Igre

[maheem]

Domaćica! Drugarica i njen hubby izbacili igru:

 

Fenomenalno izgleda i podseća me na Prince of Persia tako da ću posle 20 godina ponovo instalirati igru na komp

 

[renne]

bilo jutros na RTS-u

[Svarog]

nemam pojam gde bi mogla da se skine igra, samo sam pokupio ovaj link sa nekog listinga sa poslednjeg Global Game Jam koji je održan ove godine.

 

 

 

 

[Baldrick S.]

9 minutes ago, Svarog said:

nemam pojam gde bi mogla da se skine igra, samo sam pokupio ovaj link sa nekog listinga sa poslednjeg Global Game Jam koji je održan ove godine.

 

 

 

 

 

Imas zip fajl na dnu strane, verovatno je igra

 

https://globalgamejam.org/2020/games/yugo-trip-0

 

[Calavera]

kao verovatno poslednji čovek na planeti koji je saznao da titanfall 2: 1) ima sinlplejer kampanju i 2) da je ista zapravo dobra, priznajem grešku i tražim oprost  doduše, ovo treba uzeti s malenom zadrškom jer je očigledno da je kampanja samo uvod u multiplejer sadržaj, s obzirom da traje taman toliko da igraču prezentuje svo oružje i titane u igri. dakle, pričamo o nekih 5-6 sati igre, s tim što sam se ja iscimao da istražujem nivoe u potrazi za onim collectible šlemovima, pa mi je trebalo malo više. druga strana medalje je što titanfall 2 u tih nekoliko sati prođe kroz više ideja nego većina dužih naslova u svojoj celini i celosti. malo zagonetki, mnogo parkura, putovanje kroz vreme, onaj nivo s mašinskim sklapanjem kuća, tajmirani dijalozi, različite vrste titana, itd. fascinantno mi je da unatoč vremenskom ograničenju ništa od toga nije predstavljeno na brzinu, cela kampanja funkcioniše kao kompaktnu celina s izvrsnim pacingom i osećajem za detalje.

 

naravno, glavna atrakcija u titanfallu 2 su ipak modovi kretanja (na nozi™ i u titanu), što zbog sopstvenog kvaliteta, što zbog toga da se savršeno nadopunjuju jedan na drugi. ovo je ista fora kao i vežbanje s tegovima na nogama, čim ih skineš osećaš se pet puta lakše i komfornije. istina je da titani imaju (ograničen) pristup dashu, a neke jedinice mogu malo i da levitiraju, ali kretanje s njima je i dalje ubedljivo najmanje zabavan deo paketa. izlazak iz njih dakle sam po sebi stvara određenu dozu olakšanja, a respawn onda na to dodaje trčanje po zidovima, dupli skok, kao i gomilu naprednijih tehnika poput air strafinga, slide hoppinga, itd. sve u svemu, radi se o 1 divnoj simbiozi. meni su sekvence s titanima čak bile i zabavniji deo igre s obzirom da sam s takvim tipom gejmpleja imao manje iskustva, ali nemoj mi ta dva razdvajat!

 

za narativ sam predosećao da će valjati s obzirom na reputaciju koju respawn uživa ovih dana, ali i tu su mi očekivanja bila premašena. u kampanji koja ovako kratko traje i koja se toliko fokusira na akciju, pravo je čudo da smo dobili nešto što liči na pristojan story arc o pilotu koji spasava svet uz asistenciju svog ličnog mecha. cela stvar mi je prilično odisala onim staaarim star wars vajbom, s cooperom u ulozi lukea i bt-jem kao obi-wanom, a i sam narativ dosta baca na tu stranu (ono, zadnja misija je preslikan napad na death star). šta kažete? neko je već povukao tu paralelu, a respawn je u međuvremenu napravio i pravu star wars igru da otkloni svaku sumnju u pogledu inspiracije? jebiga, tako vam je to kad igrate igre s par godina zakašnjenja... uglavnom, najveći broj kvalitetnih replika dobija moj robotski sin bt, dok je cooper uglavnom straight man, mada mu glas matthewa mercera daje iznenađujuću količinu old skul šmeka. za razradu ostalih likova i neko dublje uranjanje u priču očito nije bilo mesta, tako da je kampanja u suštini samo kolekcija odvojenih misija, ali meni je i ovo gore bilo dovoljno.

 

kad se sve sabere, titanfall 2 ostavlja sjajan utisak, mada ne baš toliko sjajan da počnem da mu tepam tf2  nema se tu šta mnogo još reći, samo odigrati i uživati. evo titanskog gejmpleja iz 1 od ranijih bosfajtova u igri, šteta što nisam uspeo da ga pređem iz prve jer se ovako ne vidi sinematik s kul predstavljanjem i malo trash talka na početku.

