On 8. 1. 2012. at 14:19, Roger Sanchez said:

Kao neživotnoj priči vilenjaka, duhova, neke paralelne eshatologije i mitologije...

Jeste to sve, ali i jeste bilo cool kad su nasli Homo floresiensisa. I to bas nekako u jeku popularnosti LOTR filmova :D

  On 8. 1. 2012. at 14:27, Lrd said:

Pa ovo je, najjednostavnije, subjektivan odnos prema Tolkinu. Ti ga ne voliš i ti imaš žanrovski otklon i tebi je to...itd.

Usudit ću se forumulirati axiom da ne postoji objektivni odnos prema književnosti/žanru. Samo demokratska većina subjektivnih odnosova.> I like Tolkien. I don't dig Tolkien. Kak bi se reklo.

Glasao sam za Tolkina, krajnje subjektivno. U pitanju mi je omiljeni pisac i omiljeni žanr (pročitao Gospodara barem pet puta ucelo plus x puta omiljena poglavlja na preskok), pa bih za njega glasao bez obzira na to ko je sa druge strane (eventualno bih se zamislio kod npr. Klarka, Asimova ili Herberta). No, ja nisam poznavalac književnosti, a ni ovo glasanje nije naročito ozbiljno. Takođe, malo mi je neobična tvrdnja da je Tolkin 1961. godine bio razmatran za Nobelovu nagradu, kada je on tada imao praktično samo dva veća dela (Hobita i Gospodara), od kojih Hobit, ruku na srce, više vuče na dečiji roman nego na ozbiljno delo, a Gospodar je još uvek bio "svež" u književnom smislu (izdat 1954. i 1955. godine). Silmarilion i ostala veća dela su izdata mahom tek nakon Tolkinove smrti (1975. godine i kasnije), i to od strane Kristofera Tolkina, a 1961. godine su bila nepoznata široj publici (nisu čak ni bila sređena i sistematizovana, a kamoli objavljena, to je uradio tek Kristofer). Inače, ja sam apsolutno siguran da za moga života nijedan pisac SF ili fantazija neće dobiti Nobelovu nagradu za književnost. Za uštirkane članove Nobelovog komiteta je ovaj žanr isuviše neozbiljan i trivijalan da bi zaslužio ozbiljno razmatranje, premda postoji izuzetno veliki broj fantastičnih pisaca i pravih književnih remek dela, pre svega u SF-u. Jednostavno, ne žele da ozbiljno razmotre bilo kog pisca SF-a, iako, po mom mišljenju, ozbiljnih kandidata ima. Sa druge strane, čini se da opskurnih pesnika, čija dela ne čita niko osim ukućana i užih stručnih i prijateljskih krugova, nikada neće ponestati u izboru za Nobela, kao ni politički podobnih i zaslužnih pisaca i "pisaca" kao što su Vinston Čerčil, Solženjicin ili Gao Ksing Đijan.

  On 8. 1. 2012. at 14:06, Marko M. Dabovic said:

Tolkin reči i jezik upreže kao moćne volove koji vuku njegov narativni voz.

Moćni narativni voz Hronika nije najbolji primer kvalitetne naracije. Priča u LOTR je predstavljena iz jedne i samo jedne perspektive (postaje zanimljivije kad se razdvajaju pa imaš Rohan ovamo, Gondor ovamo, i Mordor onamo, ali to je ipak sve ista strana) pa još opterećena beskrajnom mitologijom Doba Pređašnjih o kojoj neko svaki čas razglaba - koja je cool, ali ubija ritam glavne radnje. Npr. izlete oni iz Morije sans Gandalf, i šta se desi? Ulete pravo u Lotlorijen gde se sledećih 50 strana pripoveda o tome kako su vilenjaci kewl i kako je žalobno što nestaju iz sveta i polako odlaze na zapad... pa onda taman krenu čamcem i valjda neko pomene da ih Golum prati i pomisliš "šta će sad biti"... Kad ono - evo vidite ova dva spomenika, to su moji preci Elendil i Isildur, oni su došli ovde iz Atlantide Numenora, bla bla bla i onda bla bla.Opet moram da se ogradim i kažem da ja u stvari volim Tolkiena. Samo mislim da je žestoko overhyped, posebno u XXI veku. I da mu naracija nipošto nije jača strana. Čovek sjajno gradi mit, piše hroniku tamo nekog doba. Zato i Appendixu imaš opisano šta je tačno bilo sa patuljcima i baucima pre trista miliona godina, u vreme kog kralja Gondora su došli crni gusari iz Afrike Umbara, itd. Tu naracije nema, to se sve faktografski iznosi - i meni je zanimljivo. Ali kad hoćeš da ispričaš priču, onda ti naraciju ceo taj metastazirani background opterećuje i usporava.

