Igre

[Calavera]

itch nudi bundle of 700+ igara za minimum of $5, sav profit naravno ide u dobrotvorne svrhe. ima tu dosta viđenijih naslova, ja sam primetio oxenfree, night in the woods, a short hike, overland, super hexagon, minit, cook serve delicious 2, semblance, signs of the sojourner (!), quadrilateral cowboy, bleed 1/2...

 

https://itch.io/b/520/bundle-for-racial-justice-and-equality

[Calavera]

dark souls 3 je, što bi reko naš narod, u knjigama™. osećanja u vezi nj su mi malo pomešana, ali to je najmanje krivica same igre, jer ako se gleda čist kvalitet, ovo je tu negde rame uz rame s bloodborneom. pre neki dan sam slučajno naleteo na neki strim dark soulsa 2 i ostao zapanjen koliko je to zapravo lošije od trojke, a pri tome ne mislim samo na prezentaciju. dark souls 2 se uopšte ne libi da napujda gomilu protivnika na vas odjednom (popularno gankovanje, je li) i mnogo je liberalniji u pogledu stunova i sličnih kerefeka koje igrača ubijaju tako što mu oduzmu kontrolu. dobro, ziloti bi rekli da je cela poenta ovog serijala da bude što teži i neprohodniji, ali ds3 održava pristojan nivo težine i u isto vreme je krajnje fer ka igraču, i ja to vrlo poštujem.

 

meni je glavni problem s ovom igrom bio što sam se već malo zasitio soulsa, u relativno kratkom periodu sam sljuštio ds2, ds3, bloodborne, nioh, a pre par godina na trojci i demon's souls. koliko god da su ovo kvalitetne igre (a jesu, naročito bloodborne), zamor materijala polako postaje faktor. nije pomoglo što sam se tokom prvih desetak sati po navici konsultovao s internetom u cilju min/maxinga, tako da sam kompletnu igru izgiljao kao high-dex lik s prejakim sellsword twinbladesima  neko vreme sam se još zavaravao da ću se u 1 trenutku prešaltovati na čist faith build, ali džabe, jednom kad se navikneš da se svi protivnici tope u par udaraca mača, teško je naći razlog za eksperimentaciju. ajde, pred kraj sam uložio koji poen i u faith, a i tu i tamo sam menjao armor zbog mode, ali realno, ovo je vrlo smarački način da se ovo odigra. što je najgore, pomoć interneta mi nije bila ni potrebna, nekome ko je već prešao bilo koju souls igru ds3 će verovatno biti banja sve do dlcjeva, koji su ipak nešto ozbiljniji izazov.

 

na način pripovedanja imam iste zamerke kao i u većini souls igara, meni ti kriptični hintovi prosto nisu dovoljni da me nateraju da marim za narativ. dark souls 3 je u ovom pogledu možda čak i lošiji od prethodnika, jer baš ni u jednom trenutku nisam imao blage veze zašto nešto radim. mislim, ako ni glavna premisa igre nije potpuno jasna, svi ti nagoveštaji o širem narativu na koje tu i tamo nabasate nemaju na šta da se nadovežu. možda grešim dušu jer bi ovo ipak trebalo da bude nastavak prvog dark soulsa, pa su možda temelji narativa udareni tamo, ali ovo što sam video u souls igrama me ostavlja skeptičnim na tu mogućnost. nije ovo neki veliki greh, jer priča ovde ionako treba da bude samo bonus, no misliim da bi ovakav pristup daleko bolje fercerao uz nekoliko strateški razbacanih lore dumpova.

 

i tako, dark souls 3 je objektivno odličan naslov koji mi se iz čisto subjektivnih razloga nije svideo koliko je trebalo, no svejedno sam ga s uživanjem doterao do kraja 
evo malo bosfajtova iz različitih faza igre, da ne kažete da vas smaram isključivo putem teksta:

 

 

 

 

[renne]

Letnji Steam sale

[Azdaja]

Javite šta ste pazarili ili planirate. 

 

Vratio sam se civilizaciji, koliko mi prija toliko je surova da nakon još jednog poteza prodje negde izmedju 2 do 3 sata. 

[Amos]

Ja u doba Corone odigrao 150 sati Civilizacije. Bas skoro presao na deity težini sa Korejom. Sjajna igra.

[Azdaja]

Muški! 

Ja sad pokušavam da izvučem cultural, merkam ove dve ekspanzije al mi se ne daje 60eur za to iako je na popustu. 

 

Najviše me smara domination victory, al nemam taj achievement, to je sledeće na listi.

