Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[Prospero]

brzo (u roku od par nedelja od objavljivanja delova u v. novostima) proširile su se prekucane verzije (old school, tri lista i indigo između) koji su onda došli do raznih instituta, kluba književnika, fakulteta itd.

 

iste jeseni su organizovane tribine, debate, javna čitanja teksta.

[namenski]

memorandum je smećarski tekst koji ne bi prošao recenziju za malo bolji domaći naučni časopis a o inostranom da ne govorim. stoga je jako teško razgovarati o tom tekstu kao da je on nekakav uradak vredan posebne pažnje zbog napisanog u njemu, umesto da se inverznom analizom njime poslužimo da ocenjujemo intelektualne, kulturne i političke domete akademije, elite, upravljačke klase itd.

 

memorandum je nažalost istina elite iz 70ih-80ih - red trivijalija, red malicioznosti, red nagomilane statistike, red prevaziđenih pogleda na ekonomiju, red kolosalnog odsustva svesti o

međunarodnom okruženju, red ksenofobije, red nacionalističke mitologije, red agresivne uvređenosti itd.

 

akademija koja i dan danas "brani od optužbi i zloupotreba" takav uradak, autore i epizodne klimoglavce, a da nije kritički sagledala i ocenila napisano, prosto nije to što se predstavlja da jeste (akademija).

Slazem se ja u pojedinostima sa napisanim, ali se bojim da pod 'elite' ovde pokusava da se podvede najveci nacionalisticki sljam i prateci oportunisti.

Spora nema da je sistem™ bio nesposoban da se tome suprotstavi, ali je ljigavost takozvanih disidenata 80-ih sa memorandumom dostigla vrhunac i u njemu nasla instrument sa kojim ce na velika vrata da udje u srpsku politiku.

Akademija je bila leglo udobnog disidenstva: da te podsetim, prijem Oca nacije je bio propracen tihim i likujucim 'al smo im ga suknuli', a ti pogledaj imena najaktivnijih akademika™ pa ce ti biti jasno o kojoj i kakvoj eliti se radi.

Na stranu propratna desavanja koja ne pominjes i napori nekolicine da ukaze na pogibeljnost tog puta, nacionalisticke pizde su uzjahale vetar i povele Srbiju, umesto putem modernizacije i uskakanja u trend demokratizacije koji je upravo poceo da zahvata Istocnu Evropu, najretrogradnijim mogucim putem kome je svako sa imalo mozga mogao da predvidi ishod.

Oni su od cetnika napravili Bulajiceve cetnike, a Misicevu kapu natukli na glavu Arkanu i Mladicu.

Komunisticki aparatcici su brzo skontali odakle vjetar duva i uzjahali ga, stupivsi tako u svima osim Srbiji prihvatljivu simbiozu: nacionalistima su bili prihvatljivi i potrebni jer su, prosto, jos uvek drzali kljucice moci, vojsku, policiju i sluzbe™...

Ostalo je istorija, to bi morao da znas bolje od mene: niko, ama bas niko nije ojadio Srbiju od njenog postanka kao moderne drzave kao ta elite koju pominjes i upravo zbog bacene nacionalisticke koske Srbija se 90-ih zamajavala pogresno shvacenim nacionalnim interesima i propustila sve moguce vozove.

Takozvani memorandum i njegov uticaj imaju smisla jedino i iskljucivo u kontekstu par godina kada je bio tema #1, a da ga pri tom niko nije procitao: u Srbiji je sluzio za interna prepucavanja i nadmudrivanja, a van Srbije davao alibi svakojakom tudjmanovskom sljamu da jase na njemu i uzjahuje sopstvene nacionalizme.

 

 

 

  

Pa objavio je i sam SANU, negde 94-95. Imam negde u VA taj necitljivi titoisticki pamflet.

  

 

:D

Pa zar i memorandum iz titove kujne?

 

Аха, значи да је ипак био за ужу публику?

То објашњава зашто у време кад се појавио су сви причали о њему, а нико га није прочитао.

 

Upravo tako.

S tim sto je na ilegalnim™ citanjima davao priliku odabranima da mogu da se smatraju borcima protiv komunizma i da se osecaju strasno vaznim.

Doduse i da safataju po neku ribu, vajdica.

 

 

  

brzo (u roku od par nedelja od objavljivanja delova u v. novostima) proširile su se prekucane verzije (old school, tri lista i indigo između) koji su onda došli do raznih instituta, kluba književnika, fakulteta itd.

