Buy*ology

[Indy]

"Protiv poboljsanja koja to nisu" najbolje presudjuje samo trziste (primer koji je naveo ObiW; ja sam takodje pomenuo ombudsmane i organe za zastitu potrosaca, ali to je sve proslo nezapazeno). Mislim da je strah od prevare potpuno neproporcionalan postojecoj opasnosti, nesto slicno kao kada je u pitanju "war on terror". Prevare i podvale u trgovini oduvek postoje i postojace, danas se vise i lakse razbucaju nego ikada, a u uredjenim drzavama vode i adekvatnim reperkusijama.Vidjenje celokupnog trzista kao neke prevarancije je, jednostavno, bez veze.

[le petit nicolas]

"Protiv poboljsanja koja to nisu" najbolje presudjuje samo trziste (primer koji je naveo ObiW; ja sam takodje pomenuo ombudsmane i organe za zastitu potrosaca, ali to je sve proslo nezapazeno).Vidjenje celokupnog trzista kao neke prevarancije je, jednostavno, bez veze.

pa, ti, ja, svi smo ucesnici u trzisnom zivotu. dajemo svoje vreme, ako vec ne novac, da "presudimo" prozivodima. protiv toga se bunim, osecam da mi uzimaju vreme koje ne zelim da im dam. znas za izraz "bombardovanje reklamama". tesko je, gotovo nemoguce, konzumirati ih onoliko koliko ti zelis, a ne onoliko koliko ti trpaju sa svih strana.ombudsmani i sl. rade u tezim slucajevima. ponavljam, mnostvo laksih svakodnevno nas gnjavi. i to nije nas izbor. bar nije moj.odrzavam kanale kroz koje saznajem o novim proizvodima jer mi trebaju informacije o njima. sta cu dalje s tim informacijama uciniti, moja je stvar. najmanje zelim posredovanje eksperata za multi-sensory marketing ili onog lokatora sto spija signale mog mobilnog.da ponovim drugim recima: ako zelja za prodajom/zaradom nema granice, u problemu smo.istina, potrosacka medalja ima vise strana. jedna od njih su licni kriterijumi. e, sad, svako od nas ih gradi i ima. ili ne.ako se poslednja recenica odnosi na moj post, to je jedno povrsno uopstavanje. ako ne, onda nije :D

[Indy]

Moguce je da imam iskrivljen sud kada je pitanju ova tema posto, priznajem, barem 3 godine uopste ne gledam televiziju. Ne slusam komercijalni radio, novine citam na internetu na kome koristim (naravno) adblock. Tako da jedva da mogu da se setim kad sam video neku reklamu (osim bilborda pored puta)... to me uopste ne zulja. Kapiram da drugi ne zive u bas tako asketskom aranzmanu.Mislim, sto se tice toga da nam kradu vreme, vazno je da sto bolje definises samog sebe kao ciljno trziste ("ciljno trziste" je kljucni koncept u marketingu, da ne davim sada, ali sve se vrti oko segmentacije trzista). Kada postavis samog sebe u jedan tako definisan veoma ekskluzivni segment, onda te "automatski" manje potkradaju sa bezbrojnim glupostima. Zato sam negde ranije u topiku spomenuo "spiritualnu" komponentu marketinga.Konkretno, ja sam i svoje (prilicno aristokratske, tj. totalno besciljne) studije marketinga iskoristio da bolje upoznam sebe, da razmislim koji sam ja to segment, zasto me neki proizvod privlaci (ili ne). I tako... bilo mi je zanimljivo.

[Zoe]

nemam nista protiv toga da se roba iznese na prodaju i da se to oglasi

Vidis, a meni upravo to smeta. Od xxx reklama koje svakodnevno vidim i cujem, jedva da registriram 2-3. Reklame u vecini slucajeva prosto vise nisu dovoljne da bi uspjesno prodavale proizvod i uglavnom iritiraju. Potreban je sasvim drukciji pristup. Medjutim, nije nebitno da se jos jednom naglasi; ljudi bi kupovali i kupovat ce neovisno o (ne)postojanju oglasa i neovisno o tome postoji li "manipulacija" ili ne. Mi smo svi na neki nacin vrhunski manipulatori, a oglas kojem najvise vjerujes je najcesce tvoja prijateljica koja ce ti preporuciti proizvod koji joj se najvise svidja - nema tu u principu neke razlike jer je suština ista.

i onda, bezocno zavijanje svega toga u naucnu disliplinu; postojanje predmeta i metode naprosto nije dovoljno. mora postojati i eticka dimenzija. inace mnogo stosta ne bi imalo smisla.

