oktobarski salon

[InvisibleLight]

samo da dodam da zapravo moj glas ipak ima, posle malo promisljanja, rad a. palasti - ready made iz muzeja revolucije.

 

i zato sto je a. strava basketasica? :)

 

 taj rad valjda ima veze sa onim sto je radila kao deo projekta ovogodisnjeg bienala arhitekture

(inace prva i  jedina izlozba  nikad-izgradjenog muzeja revolucije je unistena devedesetih, pricaju da je bila sjajna )

 

nikako da dodjem da vidim OS 

[kim_philby]

stvarno? vidi se da je pametna devojka.

 

pa ovo je poslednji deo te izlozbe i zapravo su ti delovi tog konstruktivistickog spomenika korisceni kao postamenti danas u izlozbama MIJ. sto valjda govori sve o svemu.

[Caligula]

stvarno? vidi se da je pametna devojka.

 

 

U moje vreme se govorilo "talentovan-a"    jbg kad i oponent u raspravi nehotice potvrdi tvoju tezu

[kim_philby]

meni ovo tvoje zvuci seksualno, da ti kazem iskreno.

[Caligula]

Naravno da ti zvuci uvrnuto jbg, druga su vremena.

 

Sad je pojam "talentovana" rezervisan iskljucivo za lake zene. Perverzija.

[palfoot]

deki djoka    u sagi

 

"politicki ortakluk savremene umetnosti i basibozuka neokonceptualizma", "siktanje avangardne zmije". pontifeks maksimums satanisticke crkve, krvave rucerde marine abramovic"  -_- 

 

 

МАРШАЛ ЈЕ УМРО Данашњи ангажовани критичари наликују сакупљачима мртвих душа, кохорте лажних авангардних уметника тискају се око њих не би ли их уочили. Салон више није изложба српске уметности, већ вид грађанског финансирања безвредних страних уметника. Осим у два примера, на изложби нема слика а и оне су бескрвне па је у потпуности у духу досадне и заморене савремене немачке сцене, најснажнијег светског упоришта богоборачког неоконцептуализма. Немци су из крајности нацистичке естетике отишли у друго застрањивање, тоталитарно, глупо и без духа, како само они умеју, у апсолутизирање авангардне непредстављачке уметности.

Радови на Салону потпуно су једнообразни и неизразити, све то је виђено безброј пута у саморециклирању авангардистичког псеудоуметничког смећа. Да, отпаци су се и у буквалном смислу поново нашли на Салону. Постало је бесмислено посећивати ову изложбу и бавити се њоме. Опште место уметничког тумачења на Салону је култура СФРЈ, па се поставља питање шта би сви ти уметници радили да није било Тита. Нема никога да им каже да је маршал умро па тако гледамо на Салону документарне фотографије ентеријера зграде Савезног извршног већа и београдске грађевине питајући се ко је уопште уметник, архитекта или просечни фотограф. На другим радовима уочавамо остављене ствари, интимне породичне видео-снимке, макете насеља, што наводи на питање да ли је реч о уметности или о нечијем приватном бављењу. Уколико је уметност јавна ствар, наводним уметницима не би требало дозволити да нас замарају својим безначајностима. Такву естетику случајности, нађеног предмета, одавно је одредио Чарлс Џенкс у књизи „Adhocism“ (од лат. ad hoc = провизорно решење, неодговарајуће планирање, импровизација). Осим Милете Продановића, дежурне сека персе нове српске уметности, уметници су непознати, не вреди их ни помињати. Демократски селектори су извршили еутаназију Салона, на њему је све духовно испразно и физички празно, тужно и до те мере депресивно да се и публика која прати оваква дешавања разбежала. Нема ничега што привлачи пажњу, чак ни шокантног, свеопште одсуство смисла је више него очигледно, али то је и био циљ, отупети критичку, интелигентну и духовну страну уметности.

