šta štampa štampa

[Grunf]

qrir je bio odlican danas. prica o tome kako su glasali zatvorenici CZa.za nikolica glasalo 800, za tadica 100, a za cedu CAK 40 zatvorenika.

[Lrd]

Bilbija na sudu priznao da ne "vodi operativno" Kurir i Glas. Baš zanimljivo.

BEOGRAD, 31. januara 2008. (Beta) - Glavni i odgovorni urednikdnevnika "Kurir" i "Glasa javnosti" Djuro Bilbija saopštio je danasda je pred Trećim opštinskim sudom danas objasnio da je sticajemokolnosti istovremeno na toj dužnosti u dva lista, a da obe redakcijeimaju ljude koji ih operativno vode. U odgovoru na saopštenje Liberalno demokratske partije čiji je liderČedomir Jovanović tužio Bilbiju za klevetu, Bilbija je istakao daon ne vodi operativno "Kurir" i "Glas javnosti", što ukljucuje inaslovne strane, čitanje i plasiranje pojedinačnih tekstova. Bilbija je istakao da konkretno nije imao nikakav uticaj naobjavljivanje teksta pod naslovom "Dugo leto" koji je predmet sudskogspora. LDP je ranije danas saopštio da je Bilbija izjavio pred Trećimopštinskim sudom da je samo formalno glavni i odgovorni urednik"Kurira" i da se inače ne bavi uredjivačkom politikom lista jer,kako je rekao, druga lica uredjuju novine za koje radi, tako da ne znaništa o tekstu zbog kojeg je tužen za klevetu. Bilbija je saopštio i da ga je Čedomir Jovanović u sudu nazvaopripadnikom "zločinačkog udruženja" koje postoji "jedino u njegovojpolitičkoj maniji gonjenja", kao i da je tu ponovljenu klevetu primiokao nešto "već vidjeno i očekivano". (Kraj)

[Gonzo]

Baš zbog ovakvih argumenata neću glasati za Tadića. Ako ne budem glasao za kandidata koga smatram moralnom nulom i opasnim nesposobnjakovićem, proglašava me se saučesnikom "tamne strane". E pa neka sam - ali ne mogu glasati za čoveka kome smetaju manjinski kandidati

jesi siguran da im baš toliko smeta? jesu možda predstavnici mađarske i bošnjačke manjine u zabludi što su podržali tadića jer ne mogu da uoče tu nepodnošljivu sličnost između dva kandidata, koja moralno nepokolebljivu elitu toliko odbija? Edited January 31, 2008 by Maistor

[Hella]

Како остати нормалан на блогу.

