Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[MancMellow]

Pa to je ono što sam napisao: pitanje je je li Jugoslavija preživela Drugi svetski rat. 

 

A ne znam zašto bi se Nikezić "smrznuo". On bar nije imao načelan problem sa "going it alone". 

[noskich]

"Smisao njegove poruke bio je da nema namjeru očuvati Jugoslaviju po svaku cijenu."

Zbog cega nije imao nameru?

[Tribun_Populi]

Pa to je ono što sam napisao: pitanje je je li Jugoslavija preživela Drugi svetski rat. 

 

A ne znam zašto bi se Nikezić "smrznuo". On bar nije imao načelan problem sa "going it alone". 

 

Treba Bilandžića uzimati pomalo s rezervom, no ipak, glavne teze su tu. Ako se tome nadoveže i citirani članak iz ovog posta, dobije se fina slika.

Stoga bi tu odgovor bio da Jugoslavija jeste preživela Drugi svetski rat, jugoslovenska državna ideja nije.

[MancMellow]

Dobro, dramatizujem malo naravno, ali mislim da se razume. Naravno da je preživela država čim je postojala i nešto (dosta toga) radila. Poetski govoreći.

[Tribun_Populi]

Sad da se vratimo na Srbe, u takvoj situaciji krajem osamdesetih je bilo tri moguća izbora:

 

-pustiti da se mirno raspadne po AVNOJskim granicama,

-uspomoć nekakvih projugoslovenskih unutrašnjih snaga refederirati je kao građansku državu,

-praviti silom veliku Srbiju.

 

Prva opcija nije dolazila u obzir jednostavno, između druge i treće se kratko laviralo pa odabrala treća, a završilo na prvoj (uz gubitak Kosova).

[namenski]

Nije se samo čika Dobrica podsećao, podsećao se i Dušan Bilandžić. Podsećao se i Nandor Major u jednom intervjuu "Slobodnoj Evropi" koji sam često ovde kačio. Sve što sam imao tu prilike da pročitam ide u prilog čika Dobricinoj tezi. I da, uglavnom se odnosi na period posle šezdesetih, rekoh to već, kad je komunistički državni vrh napustio koncept jugoslovenstva kao političke nacije i uveo koncept jugoslovenstva koje je ono što se republike i pokrajine dogovore tj. iz federalnog prešlo na konfederalni model.

 

 

Ništa tu nije došlo mimo te vrhuške, mimo njenog znanja i aminovanja. Bukvalno ništa, dok je i poslednji od njih bio živ.

 

Drugo, ne vrdaj mi sad, nema predimenzioniranosti, baš su ta prepucavanja, koja su sistemski dopuštena i institucionalizovana, državu i upokojila. Da nije imalo šta da eksplodira, ne bi ni eksplodiralo.

Jedno od pitanja je i precenjivanje uticaja vrhuske, odnosno njene svemocnosti; nikada verovatno necemo saznati pojedinosti o detaljima i nacinima odlucivanja u vrhunskoj vrhuski, ali je problem i u tome sto su se u Jugoslaviji vrhuske razmnozavale skoro pa prostom deobom, otvarajuci izmedju ostalog i obilje mogucnosti za svaku vrstu manipulacije, zloupotrebe i svakojake korupcije, narocito pod okriljem i zastitom nedodirljivosti partijskih takozvanih struktura.

Ali, jedno je sigurno: mnogo toga je moglo da ide i islo je mimo znanja pa i volje raznih vrhuski ili u njihovom medjusobnom nadmetanju ili sukobu interesa, kako ko vise voli.

 

Boldovano je fraza koja vec polako pocinje da smrducka, obaska sto masi kao argument: sve moze da eksplodira, u modernom svetu narocito, a lakoca i nenadanost kojom se to desava nece prestati da nas iznenadjuju.

