Karijera

[čekmeže]

Kad se već slikovito izražavamo...možda fax kupuje ulaznicu ali su sva mesta u sali odavno popunjena...ja sam fax upisao bukvalno da bih kupio ulaznicu. Nemam smisla za zanate, nemam jaka leđa da fizikališem niti jaka leđa iza sebe tako da sam došao do toga da je jedino rešenje da upišem fax da bih imao kakve takve šanse.

[Zoe]

U uslovima gde skoro pola populacije ima nekakav bachelor (ili slicno) to nije garancija, osim u posebnim slucajevima tipa medicine i sl. Svedok sam da mladi jako mnogo nade polazu u to da ce ih studije unaprediti u zivotu i isto tako kolika su razocaranja kad toliko mnogo njih nikada ne dobije nista bolje od pesadijskih poslova (tipa, odnesi te kutije tamo, i dodji u 7 sutra da proveris da li sve radi... i to ljudi koji imaju MBA i slicno. Nije garancija vise).

Otprilike sam i ja nesto slicno rekla u svom drugom dijelu posta; prevelika konkurencija i previse suficitarnih zanimanja. Medjutim i dalje ostaje cinjenica da je bez diplome nemoguce naci dobar posao, bar na ovim prostorima.Npr., OVDJE se vrlo dobro vidi koji su poslovi trazeni i koji uvjeti moraju biti ispunjeni.

Pa jeste, nije garancija, ali ostaje pitanje ako neko odluci da ne pohadja visoko obrazovanje sta onda?

Mislim da je visoko obrazovanje postalo nuznost (kao sto je nekad bila srednja skola), a cjelozivotna edukacija potreba (longlife learning) dok je kljuc uspjeha (bar mi se tako cini) u tome da sto vise znas, vise vrijedis. Odnosno, cinjenica da fakultet vise nije garancija ne znaci da ne treba studirati nego da treba steci i dodatna znanja jer cak i banalni poslovi danas zahtijevaju visoku razinu znanja. “Poslovi koji spadaju u skupinu niskih zarada više se ovdje ne mogu obavljati” – kaže BMW-ov direktor Bernd Pischetsrieder. Evo vrlo interesantnih linkova na tu temu: POSAO BUDUCNOSTI IPOSAO BUDUCNOSTI II Sto se tice posla kao izvora zadovoljstva, to je individualno i ovisi o nizu okolnosti. Nekoga usrecuje sama cinjenica da uopce ima posao, dok nekima smeta sto nemaju bas sve idealne uslove na poslu, dok je npr. onima koji su zaposleni u Googlu posao sasvim sigurno velik izvor zadovoljstva po svim parametrima.

[Indy]

Ne znam, mnogi ljudi koji imaju uspesne biznise nemaju fakultetske diplome. Poenta, pretpostavljam, mog posta (i teksta koji me je inspirisao za ovu temu) bila je da diplome nisu garancija. Moze da se kaze da mnogi ljudi koji imaju dobre poslove imaju i diplome, ali to nikako ne znaci da imaju te poslove zato sto imaju diplome. A nekada (i to ne tako strasno davno) bilo je upravo tako: imas diplomu = imas karijeru (i moras nesto debelo da za$eres da bi bilo drugacije). Moguce je da mladjima od mene uopste nije novost da to nije tako i utoliko zaista mozda topik i nije posebno interesantan.EDIT. Da, da napomenem da je i autor teksta koga sam linkovao u uvodnom postu prema svojim recima "Boomer", sto znaci i stariji od mene. Mozda je u naslov trebalo staviti naznaku "za one over the hill". ;)

Edited April 4, 2011 by Indy

[Zoe]

Ne znam, mnogi ljudi koji imaju uspesne biznise nemaju fakultetske diplome.

