Igre

[*edited by mod]

Da konacno prijavim jednu katastrofu od igre sa PS Plus Extra, da se bar neko ne zezne kao ja.

 

To je Warewolf the Apocalypse Earthblood. Uzeo sam da je igram jer je free PS5 naslov sa intresantnom tematikom. Od dobrih stvari vidi se da Lore  koji su pokupili iz valjda FRP/Boardgame ima dubinu i potencijal. Naravno sve je to dosta zbrzano pa ko nije poznavalac tog opskurnog sveta, tesko da ce mu nesto biti jasno, mada i nije neki problem jer likovi dolaze i odlaze kao na traci i gotovo svi u nekom trenutku zaginu, pa i nije kao da se moze vezati za bilo koga. Ovako deluje kao neki offbrand Vampire Masquarde sa vukodlacima, ali u svet ne ulazite kao novajlija vec te igra odmah baci u potpuno razvijenog vukodlaka tj jednog od vodja.

 

Prica je uprkos Loru debilna i svodi se na to da je neka zla korporacija koja sprema neku apokalipsu, otela cerku glavnom liku pa je on sada ganja. U igri postoje dva pristupa stealth ili all out fight. Ono sto je zanimljivo je da ce svako posle pola sata igre zeleti samo stealth iz prostog razloga jer je borba laka, dosadna i od samog starta si OP uz mogucnost da se sam zalecis kad god to zatreba. Ako stealth propadne, prostorija u kojoj se nadjes se zakljucava i primoran si da se makljas sa istih dosadnih 3 ipo vrste protivnika (obican vojnik, armored vojnik, debeli vojnik i turet mitraljez) doduse sta god da se desi ostaje u to prostoriji pa npr ako si u super max zatvoru pobio 30ak strazara (koji su naravno isti kao i vojnici u ostalim nivoima) uz ogromnu buku i pod kamerama, to ne znaci da vec u narednoj sobi ne moze da se krene od pocetka sa stealht pristupom.

 

Jos ludje od svega je sto se cela igra svodi na 3 lokacije 1) Baza zle korporacije+tajno skroviste naseg copora koji se nalaze pa bez preterivanja na jedno 150m jedno od drugog 2) Pustinja u Nevadi 3) Enterijer i to nebitno koji jer svaki deluje isto. Enterijer super max zatvora izgleda isto kao enterijer tajne baze koji izgleda isto kao enterijer naftne busotine koji je isti kao enterijer laboratorije. 

 

Sve do jedne misije su "Idi do X dela i pobij tamo sve i onda se vrati istim putem gde te ceka nova tura protivnika". Do svakog X dela ima par terminala za otvaranje vrata i gasenje kamera, par prolaza kroz ventilacije,  i par biljka tj pretezno fikusa koje iz nekog razologa vukodlak upije p dobije bustove za skill tree.

 

Igra ima svega 3 bossa, sve ostale zavrsnice misija i poglavlja su samo nabacivanje sve vise i vise iste 3 vrste protivnika u talasima.  Ima tu i neki frenzy koji je potpuno nepotreban jer je glavni lik i bez toga od starta previse jak, ima i neki skill tree koji je jednako beskoristan, neki pokusaj otkrivanja dublje price kroz dokumenta i mejlove ali je sve to toliko nebitno da ne znam ko bi to uopste zeleo da cita.

 

Prvo deluje da je ovo neki zbrzan naslov, ali nazalost to nije slucaj. Ovo je vrlo ciljano neko pravio da izadje sto blize relase date za PS5 (jedno 2 mesec kasnije) pa da se onda bez vece konkurencije nekako proda jer je u to vreme redak PS5 naslov. od PS5 nema ni grafike ni gameplaya, tu su samo skupo odradjeni cinematics smisljeni da prodaju ono sto je u osnovi PS2 igra sa nesto unapredjenom grafikom. iskreno se nadam da im nije uspelo.

 

 

[Weenie Pooh]

9 hours ago, *edited by mod said:

Werewolf the Apocalypse Earthblood

 

Sećam se da sam je probao na PC nešto malo, utisci vrlo slični tvojima, žali bože straćenog vremena.

 

Slučajno sam pre neki dan naišao na sasvim drugačiju igru u istom svetu:

 

 

Deluje mi mnogo smislenije i sadržajnije, ljudi izgleda hoće da ispričaju priču koja bi imala mesto u originalnom World of Darkness. Videćemo u kojoj su meri uspeli.

