Jump to content
IGNORED

Amerika, zemlja velika


Кристофер Лумумбо

Recommended Posts

Posted

'oces da kazes da se ne bave sustinom, uslovima rada za pilote?

 

Mozda diskutanti ne lete, pa ih nije briga za kvalitet pilota tj da li umeju da rade svoj posao.

Posted

Ta tema je apsolutno relevantna i dobro je pitanje zasto su svi piloti beli muskarci za svako drugo vreme osim kad ti isti piloti strajkuju zbog izrabljivanja. 

Posted
17 minutes ago, x500 said:

'oces da kazes da se ne bave sustinom, uslovima rada za pilote?

 

Mozda diskutanti ne lete, pa ih nije briga za kvalitet pilota tj da li umeju da rade svoj posao.

 

Hoću da kažem da ih nije briga ni za šta osim da nemušto demonstriraju svoju hobističku zabrinutost za ove ili one manjine™.

 

Ako su ikakvi kurčevi levičari (a garantujem ti da svi gorepotpisani tako misle o sebi), morali bi da imaju elementarnu solidarnost sa štrajkačima.

 

Ali idpol je kontra solidarnosti. To mu je jedina funkcija, jedino tu postiže konkretne rezultate.

  • +1 5
Posted

Kome je do tih tema stalo, oko 70% civilnih pilota u Americi su muškarci. 

 

Gotovo ni u jednom tipu zanimanja ne postoji savršen balans između polova (prodavci su najbliži).

 

Ne postoje mehanizmi koji bi veštački uterali jednakost u zapošljavanju (i konsekventno jednakost u zaradama). 

 

Ali to ne sprečava debile da kmeče o manjku diverziteta kad god im je zgodno - obično kad treba potkopati svaki pokušaj kolektivne akcije.

 

EKpv5_mU8AAyLct.jpg

  • +1 1
Posted

Neće me niko ubediti da se ovakve tendencije u društvu razvijaju same od sebe, nasumičnom greškom.


Pa šta će drugo, nesrećnici, kad se levica™ 30 godina bavi diverzitetom, umesto svojom suštinom tj. ekonomsko-socijalnom nejednakošću.

I svi to i dalje nazivaju levicom™, bez imalo blama.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

  • +1 1
Posted

Zato što su svi gore pokazani zapravo pripadnici obrazovane srednje klase, koji su svoje ekonomske probleme rešili.  Ostaje im zgraž i trol. Oni kojima je zaista frka su gurnuti/pušteni desno. Popularni deplorables. 
 

Generalno, dosadni su ti ovi primeri Weenie. Vrtiš jednu istu circle jerk ekipu iz posta u post jer ti idu na patku. Diverzifikuj to malo. :fantom:

  • +1 4
Posted
40 minutes ago, Mos said:

Diverzifikuj to malo. 

:laugh:

Posted (edited)
On 29.6.2022. at 13:16, Moonwalker said:

 

I kako po tebi to treba da se promeni na koji nacin?  Koje konkretne promene u zivotima ljudi? I da li su one dobrovoljne ili nametnute od koga god? 

Što se mene tiče, za bilo kakvo istinski demokratsko i društvo blagostanja potrebno je: 1) kreirati sistem distribucije dohotka gde najamni rad ne bi determinisao prihode a samim tim i kvalitet života i 2) demokratizovati kontrolu nad svim ključnim resursima koji su potrebni za dobar život i učestvovanje u društvu - krov nad glavom, energija, vodovod i druge javne službe, ispravna voda za piće, što čistiji vazduh, zdrava hrana, obrazovanje, zdravstvo, pristup internetu. Što se tiče potonjeg, to bi značilo njihovu dekomodifikaciju/povlačenje iz tržišnog mehanizma, tretirati ih kao univerzalna prava umesto robe koja je izvor privatnog profita i bogatsva. U slučaju demokratizacije rentijerskog aparata, ako bismo primenili pristup koji profesorka Katharina Pistor naziva strategijskim inkrementalizmom, to bi u u prvom koraku bilo npr. kreiranje institucije demokratskih SWFova (sovereign wealth fund) koji će da pooluju i redistribuiraju rentijerski prihod koji ti aseti generišu, a u narednim koracima eliminisati kapacitet za ekstrakciju renti altogether.

 

Oko ovoga napraviti političku platformu i boriti se za nju što je više moguće.

Edited by eumeswil
Posted (edited)
2 hours ago, eumeswil said:

2) demokratizovati kontrolu nad svim ključnim resursima koji su potrebni za dobar život i učestvovanje u društvu - krov nad glavom, energija i vodovod, ispravna voda za piće, što čistiji vazduh, zdrava hrana, obrazovanje, zdravstvo, pristup internetu.