  On 8. 1. 2012. at 14:11, Radagast said:

Pojedinci napisase da je Lotr decija knjiga. Ja pak vise naginjem Andurilovom gledistu da "citava ta prica ima filozofski karakter, tice se odnosa spiritualizma i materijalizma kao i sta je zapravo zlo (zelja za dominacijom nad drugima".

Ajoj :(Tolkien je imao dosta da kaže protiv alegorijskog tumačenja njegovih knjiga, tačnije da su sve to gluposti. "Čitava ta priča ima karakzer XYZ" nije kompliment ni za jedan ambiciozan roman.

Kad bi se glupost placala kulovi bi mlatili pare po forumskim kuloarima.. Ovako samo mlate gluposti.Jbg, svakom je njegova visina najviša. I kad pijanstvo visine zavrti čoveku mozak, onda nema mere ni razlike. Nema viših ni nižih tornjeva. Sve su vrtoglavice jednake.

E neka si nam rek'o. :D

  On 8. 1. 2012. at 15:40, Minimoog said:

Kad bi se glupost placala kulovi bi mlatili pare po forumskim kuloarima.. Ovako samo mlate gluposti.Jbg, svakom je njegova visina najviša. I kad pijanstvo visine zavrti čoveku mozak, onda nema mere ni razlike. Nema viših ni nižih tornjeva. Sve su vrtoglavice jednake.

pa nista onda, da se razidjemo

  On 8. 1. 2012. at 15:38, Ayatollah said:

Takođe, malo mi je neobična tvrdnja da je Tolkin 1961. godine bio razmatran za Nobelovu nagradu, kada je on tada imao praktično samo dva veća dela (Hobita i Gospodara)

pa predlozio ga je CS Luis, sto se nije moglo prenebregnuti jer je nominacija dosla sa kredibilnog mesta. morali su makar da razmotre. mislim da g. Luis tom nominacijom nije ucinio dobru uslugu svom prijatelju i kolegi.

Edited January 8, 201213 yr by Marko M. Dabovic

@Roger: uf, i meni je Dina legla. I mislim da je moguće biti objektivan. Svaki pisac ima neku ideju koju koristeći alate žanra prenosi čitaocu, neku misao, nit, epska i naučna fantastika su idealni žanrovi za prenošenje širokog dijapazona ideja i za njihovo testiranje i obrađivanje zato što nemaju ograničenja "realnih" žarnova, tj. mogu predstaviti daleko zanimljivije i dublje dileme iz mnoštva uglova. Eto pogledaj Dinu, Letopise Tomasa Kovenanta ili Susrete sa Ramom, fantastično.Čitao sam Gospodara pre filmova, prvi forum na kome sam bio član je tolkien.rs, volim EF i SF, a za LotR sam rekao da me smara zato što je, pa, prebogat, ne znam tačno, čitao sam i obimnija dela ali se nigde nisam zaglavio kao u Tolkinovim rečima/mislima, i kada sam počeo da čitam automatski i preskačem redove prestao sam.Tolkin je gradio nešto veće, osećam to u njegovom pričanju, samo što mi je ponekad previše detaljan, govori o nečemu što me ne interesuje. Nisam zavoleo likove u knjizi. Čak, filmski Legolas i Gimli su mi baš prijali. U stvari, sve priče osim one o nošenju prstena moći u Orodruin su me interesovale. Mislim da bih sigurno mogao da čitam neku knjigu o ovoj knjizi. Nešto slično onome što kaže Weenie Pooh ali ne tako oštro.Jedan Prsten da svima vlada, jedan za svima sežeJedan prsten da ih okupi, i u tamu svežeU zemlji Mordor gdje Senke traju