 

Mene ne radi baš mnogo taj vukodlačko-vampirski vajb, mnogo bih više voleo da se neko potrudio da napravi istu ovakvu narativnu egzibiciju za Mage: the Ascension

[Tpojka]

@renne

 

Rising Hell and Slain: Back From Hell on Epicgames.

[Tpojka]

@renne

 

Darkwood i ToeJam & Earl: Back in the Groove! besplatni.

[Calavera]

počeo elden ring na ps4 pre neki dan, valjda će mi miyazaki-sensei ostaviti nešto vremena ove godine i za novog god of wara 

 

evo fajta protiv margita stefanovića, lepo je videti da u fromu i ne pomišljaju da promene ove bosovske™ monologe izrečene najtišim mogućim glasom dok je igraču sva koncentracija na izbegavanju napada i sve okolo seva od zveketa oružja. primetite kako me je igra pokrala tu pred kraj kad sam probao da ga dokrajčim vatrom, sva sreća te sam se na vreme povratio od šoka:
 

[kipo]

Hocu klincu da uzmem call of duty, pa sad gledam ima ih 40. Sta da uzmem da ga ne zajebem? Provalice me ako ga bilo sta pitam. Nije igrao dosad CoD. SP4 ili PC.

[Krošek]

 

[Tpojka]

5 minutes ago, kipo said:

Nije igrao dosad CoD

 

If you want to do it right, make it CoD 2 (WW2) then CoD 4 (Modern Warfare).

 

Ovo gore je CoD 1 (WW2) al' je CoD2 puno bolji. CoD1 djeluje malo jače od igara devedesetih (iako je bio big bang kad se pojavio). 

[omiljeni]

daj mu da isproba malo call of duty warzone. to ti je i najbolja verzija jer je battle royal. plus je i besplatna.

[kipo]

Pardon, igrao je nesto malo CoD2 (stari onaj). Dakle, sad moze proci CoD 4? Nije previse "staro", da ga ga ne ispalim kod drugara gejmera? 

 

  

1 minute ago, omiljeni said:

daj mu da isproba malo call of duty warzone. to ti je i najbolja verzija jer je battle royal. plus je i besplatna.

To kao fortnajt? E super, hvala.

Edited October 14, 2022 by kipo

[Tpojka]

1 minute ago, kipo said:

Nije previse "staro"

 

Ovo je više retoričko pitanje pošto je igra iz 2007. 

Al' da je igriv - jeste. Pogotovu MP.

[omiljeni]

20 minutes ago, kipo said:

To kao fortnajt? E super, hvala.

 

Da, iskačeš iz aviona, slećeš na ostrvo i samo borba dok ne ostane jedan.

kad te ubiju imaš priliku da se vratiš na ostrvo ako pobediš u 1v1 borbi. to se zove Gulag. ima nekoliko različitih mapa. Verdansk je Donjeck, pa ima pacifičko ostrvo, ima ostrvo koje je pravljeno na osnovu Alcatraza itd. i bude 150 igrača u lobiju umesto uobičajenih 100 kod drugih BR igrica

za par nedelja valjda izlazi Warzone 2.0

 

[kipo]

Jasno, jasno. Hvala.

[Pokojni Ruxin]

ispao sam prilično iz gejminga sa witcherom, vratio se da odigram rdr2 (worth it), pa sad nastavljam malo da se zanimam i neremek delima. took me long enough.

 

ko gejmpassuje guardians of the galaxy je baš prijatno iznađenje. dajte šansu, dosta bolje nego što bi čovek očekivao. sad se lomim dal prvo započeti hades ili control, oba već pazarena.

[Calavera]

2 hours ago, Pokojni Ruxin said:

sad se lomim dal prvo započeti hades ili control, oba već pazarena.

 

valja oboje, nećeš pogrešiti  dodaću da bi se čoveku od ukusa poput tebe verovatno svidela i persona 5, prekosutra stiže na game pass.