JA NISAM BOG DA PRAšTAMJelica Greganović (5 Decembar, 2006 - 00:25)Priznajem da najviše mrzim nepravdu. Ljudi oko mene to zovu "robihudovskim" i "aktivističkim" nagonom, kažu da se previše palim, da nije nešto baš tako strašno, pa dobro, ma prođi, zaboravi...a ja ne mogu da pobedim osećaj da su prolaženje pored, okretanje pogleda i žmurenje, samo mrvice od kojih će narasti lavina, koja će nas pregaziti, otvorenih očiju i bez griže savesti. Uostalom, to smo već videli. Ono što nismo videli, a izgleda nećemo ni videti je, da je ta lavina shvatila ili da namerava da shvati nesreću, tugu, sram i ljudski jad, koji je za sobom ostavila.Za razliku od njih, ja sam crvenela i stid me je još uvek. Neka zvuči i patetično, ali ja drugačije ne mogu ovo da napišem. Ljudi, srce me boli, zbog onih koje sam gledala mršave kao leševe, prstiju upletenih u žice logora. Zbog onih čije su prljave mrtve, bose noge virile ispod šatorskih krila. Zbog dece koja su na traktorima, umorna od plakanja spavala u naručjima i na zavežaljima uboge sirotinje. Zbog onih koje su silovali "veliki ratnici" i "vojničine", a one o tome mucale okrenute ledjima, u zatamnjenom kadru. Zbog onih baka kvrgavih, artritičnih prstiju spletenih u čvor, dok su sedele na podu fiskulturnih sala i nemušto mucale svoj jad pred kamerama. Zbog kostiju ljudskih, koje su virile iz blata, sa prljavim krpicama istrulele odeće. Čije god da su. Zbog svih onih kostiju, koje će tek biti nadjene i zbog svih majki, koje se nadaju i žive za to da dočekaju da neko nadje makar i samo kosti njihove dece.Zato mi je muka, kada gledam kako oni, koji nikada nisu imali ni truna sažaljenja, ni mrve ljudskog poštenja, ni traga srama, sada nas pokušavaju da nateraju da prema njima pokažemo osećanja, koja nas čine ljudima drugačijim od njih. Da se sažalimo, da i dalje verujemo da je svaki ljudski život važan, da pomislimo na njihovu decu i njihove porodice. Da nas nateraju da osudimo sebe, sateravši nas u ćošak iz koga ćemo izaći oprostivši im ili priznavši da smo isti kao i oni - bez samilosti. Da zaboravimo sve žrtve njihove politike, koje nisu imale ni toliko slobode odlučivanja o svom telu i životu, koliko oni sada i po zatvorima imaju. Da damo dobro u nama, za zlo u njima.Sada bi krivci da postanu žrtve. Jedni se junački sakrivaju kao obične konjokradice, koristeći svu vojnu strategiju naučenu za narodne pare, za to da sačuvaju sebe. Ili se sakrivaju nama pod nosom, odbijajući da stanu u službu naroda. To nisu generali, to su dezerteri. Dezerteri koji beže ljudskih i Božjih zakona, a krstili su se i zaklinjali onoliko. Zakone, samilost i ljudsko dostojanstvo su gazili tenkovima i topovima, hrabro, sve dok su na drugoj strani bila deca, majke, babe i dede...sada nemaju hrabrosti ni pred civilni sud da stanu. Još i očekuju da verujemo da je to herojstvo. Junačka žrtva. Odlično, ako su nam takvi junaci, kakve li su tek kukavice?Drugi su rešili da umru od gladi. Pored hrane. Mogu da biraju, pa eto, kao izabrali. Gledam hrvatske i srpske dnevnike državnih televizija ovih dana. Pa, to je čudo kako su isti bili i isti ostali. Eno nose danas Glavaša po televizoru. Crna kožna jakna, ispijen, iznemogao, kroz kordon koji pesmu spontano peva, a on maše mršavom ručicom i paćenički se smeška. Čekam samo da nam namigne...Pustio ga istražni sudac...čoveku je život ugrožen...pa jeste...srce mi puče. Kad bi mrtvi mogli da ustanu i oni bi se rasplakali. Al' ne mogu da ustanu. Nema suca koji će njih pustiti, koji će se na mrtve sažaliti i dozvoliti im da opet žive.šešelj smislio istu taktiku. Svi ćemo ispasti zveri, ako se ne sažalimo, jer inače kakvi smo mi to ljudi?...njegov testament se javno, na novinarskoj konferenciji čita...u slučaju da njegovu predstavu još uvek ne shvatamo ozbiljno...obaška onaj geo-strateški amanet, to je više zato da shvatimo kakav kapacitet rizikujemo da izgubimo... Na svu sreću, oni u Hagu nisu baš toliko naivni, pa ga ne nosaju pred kamerama. I bolje, mogao bi neki dobar čovek, uprkos sećanju, stvarno i da se sažali.Trešnju na šlag dodaju ševeningenska braća po zločinu. Oni se druže, prevazišli svoje politike, mržnje i postali vaspitani. Razgovaraju bez noževa i zolja. Jedni drugima prave ručkove, čestitaju rodjendane, izjavljuju saučešća...tolerancija i bečka škola. Ko ih ne zna, zlatom bi ih platio. Sad odjednom mogu da se druže i "ustaše" i "četnici" i "balije" i sva ona ekipa filmskih imena...sad kad se pojavio šumar i sve ih saterao u 'aps. Sad se slave ne čestitaju obrtanjem sveće, za Božiće se ne ubija sve po redu, za Bajram se ne ruše džamije...Sad mogu da se ponašaju kao pristojni ljudi. Kao. Jedino je problem što su zakasnili, mrtvi su mrtvi i neće oživeti, pa makar se ovi lepo ponašali još tri života.Za to vreme, njihovi na slobodi su garant da je sva ova ševeningenska balada samo potvrda već vidjenog krvavog egoizma. Ponovo se čuju iste pesme, kako niko nema pravo da kaže da se neće ratovati... kako Hagu neće biti izručeni heroji koji su branili zemlju... kako nećemo pisati ljubavna pisma okupatoru...kako ćemo braniti i Republiku Srpsku...pravo da vam kažem, stanovnici pomenutog geografskog pojma najbolje da odmah počnu da se pakuju, bolje živ nego branjen. Koga su ovi branili, taj je pre ili kasnije kofere pakovao.Zato ja zažmurim. Dok oni pokušavaju da me odžepare za samilost, ljudsko dostojanstvo, pristojnost i sećanje, ja u glavi vrtim slike razbijene glave studentkinje u Beogradu, koja leži ulepljene krvave kose, kolona izbeglica gladnih i odbačenih od spasilaca, niza grobova sa nišanima, krstovima, okrenutih na Zapad, na Istok... miniranih kuća bez krovova, garavih prozora...ne mogu i neću da zaboravim...Ne mogu da zaboravim. Neću da zaboravim.Ja nisam Bog da praštam