Naravno da postoji i eticka dimenzija. Dala sam link prije par strana, ali nije na odmet jos jednom; sto Lindstrom kaze o etici:

The ethics of NeuroMarketingI’ll admit, the notion of a science that can peer into the human mind gives a lot of people the willies. When most of us hear ‘brain scan’, our imaginations slither into paranoia. It feels like the ultimate intrusion, a giant and sinister Peeping Tom, a pair of x-ray glasses peering into our innermost thoughts and feelings.Project Buyology applied the stiffest research regulations and standards and mapped rules that other global studies might adopt in the future. We established an ethics panel, based in Oxford, England, which included administrative officials from participating hospitals and fMRI experts. The panel monitored test plans and examined results. Throughout the three-year-long study, the panel recommended adjustments to stimuli, for example, to ensure they weren’t deleterious in any way to our volunteers. The panel also vetoed certain research angles that we proposed. The business community needs to be aware of what can and can’t be done in the brain scanning research environment. I hope that Buyology will be a key to communicating this awareness.Buyology and the ethical agendaAn organization known as Commercial Alert, which has petitioned Congress to put an end to NeuroMarketing, claims that brain-scanning exists to “subjugate the mind and use it for commercial gain.” What happens, the organization asked once in a letter to Emory University President James Wagner (Emory’s neuroscience wing has been termed “the epicenter of the neuromarketing world”), if a neuroscientist who’s an expert in addiction uses his knowledge to “induce product cravings through the use of product-related schemes”? Could it even, the organization asks in a petition sent to the U.S. Senate, be used as political propaganda “potentially leading to new totalitarian regimes, civil strife, wars, genocide and countless deaths?”.While I have enormous respect for Commercial Alert and its opinions, I strongly believe they are unjustified. Of course, as with any newborn technology, NeuroMarketing brings with it the potential for abuse, and with this comes an ethical responsibility. I take this responsibility extremely seriously, because at the end of the day, I’m a consumer, too, and the last thing I’d want to do is help companies manipulate us or control our minds.But I don’t believe NeuroMarketing is the insidious instrument of corrupt governments or crooked advertisers. I believe it is simply a tool, like a hammer. Yes — in the wrong hands a hammer can be used to bludgeon someone over the head, but that is not its purpose, and it doesn�t mean that hammers should be banned, or seized, or embargoed. The same is true for NeuroMarketing. It is simply an instrument used to help us decode what we as consumers are already thinking about when we’re confronted with a product or a brand — and sometimes even to help us uncover the underhanded methods marketers use to seduce and betray us without our even knowing it. It isn’t my intention to help companies use brain-scanning to control consumers’ minds, or to turn us into robots. Sometime, in the distant future, there may be people who use this tool in the wrong way. But my hope is the huge majority wield this same instrument for good: to better understand ourselves — our wants, our drives, and our motivations — and use that knowledge for benevolent, and practical purposes. (And if you ask me, they’d be fools not to.)My belief? That by better understanding our own irrational behavior — whether it’s why we buy a designer shirt, or a TV show — we actually gain more control, not less. Because the more we know about why we fall prey to the tricks and tactics of advertisers, the better we can defend ourselves against them. And the more companies know about our subconscious needs and desires, the more useful, meaningful products they will bring to the market. I receive hundreds of spam emails every day. Imagine those were to disappear and the thousands of wasted messages you and I receive every day were replaced with just a couple of relevant and really useful messages.After all, don’t marketers want to provide products that we fall in love with? Stuff that engages us emotionally, and that enhances our lives? Seen in this light, brain-scanning, used ethically, will end up benefiting us all. Imagine more products that earn more money and satisfy consumers at the same time. That’d be a nice combo.