Mani se te vrste podupiranja svojih tvrdnji: da u haosu Evrope u kojoj je srusen Zid nekoliko politikantskih sicardzija teorijskog i licnog nivoa sekretara opstinskog komiteta i ex-JNA generala koji je postao istoricar nije videlo sansu da se dokopa vlasti i da masa SANUiziranih tipova nije dala teorijsku podlogu zasnovanu na najretrogradnijim ideologijama krvi i tla i povampirenju aveti Drugog svetskog rata...

U situaciji u kojoj su se svi okolo udruzivali - Jugoslaviju su razdruzili i to razdruzivanje nije izvedeno pod znamenjem zvezde petokrake nego pod kokardama, Uima i polumesecima, a umesto dzepa po mogucstvu punog, ljudima je podmetnuta prica o ugrozenosti, propustenim istorijskim prilikama, gubljenju u miru onoga sto je dobijeno u ratu...

Najprosperitetnije evropsle godine posle WW2, 90-te, Jugoslavija je provela u ratu vodjenom zarad ocuvanja vlasti takozvanih elita nastalih - i to bez izuzetka - simbiozom kvazidisidenata, kvazinaucnika, ostataka tajnih sluzbi koji su brze-bolje pohitali da nadju uhljebljenje i sto bolje se prodaju i novokomponovanom tajkunstvu koje je, opet bez razlike, nastalo i bogatilo se na pljacki nevidjenoj na ovim prostorima koji su se, bar sto se toga tice, slicnih pojava nagledali u svojoj istoriji i to onoliko.

 

 

A propos čika Dobrice, evo malo i Bilandžića.

 

 

Postoji teza da Slovenija nije ušla u projekt izgradnje vlastite države zbog potrage za državnošću, već zbog otpora Miloševića jednoj od glavnih slovenskih političkih parola "Europa zdaj", odnosno "Europa sada".

 

- U slovenskom su vodstvu odavno bili svjesni neodrživosti Jugoslavije kao povijesnog projekta. Još 28. studenoga 1965. Edvard Kardelj je podnio jedan referat partijskom vrhu u kojem je dao procjenu što će se dogoditi kada ode Tito i ostali lideri revolucije. U tom je referatu iznio svoju temeljnu misao: "Jugoslavija je povijesno neodrživa". Njegova je teza bila da je "jugoslavensko pitanje svjetsko pitanje" – da se moramo pripremati za tzv. razdruživanje. Tvrdio je da Srbija priprema udar na avnojevsku Jugoslaviju. Izrijekom je tada rekao da kao lideri revolucije moraju spriječiti taj hegemonistički plan.

 

Kako su srpski predstavnici reagirali na to Kardeljevo izlaganje?

 

- Na tom je sastanku bio i poznati srpski rukovodilac Aleksandar Ranković, čuveni šef tajnih službi, koji još nije bio smijenjen. On nije rekao ni riječi.

 

Nedavno sam čuo tezu da je Kardelj govorio i da će Jugoslavija postati jedna od sovjetskih republika pod patronatom Moskve.

 

- To je bila samo Kardeljeva igra. Još uoči VII. Kongresa SKJ, na pripremnom sastanku u Ljubljani Kardelj je nedvosmisleno lansirao tezu da je Jugoslavija privremena "tranzitna tvorevina". Na sastanku je kao član CK SKJ bio i Dobrica Ćosić. Javio se za riječ i rekao: "Druže Kardelj, molim vas ponovite, nije mi jasno. To znači da je Jugoslavija privremena." Kardelj mu je tada odgovorio: "Tako, tako", a Dobrica Ćosić je ostao šokiran. Za Ćosića je Jugoslavija bila vječna tvorevina kao manje-više srpska država. Kardelj nikada nije vjerovao u opstojnost jugoslavenske države, a Tito je bio lukav i oko toga se nije izjašnjavao. On je, ipak, bio šef te države i nije mogao tako nešto reći, jer je bio svjestan da bez te države nema ni njega. Kardelj je tada objašnjavao da će u novim okolnostima Srbija moći uspostaviti bliže odnose sa svojim susjedima Bugarskom i Rumunjskom, a Slovenija s Austrijom i Italijom.