(Фотографија је са ЗС, надам се да ће ми мој омиљени мирнодопски непријатељ опростити што сам је поставио.)

[st.maurice]

Ako vec mogu blogovi...Evo sta kaze "blogovnara" i "pariska domacica", "devojka koja je krila cigarete od roditelja pred tv kamerama" na (svom) "brlogu" kojim vlada crvenim terorom i pretnjama, zlocinackim uredjivanjem komentara ispod njenih tekstova i minijonima sto otkrivaju licne podatke preko IP adresa ( ):

IZBORI FAQ3 ili POSLEDNJI KRUGDa se odmah razumemo, mislim da na demokratskim izborima uvek treba glasati. Da se razumemo, mislim i da radikale treba po svaku cenu sprečiti da uzmu mesto predsednika. Već skoro dvadeset godina stojim uporno uz one snage koje se suprotstavljaju svemu što radikali predstavljaju.Da se razumemo do kraja: u drugom krugu izbora glasaću za Borisa Tadića.I to stvarno poslednji put.Zato za mene ovo neće biti drugi već poslednji krug izbora.Moj glas u poslednjem krugu nije glas iz straha. On je poslednje upozorenje predsedniku republike da se, saradjujući na najvažnijim državnim projektima sa radikalima i slavskim fašistima u čijoj vladi sedi, kocka sa našom zemljom, našom budućnošću i našim životima. I da ta opasna igra ovog puta zemlju može skupo da košta.Da se razumemo još i ovo, to je moje lično mišljenje i lična odluka, na koju svaki glasač ima pravo. Politička manjina čiji sam ponosni deo je karakteristična po mnogo čemu neobičnom za našu sredinu. Izmedju ostalog i po tome što niko ne može da nam kaže šta da radimo i kako. Svako od nas glasa prema sopstvenoj savesti, čini sopstveni izbor, vlasnik je svog glasa i ima odgovornost prema tome. Glasačko pravo je pitanje osnovne ljudske slobode i kada je je jednom dobijeno (a za ovu zemlju mnogo, mnogo kasno), onda se prema njemu moramo odnositi odgovorno i ozbiljno. 220 hiljada ljudi koji su u prvom krugu podržali beskompromisnu politiku Čedomira Jovanovića, sami su to i na sopstvenu odgovornost odlučili. To nije stado, pa da mu se kaže kuda da ide, svaki taj glas je svestan glas, svaki čovek tu odlučuje prema sebi i sopstvenoj savesti. Lider LDPa, za čiju politiku je skoro četvrt miliona ljudi glasalo, to odlično zna kada iskreno kaže da nema ni pravo, ni nameru da nam govori šta da radimo i da - kao i do sad - svako mora da odluči za sebe.Ja za sebe i u svoje ime ovako odlučujem. Gledam svoju zemlju na ivici ambisa i za taj sunovrat krivim vlast koju svojom pogrešnom politikom održava Boris Tadić. Svesno i ne bez ljutnje, odlučujem da mu dam poslednju šansu.Moj glas za njega je glas poslednjeg upozorenja - da zapamti ko ga je na vlasti održao, da nauči da je predsednik svih svojih gradjana, da prekine da nas laže i da iskreno izadje i kaže kako zemlja zaista stoji, da javno kaže ono što govori u svim ličnim razgovorima da se život nastavlja i posle Kosova, ili kako sam voli da kaže "čovek bez i bez ruke nastavlja da živi".Dajem mu svoj glas, uprkos svim predsednikovim ljudima, uprkos skupoj i beskorisnoj kampanji, uprkos ovima što plaču po novinama, okupiraju medije, idu od vrata do vrata, kukaju iz glasa, cvokoću zubima u strahu za sopstvene pozicije i krive opoziciju za eventualni poraz na izborima. Predsednikovi ljudi preziru glasače koje vrbuju, nipodaštavaju one od koje slamku spasa očekuju, viču na nas, sve tražeći pomoć, vredjaju nas, ponižavaju, unapred proglašavaju krivcima za svoj eventualni poraz. A predsednik se na ivicu poraza doveo sam. Njegova nejasna politika, odsustvo hrabrosti, predaja parlamentarnih izbornih rezultata u ruke manjinskoj i izuzetno opasnoj stranci, dovela ga je do toga da nacionalistička politika doživljava veliki rivajval, da ga koalicioni partner prezire i ucenjuje, jer može i jer zna da zbog toga vlada neće pasti, da Srbija nikako da izvuče iz ćorsokaka zvanog "I Kosovo i Evropska Unija". Predsednik Tadić održava nakaznu koaliciju sa ljudima koji kriju istinu o ubistvu Zorana Djindjića, sa ljudima koji skrivaju ratne zločince, koji zemlju u bescenje prodaju Rusima, koji Srbiju ne vide u Evropskoj Uniji, koji gradjane dele na one "prvog" i "drugog" reda i koji nas drže kao taoce. Cela zemlja je u klopci, a opasnost nije samo radikalski kandidat, jednako, ako ne i više, opasan je i premijer Srbije Vojislav Kostunica.Dok god ga Boris Tadić održava na vlasti, Srbija će biti ugrožena. Moj glas u poslednjem krugu nije glas da Tadić ostane da vlada, već je glas da Tadić konačno počne da vlada. Ili da se, ako to ne može, jednom skloni.Poslednji krug za Borisa Tadića, protiv radikala i ubica Zorana Djindjića što sede u državnim službama, leže po bolnicama i čuče po skrovištima.Poslednji put, Borise.

