11 hours ago, napadaj said:

 

Međutim, mislim da sve te parnice u kojima se traži utvrđivanje ništavosti odredaba o naplaćivanju troškova obrade kredita imaju izgleda za  uspeh, jer su ti troškovi naplaćivani odvojeno, a ne kroz efektivnu kamatnu stopu, kako VKS navodi da je isključivo dozvoljeno u poslednjoj rečenici datog pravnog stava.

 

Samo kod kredita uzetih pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je i uveden pojam efektivne kamatne stope. A to bi (valjda) bilo pre 2011. godine.

Kod kasnijih, to što sam ja imao prilike da vidim kod nekoliko banaka, su troškovi obrade kredita ulazili u EKS, i ulaze i dalje. 

 

U suštini, VKS je u svom kreativnom pravnom stavu posmatrao EKS kao kamatu u smislu odredaba ZOO koje uređuju ugovor o kreditu, iako i nominalna kamata u sebi sadrži bankarsku maržu, te banka svakako i tako zarađuje. Tako ispada da im je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je po prvi put kod nas uveo pojam efektivne kamatne stope kao ukupne naknade svega što se daje banci tj kamate i raznoraznih troškova, poslužio da u ovim parnicama zaštite banke.

 

O tempora, o mores!

Da, da, naravno.

 

Meni je u suštini jedino sporan taj deo o procentualnom obračunavanju visine naknade. U nekoj od odluka je navedeno da troškovi moraju biti jasno predstavljeni klijentu i da mora biti precizno određeno šta koliko košta, tako da me baš zanima kako su banke uradile prikazale osnov za procentualno obračunavanje troškova, odnosno kako će to uraditi ako već nisu.

Pa nece prikazivati osnov za obracun troskova, jer im ovaj stav VKS dozvoljava da troskove izrase u procentu, bez preciziranja stvarnih troskova koje banka ima. Potrebno je samo da je iznos poznat u trenutku skalpanja ugovora i da je izrazen kroz EKS, sto banke postuju.

Kakvi slepci održavaju sajtove Ministarstva pravde. Ministarka na ovoj slici izgleda kao neka pripravnica u preduzeću kojoj instruktor objašnjava kako se boriti sa stresom na radnom mestu.

Trebalo bi da je do sad profunkcionisala (mada ja tri dana nisam uspeo da se registrujem, pa digao ruke) aplikacija za sveobuhvatnu elektronsku komunikaciju sa (u pilot fazi) Upravnim sudom, preko koje će moći da ide celokupno poslovanje, od podnošenja tužbe pa do kraja postupka. Zamisao je, koliko sam čuo, da sledeći za inplementaciju budu privredni sudovi.

 

www.esud.sud.rs

A šta je suština ovog fajta NGO sektora i advokatske komore oko "besplatne pravne pomoći" ?

Kinta?

On 8.8.2018. at 16:37, Uskebasi said:

Pa nece prikazivati osnov za obracun troskova, jer im ovaj stav VKS dozvoljava da troskove izrase u procentu, bez preciziranja stvarnih troskova koje banka ima. Potrebno je samo da je iznos poznat u trenutku skalpanja ugovora i da je izrazen kroz EKS, sto banke postuju.

 

Moglo bi to da se definiše preciznije, tj. da se uvedu pravila o obračunu procenata prema kojima bi banke morale da dokažu visinu procenata u zavisnosti od različitih faktora, samo kad bi NBS želela to da uradi i kad bi sudovi razradili taj stav iz jedne odluke.

Edited August 12, 20186 yr by napadaj

On 10.8.2018. at 9:16, Frank Pembleton said:

A šta je suština ovog fajta NGO sektora i advokatske komore oko "besplatne pravne pomoći" ?

Kinta?

Suština je u članu 67. Ustava RS koji glasi:

 

"Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć.

Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna."