 

Kada ste počeli blisko surađivati s Kardeljom?

 

- Između nas dvojice postojao je specifičan odnos. Na prijedlog Vladimira Bakarića bio sam postavljen za direktora partijskog Centra za društvena istraživanja u Beogradu, a Kardelj je bio predsjednik njegova Savjeta. Taj je centar djelovao kao neka vrsta instituta, a služio je i za probijanje naših ideja. Dok je Kardelj tvrdio da je Jugoslavija neodrživa, Vladimir Bakarić je govorio sljedeće: "Da je hrvatski narod pitan, ni prva, ni druga Jugoslavija ne bi bile stvorene." Tko je tada pitao Srbe i Hrvate hoćete li ili nećete Jugoslaviju. Nakon Drugog svjetskog rata velike sile nedvosmisleno su zaključile da sve države koje je Hitler razorio treba obnoviti. To je bio slučaj i s Čehoslovačkom i s Jugoslavijom.

 

Niste podupirali maspok 1971., zašto?

 

- To je bila besmislena akcija u kojoj su oni deklarirali bitku za devize, a znali su da je Tito već pripremao projekt za razdruživanje Jugoslavije. Zbog maspoka je novi ustav, koji je stvorio pretpostavke za razdruživanje nekadašnjih jugoslavenskih republika, donijet dvije godine kasnije. Planirano je bilo da se donese 1972., a onda je odluka odgođena za 1974. A Tito je 1971. u jednom trenutku rekao srpskom partijskom rukovodiocu Petru Nikeziću: "Kad biste znali što ja mislim, vi biste se smrznuli." Smisao njegove poruke bio je da nema namjeru očuvati Jugoslaviju po svaku cijenu.

 

http://arhiva.nacional.hr/clanak/131028/tudman-mi-je-rekao-kad-podijelimo-bosnu-ja-i-sloba-bit-cemo-saveznici

 

 

Sve ovo je ono cuveno merenje repa mrtvom vuku, od cika Dobrice do Bilandzica, sa sve Rankovicem koji cuti: omaz slici Leke koji bi, samo da ga dusmani nisu makli, spasao Srbe.

Ma daj bre: Tito pripremao projekt za razdruzivanje 

Jel pio viski i jel mu pomagali masoni i rimski papa?

I nasli se memoaristi da to potkrepe: jebote, generacija prvih posleratnih komunista, onih koje sam pomenuo i koji su izgurali rat, hvatala se za pistolj i na sam pomen nacionalizma ili same pomisli na ugrozavanje Jugoslavije.

Kasnije, imas situaciju i apsurdnu i paradoksalnu: ostareli diktator^tm, hedonisticki nastrojen, s jedne strane, saradnici koji se osipaju na razne nacine, od Djilasa do Rankovica, nastup mladje generacije politicara i - s druge strane - 1 zemlju koja je sticajem istorijskih i geografskih okolnosti ali i sopstvenoj uspesnoj politici pozicioniranja u ondasnjem svetu u velikoj meri usvojila zapadne liberalne vrednosti, pocela da gaji i skoro odgajila sopstvenu srednju klasu nastajalu na najsavremenijim tekovinama i kulturnim i tehnoloskim.

Zaboravlja se, previdja i jos 1 poprilicno vazna cinjenica: Partija koja je razvodnjena i cija se, sto bi Prospero rek'o, baza, milionska deklarise kao komunisticka samo deklarativno.