http://blog.b92.net/text/2060/IZBORI%20FAQ...SLEDNJI%20KRUG/Prosto ne mogu da verujem kako je malom (ali probranom) pokretu otpora protiv te usedelicke i profesionalne propalitetushe promakao jedan njen tekst. A sada svi kontra ovom zenskom Belzebabu i Sotoni, na bojkot izbora. :DTatatatatina.

[kgmr]

klink

To nije stado, pa da mu se kaže kuda da ide, svaki taj glas je svestan glas, svaki čovek tu odlučuje prema sebi i sopstvenoj savesti. Lider LDPa, za čiju politiku je skoro četvrt miliona ljudi glasalo, to odlično zna kada iskreno kaže da nema ni pravo, ni nameru da nam govori šta da radimo i da - kao i do sad - svako mora da odluči za sebe.

meni se ovo cini sustinska pogreska - to da su neki glasovi svesniji i odgovorniji od drugih.svako glasa po sopstvenoj savesti i odlucuje prema sebi - zar se to ne podrazumeva?

[Conspirator]

NEMORALNI SAMARDžIĆMinistar za Kosovo Slobodan Samardžić najveći je kritičar potpisivanja Sporazuma sa EU, a u isto vreme njegovi sinovi Ivan i Miloš rade u državnim institucijama koje povezuju Srbiju i Uniju!http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=2...mp;sectionId=37

Čovek loših potezaMalo je ljudi na političkoj sceni Srbije s većim uticajem od Dejana Mihajlova, funkcionera DSS i generalnog sekretara Vlade Srbije. Munjevit uspon ovaj 36-godišnji Pančevac, nimalo rečit i bez posebnih znanja, obezbedio je obavljajući razne poslove za stranku, od kojih poneke niko drugi nije hteo da obavi.http://www.blic.co.yu/politika.php?id=29057

[Joe D]