Ono sto se recimo meni izuzetno svidja kod Lindstroma je sto nema prevare, teorije zavere ni tajnih eksperimenata; sve je javno, dostupno i lako razumljivo svim kategorijama zainteresirane publike - u istrazivanjima koje je sprovodio za svoje knjige (i koja i dalje sprovodi) bilo da se radi o neuromarketingu ili brand sensu, sudjelovali su iskljucivo dobrovoljci, sto je na kraju urodilo sjajnim i interesantim knjigama gdje svi mogu nesto nauciti; i marketing strucnjaci i proizvodjaci i kupci. Meni osobno je na primjer postalo jasno zasto koristim iskljucivo Nokiu i zasto mi ne pada na pamet da mijenjam marku usprkos tome sto u izlozima ima daleko atraktivnijih i ljepsih mobitela. Postalo mi je takodjer jasno da, kao sto sam rekla navodeci drugi primjer, nemam nista protiv da budem izmanipulirana i zavedena ukoliko to podrazumijeva da netko misli na moje potrebe, preferencije, ukus, zelje i mogucnosti i ako to znaci da ce proizvod biti tocno onakav kakav ja ocekujem da bi trebao biti. Takav pristup prije svega skracuje nepotrebno lutanje i potragu prilikom kupnje; omogucuje mi laksi i brzi odabir.

kad sam vec otvorila srce, da se pozalim i da ti sto izgibose od brige za kupca ne daju ni pet para za moju levorukost. nema ves masine na kojoj je posuda za sipanje omeksivaca s leve strane.primera imam za odavde do azanje, ali ionako je dugacak post.

Cilj nekog future marketinga bi trebao biti taj (opet se ponavljamo, al' ajde :)) da se proizvodjac potpuno prilagodi tebi kao klijentu i da upravo ti sukreiras proizvod koji ce ti stici pred kucna vrata kao ves masina napravljena specijalno po tvojim potrebama. Naravno, pretpostavka je da tvoje potrebe dijeli jos xx istih/slicnih kupaca, pa nece biti proizvedena samo jedna, nego jos njih 100 000, ali bitno je sto ces takvim individualnim pristupom biti zadovoljna, koliko god on zapravo bio samo iluzija. Edited October 1, 2010 by Ziza

[le petit nicolas]

3 godine uopste ne gledam televiziju. Ne slusam komercijalni radio, novine citam na internetu ... to me uopste ne zulja.

ti ko ja s politikom :D

vazno je da sto bolje definises samog sebe kao ciljno trziste ("ciljno trziste" je kljucni koncept u marketingu, da ne davim sada, ali sve se vrti oko segmentacije trzista). Kada postavis samog sebe u jedan tako definisan veoma ekskluzivni segment, onda te "automatski" manje potkradaju sa bezbrojnim glupostima.

recimo da sam na to mislila kad sam pomenula kriterijume.ono sto me je podstaklo da se upisem u klub zakerala je fasciniranost, pre svih, pokretaca teme novim metodama djubrenja zemlje koja je uglavnom dala vec sve sto je mogla.pre nekoliko godina sam se dobro upoznala sa ovom knjigom. to je jedna razlozna, upotrebljiva, postena knjiga iz koje onaj ko se ranije nije sretao sa tematikom moze, u najmanju ruku, saznati koliko i kakvog sve razmisljanja, organizacije, znanja i pravog rada stoji iza jedne prodate knjige. sta (stvarno) treba dati, da bi se nesto dobilo.poz@ziza: moram da napravim pauzu, odgovoricu cim stignem :) Edited October 1, 2010 by le petit nicolas

[расејан]

Vidjenje celokupnog trzista kao neke prevarancije je, jednostavno, bez veze.

Јесте, али ко је то уопште рекао на целој овој теми?То што свако има право да покуша да превари кога стигне, не значи да то сви и увек раде. Има поштеног света онолико - што је такође један од разлога зашто дижемо толику џеву на ружне видове маркетинга, јер многи поштени, који ваљано раде и не варају купце, пропадну поред ових дивљих.Ево, још нисам купио ни штампач ни озвучење, не могу да нађем ништа што ми одговара. А немам неке немогуће захтеве, такве ствари постоје, ама се не могу набавити тек тако. Постоје добављачи који држе тржиште, и остали могу само понекад да присмрде помало.

[расејан]

znas za izraz "bombardovanje reklamama". tesko je, gotovo nemoguce, konzumirati ih onoliko koliko ti zelis, a ne onoliko koliko ti trpaju sa svih strana.

Конзумирање реклама је озбиљан посао, и ја сам спреман да га радим сразмерно његовој важности, по уобичајеној тарифи од 50€ на сат. Пуштајте шта хоћете.