Takozvani SKJ je 70-ih postao sprdnja na nivou baze, sve manje obavezujuca i zahtevana legitimacija, ali i idealna podloga da na njoj niknu odrodjena^tm tela i njihovi rukovodioci nalik Stambolicu iz onog dokumenta koji je Prospero naveo koji u govoru ostavlja utisak da su ga, dok je isao ulicom, komunisti listom presretali i od njega zahtevali da se bori za vrednosti^tm 

Ali takodje i idealna podloga za uzgoj kulture karijerista i aparatcika koji su odlicno naucili zanat politike na nivou 'ja sekretaru komiteta, on predsedniku opstine, ovaj nacelniku sup-a, on direktoru mesne fabrike i tako u krug...'

Dodaj tome i razna naucno obrazlozena teorijska potkrepljenja i dobices sliku raspada koji - onakav - nikom nije trebao, niti je kome dobra doneo.

To je nivo na kome je rusena Jugoslavija: nikakvi projekti i nikakve slicne gluposti, seti se samo verujem i sopstvenog iznenadjenja i zapanjenosti nad cinjenicom koliko brzo i za ogromnu vecinu neocekivano se sve dogadjalo.

A mozda najtuznija i najruznija je upravo cinjenica da su sa gubitkom Jugoslavije najvise izgubili upravo oni koji su - govorim o Srbiji - tih godina svesno i videci i shvatajuci sta se dogadja, kuda i ko sve to vodi - izbegavali mobilizacije i odjebavali razne Milosevice i ostalu pripadajucu bagru. 

[MancMellow]

Sad da se vratimo na Srbe, u takvoj situaciji krajem osamdesetih je bilo tri moguća izbora:

 

-pustiti da se mirno raspadne po AVNOJskim granicama,

-uspomoć nekakvih projugoslovenskih unutrašnjih snaga refederirati je kao građansku državu,

-praviti silom veliku Srbiju.

 

Prva opcija nije dolazila u obzir jednostavno, između druge i treće se kratko laviralo pa odabrala treća, a završilo na prvoj (uz gubitak Kosova).

 

Bio je jedan drugi izbor koji je Srbija imala da napravi pre tog izbora: autoritarizam ili demokratija. 

Edited August 16, 2016 by MancMellow

[boshoku]

Bio je jedan drugi izbor koji je Srbija imala da napravi pre tog izbora: autoritarizam ili demokratija. 

čime se ti baviš... 

 

kapa dole kako te ne mrzi više raspravljanje (kapiram, kapiram, navlaka  ^_^)

[Tribun_Populi]

 

To je nivo na kome je rusena Jugoslavija: nikakvi projekti i nikakve slicne gluposti, seti se samo verujem i sopstvenog iznenadjenja i zapanjenosti nad cinjenicom koliko brzo i za ogromnu vecinu neocekivano se sve dogadjalo.

 

Pa da li tebi ta 1 činjenica, a jeste činjenica, nešto govori sama po sebi? Prvo, da bi se nešto toliko brzo i neočekivano događalo, moralo je da ima svoj pradavni uzrok i dugu pripremu. Drugo, to što je to usledilo kao šok za ogromnu većinu mene ni najmanje ne čudi, jer 45 godina niko tu većinu prilikom upravljanja državom ni za šta nije pitao niti oko čega konsultovao, naprotiv, na površini je sve cvetalo.

 

A dozvoli, meni bar za toliko struka dozvoljava da sasvim izvesno ustvrdim, ako je prema tome meriti a jeste niti sam ja u tome prvi, da je posle sedamdesetprve konstrukcijski™ Jugoslavija bila tempirana bomba. Te da joj onaj ko ju je takvom napravio ni najmanje nije želeo dobro niti dug život.

 

To nisu mogli ni karijeristi ni aparatčici, ne zavaravaj se.

 

Bio je jedan drugi izbor koji je Srbija imala da napravi pre tog izbora: autoritarizam ili demokratija. 

 

Nije Srbija imala snage za demokratiju tada, na žalost.

[namenski]

Bio je jedan drugi izbor koji je Srbija imala da napravi pre tog izbora: autoritarizam ili demokratija. 

