savremena umetnost

[kim_philby]

okupatori starog sajmista. ostatke logora i stratista koriste kao skladisni prostor. realno ni 10% onih koji su tamo dobili ateljee ih ne koriste u te svrhe.

naravno. to je tako vec godinama.

[DarkAttraktor]

@ invisibleevo nas na slobodi.apsolutno se razumemo, negde sam i iz istog razloga potcrtao svoj gut-reaction prema holcerki, al nekako mislim da je to 'sta je umetnost' promasena rasprava. nekako se te nacelne rasprave uvek pre ili kasnije svedu kod jednog sagovornika u diskusiji na 'otimanje' oko samog termina umetnosti usled precutne pozitivne obojenosti samog termina 'umetnosti', pa ako je nesto dobra umetnost onda mu dodelimo tautolosku vrednost 'umetnost', a ako nije 'nije umetnost', a to je put sa mnogo stranputica. mnogo je zanimljivija rasprava sta je dobra umetnost nego to natezivanje oko toga kome pripadaju kljucevi Arkane kao na Kaubojevom ontoloskom topiku.

[InvisibleLight]

ok, raspali po dzenifer:)meni to nije bas tako glupo i plitko da bih je svrstala tek u dizajnerku svetlecih aforizamakontekst. prvo, uzmi da se izlaze po mega javnim prostorima, njujork, npr sredina 80ih, potrosacko drustvo, njeni elektronski tekstovi u tom smislu jesu parodije jer kroz sam medij reklame (neonska slova) i prostor reklame (trgovi, shoping centri ) ukazuju na to kako reklame u savremenom drustvu konstruisu 'slike'(predstave) i tako ih ironijski de-konstruise (samim predocavanjem tog mehanizma).nije heroika konceptualne um.60/70 pro levicarske ideologije, u pitanju su 80e sa svojim cinizmom i ideoloskim delovanjem na raznim mikro poljima, ali tu su mas mediji i kao kod pop arta 'nisku umetnost', narativnost na nivou tracha - uzimanje motiva iz popularne kulture je ovde u smislu citata/stereotipa iz zneskih magazina itd.meni ceo taj korpus 'postfeministicke' kako bih je nazvala umetnosti 80ss 90s simpatican

Edited November 9, 2012 by InvisibleLight

[DarkAttraktor]

