Mnogo drame i patetike. Ako skinemo govna do sledećeg leta, biće i EXIT-a, opušteno, pašće neki dogovor.

Ako ih ne skinemo, jebo i EXIT i sve, najmanje bitna stvar. U zemlji će svejedno ostati jako malo ljudi koji bi ga posećivali, mogao bi jedino da opstane ako budu pevali BMK i Ceca.

Zavrnuli su im slavinu pa su sada klasični drama kvinovi. Bolje da su isfurali priču da sa ovim govnima na vlasti ništa neće ostati do sledeće godine, pa ni EXIT, zato pumpaj jače da bude i EXIT-a dogodine.

A kasno je sad bilo za tu "full nuke" taktiku.

Već su dosta para uzeli i pre ove godine.

AV voli da "kupi" te "simbole", pa verovatno nije žalio para...

EXIT 2025

PRIPREMA

- Skidam 5 kilograma. To postižem šetnjom od 15 do 20 kilometara dnevno.

- Kada je Exit konačno ušao u otvoren sukob sa vlašću, i kada sam čuo da dovode Galu na otvaranje, odlučio sam da vodim sina prvi dan. On je gimnazijalac, treći razred, na blokadama svaki dan. Svako veče vraća se oko dva posle ponoći, posle detaljnog čišćenja raskrsnice pored gimnazije. Štampam mu majicu sa delom teksta Galinog hita. Na grudima piše "FREED FROM DESIRE, MIND AND SENSES PURIFIED", na leđima isto, plus dodatno većim slovima "FREEDOM AND LOVE".

PRVI DAN

Stižemo autobusom u Novi Sad. Da bi stigli do taksista prolazimo pored železničke stanice, pored famozne nadstrešnice, pored ograde na kojoj su ispisana imena žrtava. Na betonu su istopljene sveće, cveće, dečije igračke... Suzdržavam suze. Svi koji prolaze ovuda čine to tiho, sa izobličenim izrazima lica, na kojima se očitava pomešana neverica, tuga, bol i bes.

Stižemo u smeštaj kod katedrale, idemo da promenim četvorodnevnu ulaznicu za narukvicu. Samouvereno vodim sina na Trg slobode, ali tamo se to više ne radi. Nalazim da je zamena na Ribljoj pijaci. Prolazimo Zmaj Jovinom ulicom, pored spomenika Jovanu Jovanoviću Zmaju i počinjem da razmišljam, mora da je tu i istoimena gimnazija. To je mesto gde je nastala nova srpska reč ćaci. I zaista, ukazuje se stub ograde gde je napisan čuveni nepismeni grafit. Još uvek se ispod sloja farbe vide tragovi obnavljanja grafita, drugi grafit, koji je glasio "Ćaci je živ". Slikamo se pored stuba i šaljemo rodbini i prijateljima, uz poruku "Znate li gde se nalazimo". Neki su prepoznali a neki ne.

Uveče, krećemo na Exit, kroz i pored Dunavskog parka. Prolazimo kroz novosadsku blokadu koja je najkreativnija koju sam video: transparenti, muzika, posluženje... Atmosfera bunta i solidarnosti. Istaknute su fotografije uhapšenih studenata. Ispred mosta stoje stolice sa imenima poginulih, a ispred stolica cipele. Dele se flajeri na engleskom, namenjeni strancima, u kojima je opisana sadašnja politička situacija u Srbiji.

Prolazimo pored spomenika Janiki Balašu, preko mosta Varadinska duga sa predivnim pogledom na Dunav. Nema zastave Exita na tvrđavi, kao što je uvek bilo za vreme festivala. Umesto nje je ona na kojoj piše "Nema predaje" preko mape Kosova. Objašnjavam sinu šta znače mnogobrojni katanci na mostu. Pričam mu o istorijartu Petrovaradina i tvrđave, o Eugenu Savojskom, njegovoj pobedi nad Turcima i kapiji (koju smo mi Srbi prekrstili u Beogradska).

Atheist Rap (Main)

Punk iz doba Juge.

Dr Pop: "Ruke su vam krvave. Njima su ruke krvave već 30 godina". Istina. I kreće "Sarajevo".

The Boomtown Rats (Main)

Bend iz doba punka i novog talasa. Meni najdraži period, bio sam sretno dijete. Nisam slušao Ratse, slušao sam Rutse. 