Političar u filmu ?Miloš Branković? Nebojše RadosavljevićaAligrudić kao forenzičarAutor: N.Dž. | 09.02.2008 - 06:00Aligrudić kao forenzičarPolitičar Miloš Aligrudić odigrao je svoju prvu filmsku ulogu i to u ostvarenju ?Miloš Branković?. On igra ulogu forenzičara, a kako se snašao u ovoj ulozi, publika će imati priliku premijerno da vidi na Festu 1. marta, u Domu sindikata.Miloš Aligrudić je inače sin poznatog glumca Slobodana Aligrudića koji je svojim ulogama ostavio veliki trag u domaćoj kinematografiji. Koliko njegov sin ima talenta za glumu, uskoro će da otkrije publika, a ukoliko je dar nasledio od oca, bilo bi interesantno da zamrzne političku karijeru i posveti se kulturnim delatnostima. Film ?Miloš Branković? je od samog početka zamišljen kao, drugačiji - autorski, a i rađen je u crno-beloj tehnici.- Miloš Aligrudić se pokazao kao sjajan glumac. Odlična je ta epizoda u kojoj se pojavljuje. On igra u jednoj sceni ulogu forenzičara u policiji i bio je odličan. Kao da je autentičan glumac - kaže reditelj filma Nebojša Radosavljević Čupko. On ipak preporučuje da publika sama proceni kako se političar snašao u ulozi na filmu i dodaje da ima još brojnih iznenađenja u ostvarenju ?Miloš Branković?.Ovaj film je kritički nastrojen prema društvu, a govori o mladiću koji je suočen sa surovim uslovima života u današnjem društvu, na beogradskom asfaltu. Glavnu ulogu tumači mladi glumac Miloš Vlalukin kome je ovo prva velika uloga.- Reditelj Nebojša Radosavljević Čupko poverio mi je glavnu ulogu, a ja sam se trudio da to poverenje i opravdam. Scenario je dobar i odmah sam prihvatio da igram. Ovo je, inače, moja prva glavna uloga na filmu. Igram sa Petrom Božovićem koji je prava legenda, zatim Borisom Komnenićem, Nadom šargin, Nešom Milovanovićem, Jovanom Stipić - rekao nam je Miloš Vlalukin nakon završetka snimanja ovog filma.Ostvarenje ?Miloš Branković? će sledeće nedelje učestvovati na ?European film marketu? u Berlinu, koji se održava u sklopu filmskog festivala.

:D kako volim ova sitna podjebavanja SSovaca.

[Zmitjkoe]

Press ne samo da princa Aleksandra Karadjordjevica naziva prestolonaslednikom vec i njegovim kraljevskim imenom: Aleksandar II. Izgleda da nam se Sluzba uzelela kraljevstva. Dvorske intrige im bas nedostaju.

[Schmeling]

Press ne samo da princa Aleksandra Karadjordjevica naziva prestolonaslednikom vec i njegovim kraljevskim imenom: Aleksandar II. Izgleda da nam se Sluzba uzelela kraljevstva. Dvorske intrige im bas nedostaju.

Mozda nije rimski broj, nego dva velika I. Kao Nintendo WII. Na svu srecu, Aleksandar Karadjordjevic je predmet sprdacine u gotovo svim strankama na srpskoj politickoj sceni.

[korindjar]

I Blic joj je na naslovnoj stranici odbranio dostojanstvo.