 

 

u nezapamćeno kilavom januaru po pitanju novih izdanja, the pedestrian je 1 od retkih igara koja je uspela da prigrabi malo medijskog hajpa. radi se o puzzle platformeru s relativno jedinstvenom premisom: vi ste u ulozi onog čovečuljka sa saobraćajnih znakova, a cilj vam je da prelaskom preko tih znakova sebi prokrčite put u stvarnom, 3d svetu. glavna fora je što su ti znaci uglavnom delići zagonetke koje morate da premeštate da bi zagonetka imala smisla i/ili da biste mogli da putujete između njih. zvuči blesavo kad ovako objašnjavam, pa bolje pogledajte trejler da skapirate o čemu pričam. doduše, primetiću da je gorepomenuti platforming vrlo rudimentaran, tako da se može reći da se ovde radi o čistokrvnom puzzle naslovu. no, bitno je da je ideja ultra simpatična, a i sama igra je zanatski valjana, što ne čudi s obzirom da je bila u razvoju nekih pet godina.

 

opet, ne mogu se oteti utisku da the pedestrianu nedostaje nešto što bi ga katapultiralo u taj neki viši rang puzzle žanra. zapravo, da ne beležim sve što odigram i ovde i na hltb, sumnjam da bih ga se setio na kraju godine kad se budu dodeljivale nagrade. nisam siguran u čemu je tačno problem. možda se prosto radi o kvalitetu zagonetki, koje su pristojne, ali odveć jednostavne da ponude neki a-ha efekat kad ih rešite. uz to, the pedestrian nije preterano zainteresovan da malo razradi tu kvalitetnu premisu, pa ćete kroz celu igru raditi stvari koje ste već videli u trejleru. dobro, tu je epilog koji je vaistinu odličan i uspeva da prodrma celu stvar, pa i da ubaci nešto narativa u poslednjem trenutku, ali to je možda 5% igre. ovo me malo podsetilo na inside gde je kraj isto bio najbolji deo, ali tamo je epilog kruna svega što ste videli pre toga, dok ovde u principu imamo shyamalanovski twist iz vedra neba.

 

uglavnom, the pedestrian je meni bio standardan 7/10 indie naslov: prijatno, igrivo, ali nije obavezna lektira. ako vam se trejler svidi, cenim da biste uživali i u igri:

 

 

[Miljenko]

Kada sam malo savladao mehaniku u Temple of The Elemental Evil, poceo sam da resavam borbe iz prvog pokusaja. Sada je i party kompletno na cetvrtom nivou pa nemaju vise tako nizak HP. Uspeo sam da regrutujem dva pratioca i to vec lici na nesto (jedan od njih je na desetom nivou, sto je velika pomoc). To je kovac iz Nulba; prvo sam mu pokupio drago kamenje iz stasha, a onda regrutovao.

Juce se vratih na Icewind Dale i sada silno tabananje deluje mnogo lakse, nakon mucenja sa TOEE. Sada me kod potonjeg nervira sto igra nije preduga i ima premali broj lokacija. Nakon iskustva sa TOEE, sinoc sam u ID, na zavrsnom nivou Dragon Eye, poslao bardicu da se iscantra sa neprijateljem, dok je ostatak ekipe cekao u prostoriji pored. Nakon njenog povlacenja, izbacao sam Entagled, Web, Slow i gledao sa zadovoljstvom, kako je ceo protivnicki party ukopan. Dok se boss oslobodio, cela pratnja je vec bila mrtva. Sada je samo trebalo naci na koje oruzje reaguje (+2 i bolje).

Poteracu i TOEE ponovo, mada ja imam tendenciju da malo igram jedno, pa drugo i cesto ne zavrsim neku igru.

Edited February 8, 2020 by Miljenko

[renne]

Street Fighter V free to play na Steamu

[James Marshall]

Igra li neko (ili je igrao) ove LOTR Hack&Slash Middle-Earth:Shadow of štagod zajebancije, sa rendžerom Talionom i jaranom mu Celebrimborom? Meni ovo zabavno, mimo lorea, nekako stalno si u fazonu da te ne provale, napeto je, ne preporučuje se srljanje, u ovom drugom dijelu zaista ima brdo rpg elemenata, stalno nešto novo iskače, ima i ta dva "moda"... Solidna pizdarija za ubijanje vremena. Ukačih GamePass pa vidjeh ovu novu verziju, instalirao pa se zarazio, a i prvi dio mi je bio sasvim ok. 