postoji nekoliko problema sa holcerkom. prvi problem koji mi pada napamet jeste da je to bukvalno umetnost kao dekor za polis (holcerka operise u najuze shvacenom javnom prostoru); nekad je to prosto bila dekorativna umetnost - fontana ili statua na gradskom trgu, a u danasnje vreme zahtevi su malo drugaciji: danas nesto ne mora da bude biti nuzno dekorativno (i njeni radovi fakat nisu eyecandy-ish) vec pre svega u sebi mora imati sadrzane mehanizme savremenosti kojima ce se legitimisati kao od-ovog-vremena; i naravno, uslov krucijalne vaznosti za dekorativnu umetnost uvek i svuda - mora biti u potpunosti bezopasna.drugo, sam kontekst u kome je njena bezopasna umetnost nastaje je posebno problematican, jer kao sto si rekla: zahuktavanje kapitalisticke masine, inauguracija materijalne kulture, polarizovanje kontrakulturnih tekovina iz 70ih na one koje ce biti apsorbovane u novo drustvo i ona koje ce biti u potpunosti marginalizovane - i na sve to - samo ironijski komentar. pa pomalo jalovo, zar ne ? narocito posto se ta ista ironicnost moze upotrebiti da se pravda sopstveni uspeh bez da se pozicija promeni za jotu.ali zapravo kroz njen uspeh i njene truizme, truizme aktualnog drustvenog poretka - drustvo slavi sebe. i tako dodjosmo da od sve te, kako divno kazes, herojske umetnosti 60ih i 70ih spadnemo na nekakav instatnly absorbable passerby mindsnack sa citatima na nivou politikinog zabavnika cisto da nas podseti da nismo bas total fucking zombies. jebiga, i like my art highly idealistic thank you, a kod holcerke od sve te ironijske distance, prihvatanja realnosti, kriterijum u potpunosti erodira i njen rad defakto poprimi funkciju reakcionarnog antibody-a. a kad pogledas sa ove distance gde stoji ona stoji u kontekstu savremene umetnosti (u samom njenom centru), prosto ne moz da ne pomislis da je to umetnost u slavu Mamona** all along.inace, njen rad stoji na medji te neke culture jammerske antikonzumeristicke reakcije i tokova savremene umetnosti; ostatak njene culture jammerske generacije - koja se bavila adbustingom i subvertizingom bez ikakvih grantova, bez legal permita, bez autonomije polja umetnosti i van centara moci - su bili ljudi koji su konstantno upadali into actual trouble zbog toga sto su radili; dok je ona svo vreme u nekoj vrsti invincibility bubblea. pa meni je bilo koji posteni adbuster koji je u medjuvremenu postao znameniti mag marketinga / prodavac magle je simpaticniji od jebene holcerke koja je u startu bila ubaceni element.treci problem je to sto to njeno pamfletiranje* i popkulturno parafraziranje uglavnom samo sebi svrha; uronjeno je u uzasno trivijalnom i iz te pozicije ne gleda ni u kom smeru. bezlicnost njenog obracanja nije zastrasujuca, njena trivijalnost nije duhovita, njena neocekivanost nije supstancijalna, prosto te njene intervencije u srcu javnosti ostaju svo vreme na nivou diseminiranja trivijalnih poruka sa tu i tamo identitskom / human rights notom.*pritom ja jesam fan kvalitetnog pamfletiranja (mp40 mi je top 3 omiljena postera na PPP-u) i volim low culture i antiintelektualne diskurse kakve god hoces, al to sto ona radi je potpuno ne neupotrebljivo vec stetocinski**i pritom ja neam nista protiv cestitih lumpena koji su 80ih pravili umetnost u slavu Mamona, samo imam protiv da neko stoji na pozicji moci i relevantnosti i da radi to isto. evo recimo Marc Almond / Soft Cell, ciji je celokupan opus maltene soundtrack za materijalnu kulturu 80ih / commodity fetisihism / you name it:http://www.youtube.com/watch?v=LIlkeZPzz0YSoft Cell - A Man Can Get LostOut in the cityOut in the streetIsn't it prettyIsn't it neatI like the decorI like the glassInside the dummiesStare as I passHi dear, bye dearGet your, and moreHi dear, bye DearGet your, and moreI like the neonI like the clashI like the backdropsWindow displayI like the productsI pay the priceThere are so manyA man could get lostHi dear, bye DearGet your, and moreHi Dear, bye DearGet Your, and MoreAnd MoreOut in the cityA man could get lostOut in the neonA man could get lostA man could get lostA man could get lostA man could get lostA man could get lostA man could get lost Edited November 10, 2012 by DarkAttraktor

[InvisibleLight]

ok, razumem sta ti smeta..ipak, generalno, prevratnicki potencijal postutopijske umetnosti 80ih je takav - jalovnakon 'propasti' smrtno ozbiljne modernisticke teznje da umetnost oslobodjena imitiranja zivota sama predstavlja segment zivota koji moze da menja to drustvo (sto je u stvari definicija avangarde po birgeru) usledilo je 'otreznjenje' i uglavnom potonje umetn. pojave koje pretenduju da imaju aktivan odnos prema drustvu koriste tu um.strategiju neke samosvesne ironije..koja umetnost 80ih sebe toliko ozbiljno shvata i koja je, kako ti kazes, 'opasna' a ne jalova?o toj prezaljenoj herojici i propasti - najzalosniji primer je da su neke um.forme koje su kroz drustveno levicarski revolcionarni period 60ih trebalo da budu antikapitalisticke po svojoj prirodi - performans ( odbacivanje umetnosti kao proizvodnje gotovog, materijalnog um.dela kao 1 simbola nepravednog drustvenog sistema gde privilegovani stvaraju, kupuju,uzivaju, profitiraju od umetnosti) se ustolicio u institucijama umetnostikakvo je razocarenje bilo zorana popovica i jasne tijardovic koji su otisli u njujork u jeku 'revolucije' i shvatili po njima da je kpitalizam sve pojeo

