato što su glupe.

[bergasa19]

Problem je sto su vulgarne. Ali dobro, da ne davim.

[bergasa19]

Zlatko Paković Savetniku bivšeg predsednika državePovodom moje prošlonedeljne kolumne, reagovao je savetnik donedavnog predsednika Srbije, Nebojša Krstić, napisom „Zašto Paković nije reagovao?“, već u prvoj, prosto proširenoj rečenici, napravivši dve greške, što je i za jednog savetnika jednog predsednika države rđavo predstavljanje, da ne kažemo rđav marketing. „Zlatko Paković je u osnovnoj premisi svog teksta ‘Povratak Đinđiću’ („Danas“, 7. 9. 2012) napravio faul“, piše Krstić. Najpre, „osnovna premisa“, nešto poput železnog gvožđa ili šijastog vrata, „egzemplaran je primer“ pleonazma. Premise su početni stavovi, dakle, osnova iz koje se izvodi zaključak. Uglavnom je više premisa iz kojih nastaje jedan zaključak, ali, sve su one fundamentalne za njega, jer bez i jedne od njih ne bi ga bilo moguće utemeljiti. Drugo, nisam ja bio taj koji je s bivšim predsednikom igrao basket, niti onaj čiji je kroše, namenjen jednoj drugoj funkcionerskoj stranačkoj glavi, slučajno završio na licu predsednika stranke i bivšeg predsednika države, dakle, ni u kakvom, organizovanom ili spontanom, sportskom ili nesportskom takmičenju, nisam učestvovao s Borisom Tadićem da bih napravo ikakav faul. Ukazivao sam na njegove političke greške, čijim bi se izbegavanjem izbegli i oni istinski faulovi do kojih je dolazilo u trenucima rekreacije i fiskulture bivšeg predsednika.Pogledajmo sada za koji mi to „faul“ u „osnovnoj premisi“ mog teksta - u kojem se osvrćem na odocnelu reakciju donedavnog predsednika republike povodom, kako sam ga nazvao, fašističkog napisa pomoćnika sadašnjeg ministra kulture - sportski sudija Krstić „svira“ ličnu grešku! Reč je, u stvari, o dva „faula“, odnosno dve „lične“. Prvu, zato što nisam naveo istinski Tadićev razlog za reagovanje, nego sam ga, kako kaže sportski sudija, „imputirao izvrćući smisao saopštenja“. Napisao sam da Tadić sada traži hitnu smenu autora fašističkog teksta „jer je bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima Slobodana Miloševića“, citirajući, dakle, samog Tadića. Evo šta, u ovom sportskom nadmetanju, kaže sudija: „Svako ko pročita Tadićevu izjavu vidi da je tražio Kolarevićevu smenu, ne zbog ovog što Paković tvrdi, već zato što tekst pomoćnika ministra ‘predstavlja izraz opasne namere obeležavanja pojedinaca sa ciljem uskraćivanja osnovnog prava na slobodu mišljenja i političkog izbora’.“Ako je neko jedan od nosilaca propagandne mašinerije diktatorskog režima Slobodana Miloševića, onda on, eo ipso, narušava pravo na slobodu ne samo mišljenja i političkog izbora nego i političkog delovanja. Savetnik bivšeg predsednika, zasenjen stranačkom družbom sa SPS-om, ovu vezu još uvek ne može da uvidi. Dakle, svrha teksta „Povratak Đinđiću“, u tome je da se javnosti ponovo predoči kako je za zataškavanje ove propagandne rabote i aboliranje njenih nosilaca odgovoran upravo Boris Tadić. Šta je tu uistinu faul? Faul je igrati basket sa portparolom pomenute mašinerije, Ivicom Dačićem. Kruna blasfemije jeste izjava tog sada bivšeg Tadićevog partnera i u basketu: „Da su živi, Milošević i Đinđić bi danas sarađivali.“ Premisa mog teksta je ta politička greška bivšeg predsednika čiji je savetnik N. Krstić.Dobrobit tog politički pogubnog partnerstva između SPS-a i DS-a, Krstić nalazi i u tome što, kako veli, za to vreme nije bilo spiskova sličnih spisku pomoćnika sadašnjeg ministra kulture. To nije tačno. O tim spiskovima, i sam sam pisao. Nedavno, u polemici sa Slobodanom Antonićem, a navodio sam ih iscrpno i u analizi nacionalističkog morala, na primeru najnovijih knjiga Dobrice Ćosića, koje vrve od takvih spiskova. Zašto je savetnik bivšeg predsednika o tome ćutao?Stoga što nisam pisao o rečenom fašističkom napisu pre Tadića, Krstić mi sudi za drugi „faul“. Pri tom tvrdi da i moje kolege nisu o tome pisale, što je netačno. Blagovremeno i pozvano, reagovano je na pomenuti spisak. Zašto je Krstić o tome neobavešten, to nije moj „faul“. Zašto, pak, ja nisam o tome govorio pre nego što sam pisao o Tadićevom reagovanju? Zato što sam već u tekstu pod naslovom „Patridiotizam“, 3. avgusta, analizirao fašistoidne izjave ministra kulture koje su premise za ono što je sastavio njegov pomoćnik. Nije me u tome sprečilo ni, međusobno uljudno, lično poznanstvo s dotičnim ministrom, koje potiče iz vremena kad je on bio član Demokratske stranke, čiji je jedan od osnivača.DS je 2008. godine izneverio građanke i građane koji su se borili protiv Miloševićevog režima i svih njegovih ljudi. Obnova rada ove stranke protiv raznih oblika autoritarnosti i protiv gomilanja vlasti i ukrupnjavanja moći u rukama pojedinaca, jedna je od premisa demokratizacije društva. Što se tiče ovih koji su sada na vlasti, a s obzirom na to da ih sve dobro i dugo poznajemo, ništa dobro ne očekujemo. Ako nekog dobra i bude, možemo ga smatrati čudom.