Ali blizak mi je njihov zvuk. Znam većinu pesama, neke su se vrtele na radiju. Najdraže su mi "She's So Modern" i "Like Clockwork". Poštena svirka, mada je nešto išlo, da se arhaično izrazim, i "sa trake", (npr. duvači u "Rat Trap"). Nažalost nije bila "Banana Republic".

Uvek mi je drago da vidim bend iz mog vremena, makar mi lično i ne bio toliko bitan.

(Oni su imali "She's So Modern", mi smo u to vrijeme imali dvije "Moderne djevojke", jednu od Filma, drugu od Kazališta.)

Gala (Main)

Zvanično otvaranje festivala

Očekivao sam više skakanja a manje snimanja, ali šta da se radi. Gala izgleda za 10, koreografija je za 10, studenti su na bini. Pravim video snimak početka nastupa snimajući čas binu, čas nas, prebacujući na odštampani tekst na majici kad ga Gala peva. 

Šaljem naše slike ženi koja od njih pravi story pod nazivom "Prvi put sa ocem na Exitu". Obojica ne volimo da se naše slike vuku po netu, ali kad mi je rekla naziv i da je slike kombinovala sa Laibachovom "Across the Universe"...

Nikola Vranjković (Fusion)

Da li je ovaj čovek normalan? Svaki put se šokiram kvalitetom pesama i izvođenjem. On je nivo i univerzum za sebe, oslobođen svake banalnosti. Njegov kreativni vrhunac se baš odužio, da ne govorimo o perfekcionizmu.

Amna (Fusion)

"Ja sam kao gram a puknem kao grom"

Od svih mladih, za mene novih izvođača na ovom Exitu, njoj sam se najviše radovao. I nije me razočarala. Omiljena mi je "Lagana".

Ima tri duetske pesme sa Nikolijom i to je bio očigledan izbor gošće. Međutim, dva dana pre Exita, objavila je duet sa Sekom Aleksić. Nisam to znao, pa kad je najavila Seku, umal se ne sruših. Kažem sinu "Snimaj", jer je mlađi, brži, bolje se snalazi sa telefonom, ali vadim i ja telefon. I sad imamo dva snimka. Junior, mi se naravno iščuđava i smeje, kao i svi vi koji ovo čitate. 

Seka sa šeširom suvereno vlada scenom, baš dobro peva, pravi profesionalac, u jednom trenutku i podigne Amnu. Zbunjena publika nije ni dočekala ni ispratila Seku kako dolikuje. Ovo je istorijski događaj. Prvoklasna narodnjačka zvezda na Exitu, ali kakva, 100 posto ispravna u svojim političkim stavovima, hrabra (u poslednje vreme joj redom otkazuju nastupe u Srbiji), i humana (ono što je uradila za romsku devojčicu je za divljenje). Boga mi, "Boga mi" je odlična pesma: "Svako bi da nosi para vreće, Boga mi, ja bih puno zdravlja, puno sreće".

Sledeći su Crni Cerak & Lacku. Ja bih gledao iz radoznalosti, junior ne može da ih smisli, odlazimo.

Tiësto (Main)

Ne gledamo od početka ali gledamo do kraja. Sin je fasciniran laserima i detaljima u kompjuterskoj animaciji koja služi kao ilustracija.

"Lay low, hit the sun
Everybody have a real good time
Real good time"

Kakva hitčina. Dj Tiësto, kapa dole.

Idemo do Dance Arene, slušamo Ninu Kraviz, pokazujem mu i Urban bug i No Sleep Novi Sad.

Propušten Heavy Lungs na Explosive stejdžu jer je u tom trenutku bilo otvaranje. U ovom Bristolskom postpunk bendu je pevač Danny Nedelko, koga su u istoimenoj pesmi opevali Idles.

DRUGI DAN

Ispraćam sina na autobus. Upozoravam ga da ne zaspi i otputuje dalje. U pitanju je prolazni autobus.

Uveče, na blokadi, srećem koleginicu iz Novog Sada koja se na trenutak pojavljuje u spotu Goblina "Idemo do kraja" koji su režirali studenti FDU, kombinujući snimke sa protesta.

Oxajo (Fusion)

"Four dead in Ohio" - Crosby, Stills Nash & Young "Ohio"

(Nismo u Ohaju, niti su četvorica momaka ne daj Bože mrtvi, naprotiv. Samo moja asocijacija na Neil Youngovu pesmu, uslovljena strahom da se i kod nas ovako nešto može desiti. U pesmi "Ohio" opisan je slučaj kada je Nacionalna garda pucala na studente.)