[kim_philby]

ok, razumem sta ti smeta..ipak, generalno, prevratnicki potencijal postutopijske umetnosti 80ih je takav - jalovnakon 'propasti' smrtno ozbiljne modernisticke teznje da umetnost oslobodjena imitiranja zivota sama predstavlja segment zivota koji moze da menja to drustvo (sto je u stvari definicija avangarde po birgeru) usledilo je 'otreznjenje' i uglavnom potonje umetn. pojave koje pretenduju da imaju aktivan odnos prema drustvu koriste tu um.strategiju neke samosvesne ironije..koja umetnost 80ih sebe toliko ozbiljno shvata i koja je, kako ti kazes, 'opasna' a ne jalova?o toj prezaljenoj herojici i propasti - najzalosniji primer je da su neke um.forme koje su kroz drustveno levicarski revolcionarni period 60ih trebalo da budu antikapitalisticke po svojoj prirodi - performans ( odbacivanje umetnosti kao proizvodnje gotovog, materijalnog um.dela kao 1 simbola nepravednog drustvenog sistema gde privilegovani stvaraju, kupuju,uzivaju, profitiraju od umetnosti) se ustolicio u institucijama umetnostikakvo je razocarenje bilo zorana popovica i jasne tijardovic koji su otisli u njujork u jeku 'revolucije' i shvatili po njima da je kpitalizam sve pojeo

lajt, zp i jt do dan danas ne shvataju sta su trazili krupni crnci u kozi koji su dolazili u mapeltropov atelje nocom. no kidding.ne bih ja potpuno verovao u percepciju stvari te generacije (uz par izuzetaka) kao ni u njihov antikapitalisticki naboj. slavko t ti je odlican primer da je i u toj grupi postojao podjednako jak drajv ka formiranju trzista umetnosti.uostalom taj prelaz od dematerijalizovane ili ciste umetnosti (koji zapravo pocinje sa minimal artom) je super obradjen u knjizi unconcealdprobacu da skeniram pa da napravim pdf pa da ti sibnem ako te interesuje.

[InvisibleLight]

:) ajde kad se nakanis,bicu ti zahvalnapa meni je super zanimljiva bas ta njihova percepcija, i ispolitizovanost 'nove um.prakse' do krajnjih granica, protiv 'gradjanske umetnosti' bukvalno, tim recima, to je naslov nekog teksta mislim dunje blazevic. uzmi samo gupu/manifestaciju 'oktobar 75', dodje mi da prepisujem kad vec ne mogu da skeniram njihove tekstove iz ;knjizevne reci' iz 1976.iskopah nesto iz starog fajla sto moze c/p, citat upravo jt na koji sam mislila (sa sve mojim typos):Danas je konceptualna umetnost postala stil, ona nije više revolucija u umetnosti. Ona je danas formalizam protiv kojeg će se pojaviti drugi.(...) Sasvim je drugo prelistavati njujorške časopise umetnosti kao Art forum, Studio international, čitati tekstove umetnika, videti izložbu sa strane, a sasvim drugo biti prisutan za vreme jednogodišnjeg obrtanja umetničke aktivnosti u galerijama. To je lokalna umetnost a prihvaćena je kao internacionalna pre svega pomoću manipulacije kapitala. Ona se koristi moćima novca, rešavajući preko umetnosti problem kapitala, akumulaciju kapitala na jednom mestu, u Njujorku. (...) Mitovi konceptualih umetnika premašuju zaradu od 60 hiljada dolara godišnje. Prema tome konceptualni umetnici zaražuju kao pravi biznismeni. (...) Kao i svaka roba tako i roba nove avangarde zavisi od ponude i potražnje na tržištu.(...) Nijedan konceptualni umetnik danas u Njujorku ne bi imao toliku društveno ekonomsku moć da iza njega ne sroji cela armija ljudi koja radi kao i on, ali nisu on.(...) Nova avangarda Njujorka nema za cilj da nešto menja, nego upravo da ništa ne menja i ona je ka otakva uslovljena društvenom praksom...Jasna Tijardović, Konceptualna umetnost – od protesta do institucionalizacije ( primer Njijorka ), 'Gledišta', 5/6, Beograd, 1975, str 533 – 537.ps kakav odnos imas prema hajnrih klocovom objasnjavanju modernosti i postmodernosti kroz dajdzest panoramu ist.um 20veka?edit:bezveze ukuch u google 'oktobar 75' i bingo:http://www.prelomkolektiv.org/pdf/catalogue.pdfsigurna sam da znas o cemu se radi i mali je off il bar preakcentovanje trenutne glavne teme ali nek stoji u editu