To je jedna od provalija koje su na kraju dosle po svoje: jugoslovensko drustvo u celini - koristim izraz uslovno - bilo je na neki nacin korumpirano od strane takozvanih struktura.

Kad kazem korumpirano, imam na umu za dananje prilike neshvatljiv stepen apoliticnosti tadasnjih najsirih slojeva koji su se na neki nacin odrekli ucesca u politici, prepustajuci je retkima i zainteresovanima koje nije mrzelo ili koji su imali interesa da prate i desifruju novine i TV dnevnike.

1 je problem sto se u tom slucaju radilo o sorti strebera, karijerista i slicnih perspektivnih mladih kadrova i omladinskih rukovodilaca, a 2 je problem sto se - paradoksalno - iz te muke izaslo lakse u delovima Jugoslavije koji nisu imali takozvanu tradiciju drzavnosti kao sto je na primer Slovenija u kojoj takozvana drzavna sluzba nikad ili mnogo redje nije bila jedina prilika za uspon na takozvanoj drustvenoj lestvici jer je bilo i drugih nacina kao sto je - opet na primer - mnogo veci stepen politicke podrske privatnoj inicijativi kao alternativi koja omogucava da se odjebe politika i gleda od cega se zivi.

Srbija je platila ceh svoje drzavne tradicije i poverenja u drzavu koja zna sta radi  .

Znala je kurac.

[namenski]

Pa da li tebi ta 1 činjenica, a jeste činjenica, nešto govori sama po sebi? Prvo, da bi se nešto toliko brzo i neočekivano događalo, moralo je da ima svoj pradavni uzrok i dugu pripremu. Drugo, to što je to usledilo kao šok za ogromnu većinu mene ni najmanje ne čudi, jer 45 godina niko tu većinu prilikom upravljanja državom ni za šta nije pitao niti oko čega konsultovao, naprotiv, na površini je sve cvetalo.

 

A dozvoli, meni bar za toliko struka dozvoljava da sasvim izvesno ustvrdim, ako je prema tome meriti a jeste niti sam ja u tome prvi, da je posle sedamdesetprve konstrukcijski™ Jugoslavija bila tempirana bomba. Te da joj onaj ko ju je takvom napravio ni najmanje nije želeo dobro niti dug život.

 

To nisu mogli ni karijeristi ni aparatčici, ne zavaravaj se.

 

Trifune, nema tog zlocinackog uma, ni u Holivudu^tm koji je mogao da decenijama rezira i priprema onako nesto.

Takve stvari jednostavno krenu i onda kretanjem zadobijaju svoju logiku i inerciju.

Na povrsinu ispliva snalazenje^tm, od sverca nafte do borbe za vlast.

E, sad, ako mislis na masone i rimskog papu - izvini.

[MancMellow]

Nije Srbija imala snage za demokratiju tada, na žalost.

 

Ma daj

[Tribun_Populi]

Trifune, nema tog zlocinackog uma, ni u Holivudu^tm koji je mogao da decenijama rezira i priprema onako nesto.

Takve stvari jednostavno krenu i onda kretanjem zadobijaju svoju logiku i inerciju.

Na povrsinu ispliva snalazenje^tm, od sverca nafte do borbe za vlast.

E, sad, ako mislis na masone i rimskog papu - izvini.

 

Ne zajebavaj. <_<

Prvo, to što ti kao doživljavaš kao zločin u Zagrebu i Ljubljani, pa i u Skoplju i delimično u Sarajevu, mnogi slave, to ne treba smetnuti s uma. Da li su i koliko u pravu to nije na nama da sudimo, tako su hteli. To nije ništa nenormalno.

Drugo, nijedna stvar ne kreće sama od sebe, svaka ima svoj uzrok podjednako kao i posledicu. To što navodim o konstrukciji Jugoslavije se savršeno poklapa sa tim viđenjima aktera njene politike, jebeš ga, dva i dva umeš da sabereš.