 

ja sam najzad odigrao super mario odyssey i glavni utisak mi je da je ovo, kako je joseph anderson to razjasnio još onomad, zaista 1 odveć prelaka igra. znamo da se 3d mario igre mogu grubo podeliti na dva kampa, one zasnovane na izazovu i one posvećene istraživanju, ali čak i ove druge su uvek imale bar nešto da nas namuče. u odiseji je jedini pravo zahtevan nivo onaj na poslednjem svetu, koji je zapravo bonus posle pređene glavne igre, a i to je teško više zbog nedostatka checkpointa nego zahtevnosti izvedbe. ajde, ima tu još nekoliko težih deonica u odvojenim čelendž sobama i nekih sekcija koje su teške iz pogrešnih razloga, ali sve u svemu, malo je to za igru koja nudi ovoliko kontenta™. sad se, dabome, postavlja pitanje zašto je igra s ovoliko očiglednom manom onomad podobijala sve one savršene ocene. razumeo bih da su kritičari odmah postavili preduslov da je ovo pre svega igra za decu i da su ocene sukladne tome, ali NE, svi su tvrdili da je ovo najbolja stvar od sečenog hleba i za nas koji smo odrasli uz marija. ono, nije tajna da se platformske ekskluzive koje su iole kompetentne uvek cene više nego što zaslužuju, naročito one s ovolikom mašinerijom za sebe kao mario, ali čovek bi pomislio da će biti bar nekog backlasha na toliki hajp. istina, kako godine prolaze, nađe se i pokoji glas protiv, no to je i dalje zrno peska u pustinji nemača pojma 

 

naravno, glavni razlog zašto je igra toliko laka je ogromna količina power moonova, tj. meseci u odiseji. 880 meseci je zaista skaredna brojka za svega 14 različitih svetova, čak i ako uzmemo u obzir da je dobar deo njih postgame content. mislim, ako vam je za prelazak igre dovoljno da od tipa 50 meseci na nekom svetu skupite onih desetak na koje naletite na putu do bosa tog sveta, teško je oteti se utisku da se odiseja igra sama. jasno, u većini 3d mario naslova je završavanje glavne priče tek signal da odatle kreće prava stvar, no svejedno je činjenica da ćete se za možda 90% meseci u celoj igri pomučiti jedino da ih locirate na mapi. plus, ko što je anderson izvoleo detaljno prezentovati u svom videu, odiseja ima skandaloznu količinu meseci koji se svode na reciklirani sadržaj. jurenje zeca, šetanje psa, sađenje žireva, šutiranje kamenja, paljenje baklji, razbijanje sanduka: skoro svaka, pa i najbanalnija, ideja za zarađivanje meseca koju igra ima se besomučno ponavlja na različitim svetovima. čak i mini-igre koje su ograničene na jedan svet često imaju dva meseca za osvojiti, poput onog nesretnog preskakanja lastiša u new donk cityju. iskreno, ja ne vidim da je većina meseci u ovoj igri mnogo drugačija od legendarnih sto guščijih pera u ass creedu, i jedno i drugo su pre svega kolektiblsi koji služe kao čist filler.

 

po pitanju kamere i kontrola pak, ovo je svakako najbolji 3d mario do sad, to je onaj deo igre koji je skroz opravdao reputaciju. i ovde imamo onu klasičnu mario foru da vam igra odmah posle odrađenog tutorijala samouvereno tutne u ruke listu komboa koju je serijal izgradio tokom godina. komboi nude veliku dubinu u gejmpleju i omogućavaju neke zaista bolesne stvari, no opet, sve je to u neku ruku suvišno kad je igru moguće preći samo običnim skakanjem i trčanjem. čak i za neke od zahtevnijih meseci u igri, jedino što vam je baš neophodno je standardni kombo s cappyjem za ekstra dugačke skokove, ostali komboi su tu da ih izvedete jednom i zaboravite na njih  zapravo, mislim da neki stariji komboi, poput walljumpova, i jesu nerfovani u odnosu na prethodne igre, verovatno da bismo se više družili s cappyjem. istini za volju, sam cappy je zabavan za bacakati unaokolo (i dobar ortak!!!), ali da se ne lažemo, ovo je samo drugi način za ubaciti power-upove u igru. štaviše, cappy je verovatno i lošiji način da se to implementira jer realno, jedini razlog da umesto marija kontrolišete nekog drugog lika je da pred sobom imate neku sekciju za čije je prelaženje neophodan nečiji specifični moveset.