[Indy]

Јесте, али ко је то уопште рекао на целој овој теми?

Pa, ako se vratis i iscitas ponovo svoje postove... Naveo si samo mnogo negativnih primera, apsolutno nista pozitivno (nikada, i ne samo na ovoj temi). Kukas zbog stvari koje se ili daju lako resiti ili su beskonacno trivijalne, nailazis na prevare (i blogujes o tome) cak i u slucajevima koji su ocigledno protivzakoniti (i prema tome potrebuju drugaciju kuru)... Tvoj celokupni stav se svodi bas nekako na to sto sam rekao: "They're out to get ya!"Ali, ako se tebi svidja da tako piskaras - samo napred. Barem si pismen, sto je nesto.

[leto je]

Pročitah tekst do pola. Whether or not they boost sales, a friendly welcome is said to cut shoplifting. It is harder to steal from nice people.Uvek sam mislila da ljubaznost ima veze s tim da se zadrže stari i privuku novi kupci. Ispade da se to radi da se spreči krađa. Definitivno se ne razumem u psihologiju.For shoppers, this makes no sense. Fruit and vegetables can be easily damaged, so they should be bought at the end, not the beginning, of a shopping trip. But psychology is at work here: selecting good wholesome fresh food is an uplifting way to start shopping, and it makes people feel less guilty about reaching for the stodgy stuff later on.Ako odmah kupim sveže voće i povrće, s manje griže savesti ću kupiti ono što mi ne treba. U marketima koji se pojavljuju kod nas, voće i povrće je vrlo lošeg kvaliteta. Ta roba se kupuje na pijaci ili kod piljara koji je donose sa kvantaša. Za meso važi slično. Postoje mesare. Researchers are now exploring these mechanisms by observing the brain at work. One of the most promising techniques is functional magnetic resonance imaging (fMRI), which uses a large scanner to detect changes in the blood flow in parts of the brain that correspond to increases or decreases in mental activity. People lying inside the scanners are shown different products or brands and then asked questions about them. What they say is compared with what they are thinking by looking at cognitive or emotional activity. The idea is that if, say, a part of the brain that is associated with pleasure lights up, then the product could be a winner. This is immensely valuable information because eight out of ten new consumer products usually fail, despite test marketing on people who say they would buy the item—but whose subconscious may have been thinking something different.Zašto se onda stalno izbacuju novi proizvodi na tržište?The idea is to boost “dwell time”: the length of time people spend in a store.Odlazak u kupovinu nije odlazak u bioskop. Postoji nedeljna i mesečna kupovina sa sve spiskom. Ni hleb i mlečni proizvodi se ne moraju kupovati baš svaki dan. No, recimo da je to jedino pod obavezno, zavisno od broja članova porodice. Kad se pojavi nova radnja, uđeš jednom, ošacuješ situaciju i znaš da li, kada i po šta ulaziš.

Могуће је да на неком та шетња по дућану упали, у ствари мора да у просеку пали, иначе то не би радили, али смо развили имунитет - знамо где шта стоји, и идемо право тамо без завиривања у успутне полице. Кад повремено испремештају ствари да забуне сличне нама, углавном попиздимо кад не можемо да нађемо оно што смо хтели да купимо, и прекинемо са пазаром, те одемо не купивши ништа више (некад баш ништа) - одемо у другу самоуслугу где исто знамо где шта стоји, 90% асортимана је ионако исто.

Slažem se.

i onda, bezocno zavijanje svega toga u naucnu disliplinu; postojanje predmeta i metode naprosto nije dovoljno. mora postojati i eticka dimenzija. inace mnogo stosta ne bi imalo smisla.

Slažem se.Pravljenje nauke od kupovine je proizvod novog vremena. I u teorijskom i u figurativnom smislu.

Konkretno, ja sam i svoje (prilicno aristokratske, tj. totalno besciljne) studije marketinga iskoristio da bolje upoznam sebe, da razmislim koji sam ja to segment, zasto me neki proizvod privlaci (ili ne). I tako... bilo mi je zanimljivo.

Sve vreme ovde diskutuješ sa stanovišta da nama koji mislimo da ta teorija ne pije vodu, dokažeš da nije tako i proširiš nam vidike. A onda napišeš da si te iste studije smatrao besciljnim. Ništa ne razumem.