[bergasa19]

Danas

Reagovanje na tekst „Savetniku bivšeg predsednika države“ (Danas, 14. septembar 2012) Skrivanje iza premisaAutor: Nebojša KrstićZlatko Paković, u svom odgovoru, posle faula koji je napravio, u istom maniru samo malo osornije, proglašava me sudijom i prigovara, pronalazeći mi „grešku“ u jednoj „prosto proširenoj“ rečenici.Očigledna je njegova težnja da trivijalnostima zabašuri suštinu i skrene razgovor na nebitno. Ali ajde, nek mu bude, u par reči.Elem, dovoljno je da čitalac ode na Google.com i ukuca „osnovna premisa“, da bi dobio milion i trista sedamdeset hiljada jedinica u kojima se ova kombinacija pojmova koristi, što znači da se otprilike isti broj autora ne slaže s Pakovićem u vezi s njegovom (osnovnom) primedbom. „Osnovnih premisa“ ima i u „prosto proširenim“, ali, za ne verovati, i u složenim rečenicama. A zašto i ne bi? Jedan deduktivni zaključak sastoji se od premisa i konkluzije, ali jedan tekst može imati više teza. Jedna može biti osnovna tj. glavna, ostale mogu biti sporedne. Pa, recimo, premisu koja nas vodi ka centralnoj konkluziji najvažnije teze teksta, nazivamo osnovnom, da bi je razlikovali od drugih premisa koje nisu osnovne i koje vode ka sporednim, to jest za tekst manje važnim zaključcima kojima potvrđujemo svoju, recimo, sporednu tezu.Naravno, ovo važi samo za tekstove koji imaju tezu. Za razliku od njih postoje i oni kojima je cilj da izvrtanjem i manipulacijom obesmisle temu kojom se tekst „kritički“ bavi, pa za njih pre možemo reći da umesto teze imaju antitezu.Jedan takav ponukao me je da reagujem, sve u želji da njegovom autoru skrenem pažnju na manir koji nije dobar. Da sam znao da je arogancija jedino što ću dobiti kao odgovor, priznajem, ne bih.U redu, nije samo arogancija, ima tu i neistina. Al’ ima i šale.Kaže Paković da nije reagovao na fašistoidne spiskove pomoćnika ministra zato što je još pre toga, preventivno, „u tekstu pod naslovom ‘Patridiotizam’, 3. avgusta, analizirao fašistoidne izjave ministra kulture koje su premise za ono što je sastavio njegov pomoćnik“.Kud god kreneš, naletiš na premise. Ima ih za podsmeh, srećom, evo ima i onih iza kojih se skriješ u slučaju nužde. Sad svejedno, ovo Pakovićevo pravdanje simpatično je taman koliko je i besmisleno.Nego, drugo sam nešto hteo. Pakovića, kaže, nije sprečilo da ministru kulture i informisanja skreše u brk „ni, međusobno uljudno, lično poznanstvo s dotičnim ministrom, koje potiče iz vremena kad je on bio član Demokratske stranke, čiji je jedan od osnivača“.Čestitam na pokazanoj hrabrosti. Razumem delikatnu situaciju. I drago mi je zbog Pakovićevog i Petkovićevog međusobno uljudnog ličnog poznanstva. Međutim, znam da dotični ministar nije bio jedan od osnivača Demokratske stranke. Zato sam zbunjen. Zašto Paković takve stvari uopšte saopštava? Za temu o kojoj je reč nije uopšte bitno s kim je Paković u međusobnim ličnim odnosima, niti da li je ministar bio član, osnivač ili simpatizer neke stranke. Nije bitno ni da li je to bio njegov pomoćnik. Nije od presudne važnosti da li bi Đinđić pravio koaliciju s Dačićem. Nije bitno ni da li je „osnovna premisa“ pleonazam... čak ni da li sam ja igrao košarku i s kim... ništa od svega toga nije bitno, ali dok mi stignemo do onog što jeste, redukovao se skandal sa spiskovima „nosilaca i izvršilaca pogubne antisrpske politike“, do apsurda i - prošao voz. Odličan posao, Pakoviću.