[precog]

igrao, svidelo mi se, nabio oko 260h.

[Calavera]

meni je shadow of mordor bio iznenađujuće odličan i pored averzije prema ubisoftovim naslovima, možda i nastavak odigram nekad...

[Weenie Pooh]

Ja sam igrao do jedno 50%, odličan odmor za mozak, posle sam valjda prešao na Farcry Primal sa istom svrhom... ili je možda bilo obrnuto, u svakom slučaju ni jednu ni drugu nisam završio.

[*edited by mod]

Konacno zavrsio remek delo Red Dead Redemption 2

 

Srecom ne znam koliko mi je sati oduzelo ali je jedna od retkih igara koja je toliko immersive da se bukvalno osecas kao da si tamo (ili u Westworld ) 

Neverovatno je koliko te vuce da radis i neke potpuno obicne stvari kao sto su domine, poker, pecanje, vecina side misija, itd. A pri tom kada pricam sa ljudima koji su takodje presli RDR2, ti side encounteri su kao da nismo igrali istu igru, tako da cu svakako nekad ponovo odigrati, ali ovaj put kao black hat jer mi brzo guglanje otkriva da sm dosta toga ostavio iza, ne racunajuci bar pola legendary zivotinja, koske dinosaursa i slicne stvari.

 

Sto se tice zamerke jeste da je star naslov ali ide ipak u spoiler. 

 

 

 

 

 

Spoiler

Zadnji chapter ipo mi je dosta naporan ne zbog tezine vec zato sto je i meni a i Arturu jasno u kom pravcu sve ovo ide, ali on i dalje grinduje i radi besmislene zadatke za Dutcha.  Jasno je da je to bila namera ali je moglo mozda biti malo krace ili makar dasu napravili da i sam Artur nije svestan svega sto sledi. Doduse uprkos tome sto na kraju ima dosta vecih misija, moram da priznam da mi je epilog bas legao. Sva ta izgradnja kuce, rad na farmi, decent living sa Johnom i familijom je nekako nakon svega bilo adekvatnije i ispunjavajuce nakon kraja price kroz chaptere. + i one final big bad guy za kraj.

 

Samo jos mogu da dodam da je za 2018tu RDR2 pokraden za Gem of the Year nagradu.

 

[Grunf]

kingdome come: deliverance free na epicu

[Calavera]

On 11.2.2020. at 2:06, *edited by mod said:

Konacno zavrsio remek delo Red Dead Redemption 2

 

Srecom ne znam koliko mi je sati oduzelo ali je jedna od retkih igara koja je toliko immersive da se bukvalno osecas kao da si tamo (ili u Westworld ) 

Neverovatno je koliko te vuce da radis i neke potpuno obicne stvari kao sto su domine, poker, pecanje, vecina side misija, itd. A pri tom kada pricam sa ljudima koji su takodje presli RDR2, ti side encounteri su kao da nismo igrali istu igru, tako da cu svakako nekad ponovo odigrati, ali ovaj put kao black hat jer mi brzo guglanje otkriva da sm dosta toga ostavio iza, ne racunajuci bar pola legendary zivotinja, koske dinosaursa i slicne stvari.

 

Sto se tice zamerke jeste da je star naslov ali ide ipak u spoiler. 

 

Spoiler

 

 

 

 

  Reveal hidden contents

Zadnji chapter ipo mi je dosta naporan ne zbog tezine vec zato sto je i meni a i Arturu jasno u kom pravcu sve ovo ide, ali on i dalje grinduje i radi besmislene zadatke za Dutcha.  Jasno je da je to bila namera ali je moglo mozda biti malo krace ili makar dasu napravili da i sam Artur nije svestan svega sto sledi. Doduse uprkos tome sto na kraju ima dosta vecih misija, moram da priznam da mi je epilog bas legao. Sva ta izgradnja kuce, rad na farmi, decent living sa Johnom i familijom je nekako nakon svega bilo adekvatnije i ispunjavajuce nakon kraja price kroz chaptere. + i one final big bad guy za kraj.

 

Samo jos mogu da dodam da je za 2018tu RDR2 pokraden za Gem of the Year nagradu.

 

 

nisi jedini koji je ostavio utiske o rdr2 ovih dana, tu je i dutchova majka:

 

Spoiler

 

 

forum ladno embeduje i linkove s reddita, kadar nevera 

[James Marshall]

Ali zato je glavna priča do jaka nezanimljiva i neprivlačna, ne bih je ni igrao da nije bilo potrebno za otključavanje sporednih zezanja