Ne znam sta ti znaci demokratizovana kontrola nad ovim, kako to izgleda u praksi, tehnickoj tehnoloskoj, upravljackoj i ekonomskoj. Kako se vodi takav sistem?

Kako se saradjuje sa okolnim sistemima tog tipa kad ti nesto fali (nepovoljne vremenske prilike - susna godina), sta ako taj drugi nema tu demokratizovanu kontrolu nad svojim sistemom

Misli li se na vracanje takvih sistema potpuno u drzavno i javno vlasnistvo?

 

Ja sam inzenjer koji usput razume ekonomiju toga, ne politikolog. 


Transport i voda su bili i jesu (cak i nakon deregulacija) u vecini drzava prirodni monopoli i regulisane su tj kontrolisani od odgovarajucih institucija tako da prihod nije skroz trzisni, ne moze  iz ceifa da se iskljuci dalekovod jer ti je niska cena najma pa da ostavis neki grad bez el. energije i slicno.
Definse se za svaki takav monopol regulisani profit. I kontrolise i odobrava struktura troskova (odrzavanje dugorocno i kontualno). Uglavnom su u pitanju u nagorem slucaju public -private
Pokusali su i taj deo da deregulisu pa ne funkcionise.

 

Ima da se nadje odlican dokumentarac Enronu i svim marifetlucima vezanim za to. 

 

Dostupnost preciscenoj pijacoj vodi po nekoj konvenciji UN spada u ljudska prava. Sad kakva je praksa je drugi par opanaka. Interenet ce «morati» da strukturisu nekako tako.

 

Ovo meni uopste nije sporno cak i ima rezona ekonomskog jer sto se vise prosire «mrezna» struktura necega (el energija, gas, voda, …) generisace vise posla i prostora za incijativu  za obicne ljude koji treba da je odrzavaju. Gde god se neka infrastruktura ukrsta postoji verovatnoca za kvar, a taj kvar treba neko da otkloni.

 

Dostupnost kvalitetnom obrazovanju i kvalitetne javne skole treba da ide ispred svega, a njime se opet manipulise i ljudi svode na feudalni nivo nepismenosti i rulje.

 

Citat iz linkovanog:

 

Spoiler

And then there’s this third dimension, which is really what my book is all about, which is that citizens can harness the centralized means of coercion of the state for their own means when they want to organize their relationship with other citizens. It is this horizontal relationship between citizens — or actors that don’t have to be citizens — who want to harness the law to avail themselves of the coercive powers of the state to organize their private rights

 

Pokusaj da se «otkaci» prinuda drzave u zamenu za povezivanje sa drugim ljudima u slicnoj situaciji.

 

Pitanja:

 

Kako funkcionise odnos sa drzavom u slucaju neke situacije koja je neresiva kroz ove horizontalne veze? A lokalizovana geografski. Neka prirodna katstrofa ili ljudska? Pozar, poplava…

 

Sta se desi kad nastanu problemi u horizontalnoj vezi? Konflikt, ko i kako to regulise?

 

Sta kad prinuda i pritisak na nekog ne dolazi od drzave? 

 

Ovo sto se nalazi u poslednjem pasusu meni laiku lici na stavljanje rentijerskog kapitala( (anglo saksonske sredine) pod neku formu regulacije slicno kao za prirodne monopole da bi se ogranicilo «divljanje» cena i postigla dostupnost nekakvog normalnog doma svima.

 

I da se svemu primeni inkrementalni pristup kroz postepenu promenu zakona ka smanjenju ekonomske nejednakosti, a ne revolucija. 
 

Prosto ovde nedostaju razradjeni prakticni primeri funkcionisanja da se napisano napravi razumljivije za one koji se ovim ne bave u profesionalnom smislu. Ovo je za teoretsko raspravljanje nekoga kome je ovo predmet akademskog interesovanja.

 

Ono sto nije obradjeno je fakticka tribalizacija dobrog dela ljudi da nece da se solidarisu, dele i empatisu sa onima koji su razliciti od njih.

 

Sve u svemu, u meri u kojoj mogu da razumem ovo, nista tu meni nije sporno.

 

A da li applicable u sredini kao sto je SAD, licno sam skepticna. Leia je napisala u jednom postu nesto slicno.

 

************************************************

Meni iz tvog posta nije jasno kako bi ti svim ljudima presadio ideal i balans zivota koji zastupas ako ja tebe uopste dobro razumem.
Uvek ce ti ostati oni koji ce da imaju svoja stremljenja, sulude sate da li da vise u sumi da seku drva, prave neki brod, zgradu, programiraju ili gledaju excel ili sta vec? Deo ljudske prirode.