Edited November 10, 2012 by InvisibleLight

[DarkAttraktor]

ok, razumem sta ti smeta..ipak, generalno, prevratnicki potencijal postutopijske umetnosti 80ih je takav - jalovnakon 'propasti' smrtno ozbiljne modernisticke teznje da umetnost oslobodjena imitiranja zivota sama predstavlja segment zivota koji moze da menja to drustvo (sto je u stvari definicija avangarde po birgeru) usledilo je 'otreznjenje' i uglavnom potonje umetn. pojave koje pretenduju da imaju aktivan odnos prema drustvu koriste tu um.strategiju neke samosvesne ironije..koja umetnost 80ih sebe toliko ozbiljno shvata i koja je, kako ti kazes, 'opasna' a ne jalova?

ako pitas za primere, off the top of my head i najocigledniji primer je Laibach. ne znam dal je istina, ali hvalili su se u nekom intervjuu da im se Kucan poverio na nekoj od skorasnjih godisnjica u Trbovlju da ga je Milosevic u nekoliko navrata zvao povodom njihovih ekcesa i trazio od njega da ih 'ucutka'. drugi mi na pamet pada Goran Djordjevic, mada njegove ideje su opasne samo po umetnike i filozofe.a sto se tice odsustva visoko-idealistickih zahvata / velikih gesta u savremenoj umetnosti na zapadu 80ih, bojim se da si u pravu kad kazes da ih nema; makar koliko ja znam, 80ih je naglasak vise na lokalnom delovanju, cvetaju individualne utopije, intimizam, mikronarativi, eskapizam, a visoki idealizam se izmesta u fringe subkulturne, kontrakulturne, para-artisticke, identitarske, filozofske, magijsko-religijske i environmentalisticke prakse i onda jos malo traje do sredine 90ih kada umire i tamo; ja bi rekao da je KLF-ov silazak sa MTV music awardsa 1993 i objava muzickog penzionisanja posipanjem publike ovcijom krvlju neka poslednja 'velika gesta' iz tog rezervoara, the last gasp.

[Прслин]

ja bi rekao da je KLF-ov silazak sa MTV music awardsa 1993 i objava muzickog penzionisanja posipanjem publike ovcijom krvlju neka poslednja 'velika gesta' iz tog rezervoara, the last gasp.

Претпоследњи, последњи је исто њихов:http://www.youtube.com/watch?v=XOMsJBinU_o

[DarkAttraktor]

:isuse:bravo Prasline, vidis kako sam ocajan storyteller.

[InvisibleLight]

ako pitas za primere, off the top of my head i najocigledniji primer je Laibach. ne znam dal je istina, ali hvalili su se u nekom intervjuu da im se Kucan poverio na nekoj od skorasnjih godisnjica u Trbovlju da ga je Milosevic u nekoliko navrata zvao povodom njihovih ekcesa i trazio od njega da ih 'ucutka'. drugi mi na pamet pada Goran Djordjevic, mada njegove ideje su opasne samo po umetnike i filozofe.a sto se tice odsustva visoko-idealistickih zahvata / velikih gesta u savremenoj umetnosti na zapadu 80ih, bojim se da si u pravu kad kazes da ih nema; makar koliko ja znam, 80ih je naglasak vise na lokalnom delovanju, cvetaju individualne utopije, intimizam, mikronarativi, eskapizam, a visoki idealizam se izmesta u fringe subkulturne, kontrakulturne, para-artisticke, identitarske, filozofske, magijsko-religijske i environmentalisticke prakse i onda jos malo traje do sredine 90ih kada umire i tamo; ja bi rekao da je KLF-ov silazak sa MTV music awardsa 1993 i objava muzickog penzionisanja posipanjem publike ovcijom krvlju neka poslednja 'velika gesta' iz tog rezervoara, the last gasp.