ИЗДАЈА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА С правом су селектори овај Салон насловили „Ствари које нестају“, мање или више, већина радова ће после смотре отићи на отпад или у ропотарницу историје. Ако већ савремена уметност нестаје, што не схватају присутни излагачи, да ли мора и Салон овако да нестане? Треба га ставити у шири контекст јер је очито реч о менталној окупацији становника Србије, дрско изведеној њиховим новцем против њих, о чему најбоље говори назив панел дискусије „Уметност је топ који напредује док му је цев окренута ка сопственим положајима“, одржане у Чачку на другој великој српској изложби, 27. меморијалу Надежде Петровић. Један од учесника је и озлоглашени Бранислав Димитријевић. Јад и беду Октобарског салона није могуће одвојити од издаје интелектуалаца, који не схватају да је демократија постала „демокрнтија“, плаћеника Сорошевог и разних других фондова које финансирају стране владе. У Србији скоро и да не постоје невладине организације, то су облици противдржавног деловања страног окупатора. Треба се позабавити феноменом који узрокује овакво стање да би се разумела (не)дела са Октобарског салона, уметници су сами по себи небитни.

[Turnbull]

Đorić u Pečatu? (Na neviđeno)

Edited October 10, 2014 by Turnbull

[Caligula]

Nebitno ko je, kaska za Kaligulom par godina. 

 

Uz to, ideoloski je ostrascen te tudju glupost, nedotupavnost i netalentovanost instrumentalizuje i upreze u ideoloske kochije. Kakva crna ideologija, ovo je bre cista inercija. Ideologije je bilo pre nekoliko desetljeca. Sada je ostalo samo virtuelno trziste mostiju.

 

hehe 

[Turnbull]

Kad sebe prpoznaš kao avangardu ludog faša Đorića, vreme je da se zabrineš.

[Ryan Franco]

Nebitno ko je, kaska za Kaligulom par godina. 

 

Uz to, ideoloski je ostrascen te tudju glupost, nedotupavnost i netalentovanost instrumentalizuje i upreze u ideoloske kochije. Kakva crna ideologija, ovo je bre cista inercija. Ideologije je bilo pre nekoliko desetljeca. Sada je ostalo samo virtuelno trziste mostiju.

 

hehe 

 

Mene samo zanima ko je i tebi i njemu dao pravo da random stvaraoce i konzumente u bilo kojoj sferi na ovaj način krpite.

 

Glupost, nedotupavnost i netalentovanost lete kao konfete ili žuti kartoni u srpskom fudbalu.

 

Prepoznajem da je ovde pomenuo rad koji mi se jako dopao, a on ga izokola popljuvao pa mi nije najjasnije u čemu je njegov problem.

 

Uglavnom, previše ste gnevni i bahati za pravednike. 

[Ryan Franco]

Mislim jasno mi je da ti ovako pišeš radi diskusije ali majku mu... Malo stila! :)

Edited October 10, 2014 by McCabe

[Caligula]

Kad sebe prpoznaš kao avangardu ludog faša Đorića, vreme je da se zabrineš.

 

Kakva bre avangarda, pa lepo sam napisao gde se ja i ovo govedo razlikujemo. Jes da nas je MekEjb stavio u isti kos (previše ste gnevni i bahati konstrukcija) ali ja sam svakako zlopamtilo pa cu mu to vratiti kadtad  ^_^

 

Mene samo zanima ko je i tebi i njemu dao pravo da random stvaraoce i konzumente u bilo kojoj sferi na ovaj način krpite.

 

Ko je pomenuo konzumente? Jesi li procitao rec "ovce" negde? 

 

btw. pravo sam sebi dajem, taman kao sto ga i ti dajes sebi kada delis ovde neke vaspitne packe ( ... pravednici? )

 

Valjda je jasno da ne govorim o samom salonu na koji nisam ni privirio™ vec o shiroj pojavi koju ovaj neki Đorić pokusava da shvati/instrumentalizuje vatever, na kraju ...