 

iste jeseni su organizovane tribine, debate, javna čitanja teksta.

Aham, sve krisom i da se komunisti ne dosete.

Mora da su se u sluzbama slatko smejali.

A ti se podseti panike i jajarenja kojim se akademija odricala memoranduma, proglasavala ga za radni papir pa se islo cak dotle da se poricalo i samo njegovo postojanje.

U svemu tome najmanje je bio bitan sam dokument™: bilo je bitno i pratilo se samo ono sto je neka od zainteresovanih strana plasirala u medijima i na koji nacin ga je prepricavala.

Sira kulturna javnost, indigo i kucane kopije, da bre ne zajebavaj me.

[Prospero]

opet jedan od tvojih spray & pray postova :(
 

 
"titova kujna" nije ista tokom rata/revolucije/prvih godina posle 45, i recimo sredinom i krajem 70ih. ćosić jeste bio baštinik onog partizanskog jugoslovenstva koje je itekako bilo iz prvobitne titove kujne samo se kujna vremenom menjala, adaptirala i zadnje decenije titovog života i posebno posle jugoslavija prosto više nije bila to. pre će biti da je taj deo memoranduma koji priča o jugoslaviji baš iz staro-titove kujne ali je faktičko stanje jugoslavije prevazišlo to i postalo složeni, deliberativni organizam koji ne trpi arbitriranje federalnih vlasti a posebno ne harizmarhiju 1 čoveka.
 
i milošević se kači na starog, revolucionarnog tita, kada mu odaje počast dan pre 8. sednice (tada je obeležavano "50 godina dolaska tita na čelo partije" ali to je bio mit, tj izmaštani datum) i želi da se postavi za nastavljača takvih ideja, čak gleda da hendluje srpski novonacionalizam koga kasnije dodatno ispušta iz čarobne lampe.
 
no, razlika koja razdvaja ćosićevo partizansko jugoslovenstvo i uopšte raskida utemeljenje memoranduma u jugoslovenskom narativu uopšte jeste taj deo o ugroženom srpstvu, zbog kog se gubi jugoslovenska legitimacija, bilo da se ona pozivala na (politički prevaziđeno) partizansko (staro-titovsko) ili na konfederalno (novo-titovsko) jugoslovenstvo.
 
dakle memorandum jeste delom i nastavljač tita, ali starog tita koje je vreme pregazilo, ali je i odjek srpskog nacionalizma koji sa titom nema nikakve veze tj ne može da se nakalemi na titovo nasleđe. elite su bile i staro-titovske (ljubičić, p. stambolić) i novo-titovske (m. minić, š. galović), i nešto između (i. stambolić, čkrebić), o srbima van uža-s-a da i ne govorim, i srpski nacionalizam ih nije poklapao istovrsno i istom snagom.
 
disidenti su se do sredine 80ih bavili onom čime su se bavili i disidenti u ostalim evro-komi zemljama - pravom na slobodu reči (u najširem smislu), delom i zato što su se vlasti interno bavile svim ostalim stvarima, pa i ustavnim položajem srbije, nekakvim demografskim pokazateljima, ekonomskim trendovima, čimegod se memorandum naknadno bavio. takve političke elite, koje su same bile pod uticajem višedecenijskog gibanja tokom kojeg su mnogi otpadali od izdejstvovanih promena (od staro- ka novo-titoizmu), su u percepciji ostalih izgubile borbu sa "realnošću", događaji su ih prevazišli i onda su interne političke teme počele da cure u javnost, takvu kakva je, nesrećna, bila.

ja bih na kraju primetio da se presek svega ovoga može usmeriti ka definisanju srpskog separatizma u odnosu na Jugoslaviju (partizansku ili konfederativnu, nije svejedno ali nije ni za dalju razradu ovde), odnosno izgradnju političkih ideja koje, zbog subjektivnih ali i objektivnih okolnosti, nisu mogle a da ne budu u hardkor varijanti koja je izbrisala granicu između srpskog i jugoslovenskog i nametnula igru nulte sume do početka 90ih.

Edited December 3, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Srpski separatizam u Jugoslaviji je paradoks.