 

Znam da su negde resavali oporezivanjem prekovremenih sati i zabranom kontinuiranog rada preko neke granice (12h).

 

Edited by Moonwalker
Posted
On 2.7.2022. at 15:01, Weenie Pooh said:

Ali ovu ni 1 Carlin ne bi mogao da zamisli:

 

 

 


“There is no act too small” :lolol:

 

Ok, ako cemo sad ozbiljno shvatati svaku budalu, to i moze odvesti samo u ekstremnu mizantropiju :fantom:

 

 

  • +1 1
Posted (edited)
1 hour ago, Moonwalker said:


Misli li se na vracanje takvih sistema potpuno u drzavno i javno vlasnistvo?

Da.

 

Quote

Meni iz tvog posta nije jasno kako bi ti svim ljudima presadio ideal i balans zivota koji zastupas ako ja tebe uopste dobro razumem.
Uvek ce ti ostati oni koji ce da imaju svoja stremljenja, sulude sate da li da vise u sumi da seku drva, prave neki brod, zgradu, programiraju ili gledaju excel ili sta vec? Deo ljudske prirode.


To je ok ako su oni ok s tim individualno, mada sumnjam. Loše je kad je to stanje normalizovano i očekivano za sve ostale koji samo žele da urade ono na šta su strukturno primorani a to je da razmene rad za novac i imaju normalan život van posla. Koja je poenta tog fetišizovanja i ubijanja od rada i sveopšte kompetetivnosti? Koja je svrha da ljudi u Južnoj Koreji odlaze u fejk zatvor da bi pobegli od takvog načina života? Izgleda da svako ko ima biznis zapravo želi ida ima kult. Što i nije daleko od istine. Kompanije su samo individualni kapitali, kapital prema Marksu je vampir, a vampir nije ljudsko biće. Stoga, kompanije nisu ljudi i ne razumeju kako je biti čovek i koje su mu potrebe. Ne može se očekivati humani tretman od neljudskih bića. Zašto onda braniti takvo stanje? Tj. zašto ljudi koji ne profitiraju najviše od takve situacije to rade, Stokholmski sindrom ili šta.

Edited by eumeswil
  • +1 2
Posted
2 hours ago, Leia said:

Ok, ako cemo sad ozbiljno shvatati svaku budalu, to i moze odvesti samo u ekstremnu mizantropiju :fantom:

 

Ovo je vrlo popularna i uticajna budala, heroj takoreći.

  • +1 1
Posted
41 minutes ago, eumeswil said:

To je ok ako su oni ok s tim individualno, mada sumnjam. Loše je kad je to stanje normalizovano i očekivano za sve ostale koji samo žele da urade ono na šta su strukturno primorani a to je da razmene rad za novac i imaju normalan život van posla. Koja je poenta tog fetišizovanja i ubijanja od rada i sveopšte kompetetivnosti?

 

Poenta je efikasnost, inkorporacija, dominacija tržišta, satiranje konkurencije. To je odavno usvojen model, od "kraja istorije" na ovamo on praktično da nema alternativu. 

 

Tu nećeš ništa promeniti lepim željama i uzdanjem u neku zdravorazumsku ljudsku potrebu da se život olakša, da se čovek ne ubijaju zarad nekih profesionalnih ideala o optimizaciji. Sistemi koji tim stvarima upravljaju nadilaze individuu za nekoliko redova veličine, ne rukovode se nikakvim ljudskim potrebama ni porivima - nećeš ih nikad naterati da funkcionišu po iracionalnim humanim principima, ma koliko se trudio.

 

Nema tu reformističkog cinculiranja - ili će se sa tim neljudskim sistemon raskrstiti odlučno i trajno, ili će nas mleti u nedogled.

 

41 minutes ago, eumeswil said:

Stoga, kompanije nisu ljudi i ne razumeju kako je biti čovek i koje su mu potrebe. Ne može se očekivati humani tretman od neljudskih bića. Zašto onda braniti takvo stanje?

 

Strah od nepoznatog, generacijska indoktrinacija, kratkoročni prioriteti, manjak alternative?

 

Ideja strateškog inkrementalizma je klasična "da se jebem a da mi ne uđe" varijanta društvenih reformi. SWF su samo još jedan način da se funkcionisanje ljudske države podredi zakonima neljudskog tržišta, da čovek proba da igra istu igru koju igraju korporacije samo malo obzirnije & humanije. Ali u toj igri su obzir i humanost fatalne slabosti. U toj igri možeš da pobediš samo tako što ćeš da uzmeš pravilnik i iscepaš ga na paramparčad.

 

×
×
  • Create New...