[renne]

pogledaj na hrkgame

možda imaš te dlc-ove po nižim cenama

[napadaj]

Ili na gamivo.com,
Tamo sam kupio dosta igara i nikada nisam imao ni najmanji problem.

[Amos]

1 hour ago, Azdaja said:

Muški! 

Ja sad pokušavam da izvučem cultural, merkam ove dve ekspanzije al mi se ne daje 60eur za to iako je na popustu. 

 

Najviše me smara domination victory, al nemam taj achievement, to je sledeće na listi.

Sto se tice ekspanzija i ja sam se lomio i na kraju kupio Gathering Storm na Kinguinu po duplo manjoj ceni. Nisam zažalio, podiže igru na skroz nov nivo sa Guvernerima, vremenskim nepogodama i diplomatijom.

 

Cultural victory sam izvukao sa Švedskom na King nivou, bilo uživanje iako je turizam pakao  

[precog]

Cultural samo sa Francuskom, ubedljivo najlakse.

[Calavera]

posle četiri gladne godine koje su prošle od izlaska shadow tacticsa, mimimi games se smilovao da dovrši i izbaci i desperadose 3. da se ne lažemo, s obzirom na kvalitet i nivo detalja koji je prštao iz shadow tacticsa, meni je od trenutka kad smo čuli za desperadose jedino pitanje bilo hoće li to biti samo odlična igra ili potpuni spektakl. i eto, sad su tu, a istina je... negde između??? naime, koliko god se radilo o pametno sklopljenoj i nadasve zabavnoj igri, teško je odupreti se utisku da je ovo shadow tactics presvučen u vestern ruho. srž gameplaya je ostala nepromenjena, endžin takođe, abilitiji su vrlo slični onima iz prethodne igre (tipa, sad možete da odvlačite pažnju neprijateljima mačkom umesto tanukijem, što je očit korak unazad ), i sve to zna katkad da odvuče u deja vu teritoriju. no, s obzirom na to koliko je vremena prošlo od shadow tacticsa i koliko je ovaj žanr slabo zastupljen u današnje vreme, jasno je da se ipak radi o malom minusu, više na račun neispunjenog obećanja idealnog nastavka nego samog uživanja u igri.

 

za neupoznate sa ovim stilom gejmpleja, desperados 3 je izometrijski real-time stealth naslov u kojem su protivnici uglavnom skupljeni u jasno odvojene sekcije, pa je svaka sekcija sopstvena mini-zagonetka. autori opet pametno dele kontrolu nad likovima, pa ćete tako tek u retkim situacijama moći da skupite svih pet likova na jedno mesto, što doprinosi većem izazovu. likovi kojima upravljate su mešavina starih znanaca (strejt men cooper, doktor-snajper mccoy, zavodnica kate) i dvoje novajlija, grmalj hectora i vudu veštica isabelle. iskreno rečeno, isabelle deluje kao da je prebačena iz neke druge igre, jer 1) vudu magija nije, je li, baš standardan vestern element 2) prosto je prejaka u odnosu na ostale likove. žena ne samo što može da poveže dvoje neprijatelja tako da ono što iz igre izbaci jednog sredi i drugog već ima pristup i klasičnom mind control triku kojim dobija apsolutnu kontrolu nad skoro svakim protivnikom u igri. dobro, mind control je ograničen resurs (kao i municija za puške i pištolje kojima raspolaže ostatak ekipe), no ipak, ovo je prelak izlaz iz situacija koje bi inače mogle predstavljati izazov.

 

najveća novina u odnosu na shadow tactics su čelendži, tj. misije koje ubacuju neki twist u standardnu formulu. recimo, u 1 čelendžu morate celu mapu rešiti isključivo vatrenim oružjem (što nije lako jer se isto ČUJE, mada su snajper i kejtin verni derindžer prijatno tihi), u drugom igrate samo s izabelom, itd. ovih čelendža trenutno ima ukupno pet (kako sam čuo, dodavaće ih još putem dlca), i meni su vrlo prijali jer vas izbacuju iz komforne zone i teraju da eksperimentišete s inventarom za ubijanje (kako dominiram ovim igrama reči, upravo neveruem ). doduše, raspored kojim otključavate čelendže je malo čudan: prvi stiže negde na pola igre, a ostala četiri neposredno pre ili posle zadnje glavne misije. od novina ću spomenuti još i replay nakon svakog nivoa, što je skroz kul detalj, mada nema nekog uticaja na samu igru.