 

via CZ-M53 TT

[Prospero]

to zavisi od početnih premisa

 

srbi nisu jugosloveni, niti su jugosloveni srbi; srbija nije bila jugoslavija niti je njena volja bila dovoljna da zajednicu održi u nekom izmaštanom obliku.

 

to što su u jugoslaviji srbi živeli u jednoj zemlji nije bio niti mogao biti jedini ugao posmatranja, ni iz nacionalističkih uglova gledanja, jer a) kao što rekoh Jugoslavija je zavisila i od volje drugih i b) kompenzacija se mogla naći i u formi ovakve ili onakve (velike) srbije

[Tribun_Populi]

Pa ono, postojali su verovatno razlozi zbog kojih 1918. godine, u za to daleeeko povoljnijem okruženju, nije stvarana velika Srbija nego Jugoslavija.

 

Pa zato i računam da se je trebalo biti ozbiljna budala da bi se tako nešto potezalo 1985. i ikome činilo kao izvodljiva opcija. Obaška što Srbi jesu bili mnogo veći Jugosloveni i od Slovenaca i od Hrvata, recimo.

 

via CZ-M53 TT

[Prospero]

a veza između 1918. 1985. je....?

 

 

sa druge strane treba imati osećaj šta se radi a ša se deklariše, za šta se zalaže i šta su (ne)željene posledice.

[Tribun_Populi]

Pazi, meni je ta nazovi „politika“ 1 suludi amalgam nastao stihijski, i to na osećaju jeda uvređene snajke usled sopstvene umišljene veličine, koju je SM posle iskorišćavao do besvesti. I to je ta neka crta koja dominira, jed.

 

Ništa proaktivno, samo reaktivno delovanje gotovo zatečene akademije i izbezumljenog državnog aparata sistema koji nestaje. Jedino tako mogu sebi opisati onaj haos koji su stvorili.

 

via CZ-M53 TT

[namenski]

opet jedan od tvojih spray & pray postova :(

 

 

"titova kujna" nije ista tokom rata/revolucije/prvih godina posle 45, i recimo sredinom i krajem 70ih. ćosić jeste bio baštinik onog partizanskog jugoslovenstva koje je itekako bilo iz prvobitne titove kujne samo se kujna vremenom menjala, adaptirala i zadnje decenije titovog života i posebno posle jugoslavija prosto više nije bila to. pre će biti da je taj deo memoranduma koji priča o jugoslaviji baš iz staro-titove kujne ali je faktičko stanje jugoslavije prevazišlo to i postalo složeni, deliberativni organizam koji ne trpi arbitriranje federalnih vlasti a posebno ne harizmarhiju 1 čoveka.

 

i milošević se kači na starog, revolucionarnog tita, kada mu odaje počast dan pre 8. sednice (tada je obeležavano "50 godina dolaska tita na čelo partije" ali to je bio mit, tj izmaštani datum) i želi da se postavi za nastavljača takvih ideja, čak gleda da hendluje srpski novonacionalizam koga kasnije dodatno ispušta iz čarobne lampe.

 

no, razlika koja razdvaja ćosićevo partizansko jugoslovenstvo i uopšte raskida utemeljenje memoranduma u jugoslovenskom narativu uopšte jeste taj deo o ugroženom srpstvu, zbog kog se gubi jugoslovenska legitimacija, bilo da se ona pozivala na (politički prevaziđeno) partizansko (staro-titovsko) ili na konfederalno (novo-titovsko) jugoslovenstvo.

 

dakle memorandum jeste delom i nastavljač tita, ali starog tita koje je vreme pregazilo, ali je i odjek srpskog nacionalizma koji sa titom nema nikakve veze tj ne može da se nakalemi na titovo nasleđe. elite su bile i staro-titovske (ljubičić, p. stambolić) i novo-titovske (m. minić, š. galović), i nešto između (i. stambolić, čkrebić), o srbima van uža-s-a da i ne govorim, i srpski nacionalizam ih nije poklapao istovrsno i istom snagom.

 

disidenti su se do sredine 80ih bavili onom čime su se bavili i disidenti u ostalim evro-komi zemljama - pravom na slobodu reči (u najširem smislu), delom i zato što su se vlasti interno bavile svim ostalim stvarima, pa i ustavnim položajem srbije, nekakvim demografskim pokazateljima, ekonomskim trendovima, čimegod se memorandum naknadno bavio. takve političke elite, koje su same bile pod uticajem višedecenijskog gibanja tokom kojeg su mnogi otpadali od izdejstvovanih promena (od staro- ka novo-titoizmu), su u percepciji ostalih izgubile borbu sa "realnošću", događaji su ih prevazišli i onda su interne političke teme počele da cure u javnost, takvu kakva je, nesrećna, bila.