Karanovićeva: Branila sam dostojanstvoAutor: T. Nježić | 20.02.2008 - 08:24Na premijeri predstave „Fedrina ljubav“ Sare Kejn, u režiji Ive Milošević, na Sceni „Bojan Stupica“ (ponedeljak, 18. februar) desio incident. Sa scene, na kojoj je stajala obnaženih grudi, Mirjana Karanović je rekla fotoreporterima da napuste salu („slikali ste ono što ste hteli“), inače će prekinuti predstavu. Usledio je aplauz, fotoreporteri (koji u prvi mah nisu shvatili da se glumica njima obraća), mirno su izašli.Da li je reagovanje glumice preterano?Mirjana Karanović za „Blic“ kaže: „Zašto sam to uradila? Pa tako je moralo. Ponovo bih uradila isto. Smatram to normalnim i odbranom dostojanstva. Pretpostavljam da je propust u organizaciji, ali je reč o nedopustivom ponašanju fotoreportera.Svaki čovek treba da zna gde je granica. Trpela sam 40 minuta zvuk škljocanja fotoaparata, što strašno smeta, ali kad je škljocanje postalo glasnije od glumaca, prekinula sam predstavu. Svugde je poznato pravilo da je fotografisanje dozvoljeno u prvih nekoliko minuta. Doživela sam to kao nasilje. I branila ono što je do mene. Nema se tu šta više reći sem da smo i u trula komunistička vremena imali i poštovali neke kodekse, a danas u ime neke demokratije izgubili mir i lepo ponašanje.“Željko Jovanović, pozorišni kritičar, kaže da je Mira Karanović reagovala u skladu sa Mirom Karanović, po onome što ona jeste i što se o njoj zna. „Škljocanje fotoaparata bilo je toliko napadno da je ugrozilo predstavu. Svoj deo odgovornosti snosi, naravno, i pozorište koje nije posle par minuta izvelo fotoreportere.“Gorčin Stojanović smatra da to nije gest Mirjane Karanović: „To je gest osobe koja pokušava da zaštiti svoju profesiju. To nije gest nego vapaj. Vapaj protiv torture medijskog terora. Stvar koju je često radio Danilo - Bata Stojković i za mnogo manje narušavanje umetničkog čina nego što je četrdesetominutno škljocanje koje u datom trenutku kulminira. Nigde u svetu nije dozvoljeno fotografisanje predstave osim od strane ovlašćenih fotografa. To što naša pozorišta izlaze u susret reporterskom fotografisanju treba shvatiti kao gest dobre volje a ne prostor za zloupotrebu i manipulaciju.“Jovan Ćirilov u svom viđenju izričito napominje: „Apsolutno podržavam postupak Mirjane Karanović i publiku koja je aplaudirala. Gest za čestitanje. Fotoreporteri uvek kažu da će biti tihi, da se neće čuti pa posle bude drugačije. Nigde u svetu oni nisu prisutni duže od par minuta na početku predstave. U konkretnom slučaju dele krivicu sa onima koji su ih pustili da budu tu.“U svojoj izjavi za „Blic“ jedan od prisutnih fotoreportera Zoran Lončarević („Puls“) kaže: „Pozvani smo unutra da radimo svoj posao. Niko nam nije predočio nekakva ograničenja. Na premijerama se uglavnom slika od pet do 15 minuta i, kad to vreme istakne, neko dođe po nas i izvede nas iz sale. To je svuda, i na koncertima, i u pozorištu, i na većini drugih manifestacija. Pošto nas tih prvih 40 minuta niko nije izveo, mi smo ostali i čekali kako se to fotografski kaže, akciju na sceni. Niko od nas nije znao da će ona da pokaže grudi. I kad se to desilo, normalno je da to slikamo. Mi smo samo radili svoj posao, kao što je Mirjana Karanović radila svoj. Pa ako joj smeta škljocanje, onda neka na vreme upozori upravu pozorišta, a ne da nas kao poslednje klošare izbacuje. Osećao sam se bedno dok sam i to uz aplauz publike izlazio iz sale. One iste publike koja bi sutradan kupila novine možda samo zbog slike obnažene glumice.“

Fantasticno Edited February 20, 2008 by Hustler

[bios]

ccccc.... bezobrazna publika, bezobrazni glumci. Da ga nema, Blic bi trebalo izmisliti :D

[korindjar]

ovo je meni najbolja zajebancija koju sam video u novinama vec dugo. fercera na toliko nivoa :D

[bios]

Stavili su fotku na naslovnu, pa onda napušili paparaca. Treba i napomenuti da tekst nije na nekoj šarenoj, estradnoj strani nego među kulturom Mada je Blic ionako sav šaren i žut :D

Edited February 20, 2008 by Biohemija

[Аврам Гојић]

U Severnoj Koreji nema uopšte medijskog terora, pretpostavljam da Mirjana Karanović želi da živi u svetu u kome su jedne dobre novine sasvim dovoljne. Ne vidim neku razliku između histerisanja Karanovićke i mlaćenja fotografa na ulicama Beograda u nedelju, to je odraz istog stava koji iz poruke želi da odstrani medij, i da, sve u skladu sa instiktivnim osećanjem sabornosti, ukine posrednika između sadržaja i primaoca.Fotografi su iskoristili priliku koja se retko pruža - da slikaju 40 minuta predstave, a pozorište im je omogućilo tu priliku. Smatram njen čin, kao i aplauz publike, nevaspitanim i neznalačkim postupkom koji se mogao izbeći da su zaposleni u pozorištu radili svoj posao.