 

imajući sve gorenavedeno u vidu, verovatno će vas iznenaditi da čujete da je na mene odyssey ostavio ne samo solidan, već i DECIDNO pozitivan utisak  eto, uprkos stalnom recikliranju materijala, jasno je da odiseja uspeva u svojoj osnovnoj nameri, a to je da bude nadasve acesibilan™ moderni open world collectathon. pri tome ne mislim (samo) na lakoću, već na potpunu slobodu da u svakom trenutku radite šta želite, bez obzira da li imate pet minuta ili pet sati za igranje. kad to ukombinujete s opet kažem neverovatnom količinom sadržaja u igri, jasno je da je ovakav pristup zabavi sam po sebi dovoljno zamaman da vas tera da igrate dalje. tu su onda sami svetovi koji, mada nisu onaj nepresušni rezervoar novih ideja kao nivoi u 3d worldu, vrlo prijatni za oko i dizajnirani tako da vas maksimalno narajcaju na istraživanje. o prezentaciji već nema potrebe trošiti reči, first-party mario igra kao što je odyssey prosto mora da izgleda i ponaša se odlično, čak i na hardversko inferiornoj mašini kao što je switch. uprkos jasnom fokusu na motion kontrole (i stalnom reklamiranju istih), bio sam prijatno iznenađen što je svaki mesec u igri moguće uloviti i u standardnom handheld modu.

 

uglavnom, odiseja stvarno nije masterpis, više neka solidna osmica, no imam utisak da mi se na kraju ipak svidela više nego bratu josephu. evo i tog njegovog videa za kraj, ionako je ceo ovaj neveliki tekst u suštini bio prepričavanje istog (minus povremeno preterivanje radi dokazivanja poente):

 

 

igrao sam i railbound, novi puzzle naslov od autora golf peaksa. ko i svake godine, puzzle igara ima ko pleve, no railbound se blagovremeno ističe time što NIJE samo još jedna varijacija sokobana. šokantno! mislim, neću vas lagati, meni je sokobana stvarno preko glave, a zapravo i ne znam zašto ljudi i dalje prave takve igre kad je baba is you već stavio tačku na žanr. trenutna teorija mi je da na svetu ima gomila ljudi kojima pomeranje kutija predstavlja nekakav erotski užitak  enivej, railbound je nešto skroz drugo: igra u kojoj gradite železničku prugu! na svakom nivou imate 1 nedovršenu prugu, lokomotivu, nekoliko vagona, te određenu količinu šina (ili, kako bi braća hrvati rekli, TRAČNICA) kojima treba dovršiti prugu tako da bude funkcionalna. ako sve spojite kako treba, vagoni (označeni brojevima od 1 do 4) će stići do lokomotive u pravilnom redosledu. svaki novi svet u igru ubacuje neke nove elemente (tuneli, putnici, skretnice, itd.), no osnovna postavka priključivanja vagona pripadajućoj lokomotivi ostaje ista do kraja igre. kad se na ovo doda divan cel-shaded vizuelni stil (ozbiljno, samo se po ovome da zaključiti da su ovo radili autori golf peaksa), dobijate 1 originalno i prijatno iskustvo za ljubitelje zagonetki.

 

ako bih morao uložiti neku zamerku na prikazano, istakao bih da je igra malo previše velikodušna s nivoima koji u suštini imaju fukciju tutorijala. ceo prvi svet se, recimo, da završiti za deset minuta, a i u skoro svim kasnijim svetovima prvih par nivoa otpada na upoznavanje s novim elementima, i oni su po pravilu lakši nego što biste možda želeli. tu je onda činjenica da igra često ponavlja neke fore, poput one da imate dva vagona na suprotnim stranama tračnica i jedan od njih usporavate tako što mu napravite petlju. ova dva sitna problema u kombinaciji znače da railbound ne nudi previše dubine, čega su očito i autori bili svesni jer u igri nema više od 50 osnovnih nivoa, te je možete završiti za nekoliko sati. s druge strane, bonus nivoi koje otključavate rešavanjem onih osnovnih su uglavnom skroz druga priča i često će vas ozbiljno namučiti. ovde se baš vidi da railbound zapravo ima gomilu mogućih rešenja, što je solidan napredak u odnosu na golf peaks gde ste do tačnog rešenja uglavnom mogli doći na silu.

 

kad se sve sabere, railbound je naslov u kojem će ljubitelji žanra (ili vozova? ili lepe grafike?) doći na svoje, te ga mirne duše mogu preporučiti. evo gejmpleja (ne mog) iz prva dva sveta, glete što je lepo:

 

 

Edited October 19, 2022 by Calavera