[ultra plasticni]

Jel ispratio neko onu LudnicaKovin polemiku nasih "istaknutih" filozofa koja je krenula u Politici jos pre 2 metra dana Divjakovim tekstom u kojem kenja po postmodernistima, da bi se nastavila reprilkama, triplikama, kvadriplikama... Belancica, Milenkovica, Dakovica, Jovanica/Dusanica jebel li ga kako se zove, onog lika iz CLDS i dekana Filozofskog? Ne znam, mozda je jos neko pisao.Uglavnom, to jos uvek traje i pre par dana je stiglo jos jedno pisanije u famoznoj rubrici Medju Nama, a cenim da je urednik iscimao Divjaka da bi popunio prazan prostor u Kulturnom Dodatku u vrelo letnje vreme kad se i kultura sunca, a ovi se isprimali nevidjeno. Nevidjeno.Inace, imam sve tekstove : )

[bergasa19]

Imam i ja sve tekstove, ali nema ih na internetu, a polemiku je inicirao Divjak kao reklamu za novu knjigu. Belancic je za klasu ispred svih.

[Turnbull]

Jel ispratio neko onu LudnicaKovin polemiku nasih "istaknutih" filozofa koja je krenula u Politici jos pre 2 metra dana Divjakovim tekstom u kojem kenja po postmodernistima, da bi se nastavila reprilkama, triplikama, kvadriplikama... Belancica, Milenkovica, Dakovica, Jovanica/Dusanica jebel li ga kako se zove, onog lika iz CLDS i dekana Filozofskog? Ne znam, mozda je jos neko pisao.Uglavnom, to jos uvek traje i pre par dana je stiglo jos jedno pisanije u famoznoj rubrici Medju Nama, a cenim da je urednik iscimao Divjaka da bi popunio prazan prostor u Kulturnom Dodatku u vrelo letnje vreme kad se i kultura sunca, a ovi se isprimali nevidjeno. Nevidjeno.Inace, imam sve tekstove : )

Iščitao i ja, a Divjak u prošlom broju nastavlja da lupetara. Neumorno lupetaralo, inače, otporno na argumente k'o T-1000 na metke, pucaj, pucaj, džaba ti, on samo nastavlja kud je krenuo.A jel neko propratio ovaj sukob na luđačkoj desnici (boldovi moji). Šteta što su se pokačili, mogla je velike ljubav tu da uzraste između dječaka i islamoborca.