 

ja bih na kraju primetio da se presek svega ovoga može usmeriti ka definisanju srpskog separatizma u odnosu na Jugoslaviju (partizansku ili konfederativnu, nije svejedno ali nije ni za dalju razradu ovde), odnosno izgradnju političkih ideja koje, zbog subjektivnih ali i objektivnih okolnosti, nisu mogle a da ne budu u hardkor varijanti koja je izbrisala granicu između srpskog i jugoslovenskog i nametnula igru nulte sume do početka 90ih.

Opet mudrujes  :D

Prica je pocela, da te podsetim, povodom i oko tvoje tvrdnje da je memorandum bio obznanjen urbi&orbi, objavljen da ne bude zabune.

Posle si reterirao^tm na 1 zagrebaћki opskurni casopis i beogradski samizdat^tm sa sve kulturnom javnoscu i citanjima memoranduma.

 

Da te pitam, jasno i glasno, a molim za jasan i glasan odgovor: da li je memorandum  tada, od javnih citanja do odjeka u najsiroj javnosti (da te podsetim, posto vidim da taj deo zaobilazis, da je to zlatno doba Politikinih pisama citalaca, odjeka i reagovanja ) bio ocenjen ovako kako si ti napisao:

 

memorandum je smećarski tekst koji ne bi prošao recenziju za malo bolji domaći naučni časopis a o inostranom da ne govorim. stoga je jako teško razgovarati o tom tekstu kao da je on nekakav uradak vredan posebne pažnje zbog napisanog u njemu, umesto da se inverznom analizom njime poslužimo da ocenjujemo intelektualne, kulturne i političke domete akademije, elite, upravljačke klase itd.

 

memorandum je nažalost istina elite iz 70ih-80ih - red trivijalija, red malicioznosti, red nagomilane statistike, red prevaziđenih pogleda na ekonomiju, red kolosalnog odsustva svesti o međunarodnom okruženju, red ksenofobije, red nacionalističke mitologije, red agresivne uvređenosti itd.

 

akademija koja i dan danas "brani od optužbi i zloupotreba" takav uradak, autore i epizodne klimoglavce, a da nije kritički sagledala i ocenila napisano, prosto nije to što se predstavlja da jeste (akademija).

 

Ili je reakcija, nacin na koji je on prodat javnosti, da ne kazem instrumentalizovan, bio bitno, ali bitno drugaciji?

Ako jeste: kako?

I od strane koje drustvene fele?

 

Hvala.

 

Ako si slucajno zaboravio, to je zlatno doba raznih Djuretica ilikakosevecbesezvahu oni istoricari/akademici/komandanti omladinskih radnih brigada na izgradnji auto puta Bratstvo - jedinstvo, doba cvetanja najcrnjeg nacionalizma, setanja kostiju diljem Jugoslavije, dejstvovanja drugog nacionalistickog esalona koji se sastojao od raznih Crncevica, Kapora i ostale manje ili vise oportunisticke bagre koja se tu nasla i bila dobra^tm.

 

Kako to da apsolutno sva opozicija, manje ili vise disidentska, nije Srbiji imala/znala da ponudi bilo kakvu alternativu osim najcrnjeg sovinizma i kako to da je na kraju zavrsila zamerajuci SM ne to sto je rat vodio nego to sto rat nije dobio?

I kako to da do dan-danas nije uspela da se otrese komunistickog nasledja, ne ideoloskog jer je ideologija odavno mrtva i nikom vazna - zamenilo ju je trziste u srpskoj varijanti poznatoj kao 'koliko sam ja tu dobar' - nego politickog, ne uspevajuci da se otrese ljudi, kadrova i institucija koji se iz 90-ih nisu ni makli?

 

Mani me prica o Dobricinoj prirodnoj i ocekivanoj evoluciji od komuniste/partizana do nacionaliste i idiota: ta prica naprosto ne moze da prodje.