Ako hoćeš.

 

Ma daj

 

E? Pa što nije onda?

[MancMellow]

To je jedna od provalija koje su na kraju dosle po svoje: jugoslovensko drustvo u celini - koristim izraz uslovno - bilo je na neki nacin korumpirano od strane takozvanih struktura.

Kad kazem korumpirano, imam na umu za dananje prilike neshvatljiv stepen apoliticnosti tadasnjih najsirih slojeva koji su se na neki nacin odrekli ucesca u politici, prepustajuci je retkima i zainteresovanima koje nije mrzelo ili koji su imali interesa da prate i desifruju novine i TV dnevnike.

1 je problem sto se u tom slucaju radilo o sorti strebera, karijerista i slicnih perspektivnih mladih kadrova i omladinskih rukovodilaca, a 2 je problem sto se - paradoksalno - iz te muke izaslo lakse u delovima Jugoslavije koji nisu imali takozvanu tradiciju drzavnosti kao sto je na primer Slovenija u kojoj takozvana drzavna sluzba nikad ili mnogo redje nije bila jedina prilika za uspon na takozvanoj drustvenoj lestvici jer je bilo i drugih nacina kao sto je - opet na primer - mnogo veci stepen politicke podrske privatnoj inicijativi kao alternativi koja omogucava da se odjebe politika i gleda od cega se zivi.

Srbija je platila ceh svoje drzavne tradicije i poverenja u drzavu koja zna sta radi  .

Znala je kurac.

 

Sorry, ali ovo je skoro pa metafizika. Postojali su ljudi, konkretni ljudi, koji su odlučili da prosto zadrže sistem privilegija koje su imali u nestajućem režimu, a to je ujedno bilo korisno kako bi se po istom sistemu zadržala i vojska uza se. Narodu su istovremeno prodali priču da su oni jedini racionalni, protiv rata, itd, opoziciju, kakva god da je, ograničili na izuzetno skučen medijski prostor i odveli Srbiju gde su je odveli. Radi sopstvenih ličnih koristi Srbiji su jedne 1990(!) stavili Srbiji hipoteku nastavljača propalog sistema i od tog momenta bilo koji od ona tri Tribunova izbora je postao gubitnički, tj apsolutno bilo koji izbor ne od ta tri nego uopšte. A ta privatna inicijativa je npr. u Vojvodini sasvim lepo funkcionisala dok je Miloševićeve vasti nisu dohvatile pod svoje. Pa ni u Beogradu nije bilo tako rđavo. Jednostavno su se na vlast uzverali, da prostiš, lopovi i ubice. Pa tek onda socijalisti, nacionalisti ili šta su već za sebe pričali. 

[namenski]

Ne zajebavaj. <_<

Prvo, to što ti kao doživljavaš kao zločin u Zagrebu i Ljubljani, pa i u Skoplju i delimično u Sarajevu, mnogi slave, to ne treba smetnuti s uma. Da li su i koliko u pravu to nije na nama da sudimo, tako su hteli. To nije ništa nenormalno.

Drugo, nijedna stvar ne kreće sama od sebe, svaka ima svoj uzrok podjednako kao i posledicu. To što navodim o konstrukciji Jugoslavije se savršeno poklapa sa tim viđenjima aktera njene politike, jebeš ga, dva i dva umeš da sabereš.

Ako hoćeš.

Necu.

Obaska sto mi se zivo jebe sta ko smatra u Zagrebu, Skopju ili Ljubljani.

A sto se tempirane bombe tice, pa Jugoslavija to jeste bila otprilike onoliko koliko je to, na primer, EU.

Sve dok nekom, u Francuskoj na primer, ne padne na pamet da okolo vozi mosti Jovanke Orleanke, taj rad...

Ti dalje sabiraj, mnozi, deli...