POGLEDI SA STRANE Dimitrije Vojnov Majke i maćeheNajnovije tenzije izazvane filmom koji je bogohulno prikazivao proroka Muhameda navode nas da preispitamo poziciju islamskog fundamentalizma kao Svetog grala savremene američke politike koja svoje prave namere krije iza apolitičnih formulacija kao što su demokratija, ljudska prava i globalna bezbednost.Pre nekog vremena, u Americi je snažno odjeknula priča o aferi koju je imala jedna interesna grupa političkih analitičara okupljena oko izvesnih firmi i fondacija čiji su članovi dobili poslove da predaju o globalnoj politici na američkim vojnim školama. Ispostavilo se da su studentima govorili o tome kako je rat između civilizacija neizbežan, kako će hrišćani morati da ustanu protiv muslimana i kako će u tom ratu neumitno morati da se krši ratno pravo, da će masakri poput Hirošime ili Drezdena biti nužni i da se islam mora saseći u korenu sa sve rušenjem Meke. Kada su neke informacije o ovim predavanjima stigle u javnost, reagovao je sam vrh američke države i većina ovih predavača je sklonjena iz nastave.Ovu priču je naročito začinio detalj da je kao gost-predavač sa njima sarađivao i Srbin Srđa Trifković, načinivši zanimljivu koaliciju srpske desnice i američkih neokonzervativaca koja, imajući u vidu nedavna iskustva, deluje sasvim prirodno. Ipak, mi znamo da se takva saradnja nije ostvarila na terenu i da su svi muslimani sa kojima su Srbi imali sukobe imali izrazitu podršku SAD.Sličan slučaj je i sa Rusijom. Ako se za aktivnosti samog Bin Ladena i Al Kaide u Bosni može reći da su se desile pre 11. septembra, kada se u SAD tek artikuliše ideja da Osama ne samo da nije više saveznik već da je postao najljući protivnik, onda za ruski slučaj nema opravdanja – napadi su se dešavali i pre i posle rušenja njujorških tornjeva. Međutim, čini se da SAD ne identifikuju radikalizovane kavkaske narode kao podjednaku pretnju već kroz razne vidove propagande plasiraju priču da su napadi po Rusiji inscenirani od FSB(Služba bezbednosti RF). Naravno da svaki teroristički napad podrazumeva i jednu teoriju po kojoj su ga inscenirali oni koji bi od toga mogli imati političku korist, i da takvih teorija ima i kad je reč o 11. septembru, ali napad na Njujork se pripisuje Amerikancima samo u teorijama zavere dok se napadi po Rusiji pripisuju FSB-u čak i u uglednoj zapadnoj štampi.Dakle, Amerikanci nisu jedini koji su imali izvesne nesporazume sa građanima muslimanske veroispovesti, ali su samo njihovi protivnici potvrđeno zlonamerni. Drugi paradoks je naravno to da su Amerikanci najljući protivnici muslimana iako sa njima nemaju neposrednog dodira, ne žive kao susedi ili u multietničkim sredinama. Sa druge strane, koliko su muslimani zloupotrebljeni kao protivnik sa kojim SAD ratuju ne bi li se zapravo ostvarili ekonomski interesi, pristup sirovinama ili podilaženje savezničkim režimima, toliko su isti ti ljudi vrlo često i omiljeni američki eksponenti čijim životima vode svoje bitke bilo da je to u Avganistanu, Bosni ili sada u arapskim zemljama.čini se da su i sami muslimani prozreli Amerikance i da se mnogo brže okreću protiv sile koja ih je zloupotrebila, o čemu svedoči i napad na američke diplomate u Bengaziju – pobunjeničkoj prestonici u vreme svrgavanja Gadafija.Javnost na Zapadu je prebacivala libijskim pobunjenicima što su izmasakrirali Gadafija umesto da ga isporuče međunarodnom sudu gde bi skončao na neki drugi način. SAD, sa druge strane, smatraju da njihovim građanima ne mogu da sude međunarodni sudovi. Skepsa prema međunarodnom pravu je dakle zajednička osobina libijskih buntovnika i američke administracije. Otud ne čudi da njihov spor u Bengaziju ima ovakav ishod.Dimitrije Vojnovobjavljeno: 20.09.2012.

Demanti dr Srđe TrifkovićaPovodom teksta ,,Majke i maćehe”, autora Dimitrija Vojnova, objavljenog 20. septembra, u kome se pominje ime dr Srđe Trifkovića, u ,,Politiku” je stigao demanti dr Trifkovića u kojem on navodi:,,Dr Srđa Trifković nikada nije držao predavanje u nekoj američkoj vojnoj instituciji.Dr Srđa Trifković nije i nikada nije bio povezan ni sa jednom „kompanijom” ili „fondacijom” koja organizuje bilo kakva predavanja u bilo kakvoj instituciji te vrste, u SAD ili bilo gde drugo.Dr Srđa Trifković nikada nije podržavao ubilačko nasilje prema nevinim civilima, muslimanima ili nemuslimanima.Dr Srđa Trifković je već dugo uporni kritičar neokonzervatizma i ova činjenica je dobro poznata čitaocima časopisa „Chronicles” i mnogih drugih izdanja.Dr Srđa Trifković nema drugog izbora nego da tuži ’Politiku’ zbog toga što je objavila kriminalno klevetničke laži koje su lično veoma bolne, pogubne za njegov ugled i ometaju ga u obavljanju njegovih profesionalnih obaveza”.