Sve je bilo kako treba. Sijao je i bend i malobrojna publika. Dukat i društvo, putem svog muzičkog minimalizma, umeju dobro da prenesu emociju. Kako sami kažu, u nedostatku sopstvenog materijala sviraju obradu Senidine pesme "Zauvek". 

Prodigy (Main)

Kad god su Prodigy bili ovde, bio sam na tvrđavi, ali ih nisam gledao. Sad je i to rešeno. Konačno da i ja budem fire starter, twisted fire starter! Da ne pričam da mi je "Out of Space" posebno draga zbog Max Romea i njegove "Chase the Devil". Hoćemo li konačno oterati tog đavola, ako ne sa planete, barem sa ovih prostora?!

Na početku nastupa šaljem poruku kolegi za koga sam siguran da je tu u gomili. U poruci je pisalo "PUMPAJ! Fucking Serbia!", reči upravo izgovorene sa bine. Kolega ne propušta Prodigy. Dolazi, isključivo zbog njih. Udari na max pa onda propusti ostale dane, i odboluje. Javlja mi se tek sutradan posle aftera. Naravno da je bio.

Qyzil (Free Students)

Mala bina, desetak u publici, simpatičan bend.

Kendi (Fusion)

Bio na kratko. Taman na "Arapske pare".

Sunshine (Fusion)

U junu su pokidali u Šapcu, čuo sam od ljudi koji ih inače ne slušaju. Tada nisam mogao da idem, sada je popravni. I prođoh popravni, i goniše me misli sve do vasione.

TREĆI DAN

Naked (Fusion)

Na Naked da prostite svršavam. Šačica prisutnih takođe neizmerno uživa. Već drugi put ih gledam na Exitu. Prošli put su bili 2022. na Pachamama stejdžu. Ukratko i uprošćeno ethno-jazz, mada tu ima još raznih uticaja.

Pekinška Patka, tačnije Sretina patka (Fusion)

Uh, kako dobro ovaj bend zvuči, ali samo svirački. Žestoko, utegnuto, brzo, moćno. Da je Čonta bio na svom mestu, bio bi to koncert za pamćenje. Zamenu ne mogu da komentarišem. Dečko je korektan, ali to nije to.

"Bila je tako lepa" izvedena je dva puta, sa francuskim tekstom i na srpskom. Snimio sam verziju na francuskom. Prekinuo sam snimanje kad nije bilo vreme. Kao da ne znam da sledi nastavak "bila je tako gadna i bubuljičava". Nedostatak koncentracije je rezultat i moje distance od ove postave.

Utisci: 

1. Svetogrđe

2. Čontina patka > Sretina patka

Zaključak CK SKJ:

Da se matore budale odmah dogovore i naprave barem jedan nastup zajedno sa dva programa. Prvi program, prvi album sa Sretinom bendom, drugi program, drugi album, sa Čontinim bendom. Može između pauza od 15 minuta. Naravno, peva samo Čonta, jer niko i nikad kao profesor.

Misty Marley (Main)

Nisam znao da postoji, dok je nisam ugledao u programu Exita. Preslušao sam njene audio snimke, pogledao snimnjeni koncert na YouTube, i pomislio, ovo će biti sramotno.

Počinje instrumentalom, riddim brunda, čamuge, zatvaram oči. A kad je zapevala, ljubi je baba Rita, i đed Bob, unučica rastura. Genetika je čudo, krv nije voda. Bend veze, rajski prateći vokali. Jedan od onih magičnih trenutaka kada zahvaljujem Mighty Jah što sam ovde. Da se razumemo, nije to vrhunski nivo, ali je više nego ok za jednog reggae izvođača. Najviše mi se svidelo što uglavnom ostaje u okvirima roots reggae muzike, bez savremenih kerefeka.

Pevala je dedinu Misty Morning. Ima neke posebne nežnosti u ovoj pesmi, i meni je jedna od njegovih najdražih. Takođe i Redemption song, na kojoj je sišla do publike.

Hurts (Main)

Čim izlaze na scenu, šaljem slike koleginici koja ih obožava. Odgovara mi sa "Malo ti zavidim". Uzvraćam "Nemoj malo, mnogo". Bio sam i kad su bili prošli put. Znao sam da će biti dobri. Svuda okolo devojke na ramenima svojih momaka. Nižu se setni hitovi. Možete da ih mrzite, ali to je to, "Wonderful Life" je savršena pop pesma. Život boli ali jeste divan. Žrtvujem Partibrejkerse na Fusionu zbog njih. Caneta i Antona sam nebrojeno puta gledao i gledaću, ostajem na Mainu jer i "Stay" je dobra pesma.  