 

 

Mislim jasno mi je da ti ovako pišeš radi diskusije

 

... i ti si shvatio :)

 

Ja sam bre za ovog himalaja

Edited October 10, 2014 by Caligula

[roksi]

МАРШАЛ ЈЕ УМРО Данашњи ангажовани критичари наликују сакупљачима мртвих душа, кохорте лажних авангардних уметника тискају се око њих не би ли их уочили. Салон више није изложба српске уметности, већ вид грађанског финансирања безвредних страних уметника. Осим у два примера, на изложби нема слика а и оне су бескрвне па је у потпуности у духу досадне и заморене савремене немачке сцене, најснажнијег светског упоришта богоборачког неоконцептуализма. Немци су из крајности нацистичке естетике отишли у друго застрањивање, тоталитарно, глупо и без духа, како само они умеју, у апсолутизирање авангардне непредстављачке уметности.

Радови на Салону потпуно су једнообразни и неизразити, све то је виђено безброј пута у саморециклирању авангардистичког псеудоуметничког смећа. Да, отпаци су се и у буквалном смислу поново нашли на Салону. Постало је бесмислено посећивати ову изложбу и бавити се њоме. Опште место уметничког тумачења на Салону је култура СФРЈ, па се поставља питање шта би сви ти уметници радили да није било Тита. Нема никога да им каже да је маршал умро па тако гледамо на Салону документарне фотографије ентеријера зграде Савезног извршног већа и београдске грађевине питајући се ко је уопште уметник, архитекта или просечни фотограф. На другим радовима уочавамо остављене ствари, интимне породичне видео-снимке, макете насеља, што наводи на питање да ли је реч о уметности или о нечијем приватном бављењу. Уколико је уметност јавна ствар, наводним уметницима не би требало дозволити да нас замарају својим безначајностима. Такву естетику случајности, нађеног предмета, одавно је одредио Чарлс Џенкс у књизи „Adhocism“ (од лат. ad hoc = провизорно решење, неодговарајуће планирање, импровизација). Осим Милете Продановића, дежурне сека персе нове српске уметности, уметници су непознати, не вреди их ни помињати. Демократски селектори су извршили еутаназију Салона, на њему је све духовно испразно и физички празно, тужно и до те мере депресивно да се и публика која прати оваква дешавања разбежала. Нема ничега што привлачи пажњу, чак ни шокантног, свеопште одсуство смисла је више него очигледно, али то је и био циљ, отупети критичку, интелигентну и духовну страну уметности.

ИЗДАЈА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА С правом су селектори овај Салон насловили „Ствари које нестају“, мање или више, већина радова ће после смотре отићи на отпад или у ропотарницу историје. Ако већ савремена уметност нестаје, што не схватају присутни излагачи, да ли мора и Салон овако да нестане? Треба га ставити у шири контекст јер је очито реч о менталној окупацији становника Србије, дрско изведеној њиховим новцем против њих, о чему најбоље говори назив панел дискусије „Уметност је топ који напредује док му је цев окренута ка сопственим положајима“, одржане у Чачку на другој великој српској изложби, 27. меморијалу Надежде Петровић. Један од учесника је и озлоглашени Бранислав Димитријевић. Јад и беду Октобарског салона није могуће одвојити од издаје интелектуалаца, који не схватају да је демократија постала „демокрнтија“, плаћеника Сорошевог и разних других фондова које финансирају стране владе. У Србији скоро и да не постоје невладине организације, то су облици противдржавног деловања страног окупатора. Треба се позабавити феноменом који узрокује овакво стање да би се разумела (не)дела са Октобарског салона, уметници су сами по себи небитни.

 

Tako je, tako je.

Dajte pristojnom svetu, pristojne slike. Uramljene.

Da mogu da okace na zid.

 

Najsimpaticnije je to sto se nakon ovakvih izliva, savremeni umetnici/teoreticari/whatev' oni koji se optuzuju za elitizam. 

[Caligula]

Najsimpaticnije je to sto se nakon ovakvih izliva, savremeni umetnici/teoreticari/whatev' oni koji se optuzuju za elitizam.

Ako mene pitas, elitizam Fasisti V.S. Drkadzije mrtva trka:(

[ljakse]

Pdf Umetnost treba ukinuti.