Istina, ali su vjerojatno uspjesni i zato sto za njih rade ljudi sa diplomama. (financijski strucnjaci, pravnici, marketing, itd.)Mada, ponekad je zaista dovoljno imati samo originalnu poslovnu ideju koju treba znati dobro prezentirati na pravom mjestu. BUSINESS ANGELS Inace, tema je jako interesantna ( i aktualna) samo sto su trendovi u Autraliji ( i generalno Zapadu) vjerojatno nesto drukciji od ovih na Balkanu gdje tek sad strane kompanije u vecoj mjeri otvaraju svoja predstavnistva i traze iskljucivo ljude sa diplomom. I jos nesto vrlo bitno; strana diploma u džepu ili dodatno educiranje u inozemstvu ovdje jos uvijek otvara sva vrata, odnosno jeste garancija za dobar posao. Tako da nisi promasio temu, nego stvari promatramo iz razlicitih perspektiva, sto zapravo uopce nije lose da bi se dobila globalna slika.

[Indy]

Jeste to sve tako, Zoe. Ali, ja imam, izmedju ostalih, i stranu diplomu i ne bih nista mogao da uradim bolje od posla tipa 800, max 1000, eu mesecno na tim prostorima (barem kada je Srbija u pitanju, ne znam za okolne zemlje). Tj. toliko to vredi u mom slucaju. Toliko ja vredim tamo. Ne mnogo. Jeste, dobijes zvucnu titulu i veliku kancelariju, ali treba i dalje da sastavljas kraj s krajem, a na poslu ne mozes nikako da uhvatis prikljucak sa onim sto se radi u svetu. Opet treba ono sto svuda treba: veze i poznanstva. (Cak ni tu ne stojim lose na teritoriji Srbije u pogledu veza u struci, ali ne kad su u pitanju pol. stranke). To je specificno za moj slucaj i naravno ne mora da vazi za bilo koga drugog.Na zalost, it's not what you know but who you know... i zato ljudi placaju ulaznice od hiljada dolara za veceru sa Bill Clintonom ili Oprah. Ne znam kako je u Srbiji, verovatno treba izvesti da odes na rostiljijadu sa nekim tamosnjim faktorom.I, da, to me podseti. Jednom sam nasem dragom redbusu (koga vise nema ovde :-( ) nesto tako porucio, kada je pricao o izlasku u kafic sa svojim Ph.D. mentorima - to, sine, povezuj se kako znas i umes! Manje-vise za nauku i titule, to ces se snaci nekako. Ali, ako udjes ljudima pod kozu, nema zime. To mogu da vidim da se dogadja ovde, naime toliki je izbor na trzistu rada, da su shefovi/poslodavci potpuno razmazeni i biraju zaposlene bukvalno ciji im se smisao za humor dopada, ili koji umeju da zabavljaju celu kancelariju. To mu je taj "X factor" koji mislim da je sada (barem ovde u Aus.) najbitniji za karijeru i napredovanje. A to se (naravno) ne uci na fakultetu.

Edited April 4, 2011 by Indy

[Zoe]

Pa tu si nazalost u pravu, slazem se da u vecini slucajeva vrijedi it's not what you know but who you know iako to ne znaci da treba odustati. Poznajem ljude koji su uspjeli usprkos tome, bez ikakvih veza, zahvaljujuci svojoj upornosti ( i naravno strucnosti). Ali u Hrvatskoj je trenutno malo drukcija situacija nego u Srbiji zbog skorog ulaska u EU pa se u mnogim sektorima zaista trazi iskljucivo strucnost i znanje zbog uspostavljanja novih standarda, konkurentnosti i pokusaja osvajanja novih trzista. Takodjer, za dobro osmisljene poslovne projekte se moze dobiti ogromna lova iz EU pristupnih fondova uz uvjet savladavanja naporne i ogromne birokracije, a za sto se opet pojedinci posebno skoluju. (to je sad ovdje jedan od najtrazenijih poslova.)Inace, mada sumnjam da ti je to neka utjeha, ti bi u Hrvatskoj vjerojatno bio car npr. u vinarskoj industriji gdje je potrebno uloziti jako puno znanja i truda da se hrvatska vina plasiraju na medjunarodno trziste sto je sad primarni cilj opet zbog ulaska u EU (a i placa bi bila daleko veca od 1 000 EUR) :D - ovo je cisto hipotetski, jer sumnjam da bi se meni dolazilo iz Australije da sam na tvom mjestu.P.S. Stvarno, nema vise Busa. Steta. Valjda ce se vratiti.