imam malu prmedbu,il se nismo rzumeli, tj ja do kraja jasno izrazilajalov u smislu odustajanja od utopicnosti, kao 'projektovanja estetskog drustva' kako glasi naziv jednog eseja filiberta mene koji je bas u duhu poslednjih neoavangardnih dogadjaja s kraja 60ih komplementirao um.prakse koje su idealisticki verovale u prevrednovanje drustva putem umetnostiovo, lajbah, uzmimo ceo NSK jeste direktna umetnicka provokacija ali nema tu utopijsku crtu, stavise i kod irwina je, kao i kod holcer strategija simulacije, sta vise imas istu potku da je svaka umetnost podlozna politickoj manipulaciji sem one koja govori jezikom manipulacije. kao kod holcer,ne? ali je brutalnije i provokativnije,naravnododatno, od 80ih naovamo prosto nema mesta reci utopija kad se govori o um.praksama, kad ti rece 'cvetaju individualne utopije'?. utopija je projakat idelnog drustva a toga nema nikako..ovo sto posle nabrajas nema utopisticki karakter i sve u svemu slazem se s tobom oko toga sto si rekao, ove terminoloske napomene sam ubacivala da odagnam neke zabune u komunikacijiinace meni se poslednjih godina srcu bliskija dekonstruktivisticka umetnost 80ih i 90ih nego taj pionirski pateticni fail pionira performansa. objasnicu posle na najboljim tj omiljenim primerima sto

[kim_philby]

imam malu prmedbu,il se nismo rzumeli, tj ja do kraja jasno izrazilajalov u smislu odustajanja od utopicnosti, kao 'projektovanja estetskog drustva' kako glasi naziv jednog eseja filiberta mene koji je bas u duhu poslednjih neoavangardnih dogadjaja s kraja 60ih komplementirao um.prakse koje su idealisticki verovale u prevrednovanje drustva putem umetnostiovo, lajbah, uzmimo ceo NSK jeste direktna umetnicka provokacija ali nema tu utopijsku crtu, stavise i kod irwina je, kao i kod holcer strategija simulacije, sta vise imas istu potku da je svaka umetnost podlozna politickoj manipulaciji sem one koja govori jezikom manipulacije. kao kod holcer,ne? ali je brutalnije i provokativnije,naravnododatno, od 80ih naovamo prosto nema mesta reci utopija kad se govori o um.praksama, kad ti rece 'cvetaju individualne utopije'?. utopija je projakat idelnog drustva a toga nema nikako..ovo sto posle nabrajas nema utopisticki karakter i sve u svemu slazem se s tobom oko toga sto si rekao, ove terminoloske napomene sam ubacivala da odagnam neke zabune u komunikacijiinace meni se poslednjih godina srcu bliskija dekonstruktivisticka umetnost 80ih i 90ih nego taj pionirski pateticni fail pionira performansa. objasnicu posle na najboljim tj omiljenim primerima sto

pa nisam siguran. sve je vrcalo u kustoskim praksama devedesetih od 'utopija' i ponovnog otkrivanja bloha.

[InvisibleLight]

npr? koje su to kustoske i umetnocke prakse? ako te ne mrzi baci neke linkove..mislila sam na dominantni tok-textove,nastale primarno unutar njujorskih institucija koji su radili iz modela radikalno izvedenih iz avangardnih teorija kulture da privileguju savrem. umetn.praksu definisanu kao podrivajucu,dekonstrukcionisticku, razarajuci ranije zahteve cistote i transcendentnosti nastale u ime modernisticke umetnosti (npr grinbergove)prvenstveno na umetnicku praksu 80ih koja se bavi postmodernistickom kritike reprezentacije

[kim_philby]

pa na primer u komsiluku whw na bijenalu u istanbulu 2009. godine. ili ovo revitalizovanje duha oktobra od strane jelene vesic. ili na primer povratak reprezentacije (chto delat?).ili vise mejnstrim charles esche. ne znam ko sve ne. meni se cini da su se ne samo osamdesete zavrsile (pa i devedesete) vec da je i prva decenija XXI veka gotovaili 2003 u veneciji utopia stationto ovako iz glave. mogu veceras (ako partizan dobije) da potrazim neke linkove.

[InvisibleLight]

ımkansız değilustelik gerekliküresel savaşçağında iyimserlik^ omiljeni magnet na mom frizideru - istanbulsko bijenale 2007.nisam razmisljala o poslednjoj deceniji.. al utopiju i optimizam (vise poziv na to) van tih smisljenih koncepata nisam uocilanaravno ce partizan pobediti