U nekom trenutku odlazim po pivo. Kažem Rusima iza mene da mi čuvaju mesto, i mesto me čeka. Prvo pričamo engleski a kada se predstavim kao Srbin, jedan od njih progovori na savršenom srpskom jeziku. Kaže "Tri godine sam ovde, morao sam da naučim".

Eskröta (Explosive)

Korpulentne, seksi Brazilke umeju da sviraju. Odličan nastup odgledan iz prvog reda, osim u toku snimanja, kada sam morao da se odmaknem da zvuk ne bi probijao.

Sledi No Sleep Novi Sad, Dance Arena, pa after.

Na No Sleep Novi Sad srećem gospođu iz Kragujevca kojoj nikako da zapamtim ime. Godinama se nađemo u jutarnjim satima, pozdravimo i ispričamo. Nastavljam sa njenim društvom na Dance arenu. Ne idu na after.

ČETVRTI DAN

Goblini (Main)

Dobro, znate da sam iz Šapca, pa neću mnogo da ih hvalim. Samo ne znam kako to da izvedem. Gledao sam kako ovaj bend raste od samog početka. Priznajem, prvo sam davao prednost Logopedima, zbog njihove otkačene originalnosti. Ali Goblini su nastavili godinama uporno i vredno da melju, grizu i kidaju. I znate šta, sve su samleli!

Izlaze prvo muzičari, publika doziva Goluba. Od prvog takta ludilo, svi volimo Anju, i svi bi voleli da je tu, pa od radosti urlamo i skačemo. Odmah iza mojih leđa počinje neprekidna šutka. Svi tekstovi se znaju, sve se horski peva, čak i nekad ruska, a sad Goblinska brzalica Cipjonka. 

Jedini predah je na emotivnoj "Idemo do kraja", sigurno najboljoj namenski urađenoj pesmi za aktuelne proteste. Ne sme se zaboraviti da su Goblini, već godinama unazad na svojim nastupima, bez uvijanja kritikovali vlast.

U gomili vidim lika sa čirokanom i Dead Kennedys zastavom, na kojoj umesto "Nazi Punks Fuck Off" piše "Ćaci Scum Fuck Off". Jurim kroz gomilu, maltretiram čoveka da slikam zastavu, plus da se i ja slikam sa njom. Sve je prihvatio vrlo ljubazno i staloženo.

Ono što je zadivljujuće je koliko je ovaj bend zreo, kako sve što rade, rade opušteno i sa lakoćom.

U poslednjoj numeri "Ima nas", koja je kao stvorena za proteste, Golub citira Njegoša: "Neka bude borba neprestana", verovatno aludirajući na Vučićevo korišćenje ovog stiha u svrhu permanentne političke kampanje. Velika je čast svirati ispred Pistolsa i najaviti ih, Goblini su to kvalitetom i upornošću zaslužili.

I da znate, Patka nije onomad pojela Pistolse, jer se koncentrisani nastup od 19 minut, teško može porediti sa svirkom od skoro sat i po. Ali Goblini objektivno jesu pojeli Pistolse! Što je u krajnjoj liniji potpuno nebitno jer ovo nije muzičko takmičenje. Bez Pistolsa punk ne bi postojao, a iznad svega stoji punk bratstvo i tu nema mesta rivalstvu.

Nešto kasnije, šabačkom vezom, do mene stiže slika Goblina sa Glenom Matlockom iz bekstejdža.

Sex Pistols feat. Frank Carter (Main)

Svirački ok. Ali...

Sve vreme dok sam slušao pevanje, čuo sam u glavi paralelno Džonija. Tačno znam šta bi on rekao na sve ovo "FUCKING AWFUL".

Nije mi jasno zašto pevača toliko guraju. Posebno su ga predstavili i odali mu počast kao da je ne znam kakva zvezda. U vizuelizaciji kombinovani su snimci mladih Pistolsa, bez Rottena, i umesto njega ubačen mučeni Carter. Sve to prilično iritira. Toliko puta su mu ponovili i napisali ime i prezime da sam ga konačno zapamtio. Pre koncerta ga nisam znao. Da sam maliciozan, svašta bih rekao. Objektivno, dečko se prihvatio vrlo nezahvalnog zadatka. Mogao je da dubi na glavi, džabe, jedan je Johnney!