Komunisti imaju dovoljno putera na glavi, a srpsko drustvo itekako razloga da debelo preispita svoj odnos prema njima i sa njima, ali nece biti da u komuniste i njihovo nasledje mozes da ubrojis akademike poput raznih beckovica i ostalih likova od te sorte: radi se o povampirenju autenticnog i ekstremno retrogradnog nacionalizma i sovinizma koji je Srbiji i Srbima tutnut, uvaljen, kao zamena, ersatz za demokratiju.

Lako cemo o komunistima i njihovim nepodopstinama ukljucujuci i zlocine: sta cemo sa corsokakom u koji su nas gurnule snage koje sa komunizmom nemaju ama bas nikakve veze.

Ili, jos gore po Srbiju: sta cemo sa sindromom komunizma i njegovih nepodopstina kao alibijem za sve neuspehe koji su se Srbiji dogodili poslednjih 25 godina, jer osim opste kuknjave na komunisticko i/ili samoupravljacko^tm nasledje koje nas koci i ne da nam napred, nemamo ni u tragovima i jos uvek smislenu alternativu, dugorocnu, od ideologije do ekonomije, niti drustvenu snagu koja bi to bila sposobna da ponudi, definise dugorocne nacionalne interese, itd, itd...

Covece, od komunizma je proslo 25 godina, stasala je generacija koja ga se ne seca ni kao vica.

 

Ali, ajde ti meni kad stignes odgovori lepo na ono sto sam te pitao gore, a?

[hazard]

sa druge strane treba imati osećaj šta se radi a ša se deklariše, za šta se zalaže i šta su (ne)željene posledice.

 

to je u poslednjih 30 godina medju srpskim politicarima mozda jedino Djindjic imao

[Prospero]

Opet mudrujes  :D

Prica je pocela, da te podsetim, povodom i oko tvoje tvrdnje da je memorandum bio obznanjen urbi&orbi, objavljen da ne bude zabune.

Posle si reterirao^tm na 1 zagrebaћki opskurni casopis i beogradski samizdat^tm sa sve kulturnom javnoscu i citanjima memoranduma.

objavljen je urbi & orbi što znači javnosti a nije targetirao specifično široke narodne mase (što je vathra lepo pitao u postu na koji sam odgovarao), tj nije koristio rečnik prilagođen posebno njima.

 

naše teme nisu "opskurni časopis" nego tada top jugoslovenski časopis (ili jedan od) u društvenim naukama. nemaš pojma, po običaju

 

 

Da te pitam, jasno i glasno, a molim za jasan i glasan odgovor: da li je memorandum  tada, od javnih citanja do odjeka u najsiroj javnosti (da te podsetim, posto vidim da taj deo zaobilazis, da je to zlatno doba Politikinih pisama citalaca, odjeka i reagovanja ) bio ocenjen ovako kako si ti napisao:

 

 

Ili je reakcija, nacin na koji je on prodat javnosti, da ne kazem instrumentalizovan, bio bitno, ali bitno drugaciji?

Ako jeste: kako?

I od strane koje drustvene fele?

 

Hvala.

 

 

a što mene briga kakve su reakcije bile tada? one su istoriografski bitne, da ih notiramo i ocenimo njihov značaj (eno dokumentarca pa gledaj), valjda imamo pravo na svoje čitanje memoranduma i svoju ocenu kakav je njegov značaj i šta nam on govori. tadašnji čitaoci i ocenjivači su bili i akteri krize, mi nismo, pozicije su nam drugačije.

 

 

Kako to da apsolutno sva opozicija, manje ili vise disidentska, nije Srbiji imala/znala da ponudi bilo kakvu alternativu osim najcrnjeg sovinizma i kako to da je na kraju zavrsila zamerajuci SM ne to sto je rat vodio nego to sto rat nije dobio?

I kako to da do dan-danas nije uspela da se otrese komunistickog nasledja, ne ideoloskog jer je ideologija odavno mrtva i nikom vazna - zamenilo ju je trziste u srpskoj varijanti poznatoj kao 'koliko sam ja tu dobar' - nego politickog, ne uspevajuci da se otrese ljudi, kadrova i institucija koji se iz 90-ih nisu ni makli?

nije sva. najveći deo tadašnjeg disidentskog kružoka je preferirao reformu društva koje ne podrazumeva i krah socijalizma (nisu bili za višepartijsku građansku demokratiju) a posebno ne krah jugoslavije, to je deo razloga zašto se u srbiji relativno kasno formiraju nekakve opozicione stranke.