[bergasa19]

Problem kod Vojnova je sto on ne brani ni jednu tezu nego nas zatrpava gomilom poluistina i raznim opstim stereotipnim mestima. Da me neko pita o cemu je tekst ne bi mu mogao dati odgovor.

[Turnbull]

Problem kod Vojnova je sto on ne brani ni jednu tezu nego nas zatrpava gomilom poluistina i raznim opstim stereotipnim mestima. Da me neko pita o cemu je tekst ne bi mu mogao dati odgovor.

+1Pa srpski kafanski nacionalizam, zapakovan u tračeve i kao fol suzdržanost. Ma glupo do bola. Mali bi da bude nacionalista, ali da ga i dalje zovu na okrugle stolove u CZKD. I onda to ispadne ovako kretenski nemušto.Sa Srđom bar znaš na čemu si. Go, Breivik go! Nema laži, nema prevare. :) Edited September 21, 2012 by Syme

[notenoughreasonsforclaire]

Iščitao i ja, a Divjak u prošlom broju nastavlja da lupetara. Neumorno lupetaralo, inače, otporno na argumente k'o T-1000 na metke, pucaj, pucaj, džaba ti, on samo nastavlja kud je krenuo.A jel neko propratio ovaj sukob na luđačkoj desnici (boldovi moji). Šteta što su se pokačili, mogla je velike ljubav tu da uzraste između dječaka i islamoborca.

Odi se spominje Serž.

[Turnbull]

'Fala! BTW, obratiti pažnju na činjenicu da Mita Amerima prebacuje samo što nisu principijelnu podržali genocid iu Srebrenici, nego se onamo zalažu za genocid, a nas za isto kažnjavaju. Neprincipijelno.

[bergasa19]

Dokle ce da lupetaju.

Još elementarnije, Trivićkaivan stanković"Elementarno, Milenkoviću"; VREME 1132Zanimljivo je da Branka Trivić spočitava Ivanu Milenkoviću nepoznavanje sistema parlamentarne demokratije, a sama ne razume "šta je pisac hteo da kaže". Dakle, Ivan Milenković reaguje na to što su silni, a među njima i Vesna Pešić, Tadića optuživali za kršenje Ustava zbog toga što se nije odrekao funkcije predsednika Demokratske stranke, jer Ustav Srbije kaže da se ne mogu vršiti dve javne funkcije u isto vreme. Da li je ministarski položaj javna funkcija? Da li treba dalje da pojašnjavam? Da li je sada jasno šta je suština Milenkovićevog teksta, kad se sve teorijsko-filozofske konstrukcije ostave po strani? A još zanimljivije mi je to da je Branka Trivić potpuno prenebregnula to sto je Vesna Pešić čitavu svoju reakciju na tekst Ivana Milenkovića bazirala na POGREŠNOM citiranju jedne njegove rečenice (dakle, nije se potrudila ni da pročita tekst kako treba, ali je osetila potrebu da reaguje na njega, što je sramno za nekoga kao što je (bila) Vesna Pešić). Prenebregnula je i to koliko je besmisleno to što Vesna Pešić insistira da dobri Toma ne krši Ustav za razliku od diktatora Tadića, iako je svakome ko zna da čita ne pomerajući usne jasno da čin kakav je Nikolićev ne znači apsolutno ništa, jer se njegov uticaj u njegovoj stranci tim činom neće nimalo umanjiti. Ako neko želi da pomene simboliku u ovom kontekstu, mogu samo da mu kažem da je Srbija još mnogo daleko od simbolike. Dakle, sve to prenebregava Branka Trivić i optužuje Ivana Milenkovića za elementarno neznanje. Sve što ja imam da kažem Branki Trivić jeste da je meni mnogo elementarnije to što za ministra kulture imam poslastičara, a za njegovog pomoćnika za medije (or whatever) čoveka koji pravi spiskove nepodobnih i na taj se način preporučuje novoj vlasti. Uspešno. Sapienti sat.

[Turnbull]

Dokle ce da lupetaju.

Tko je uopšte Ivan Stanković?