Na "My Way" je valjda hteo da pokaže glasovne mogućnosti, pa je pevao ko slavuj. Alo sine, nije ti ovo Sinatra već Syd, ovo je punk! Prvo sam mislio zajebava se pa će da krene kako treba, kad ono cvrc.

Posle nastupa, pričam sa novosadskim društvom mojih godina. Tu je i stariji lik koji je gledao Pistolse 1976. u Londonu. Svi imamo isti utisak. 

Oponašam prvo Džonija a onda Cartera i pevam "AND WE DON'T CARE". Pitam se gde je cinizam, gde je agresija kod mladog interpretatora. Svi se smeju i kažu da sam bolji od Cartera. Mislim se nije ni teško.

Mlada publika je priča za sebe.

Na krnje Pistolse reguju bolje no što su matori fanovi reagovali na pun sastav 2008. godine. Prava euforija. 

100 puta sam stajao na ivici šutke potpuno spokojan, trpeo guranje i slučajne udarce sa zadovoljstvom, bez nervoze, gledajući omiljene bendove. Ali ovde su se dešavale iznenadne šutke. Odjednom bi grupa momaka i devojaka, počela da pravi šutku a svi bez punk obeležja. Lepo i konvencionalno obučene devojke, za koje bih bio ubeđen da nikad nisu čule za Pistolse a znaju tekstove, nadrealno.

Pri kraju primećujem društvo koje je pre par meseci na Pankrtima napravilo haos, i ulepšalo koncert. Tada sam im posle završetka čestitao na ponašanju. Prilazim i sada i činim isto. Rukujemo se i smejemo, zahvalju na snimcima Pankrta postavljenim na YouTube na kojima se vide.

Mada, izjeda me crv sumnje, moram da dodam...

Počne "Problems", moja najdraža od Pistolsa, valjda zato što u njoj ima nešto Studžisoidno, te konačno krenem da se ponašam normalno i pevam i skačem. Tu sam shvatio koliko parola "Ko ne skače, taj je ćaci" ima univerzalno značenje. Da sam bio u prvim redovima, opustio se, sigurno bih se bolje proveo. Pa bi onda Pistolsi u prikazu imali dodatni subjektivni popust, uključujući mladog pevača.

Zvanično zatvaranje festivala (Main)

Marko Louis & Marčelo - Vatra u mraku

Nisam ljubitelj ni jednog ni drugog, ali pesma sada ima veliku težinu i značenje.

Propuštam Hiljson Mandelu i Z++ jer novosadsko društvo nije u tom fazonu. Ako je Miach bila Mandelina gošća, onda sam žešće pogrešio. Bolje da ne znam.

Sledi Dance Arena, pa after.

Na Dance areni pričam sa Hrvatima. Uglavnom su programeri, prvi put u Novom Sadu. Razgovor je srdačan, ekumenski, dok uzgred ne pomenem Marka Perkovića Thompsona, pa lik krene da ga brani, opravdava i čak hvali. Čuj, odrastao je uz njegove pjesme koje su lijepe, domoljubne, i to je samo zabava. Pomislih da li da se i ja pohvalim da sam "veteran domovinskog rata" samo sa suprotne strane, i kako je bilo lijepo čizmom gaziti "lijepu našu"?! Ujedoh se za jezik, prećutah i odoh.

Na povratku sa aftera, odmah po izlasku iz Bastiona, nalećem na gomilu policajaca. Pretresaju i rekao bih privode dvojicu mladića. Momci deluju trezno. Nisam dobro čuo, čini mi se da je jedan od njih rekao "predaću vam sve parole". Policajci koji ne učestvuju u intervenciji stoje sa strane i zlobno se smeju. Bahati, uživaju u moći koju im daje uniforma, sa prirodno mutnim, zverskim pogledima. Pretpostavljam da su mladiće zaustavili iz samo dva moguća razloga, droga ili politika. Prilazim policiji i pitam "Šta je bilo, jesu drogirani". Iznenađeni, gledaju me u neverici, i mislim da odgovaraju samo zbog moje starosti "Verovatno su i drogirani". Dakle politika. Njih petorica gledaju me ispod oka, čekaju, razmišljam, jedna pogrešna reč i skembaće me. Odlazim, biće dana za megdana.