 

Mani me prica o Dobricinoj prirodnoj i ocekivanoj evoluciji od komuniste/partizana do nacionaliste i idiota: ta prica naprosto ne moze da prodje.

Komunisti imaju dovoljno putera na glavi, a srpsko drustvo itekako razloga da debelo preispita svoj odnos prema njima i sa njima, ali nece biti da u komuniste i njihovo nasledje mozes da ubrojis akademike poput raznih beckovica i ostalih likova od te sorte: radi se o povampirenju autenticnog i ekstremno retrogradnog nacionalizma i sovinizma koji je Srbiji i Srbima tutnut, uvaljen, kao zamena, ersatz za demokratiju.

...

Lako cemo o komunistima i njihovim nepodopstinama ukljucujuci i zlocine: sta cemo sa corsokakom u koji su nas gurnule snage koje sa komunizmom nemaju ama bas nikakve veze.

smara me da pričam o komunizmu i nacionalizmu in toto, posebno jer se ne može odvojeno pričati o jugoslaviji 80ih bez poznavanja teorijskih odnosa komunizma i nacionalizma (tj nacionalizma u komunizmu, kodifikacije i prakse nacionalnih politika u komunističkim društvima itd) i razvoja stavova kpj o svemu tome, pre i posle rata. dovoljno je reći da tada u vladajuoj eliti nije uopšte postojala takva jasna delineacija, radilo se o transformativnom periodu koji u srbiji nije počeo s miloševićem niti u sloveniji s janšom niti u hrvatskoj s tuđmanom.

 

to što bi ti sekirom presekao - pa to je tvoja stvar, to nema veze.

[bradilko]

a veza između 1918. 1985. je....?

 

 

sa druge strane treba imati osećaj šta se radi a ša se deklariše, za šta se zalaže i šta su (ne)željene posledice.

veza je hegemonija srba a jugoslavija jedini mogući način da se to ostvari.deklarativno smo najveći jugosi a zalažemo se za unitarnu jugoslaviju.

srbi pravednici i nametnuto široke slovenske duše a najpre rvati a i napokon ostali su proračunati separatisti.srpska politika je mahom bila antijugoslovenska.na štetu srba na kraju a i pre.najčudnije je što se još vode rasprave o tome.

[bradilko]

narafski da u usranoj partiji tj vladajućoj eliti nije bilo svesnih članova.čuvali su se položaji takozvane tekovine.nacionalizam je uvek tu i najlakše se latiti njega.posebno kad već postoje anomalije u položaju srbije u sfrjot.neće valda dušan čkrebić ili ljubičić ili čitava akademija usled negativne selekcije da se prikloni demokratizaciji društva ili kako su tad zvali pluralizmu.to bi bio suicid elita.to se bojalo slobodnog tržišta u svakom pogledu..

[namenski]

objavljen je urbi & orbi što znači javnosti a nije targetirao specifično široke narodne mase (što je vathra lepo pitao u postu na koji sam odgovarao), tj nije koristio rečnik prilagođen posebno njima.

 

naše teme nisu "opskurni časopis" nego tada top jugoslovenski časopis (ili jedan od) u društvenim naukama. nemaš pojma, po običaju

 

Vadis se. 

Po obicaju.

 

 

a što mene briga kakve su reakcije bile tada? one su istoriografski bitne, da ih notiramo i ocenimo njihov značaj (eno dokumentarca pa gledaj), valjda imamo pravo na svoje čitanje memoranduma i svoju ocenu kakav je njegov značaj i šta nam on govori. tadašnji čitaoci i ocenjivači su bili i akteri krize, mi nismo, pozicije su nam drugačije.

 

 

Nisam ti sporio pravo na sopstveno, danasnje, citanje memoranduma.

Naprotiv, pohvalio sam te  :), bez zezanja.

Jebes dokumentarac, i on je na svoj nacin danasnje gledanje na stvar.

Zasto prosto ne uzmes tadasnje novine?

Ili ti se to ne uklapa?

I to iz prostog razloga sto sva danasnja palamudjenja oko memoranduma previse podsecaju na najobicnije - pranje ruku.

 

nije sva. najveći deo tadašnjeg disidentskog kružoka je preferirao reformu društva koje ne podrazumeva i krah socijalizma (nisu bili za višepartijsku građansku demokratiju) a posebno ne krah jugoslavije, to je deo razloga zašto se u srbiji relativno kasno formiraju nekakve opozicione stranke.