Edited April 4, 2011 by Zoe

[S.L.]

jedini 'mit' od ovih koji mi se cini da jos nije raskrinkan, je onaj o tome da posao treba da bude izvor zadovoljstva u zivotu.

Pre bih rekao da je pogrešno napisano. Verovatno se mislilo na samoostvarivanje kroz posao.

[Indy]

Pre bih rekao da je pogrešno napisano. Verovatno se mislilo na samoostvarivanje kroz posao.

Ja sam to, pri prevodu, cak malo "ulepsao". Pisalo je u originalu, tj. pise: "Your career will bring you happiness". Posto sam namerno hteo da izbegnem jalovu pricu o tome "sta je sreca" (dovoljno je blesavo bilo sto sam svojevremeno pokrenuo topik "sta je smisao zivota"), prebacio sam to u zadovoljstvo. Za mene je to, ako cete me razumeti, kad si "in the zone". When you're on a roll, when everything just works. (Nesto mi nedostaje inspiracija da to izrazim na srpskom). Svako ko je u necemu dobar zna nasta mislim, bez obzira da li svira neki instrument, ili se bavi npr. judo-om. "Wow! How did I do that?!" To je za mene to zadovoljstvo koje posao/vokacija/karijera moze (ali i ne mora) da donese. Najcesce ne. :-(

[Leia]

Svako ko je u necemu dobar zna nasta mislim, bez obzira da li svira neki instrument, ili se bavi npr. judo-om. "Wow! How did I do that?!" To je za mene to zadovoljstvo koje posao/vokacija/karijera moze (ali i ne mora) da donese. Najcesce ne. :-(

posao koji donosi takav feeling najcesce donosi bijedne do nikakve nofce. ili i ako donosi, petljanje sa prodajom svog talenta pomalo razvodnjuje svako zadovoljstvo koje si imao upraznjavajuci isti.tako da...dok ne naucimo da materijalizujemo sendvic gledajuci u sunce, nista od tih zona i flouova.

[Indy]

A, pa ne, ja sam o tome naucio bas od nekih koji prave ozbiljne milione.Mada, to je jedan aspekt koji dosad nije pomenut, naime finansijska ocekivanja vs. realnost.

[Leia]

A, pa ne, ja sam o tome naucio bas od nekih koji prave ozbiljne milione.

lože te ;)

Mada, to je jedan aspekt koji dosad nije pomenut, naime finansijska ocekivanja vs. realnost.

uglavnom se uzivanje u poslu postize tek onda kad vise ne moras da se grcis oko finansija. ili ako nikad nisi morao, jos boljesvaki placen posao degradira ljudski um, ili kako vec rece onaj

[Indy]

lože te ;)

A ti to znas, kako? ;)

[Leia]

A ti to znas, kako? ;)

pa vidim kako se pare zaradjuju, u mojoj profesiji barem. ako je sustina tog "flow"-a i "zone" da se prepustis i stvaras nesto bez pardona da li ce se nekom dopasti/da li ces na tome zaraditi ili ne, moras imati neki plan b od kojeg ces leba jesti. nikakva filozofija.naravno bilo bi tragicno nemati bas nikakvo zadovoljstvo drndajuci neki posao od jutra do sutra, valjda vecina nas nalazi nesto sto nas motivise i u cemu uzivamo ali daleko je to od toga o cemu ti pricas. Edited April 4, 2011 by Leia

[Indy]

Dobro.

[Leia]

Dobro.

bilo bi zanimljivo da kazes na cemu su ti ljudi napravili te milione.po svoj logici to bi trebalo da bude nesto tipa - originalna ideja&realizacija i paf! ono sto mene baca u ocaj je trijumf masovne proizvodnje i opsta uniformisanost kad pricamo o modnom dizajnu, a kad pogledas i dizajn namestaja,pakovanja hrane po prodavnicama, arhitekturu...sve izgleda otuzno isto. komunisticka moda usred najljuceg kapitalizma!ne da se vise ne isplati raditi nesto originalno nego jedva grebes da prezivis sto ogromnoj vecini i ne uspeva.uglavnom se posao dizajnera svodi na reciklazu reciklaze, a kreativni deo posla se prebacuje na advertising.neki me besmisao obuzima kad god izadjem u shopping