Zaključci:

1. Osiromašeni Exit

Jasno se videlo da je nedostajalo para. Nije bilo vatrometa, mnogobrojnih štandova (pojedina mesta na tvrđavi ranije puna, sada su bila prazna), nije se moglo prići kuli sa satom i Petrovaradinskoj terasi (tu je u poslednje vreme bila Pachamama bina), stejdž na Dance areni je bio praznjikava konstrukcija (rekao bih nedovršen), na Fusion bini se program ranije završavao (dakle maji broj izvođača), i još štošta. 

2. Politička strana

Bukvalno svaki izvođač je sa bine podržao protest, malo li je...

Atmosfera - vlast bi rekla blokaderska. Deca između izvođača svaki čas krenu sa "Pumpaj", "Ko ne skače, taj je ćaci", pa onda "Vučiću pederu", bio je stejdž "Free Students", baneri "Pumpaj", postavljene širom tvrđave uveličane fotografije sa protesta, karikature koje ismevaju vlast... Sa Exita se orilo uživo "Freed From Desire" (Gala), "Vatra u mraku" (Marko Louis & Marčelo), bila je i Seka Aleksić.

Dušan Kovačević je sa glavne bine rekao: "You can't government us with fear". To je na neki način parafraza Thomasa Jeffersona “When people fear the government, there is tyranny. When the government fears the people, there is liberty”.

Znam šta svi opravdano ili neopravdano mislimo o ovoj manifestaciji i privatnom preduzeću, ipak, Exit na neki uvrnuti način is comining home!

3. Opšti utisak

Jedan od najboljih Exita na kojima sam bio. Veliko osveženje i otrežnjenje. Sve te mlade ljude koje sam na festivalu ranije nadmeno gledao kao klince koji nemaju pojma o muzici i uopšte o životu, sada posmatram sa poštovanjem. Uključujući sina koji ima ozbiljan staž na blokadama i zborovima. Ima važnijih stvari od muzike. 

A kada je o programu reč, imalo je šta da se vidi.

Po povratku, pokazujem slike i video fajlove roditeljima, da vide unuka na Exitu. Keva zajebava "Počni odmah da štediš pare", gledam je upitno, pa kaže "Za Egipat sledeće godine". Hm, nije loša ideja...

Edited July 21, 2025Jul 21 by klimt

2 hours ago, klimt said:

Sledeći su Crni Cerak & Lacku. Ja bih gledao iz radoznalosti

Posto je krajem Juna odrzan neki BG Music Week i ovi bili na njemu meni to delovalo kao neki caci festival da li iko ima ideju ova ekipa jel pumpa ili su caci. I uopste BG Music Week jel bilo neko pumpanje ili ne.

35 minutes ago, glibav said:

Posto je krajem Juna odrzan neki BG Music Week i ovi bili na njemu meni to delovalo kao neki caci festival da li iko ima ideju ova ekipa jel pumpa ili su caci. I uopste BG Music Week jel bilo neko pumpanje ili ne.

Crni cerak su klinci (u razvoju mozga), ali jednom od njih je ćale moj bivši kolega, koji se učlanivši u SNS uglavio u neku opštinsku "ustanovu kulture" i tu je sve što uz to sledi "da se mora".

Znam da im je preko tih veza u stranci sredjivao lokacije za snimanje spotova itd...

4 minutes ago, Frank Pembleton said:

Crni cerak su klinci (u razvoju mozga), ali jednom od njih je ćale moj bivši kolega, koji se učlanivši u SNS uglavio u neku opštinsku "ustanovu kulture" i tu je sve što uz to sledi "da se mora".

Znam da im je preko tih veza u stranci sredjivao lokacije za snimanje spotova itd...

Beše jedna lokacija spotova osnovna škola + glavni glumac Kristijan.

6 hours ago, *edited by mod said:

Beše jedna lokacija spotova osnovna škola + glavni glumac Kristijan.

Da da...

17 hours ago, klimt said:

Čontina patka > Sretina patka

Patkometrija!!!!

(Zajebavam se, sjajan izvestaj, hvala ti puno!)

021.rs

Festival Egzit se seli u Skoplje, najavio kandidat za gra...

Kandidat za gradonačelnika Skoplja Orce Đorđievski najavio je da muzički festival "Egzit" (EXIT) dolazi u glavni grad Severne Makedonije.

Sudeći po snimku Srbija = Beograd

ne znam sta je spram ove prethodne vijesti