 

Zajebi, opet mudrujes.

Koji bre to deo disidentske opozicije, iole sposoban da efikasno ma i pokusa da sprovede tako nesto, da da ne bude promptno optuzen za komunisticarstvo, antisrpstvo i sve ostalo?

Jesi li svestan da je ta fela lansirala u 90-te kao sliku i priliku svojih stavova, ali i sliku, imidz Srbije upravo Bulajiceve cetnike?

A da nije bila sposobna da se iole osloni na neku od itekako postovanja vrednu srpsku tradiciju, pa i cetnicku (ovo bez ironije).

I prodala skoro 2 veka srpske istorije, sve se boreci za srpstvo i njegovu cistocu.

Ili si zaboravio da je Srbija dozivela izbeglicki (ne mislim na ratni) egzodus ne kao komunisticka zemlja iz koje se po defaultu bezalo, nego kao zemlja koja je konacno nasla sebe^tm i kada je svako pametan i ko je iole mogao palio glavom bez obzira.

Ne od komunista, nego od kokarde?

smara me da pričam o komunizmu i nacionalizmu in toto, posebno jer se ne može odvojeno pričati o jugoslaviji 80ih bez poznavanja teorijskih odnosa komunizma i nacionalizma (tj nacionalizma u komunizmu, kodifikacije i prakse nacionalnih politika u komunističkim društvima itd) i razvoja stavova kpj o svemu tome, pre i posle rata. dovoljno je reći da tada u vladajuoj eliti nije uopšte postojala takva jasna delineacija, radilo se o transformativnom periodu koji u srbiji nije počeo s miloševićem niti u sloveniji s janšom niti u hrvatskoj s tuđmanom.

 

I mene smara: utoliko pre sto ne pricamo o komunizmu, uostalom naznacio sam ti sta o njemu mislim, nego pricamo o najcrnjem sovinizmu i klerikalizmu, koji su metastazirali do nevidjenih granica.

Mani me teorijskih odnosa, kodifikacija i ostalog mudrovanja: pricamo o periodu koji vecina prezivelih^tm odlicno pamti.

 

to što bi ti sekirom presekao - pa to je tvoja stvar, to nema veze.

 

Tesko da ja, ovde barem - sekiram.

U svakom slucaju ne teturam se od tvrdnje da je nesto bilo objavljeno urbi&orbi do stidljivog iznosenja podatka^tm da se to^tm umnozavalo onako starovremski, kucaca masina, indigo, taj rad...

[Prospero]

aman, sanu je maja 1985. na skupštini usvojila predlog (ivana maksimovića) da se "u obliku memoranduma istaknu najaktuelniji problemi i da se taj memorandum uputi svima onima koji su odgovorni za vođenje javnih poslova u srbiji i jugoslaviji". u junu je predsedništvo akademije imenovalo poseban odbor (sa onim akademicima koji su učestvovali u izradi); odbor postaje komisija, na čelu sa kanazirom i isakovićem. to su bile javne skupštine i javne odluke, nije bilo nikakve tajnosti, rad su pratili novinari koji su "pokrivali" sanu (nauku, kulturu, generalno). koliko je to čitano - to je druga stvar.

 

od oko 75 strana 30 je prošlo redakciju (do teksta u v. novostima), završetak posla je podrazumevao redakciju ostatka i predlog da se takav tekst usvoji na skupštini akademije, javnoj, po običaju.

 

naslov u novostima je bio "ponuda beznađa", podnaslov "dva su barjaka pod kojim autori nacrta memoranduma pozivaju na otvaranje očiju: jedan je nacionalizam, drugi država, a sve zajedno zvuči kao novi poziv na bratoubilaštvo i na novo prolivanje krvi". to treba čitati u ključu položaja v. novosti u sklopu republičkih vlasti, odnosa i. stambolića i republičke elite prema temi i jasne i implicitne odgovornosti (u tadašnjoj podeli karata) za iskakanja u svom (srpskom) dvorištu.

 

naše teme su ga prve objavile u celosti dve i po godine kasnije, ne računajući razne i brojne samizdat verzije.

 

 

apsolutno je jasna namera i publika, a šta ti sada pokušavaš sa svojim dosadnim upadicama bez smisla i sadržaja, osim da se svađaš bez trunke znanja o temi - ne zna se.