 

drugi razlog za eksperimentaciju su bedževi koje zarađujete tokom nivoa, jer svaki od njih zahteva neki vrlo određeni cilj (tipa pobiti 10 neprijatelja dinamitom). problem je što su ti bedževi skriveni tokom prvog prelaska, pa ćete po svoj prilici morati da ponavljate nivoe ako želite da kompletirate kolekciju. kapiram da je ideja da se tako pojača replay value, ali ja bih ipak više voleo da vidim šta se od mene očekuje i eventualno tu i tamo skrenem s puta da odradim te sporedne zadatke. ili, s obzirom da su bedževi podeljeni na tri velika i pet manjih (na svakom nivou ih ima ukupno osam), možda da se ti veliki vide i tokom prvog prelaska a ovi drugi da ostanu skriveni? ne sećam se kako je to odrađeno u shadow tactics, ali ovde mi smeta jer realno, ja ipak retko prelazim igre više od jednom.

 

priča je standardan vestern kliše s osvetom za glavno jelo, ali dijalozi i voice acting su iznenađujuće pristojni za 1 evropski studio kao što je mimimi. nekom preteranom iznenađenju verovatno nema mesta jer je i shadow tactics bio dobar u tom pogledu, no ovo su ipak prilično retki slučajevi, čak i u današnje vreme. narativ malo zaostaje za shadow tacticsom jer nema onog kul twista pred kraj koji usput utiče na igru i u mehaničkom smislu, ali kao osnova igre radi posao.

 

uglavnom, desperados 3 je sjajna, sjajna zabava, i jedino što mu se stvarno može zameriti je ta sličnost s prethodnikom. uz to je i spidranerski raj, ko što se vidi iz priloženog:

 

 

 

kad smo kod nesavršenih nastavaka, proveo sam i nekih desetak sati uz gravity rush 2 pre nego što sam ga u naletu razočaranja obrisao s harda. prvi gravity rush je bio neka vrsta neizbrušenog dijamanta, igra s mnogo mana ali i osnovnom mehanikom (letenje) koja je sve to nekako nadoknađivala i uspevala da pruži dovoljnu količinu zabave. avaj, gravity rush 2 nastavlja da ide u širinu umesto da nadogradi elemente koji su već bili tu, što je otprilike sušta suprotnost onoga što sam ja očekivao. ono, kapiram da su autori hteli da malo obogate osnovni gameplay loop, ali to prosto nema smisla ako je taj leteći parkur jedino što u igri zapravo valja  borba je i dalje nezgrapna i jednolična, kamera je još uvek nedovoljno precizna i sklona sumanutim okretima, a stealth sekcije su opet definicija nepotrebnosti. uprkos zanimljivom settingu (spominjali smo to onomad, ima tu dosta sličnosti s moebiusom) i narativom koji ima glavu i rep, dijalozi su i dalje festival amaterizma, te se u priči prosto ne da uživati.

 

što se noviteta tiče, kat pored standardnog letačkog moda ima još dva gravitaciona stila™. prvi se zove lunar i dopušta vam da brže trčite i više skačete, što je zaista umetnost predstaviti kao neki apgrejd u igri u kojoj skoro od prvog trenutka možete da letite. novi stil uključuje i neke specijalne napade, no oni koji ste imali pre toga su više nego dostatni da se obračunate sa svime što igra baci na vas. do zadnjeg stila nisam stigao jer sam batalio igru pre toga, no vidim da se radi o apgrejdu koji pojačava napade, pa kapiram da bi to još moglo imati neku praktičnu vrednost. drugi bitniji novitet su talismani koji vam donose neke smaračke benefite (više energije, jači napadi, itd.), a jedina funkcija im je valjda da otkinu igraču još koji sat na farmovanje i kraftovanje istih. primetio sam i pojačano forsiranje realizma (sad možete da izvedete neki gest i npc vam odgovori), što nije baš idealan izbor za igru u kojoj uzletanjem sa zemlje podignete sve ljude i predmete oko vas i promptno™ ih bacite u bezdan.

 

kad se sve sabere, meni je gravity rush 2 nekako ispao slabiji od prethodnika, a u današnje vreme morate nešto ozbiljno da zajebete da bi to bio slučaj. nije da tu nema šta da se vidi, ali glavni utisak je ipak razočaranje što toyama i ekipa očito ne kapiraju u čemu je bio potencijal prvog dela. šteta.

[Anonymous]

Jel' ima neko preporuku za neku igru do 2000-te godine?  Crkla mi je video karta i stavio neki krš dok ne kupim novu. Naravno, dosta sam ih odigrao, ali dosta i propustio.

[Weenie Pooh]

Da gledamo u pasulj kako bismo ustanovili šta si već igrao, osim originalnog Deus Exa? 

 

 

 

 

[Anonymous]

E ovu drugu ću da igram. Propustio debil.

[Filozof manijak]

Gde može da se besplatno skine instalacija za ovaj Planescape?