  On 8. 1. 2012. at 15:39, Weenie Pooh said:

Ajoj :(Tolkien je imao dosta da kaže protiv alegorijskog tumačenja njegovih knjiga, tačnije da su sve to gluposti. "Čitava ta priča ima karakzer XYZ" nije kompliment ni za jedan ambiciozan roman.

Tolken je napisao da mrzi alegorije, znam, i nema razloga da mu se ne veruje kad kaze da njegove knjige nisu napisane sa namerom da prenesu neko dublje znacenje, ali, kao i skoro svaki pisac, Tolkien je u svoj roman udenuo nesto od sopstvenih uverenja i pogleda na svet, koji jesu neka vrsta filozofije.

Da je Silmarilion uzet kao osnov za Tolkinovu nominaciju, možda bih i glasao za njega... Ovako, gospar Ivo.

Tolkin :D

  On 8. 1. 2012. at 15:39, Weenie Pooh said:

Moćni narativni voz Hronika nije najbolji primer kvalitetne naracije. Priča u LOTR je predstavljena iz jedne i samo jedne perspektive ... ubija ritam glavne radnje. ...neko pomene da ih Golum prati i pomisliš "šta će sad biti"... Kad ono - evo vidite ova dva spomenika, to su moji preci Elendil i Isildur, oni su došli ovde iz Atlantide Numenora, bla bla bla i onda bla bla....I da mu naracija nipošto nije jača strana. ... Ali kad hoćeš da ispričaš priču, onda ti naraciju ceo taj metastazirani background opterećuje i usporava.

  On 8. 1. 2012. at 15:59, Vapad said:

...samo što mi je ponekad previše detaljan, govori o nečemu što me ne interesuje...

Eskapizam je od bitnijih sastojaka fantazije na onoliko strana. Održiv je jedino kao uživanje u izmaštanom svijetu i pričanoj priči. Ako te ekskursi i rukavci ne mame, onda nije za tebe. Likovi i događaji iz prošlosti čine čarobni svijet većim i daju čitaocu doslovno više vremena za boravak u njemu. Pomenuti "metastazirani background" istupa u ovakvoj perspektivi i kao figura, a sam događaj se povlači u epičarski saspens. Stvaranje zaljubljenika i opširno zadovoljavanje njihovih potreba je s gledišta Nobelovog komiteta naravno minus. Ali imho knjige ne služe da zadovoljavaju Nobelove akademike, već čitaoce. Jedino ne valja kad se neko previše ufura, pa traži preko hljeba zabave i "filozofsku" pogaču.

glasao za tolkina, naravno. smorna obavezna lektira o balkanskim vukojebinama, nabijanjima na kolac i ostalim teskobama, vs. magicni, epski svetovi, patuljci, zmajovi i cuda. izbor je bio lak.a uostalom, ivo je hrvat, ko ga jebe, nek ga nosi rodja kuci.

Edited January 8, 201213 yr by Gonzo

  On 8. 1. 2012. at 18:27, Gonzo said:

glasao za tolkina, naravno. smorna obavezna lektira o balkanskim vukojebinama, nabijanjima na kolac i ostalim teskobama, vs. magicni, epski svetovi, patuljci, zmajovi i cuda. izbor je bio lak.a uostalom, ivo je hrvat, ko ga jebe, nek ga nosi rodja kuci.

rispek!