 

Spor je oko tumačenja ovog člana. Zakonom (o BPP) uređuje se kada je pravna pomoć besplatna, ali ne i ko pruža BPP. Pružaju je oni navedeni u stavu 2, što će reći advokatura i službe pravne pomoć u JLS. Odnosno, predmet urađivanja ovog zakona nije ko pruža BPP nego kada je pravna pomoć besplatna.

 

Kroz zakon o BPP, odnosno brojne nacrte koji su do sada objavljeni, pokušava se proširiti broj pružalaca BPP na široki krug lica i organizacija, pored onih navedenih u stavu 2, odnosno na razne NGO, pravne klinike i slično. Dakle, umesto da zakon uredi kada je pravna pomoć besplatna, pokušava se prekrajati stav 2, suprotno Ustavu.

 

Činjenica da se pokušava doneti zakon koji nije u skladu sa Ustavom niije ništa novo u nas, niti je ovo jedinstven slučaj. Pravni sistem je ruiniran delatnošću brojnih diletanata i oprtunista, zakoni često nisu u skladu sa Ustavom niti su međusobno usaglašeni. O kvalitetu zakonskih tekstova neću ni da govorim ili o poštovanju metodologije za izradu zakona i podzakonskih akata. Veliki broj zakona ni najiskusniji pravnici ne mogu da protumače, o ostalim građanima i da ne govorim. 

Od Nove godine više neće biti tolike razlike u platama, odeljenja za ratne zločine i organizovani kriminal, najviše do 30% umesto dosadašnjih 100%. Mislim da će to izazvati ovacije među sudijama i zaposlenima u redovnim većima.

Edited September 1, 20186 yr by halloween

jelte, ova što ulazi u Zadrugu, jel ona aktuelna pomoćnica ministra ili bivša?

@aramBivša pomoćnica, a i sudija u penziji.

Ne sećam je se uopšte, što je i logično jer je bila pomoćnik ministra pravde za lokalnu samoupravu. Sa resorom pravde lokalna samouprava je bila samo jednom (januar 2001. - maj 2002.) kad je ministar bio Batić. Mislim da zaslužuje da se nađe njena fotografijau punom sjaju.

Edited September 2, 20186 yr by halloween

Slobodna Evropa navodi da je bila zadužena za oblast prekršaja kod Dragoljuba Jankovića, pre 2000. što je verovatnije nego ovo sa lokalnom samoupravom.

On 12.8.2018. at 10:32, napadaj said:

 

Moglo bi to da se definiše preciznije, tj. da se uvedu pravila o obračunu procenata prema kojima bi banke morale da dokažu visinu procenata u zavisnosti od različitih faktora, samo kad bi NBS želela to da uradi i kad bi sudovi razradili taj stav iz jedne odluke.

 

http://efektiva.rs/aktuelnosti-efektiva/aktuelnosti-krediti/vks-potvrdio-stav-o-obradi-kredita/

 

 

 

 

Edited October 23, 20186 yr by napadaj

Koliko sam čuo, uskoro bi NBS trebala da zauzme stav po tom pitanju, posle čega će se predmeti o troškovima obrade kredita rešavati po automatizmu.

On 2.9.2018. at 23:51, halloween said:

@aramBivša pomoćnica, a i sudija u penziji.

Ne sećam je se uopšte, što je i logično jer je bila pomoćnik ministra pravde za lokalnu samoupravu. Sa resorom pravde lokalna samouprava je bila samo jednom (januar 2001. - maj 2002.) kad je ministar bio Batić. Mislim da zaslužuje da se nađe njena fotografijau punom sjaju.

Videh sad ovo pa sam povezao ko je u pitanju.

Kruži društvenim mrežama neki klip gde je tamo optužuju da je ista, pazi sad, Rudolf Hitler.

 

Inače, dodjoh samo da podelim vest da je onaj čije ime niko ne sme da izgovori i  pravosnažno oslobodjen optužbi za podstrekivanje geodeta.