[расејан]

Moguce je da imam iskrivljen sud kada je pitanju ova tema posto, priznajem, barem 3 godine uopste ne gledam televiziju. Ne slusam komercijalni radio, novine citam na internetu na kome koristim (naravno) adblock. Tako da jedva da mogu da se setim kad sam video neku reklamu (osim bilborda pored puta)... to me uopste ne zulja. Kapiram da drugi ne zive u bas tako asketskom aranzmanu.

Знао сам да смо по нечем веома слични :).И у биоскоп сам престао да идем, зато што филм почиње 15 минута након заказаног времена, док испоприказују све те приколице. Нема везе што ће касирка да искрено каже кад филм стварно почиње ако је питаш, опет сам дошао толико раније и уместо да проведем десетак минута испред биоскопа, то испадне скоро пола сата.А овај, што их не гледаш?

Mislim, sto se tice toga da nam kradu vreme, vazno je da sto bolje definises samog sebe kao ciljno trziste ("ciljno trziste" je kljucni koncept u marketingu, da ne davim sada, ali sve se vrti oko segmentacije trzista). Kada postavis samog sebe u jedan tako definisan veoma ekskluzivni segment, onda te "automatski" manje potkradaju sa bezbrojnim glupostima. Zato sam negde ranije u topiku spomenuo "spiritualnu" komponentu marketinga.Konkretno, ja sam i svoje (prilicno aristokratske, tj. totalno besciljne) studije marketinga iskoristio da bolje upoznam sebe, da razmislim koji sam ja to segment, zasto me neki proizvod privlaci (ili ne). I tako... bilo mi je zanimljivo.

И... који си сегмент?Повремено попуним понеку анкету, само да бих видео каква питања смишљају и на шта циљају, и смем да се кладим у гајбу пива да сам по бар 80% њих сврстан у погрешан сегмент, или да бар нису умели да ме стрпају било где.

[Indy]

@ leto je - nisam ja ni rec napisao o kupologiji, skoro nista ne znam o tome. Sto se tice "besciljnosti" mojih studija, kad me malo upoznas vise na forumu, shvatices da je kod mene besciljno jedna od najvecih lepota u zivotu. :)

[Indy]

И... који си сегмент?

Segment za sebe: hi-tech pustinjak. (Naravno da nisam sam, ima more nas).

[расејан]

Pa, ako se vratis i iscitas ponovo svoje postove... Naveo si samo mnogo negativnih primera, apsolutno nista pozitivno (nikada, i ne samo na ovoj temi).

Е, заборавио си како сам хвалио Кокс на блогу. Стварно су добри.А сад могу само да гризем нокте што Њуег не испоручује овамо... како је било лако куповати хардвер последњих осам година (откако сам их нашао)... клик, клик, стиже све за два-три дана, и кад је било проблема, решавали су се једним имејлом. Песма, и нема да нема.Ако је блог лично новинарство, наследио је оно "лоша вест је добра вест", тј о добром се слабо пише, јер се слабо чита.

Kukas zbog stvari koje se ili daju lako resiti ili su beskonacno trivijalne,

...и чудим се што онда још нису решене кад је то тако лако.

nailazis na prevare (i blogujes o tome) cak i u slucajevima koji su ocigledno protivzakoniti (i prema tome potrebuju drugaciju kuru™)... Tvoj celokupni stav se svodi bas nekako na to sto sam rekao: "They're out to get ya!"

Nope, just my money.

Ali, ako se tebi svidja da tako piskaras - samo napred. Barem si pismen, sto je nesto.

Мало ли је?

[leto je]

@ leto je - nisam ja ni rec napisao o kupologiji, skoro nista ne znam o tome. Sto se tice "besciljnosti" mojih studija, kad me malo upoznas vise na forumu, shvatices da je kod mene besciljno jedna od najvecih lepota u zivotu. :)

Pa, ti si onda skroz promašio temu. :) Razumem ja lepotu besciljnosti, čak i sama upražnjavam (tako mi mozak radi, šta da mu radim), nego se ubismo ovde objašnjavajući da ta teorija i može da se posmatra samo na tom nivou, a da konkretne vajde od nje ne može mnogo da ima.

[Indy]

Pa, ti si onda skroz promašio temu.

...ja sam promasio temu (po obicaju).